Kao ocu dve malene devojčice, ovako nešto mi je jedan od najvećih strahova. S jedne strane, stavio bih ih u kavez do 25-te, s druge strane, već sad (imaju 8 i skoro 10 godina) se pomalo susrećem sa onim što je Sr3ck0 opisivao - kad bih im zabranio sve što mislim da treba, začas bi bile same (turske i španske serije sam ipak zabranio ) Koliko god bude naporno kad putujemo negde, meni je ipak drago što one stalno gledaju ograničenja brzine, i teraju me da usporim (daleko od toga da vozim brzo, ali ograničanja su nam često stvarno van pameti), i duboko se nadam da če takve i ostati (pogotovo što se starija toliko plaši brzine da smo na autoputu uvek u problemu) Ja sam odrastao u maloj sredini gde je alkohol bio više nego normalna stvar. Dva drugara su poslednjeg dana osnovne škole završila u hitnoj na ispiranju stomaka. Mnogo puta sam i sam tokom srednje škole znao da "dremnem" na nekoj klupi u gluvo doba noći. Znao sam i u školu da dodjem pravo iz "života"... I evo me živ, zdrav, normalan. Sretno oženjen, otac dve divne devojčice. Najveći strah u životu mi je da li ću uspeti da njih dve usmerim kako treba. Da li će sa 16 godina u 3 ujutro na nekoj žurci znati da kaže "ne" kad zatreba. Tijana, ja nekako uopšte ne smatram strašnim to što si ti u 5 ujutro bila na žurci. Ne odobravam piće, ali k'o što rekoh, ni sam nisam bio cvećka... Medjutim, čitam ovo: i, jedino što mogu da ti kažem je da nemaš pojma kako je njemu bilo. Nemam ni ja, a evo već petnaesti put čitam ovo, i svaki put mi stoji knedla u grlu. Nisam od roditelja paničara. Na moje oči je mladja ćerka pre par godina pala sa bicikla, udarila glavom u betonski zidić, i krv je liptala na sve strane. Nisam se ozbiljno bio ni zabrinuo, jer sam video sve, i znao da nije moglo da bude strašno - samo je pogodila neki krvni sud, pa otud tolika krv. Ali, sama ideja da joj se nešto desi, i da treba da idem u urgentni da je vidim, i da je zateknem na stolu (ako sam dobro shvatio i bez svesti) kako je ušivaju... Ne znam...možda "mi matori" treba više o tome da tupimo klincima, nego o samom (nerazumnom) ponašanju...

Bio je Gdin Pub u jutarnjem programu pre par dana i rekao da se snima prekoracenje brzine ali samo kada prekoracite 30 + od dozvoljene brzine na tom delu puta gde je postavljena kamera. E sad,ja nesto ne volim da proveravam te informacije Pravo da ti kažem, pre bih rekao da to Gdin Pub samo malo pokušava da zaplaši narod - u više navrata sam sam sebe uhvatio na Brankovom mostu da vozim preko 80km/h. Nisam neki manijak, ali ono, kad iz ludačke gužve po centru farovi ugledaju malo praznog širokog puta... Naravno, neću ništa da tvrdim, ali to je moje iskustvo...

Gledam track log... Kako se log završava na tek nešto preko 1000 mnv, a slike su koliko vidim sa same Beljaničke kape (1291 mnv)? Mislim, kuda ste prošli, i da li od tačke gde prestaje log postoji neki kakav-takav put? Nisam bio na ovom vrhu, ali ću verovatno ići, pa me interesuje...

Pročitam naslov, i ne moram ni da gledam ko je autor Imam pitanjce - taj "automatski" šator - je li stvarno toliko jednostavan za sklapanje? Mislim, postavljanje mi je jasno, ali sklapanje...prosto ne razumem kako to funkcioniše. Inače, meni treba oko 10 min da sam postavim moj McKinley Matuka 3, i isto toliko da ga sklopim, pa mi i nije preterano teško, ali ovo izgleda baš primamljivo... P.S. Drugi put se javi da ti dam Garmina - vidiš da je sve lepo ucrtano

Fiksirane kamere u Beogradu, kao ni bilo gde drugo u Srbiji, se još uvek ne koriste za kažnjavanje za prebrzu vožnju. Ne znam u čemu je fora, ali znam da se kamere koriste samo za vožnju žutom trakom i prolazak kroz crveno (a možda i žuto). @Skittles & b2man - s obzirom da sam uslikan prvog dana rada kamera na Brankovom mostu u žutoj traci, dobio sam fotografiju mojih kola, i mislim da je odgovor za vas vrlo jednostavan - po kvalitetu fotografije koja mi je stigla, rekao bih da ne postoje nikakve šanse da se jasno vidi registarska oznaka motora. Ne mogu da tvrdim, ali tako izgleda.

