Nema potrebe da ga šteluješ ako voziš komšinicu do pijace. Ali ako ideš na put sa suvozačem natovaren stvarima, obavezno!! Gasni amortizer ne može da "služi za to" zato što je taj gas u rezervoaru i služi nečem drugom. Ako pak misliš na one amortizere koji imaju štelovanje visine (prednapregnutosti) na dodatnom rezervoaru sa točkom i šteluju se rukom u tom rezervoaru je ulje. Tenzije su u zdravim okvirima. Važna je tema.

Finalni rezultati iz Aragona od juče: Unofficial day 1 times: 1. Checa (Ducati) 1'58.3; 2. Fabrizio (Suzuki) 1'59.3; 3. Biaggi (Aprilia) 1'59.4; 4. Haga (Aprilia) 2'00.3; 5. Camier (Aprilia), Sykes (Kawasaki) 2'00.4; 7. Corser (BMW), Fuijwara (Kawasaki), Baroni (Ducati) 2'00.6; 10. Haslam (BMW) 2'01.0.

Test SBK na stazi Aragon. 1. Checka 1:58:7 2. Biaggi 2:00:1 3. Sykes 2:00:4 Carlos ChecaCarlos Checa (Ducati Althea Racing) immediately got into the groove at his ‘home' circuit of Motorland Aragon on the first morning of three days of testing, the Spanish rider lapping consistently under the two-minute mark and ending up with a blistering time of 1 minute 58.7 seconds. More than a second behind Checa was 2010 champion Max Biaggi (Aprilia Alitalia), with a time of 2'00.1", while third was the rapidly-improving Kawasaki ZX-10R machine of Tom Sykes who stopped the clocks with a time of 2'00.4". The next three on the timesheets were Troy Corser (BMW), Leon Haslam (BMW) and Michel Fabrizio (Suzuki). Lorenzo Baroni, who will race in next year's Superstock 1000 FIM Cup, also lapped well on the second Ducati Althea Superbike machine on his debut, while the other Superbike riders present at the test are Leon Camier (Aprilia Alitalia), Katsuaki Fuijwara (Kawasaki) and Noriyuki Haga (Aprilia Pata Racing).

E Mišo, pa jajare su to. Namerno su ga prebacili na "paket" da bi naterali ljude da ga kupe. Računaju na težinu oboljenja kod zaluđenika za MotoGP, SBK...

Šta znači poptuno rasterećen. Bez dodatnog tereta ili sa točkovima u vazduhu?

1. Dužina amortizera (pod opterećenjem) je zbir dužina A. od donjeg oka do dna matice i B. od dna matice do gornjeg oka. Ako okrećeš maticu menjaš dužinu dela B. i samim tim dužinu amortizera pod opterećenjem. 2. Amortizer je maximalno ovoren samo kad nije na motoru ili kad je točak u vazduhu. Čim ga spustiš na zemlju on se sabije za x. Taj x se naziva "static sag". 1+2. Ako okrećeš maticu dok motor stoji vertikalno na točkovima menjaš razadaljinu između gornjeg i donjeg oka to jest statičnu dužinu amortizera što mnenja statičnu visinu motora. p.s. donji kraj opruge je defakto "vezan" za donji graničnik na amortizeru to jest ovek je na istoj razdaljini od osovine kojom je amortizer vezan za viljušku (kao kod tebe) ili linkeage (kao na africi).

Ovo bi bilo tačno kad motor bez dodatnog opterećenja ne bi imao hod na gore. To jest kada bi sam stajao na zemlji sa poptuno otvorenim vešanjem, što nije slučaj. U postu koji si negativno ocenio u zadnjoj rečenici piše čemu služi preloader.

Dao sam mu ocenu zato što je netačan. Otpuštanjem matice se motor spušta za onoliko koliko je matica otpuštena. Ne znamo šta je sa kopljaševim motorom, možda je otpuštao maticu verujući (pogrešno) da tako omekšava vešanje. Možda je prethodni vlasnik to radio. Možda je opruga ciknula, šta god da je i dalje važi da je taj preloader nezgodno nazvan i da iz toga proiziliazi zabluda da služi za sabijanje/otvrdnjaavnje opruge. NE, služi za podizanje i spuštanje u zavisnosti od težine terete koju će motor nositi da bi zadržao predviđenu udaljenost od tja. to jest predviđenu geometriju. p.s. nikada, NIKADA, ne bih nekom dao negativnu ocenu za post samo zato što je taj meni dao negativnu ocenu za post. Ocenjuje se vrednost/tačnost informacije a ne afinitet prema osobi koja ju je objavila!

Taj koji je mom postu dao negativnu ocenu je to učiio iz emotivnih razloga a ne zato što zna o čemu se radi. Meni ocena nije bitna i onako će ih ukinuti kad shvate da su glupost, ali je bitno da li je nešto tačno ili ne. Kad bi b@ne otišao do svog motora sa jednim saučesnikom koji bi mu pridržavao motor a on obeležio flomasterom amortizer sa gornje strane matice i izmerio razdaljanu od donjeg do gornjeg "oka" amortizera i zatim "zavrnuo" maticu dok se ne udalji 10mm od markiranog mesta i ponovo izmerio udaljenost od oka do oka na amortizeru shvatio bi dubinu svoje zablude.

