Jesu stišljive, konkretno na primeru kočnica je to zanemarljivo jer se radi o malo procentu smanjenja zapremina koji je zasigurno ispod 1%. Morao bih pogledati specifikaciju proizvođača određene kočione tečnosti, jer u detaljnoj specifikaciji sigurno navode stišljivost tečnosti, jer je to propis za hidraulične tečnosti. Stišljivost sam spomenuo jer je već tema krenula u nekom pravcu koji je zanemarljiv za svakodnevnu upotrebu kočnica. Ukratko, da dam lično mišljenje i svoj subjektivni doživljaj nakon upotrebe istih kočnica sa i bez pancirnih creva. Pancirna su bolja.

Menja zapreminu, to se zove stišljvost. Ako to ne postoji, onda ne znam kako sam položio Hidrauliku 1 ili Hirdrauliku 2. Na kraju krajeva, ima i na sveznajućem googlu pojam stišljivosti tečnosti. Evo samo jedna definicija sa wikipedije (koja nije relevantan izvor), čisto da se ne vidi da lupam gluposti. Stišljivost tečnosti nam je bila bitna na faksu, zato znam da ne lupam Tečnosti i gasovi se prvenstveno razlikuju po stišljivosti, koja je kod gasova znatno veća nego kod tečnosti. Štaviše, tečnosti se često aproksimativno tretiraju kao potpuno nestišljivi fluidi. Takva aproksimacija je prihvatljiva samo u kontekstu upoređivanja tečnosti sa gasovima. Međutim, u poređenju sa čvrstim telima, stišljivost tečnosti nije zanemarljiva. Zajedničko kod tečnosti i gasova je to što njihovi molekuli imaju relativno veliku pokretljivost, znatno veću od molekula čvrstih tela. Još kad bi krenuli da pričamo o trenju fluida i još nekim pojmovima, otišli bi u vražju mater Svojstvo fluida da mijenja svoju zapreminu pod dejstvom normalnih površinskih sila naziva se s t i š l j i v o š ć u. Stišljivost tečnosti veoma se razlikuje stišljivosti gasova. Stišljivost tečnosti je vrlo mala i treba pribeći izvanredno jakom priisku da se zapremina smanjila. Kada dejstvo sile prestane, sabijena tečnost zauzme ponovo svoju prvobitnu zapreminu. Stišljivost gasova je vrlo velika i pritisak koji je potreban za određenu promenu zapremine nalazi se po zakonu Boyle Mariotte. Koeficijent stišljivosti s dobija se po obrascu: s = -V 1 dp dV

Kako nije stišljiva? Svaka tečnost je stišljiva. Konkretno vodena para spada u lako stišljive fluide, jer mala promena pritiska prouzrokuje promenu gustine fluida. Nestišljivi fluidi su oni koji ne menjaju masu u zapremini bez obzira na to koliki je pritisak. Voda bi takđe mogla da se koristi kao kočiona tečnost, ali samo kada bi stiskali kočnicu u mestu, jer bi se inače brzo pregrejala. Kočiona tečnost se i koristi zato što trpi temperaturu. Kad smo kod stišljivosti, kočnica i propadne jer hajde da kažemo da se uslovno promeni stišljivost kočione tečnosti na viskoim temperaturama. To uslovno je direktno povezano sa tim što kako se laički kaže koičona tečnost "proključa" odnosno pojavi se vazduh koji je kao gas i mala pormena pritistak prouzrokuju promenu gustine, zato kočnica "propada" odnosno produžava se zaustvni put poluge. Sad, opet bi dalje moglo da se širi ova priča, kočio bi sistem i kada tečnost proključa, ali pod uslvoom da je sistem hermetički zatvoren (da ne možemo da isteramo tečnost ni na rezervoaru kočione tečnosti) i da je poluga kočnice dovoljno duga da i taj vazduh u sistemu možemo maksimalno da sabijemo. Baš sam nepotrebno raširio temu.

Tako je, samo što je tanji sloj, pa se malo, neznatno napreže ili raširi. Ali zato što je obložen gumom, sporije se hladi kad se ugreje kočiona tečnost. Šire se gumena creva, to se oseti kada se npr. zameni kočiona tečnost, lepo odzrači čitav sistem i kad se onda stiska kočnica, oseti se da se poluga kočnice može još malo da se povuče. Sad, to je već pritisak koji će na većini motora u vožnji izazvati ili blokiranje točka (na motorima sa ABS-om aktiviranje ABS-a ili podizanje zadnjeg točka), tako da tu silu u dužem vremenskom periodu nećete primeniti tokom kočenja (osim možda na stazi, ako ste Toprak pa primeniti 20 bara pritiska na prednju kočnicu). Ono što jeste Đunta u pravu je da su gumena creva uglavnom već prilično stara na većini motora, pa se samim tim više šire i zato dodatno doprinose lošijem osećaju na kočnici

Iščitah na brzinu temu. Upustili ste se previše u hidrauliku i kao neko ko je slušao i polakao hidrauliku čitava dva semestra mogu vam reći da to što pišete nije uopšte tako jednostavno. Gumena creva imaju određeni stepen širenja pri kočenju, ali uticaj na kočenje nije toliko velik. Gumena creva više odmažu time što se sporije hlade zajedno sa kočionom tečnosti unutra. Kada je sistem jednom pod pritiskom, onda je dvlns uglavnom u pravu, prenosi se sila na pločice i disk i vrši se kočenje. Kada su gumena creva, postoji taj jedan momenat "kašnjenja" dok se pritisak ne rasporedi do pločica i crevo ne raširi. ali to je toliko zanemarljivo da je to teško primetiti. Kočnice uglavnom "propadaju" u vožnji na stazi od pregrevanja. Da li je to zbog neadekvatnog kočenja, starog kočionog ulja, konfiguracije staze, itd to je već druga tema. Imamo MotoGP trku gde su kočioni sistemi savršeni, pa se na Red Bull Ringu desilo da se kočioni sistemi pregreju, da Vinjalesu otkažu kočnice jer nije poslušao savete Bremba itd. Pustite hidrauliku, treba tu daleko više podataka da bi se bilo šta izračunalo. Za dobro funkcionisanje kočionog sistema, najbitnije su dve stvari: Da nema vazduha u sistemu Da je tečnost što svežija, da se ne bi pregrejala. Drugačiji je osećaj na poluzi kočnice kada kočiona tečnost ima dosta vlagde i kada je sveža, jer je kočiona tečnsot manje stišljiva u odnosu na vodu. Jer je svaki fluid stišljiv u određenoj meri. Stišljivost fluida zavisi opet od nekoliko faktora. Sve se to da izračunati, ali neka vam je sa srećom sa tim. Evo par formula na brzinu pronađenih na netu: Gustina ρ = ρ(x,y,z,t) je veličina stanja i zavisi od druge dve veličine stanja - pritiska p i temperature T. Koeficijent stišljivosti je relativna promena zapremine fluidnog delića po jediničnoj promeni pritiska (jedinica u SI sistemu je Pa-1 s=∂(dV)∂p1dV⇐⇒dp>0d(dV)<0dp<0d(dV)>0 Modul stišljivosti ε = ε(p,T) se definiše kao recipročna vrednost koeficijenta stišljivosti (jedinica u SI sistemu je Pa): ϵ=1s Dejstvo pritiska - stišljivost: dp=f(p,T)dρ=F(p,T) ρdV=const. →Uticajpritiska∂ρ∂pdV+ρ∂(dV)∂p=0⇒s=1ρ∂ρ∂p