U bre... A ja naivan mislio da je Dunav ozbiljna kuća... Kad sam ja imao udes u novembru prošle godine, advokat mi je rekao da ćemo za odštetu morati da sačekamo presudu, iako se uopšte nije postavljalo pitanje ko j kriv, medjutim, ljudi iz Takovo osiguranja (tamo je bio osiguran ovaj koji me je udario), su prvu ponudu poslali čim su dobili policijski zapisnik o udesu, tj. nisu čekali nikakve formalnosti. Malo smo se preganjali oko cifre, ali je sve završeno za manje od 3 meseca...

Ovo nije tačno za slučaj koji sam ja opisao. Naime, to se možda odnosi na slučaj kad neko bude krivično osuđen, a oštećeni se naplatio od osiguranja. Slučaj koji sam ja opisao daje mogućnost da se povuče krivična prijava protiv optuženog u zamenu za nešto para koje će platiti oštećenom ili u humanitarne svrhe (po želji oštećenog) i nema nikakve veze sa novcem od osiguranja - ovo sam direktno pitao tužioca, i dobio ovakav odgovor. Ovo o načinu naplate je verovatno presudilo da se odreknem mogućnosti naplate od njega (u mom slučaju je bio muškarac). Kao što rekoh, to što je on platio 30,000 din nekoj ustanovi (a jeste baš toliko), nije imalo nikakve veze sa naplatom odštete od osiguranja. Ovo su i meni mnogi rekli, i tako sam i ja uradio. Medjutim, ono što je interesantno, ja nisam imao nikakvu predstavu o tome koliko para mogu da očekujem. Štaviše, mene je advokat pitao šta da traži. Rekao sam da, najblaže rečeno nemam predstavu, i prepustio sam njemu i to (u pitanju je stari porodični prijatelj pa imam veliko poverenje). Kako nikad nigde i ni od koga nisam čuo koliko novca je dobio od osiguranja, po savetu advokata sam prihvatio konačnih 460,000 din (ovo je samo za moje povrede i "pretrpljeni strah", vozilo je naplatila firma), jer, kako mi je rekao, po uobičajenoj sudskoj praksi, maksimum koji bih mogao da očekujem ako ih tužim je oko 600,000, ali to onda mora na sud... Ne znam da li sam pogrešio, ali i to je bilo više nego što sam ja očekivao (ovo je odgovor i na to da li je meni bilo dovoljno ovo od osiguranja, ali uz napomenu, da sam pre toga odustao od para od ovog što me je udario), a nadam se da će nekome dobro doći da zna kako sam ja prošao (u ovom slučaju mohikancu, i to za skoro identične povrede). P.S. meni je advokat uzeo značajno manje od 20%, ali ne mogu reći da znam da li je to njegova standardna tarifa, ili sam imao "prijateljski popust"