Tako je ! Zadnji kraj podiže smo kraći dog-bons ! Što ne menja činjenicu da je tvoj post na koji sam odgovorio sa "Bane grešiš..." potpuno suprotan od istine. Tvrdiš da je visina sedišta fiksna i da je promena prednapregnutosti opruge (termin koji te je doveo u zabludu)neće promeniti. NIJE ISTINA!! Za svaki milimetar za koji matica istisne gornji deo teleskopa zadnji kraj motora će otići na gore. Drugo pitanje je pitanje promene koski. Menjanjem koski menja se i karakteristika progresije zadnjeg vešanja. Odabirom koski prema kratkoći nogu ta promena postaje nasumična. Ne znate zašto (i da li) mu je motor "spušten" te ne možete ni da znate šta treba da uradi da bi ga podigao. Još jednom da naglasim post broj 9 u ovoj temi kom sam dao negativnu ocenu iznosi neistine i kao takvog ga treba ignorisati. Ne zato što je B@ne loš čovek nego zato što nije stvar proučio.

Uh, to je težak slučaj. A ni ti nisi mnogo bolji.

Ja bih zadržao termin a promenio stazu. Portimao!!

@gringo: Nemoj da se jediš, ništa nije kao što izgleda! Ja provociram Aćima a on kaobojagi brani Rossi-a a u stvari navija za Lorenza. Drži njegov poster na špajzu u kome mu je slatko i rakija. Aćim za uzvrat "brani" Rossi-a da bi nervirao Lalajka koji se pravi da navija za Stonera a u stvari mu je Simoncelli omiljen. Pronto i Spettacollo navijaju za Barberu a ja za Kalia pa više neću ni da gledam trke pošto su ga pedalirali. Za spdza ne smem da kažem za koga navija jer je urednik pa kao nije u redu da navija uopšte.

Pa da!

Mislim da ne grešim Pogrešno misliš.

Nisam ništa pomešao. Ne sabijaš oprugu nego se o nju, već sabijenu masom/težinom, odguruje motor na gore. Nema nove mase, nema novog sabijanja. Sigurno je ovako samo je u pitanju masovna zabluda zbog reči prednapregnutost - preload, koja je precizna samo kad amortizer/viljuška nije na motoru ili je motor u vazduhu. Od momenta kad se optereti izraz postaje netačan. Za 10 milimetara "spuštanja" (ona u stvari ostaje na istoj visini a gornji deo teleskopa ide na gore) matice vrh amortizera se podižeza 10 mm a sabijenost opruge ostaje ista.

Nisi je ni malo sabio. Zamisli da sediš na opruzi koja je na podu, vertikalno. Sabio si je svojom masom onoliko koliko njena tvrdoća dopušta. Sad dodaj jednu ciglu ispod opruge. Podigao si celu stvar za debljinu cigle ali je opruga sabijena koliko i ranije. Osećaj je realna stvar ali ne odražava uvek realnost.

Taj osećaj je posledica promene geometrije. Ako se išta "realno" i desi sa tvrdoćom pri spuštanju, trebalo bi da otvrdne jer više mase krene natrag a opruge na amortizerima su uglavnom progresivne. Čak i ako se prodaju kao linearne. Plus linkeage celu skalameriju čini progresivnom.

Meni je malo nepregledno. Mislim da bi sama lista vesti iz podsekcija treblo da se malo jače naglasi. U odnosu na poslednju vest koja iskače zajedno sa slikom. I trebalo bi da ovde postavljaš vesti s zadrškom da nas nateraš da idemo tamo po informacije

Nisu slike, wallpapers!

Bane grešiš, a greše i ovi što kažu da je motor viši (što je istina) i tvrđi (što nije istina). Amortizer skinut sa motora ima istu dužinu bez obzira na "prednapregnutost" što je zbunjujući termin. Kada je motor na točkovima njegova masa (fiksna) sabija oprugu u zavisnosti od gradacije (fiksno). Kad počneš da dodaješ "prednapregnutost" udaljavaš gornji kraj amortizera od donjeg, tj. "dižeš" motor povećavajući mu "static sag". Ovim procesom nisi dodao nikakvu novu masu koja bi dodatno sabila orugu te je ona ostala iste "dužine" kao i pre "prednaprezanja". Ovo služi da se našteluje "sag" za solo, u paru, sa teretom, ... vožnju.

Britanija ukida vize sledeće godine, tamo se kampuje, ... Ima oko 5000km do tamo i natrag. T.j do Liverpoola.

1. Stoner 2. Lorenzo 3. Spies

Moguće je da u staru nije dobro ispušten vazduh pa se ulje u međuvremenu "sleglo". Ako se ne ponovi (ne ponovilo se) to je. U međuvremnu bih pratio spojeve, sama klješta s unutrašnje strane, sisicu za ispuštanje vazduha... Ne može daizlazi a da se ne vidi!

Ja mislim da ljudi ne greju vozila samo zbog distribucije ulja nego i zbog zagrevanja metala. Delovi pod opterećenjem vrše veći pritisak jedni na druge nego na leru. I "krtiji" su kad su hladni. U Aćimovom citatu kaže da ako ipak zagrevate vozilo držite obrtaje na 1200. Meni na autu kad je hladno stoje na 1500 i lagano padaju. Dosta zavisi i šta vas čeka kad krenete. Ako ste u nekom idiličnom mestu pa možete polako dok se ne zagreje super ali ako vas čeka neki veliki nagib odma iza kapije ili milion naprženih sugrađana možda ipak malo zagrevanja nije na odmet. Malo.