Sve zavisi od toga da li si kriv ili ne. Ne znam kako ćeš proći po tom pitanju - relativno je komplikovana situacija, i ne bih dalje na tu temu. Ono što je sigurno - platićeš kaznu za neregistrovano vozilo verovatno 15-20,000 din, i sigurno će ti biti izrečena zabrana barem 30 dana. Ako se ustanovi da je ona kriva za udes, imaš pravo na nadoknadu materijalne i nematerijalne štete (za povrede i pretrpljeni strah). Ti se naplaćuješ od njenog osiguranja (Nadam se da je ona registrovana?), i tu ti savetujem da uzmeš advokata - uzeće ti neki procenat, ali će ti verovatno izvući više para nego što bi ti sam mogao. S obzirom da si imao i ozbiljnu povredu, ako ona bude proglašena krivom, protiv nje se podiže i krivična prijava, i tu ima jedna caka - tebe će da pozovu na prvo saslušanje, i ako je gospodji to prvi put, tebi će da ponude nekoliko opcija - pridružuješ se krivičnoj tužbi (pa u slučaju da je osude možeš u parničnom postupku da tražiš i od nje neku odštetu koja nema nikakve veze sa onim od osiguranja); druga opcija je da nećeš krivično da je goniš, ali tražiš da ti isplati neku odštetu, i treća opcija je da je ne goniš, i ne tražiš pare, a onda joj sud nudi da uplati nešto para u neke humanitarne svrhe, i ako uplati, odbacuje se krivična tužba (ja sam išao na ovo poslednje - 'bem li ga što... ). P.S. nisam pravnik, samo sam relativno skoro imao takvo iskustvo (link )

Stvarno lepo... Tati svaka čast!

Slažem se - ja sam tek sad 'registrovao' ovo, i naravno, odmah potpisao, shareovao na fb, postavio na moj blog...

Heh... Kao ne-bajker moram da primetim da mi se nikad, da ponovim - NIKAD, nije desilo da mi bajker blicne! Možda se vaše "uvek blicam" odnosi na blicanje bajkerima? I da, ja uvek blicam, osim ako što neko već reče kad vidim da mi u susret ide manijak - tad se u stvari ponadam da mu niko neće ni blicnuti, a da će baš njega plavci da snime...

Uff... S obzirom da imam prijateljske (nekomercijalne) veze sa Infoteam-om (relativno redovno pijem kafu sa ponekima od njih) da dodam i ja ponešto... SCG Route nije savršena, i nikad neće ni biti. Ja lično stalno šaljem track logove za šta god - da li su u pitanju greške na postojećim putevima, ili nešto što uopšte nije ucrtano mi nije bitno. Spadam u kategoriju "poverljivih" - moje logove ubacuju u mapu bez provere. Znaju me, bio sam s njima par puta kad su snimali neke terene, i u praksi se uverio šta i kako je njima potrebno da bi uneli snimljeno stanje na mapu, i znaju da kad im ja nešto pošaljem to stvarno jeste tako. E sad, nije neka nauka snimiti track log i poslati ga uz neki prateći tekst koji bi njima bio jasan. Muka je kako znati šta je od toga dobronamerno, i šta stvarno treba uneti. Sve što dobiju od nepoznatih ljudi, oni prosto moraju da provere. S obzirom na količinu podataka koje dobijaju, to uopšte nije tako jednostavno. I meni se dešavalo da pošaljem neke ispravke, a da ne udju u prvi sledeći update mape. I sad postoje dve ispravke koje sam poslao ali nisu ušle u mapu 2.60. Prosto, pored gomile ispravki koje stalno unose, u nekom trenutku mora da se seče i kaže - OK, to je to, ovo ide u ovaj update, ostalo u neki kasniji. Takodje, nije važno hronološki šta ste poslali. Važno je kad je njima to u planu provere. Naravno, ne morate da im šaljete ništa... S druge strane, moram da navedem primer šta su njihovi konkurenti pre par godina uradili. Elem, Tom Tom je lansirao IQRoute. Cela ideja se zasnivala na komunikaciji sa korisnicima. Sistem pravljenja/proračunavanja rute je bio zamišljen da izvlači podatke iz logova koje šalju korisnici. Uzimao je u obzir sve parametre - doba dana, dan u nedelji, datum, predjenu trasu, brzinu kretanja i tek onda na osnovu svih tih podataka proračunavao rutu. To je konkretno značilo da ste za put od jedne do druge tačke mogli da dobijete drugačiju rutu u zavisnosti da li idete praznikom, radnim danom u špicu, ili kasno uveče, poneljkom ili nedeljom... I sve to, jer su računali da će korisnici slati svoje podatke ako svi imaju neke koristi od toga. (http://www.tomtom.com/whytomtom/topic.php?topic=5&subject=3 ) Eh, taj truli zapad... Tražili su da im platim uredjaj, mapu, i sad još traže da im šaljem nešto kako bi taj uredjaj i mapa dobro radili... pih...

Ovo moram da podržim - skoro sam pazario Dakotu, i jedina razlika u odnosu na Oregon je veličina ekrana, a nisam 'teo da dam 120 EUR za 1cm dijagonale ekrana BTW, najjeftiniji Oregon 450 koji sam našao u evropskim zemljama iz kojih mogu lako da ga dobijem je koštao 270 EUR (doduše, od ovog bi bio odbijen VAT). Dakotu 20 sam platio 150 EUR...

Divota

Kako ste dosadni...

Lorde, evo i tebi jedan + Hvala, hvala

Nije lako sažvakati sve što smo sve prošli tih dana. Ponešto sam sigurno izostavio. Ono što sigurno nisam uspeo je da opišem toplinu naših domaćina. Iskreno se nadam da ćemo se često viđati. I, u stvari... Sjajno je ovako nešto uraditi mesecima nakon "akcije". Nekako ponovo ćovek sve preživi. Pogotovo u mom slučaju - pišem ovo dok mi se ekipa lomata džipovima po snegom zatrpanom Pešteru, a ja imam još koji mesec mirovanja pred sobom...

...i tu smo. Nakon razgledanja, vreme je i da se nešto prezalogaji... Ovog kamenja sigurno nije još mnogo ostalo Mrak je pao i pre nego što smo izašli na asfalt. Mi smo u stvari već krenuli kući. Jeste da je podaleko, ali šta je tu je. Kad stignemo kućama biće to skoro već 24 sata u kolima. Mnogo, ali nema veze. Nije da smo navikli, ali nije bilo ni strašno. Negde oko Prilepa stajemo na poslednju zajedničku kafu. Pozdravljamo se, sedamo u kola, i razlaz.

Neko proglašava kratku pauzu. Stajemo, i kad smo hteli da krenemo Saletov Jeep otkazuje poslušnost. Simptomi identični onima kod Goše - auto jednostavno ne reaguje ni na šta. Nakon kraćeg ispitivanja, i dijagnoza je ista - crk'o akumulator. Sale je vidno iznerviran, i već pomalo povisuje ton. Ni na koga konkretno, već onako, nervozno. Goša stupa na scenu pomalo neobičnim pitanjem: Što se nerviraš? Je l' nekad neko ostavljen na terenu? Iako potpuno nepotrebno (to se valjda podrazumeva) nekoliko glasova možda i nesvesno odgovara "nije". Goša: E pa vreme je! Po pokretanju Jeepovog motora krećemo dalje, i ubrzo nailazimo na interesantne znakove Stajemo pored jedne česme I opet uzbrdo... Na jednom mestu poveliko stado ovaca nam je na putu. Ovde ih je 700, a ovaj čobanin čuva njih 2,500!!! Približavamo se... Još malo...

Posle nešto više od sat vremena vožnje asfaltom, opet prašina Prvi pogleda na Kajmakčalan Interesantno za celu ovu avanturu je to da u Makedoniji planine uglavnom imaju samo jedan put. Odnosno, za razliku od uobičajenih "kružnih" trasa u Srbiji, ovde smo se uvek istim putem penjali i vraćali. Možda još interesantnije je da smo po planinama sreli neuporedivo više ljudi nego što je slučaj po Srbiji, a da je kvalitet puteva dosta, dosta lošiji.

Stižemo na 2,601 mnv visoki vrh Pelister. Makedonski alpinista Dimitar Ilievksi čije telo je posle 20 godina pronadjeno na usponu ka Mont Everestu Lule kuva kafu za sve, i posle nje, krećemo nizbrdo. Daleko je Kajmakčalan.

DAN PETI Za doručak - jaja sa slaninom i čorba. Ovo sa čorbom ujutro je izgleda prilično uobičajeno u Makedoniji. Kako ja i inače retko doručkujem, prošetao sam malo okolo Planinari samo pristižu Odlična prilika da malo zagledam Damjanovu Nivu Još od pentranja po kamenjaru Solunske Glave primetio sam da ovo i nije baš obična Niva. Kad sam pitao Damjana da li je nešto prerađivao na njoj, imao sam šta i čuti - ubačen drugi reduktor sa odnosom 4.1:1 (Wrangler Rubicon ima 4:1), i na obe osovine Torsen diferencijali sa preloadom...na Nivi... Još jedna zajednička fotografija, i krećemo. Prašina i dalje Ovo nije poziranje - čovek stvarno vozi Gaziku iz '68. Stao je da nas propusti

Idemo na Galičicu Stajemo na vidikovcu Koritski rid Već smo shvatili da Makedonija ima isti problem sa đubretom kao i Srbija. Opšta nekultura je sveprisutna, i ovakva tabla meni privlači pažnju Nažalost, kao i kod nas, ovakve akcije nisu preterano uspešne. Idemo još malo asfaltom I onda skrećemo put Galičice Jezero Uspon nije ni malo naivan - u 2,5 km savlađujemo 500 metara visinske razlike Galičica ima zaista jedinstvenu panoramu. Elem, pogledate na istok, vidi se Prespansko jezero Na jugu Vlado ima malo problema A na zapadu Ohridsko jezero Došlo je vreme i za prve zajedničke fotografije. Sale, Goša i ja nameštamo fotoaparate na 10 sec, i trčimo da se namestimo Sale je zakasnio, i idemo ponovo... Nakon uspelog zajedničkog poziranja, još malo škljocamo okolo, i opet pokret... Silazimo prema Prespanskom jezeru. Interesantno da iako jako blizu Ohridskog jezera, i barem jednako lepo, na ovom jezeru turizam praktično ne postoji. Domaćini su nam rekli da pored jezera nema skoro ništa, a mi smo videli samo nekoliko napuštenih i zapuštenih građevina i kampova. Imamo još dosta do planinarskog doma na Pelisteru, i usput nas hvata mrak. Dok se penjemo uz Pelistar tenziju dižu SMS-ovi od moje Dragane - Đoković igra polufinale US Opena sa Federerom i gubi. 0:1, 0:2... Stižemo neki minut posle 9. Dom se nalazi odmah pored Golemog ezera. ", 2,200 mnv. Nikad nisam spavao tako visoko. Izvlačimo najneophodnije stvari, a ubrzo je poslužen i pasulj sa kobasicom. Đoković izjednačuje na 2:2, i raspoloženje se popravlja. Makedonci ne prenose tenis. U 22:59 stiže SMS - 5 4 za fed a nole servira ma za srcku Konacno, u 23:13 stiže konačan rezultat - 7:5 za Noleta. Možemo na spavanje.

Ipak, pre Svetog Nauma svraćamo do Muzeja na vodi u Zalivu kostiju - rekonstrukcija naselja starog preko 3,000 godina uradjena prema pronadjenim ostacima i na osnovu naučnih istraživanja. Na obali je muzej sa više desetina autentičnih eksponata A na brdašcu iznad zaliva takođe rekonstruisani, ostaci rimskog utvrđenja Mikov grad Goca je ranije pričala kako joj je neobično to što ni u špicu sezone, kad su svi smeštajni kapaciteti puni, na plažama nema gužve. Sve postaje jasnije sad kad znamo da postoji 30 kilometara plaža U Sveti Naum stižemo nešto pre 3. Izvori Sveti Naum u stvari izbacuju vodu koja potiče iz Prespanskog jezera. Na mestu gde voda ulazi u jezero svetlucaju milioni novčića Evo još... Dok sam slikao ovu zgradu, dvojica momaka prokomentarisaše 'ovaj slika'. Namestiše se, ja okinuh, i oni odoše... Prilično neočekivano u dvorištu manastira Neke čudne pare

Ove iskopine će po završetku radova biti prekrivene, i pokrivene staklom po kojem moći da se hoda... Krenusmo prema kolima, kad kod kapije... Ovi i dalje ponavljaju istu scenu!!!! Neko vreme bili smo fini i čekali. A, kad je režiser stvarno preterao, jednostavno smo prilikom prekida snimanja krenuli, i prošli. Pravac plaža. No comment Goša vrši smotru Na plaži, neki su se brčkali Neki prosto uživali u skokovima A Krste demonstrirao zavidno umeće Posle osvežavanja, idemo ka Svetom Naumu. Ovakvo sušenje kupaćeg kostima je privlačilo pažnju