Izneo sam ti neko svoje viđenje u temi u gumama, da bi se sačuvala tematska sadržajnost.

https://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/111259-r1200gs-adv-gasi-se/&do=findComment&comment=2210074 Diskretno pratim po netu iskustva sa pneumaticima, mislim da nema ni jednog brenda a da se neko nije objektivno požalio. Dolazi do vitoperenja gazećeg sloja, naprslina, skoro je čovek objavio fotografiju gde mu se smakao ceo taj habajući sloj do platna. Nemam nešto iskustva al sve to nebi trebalo da se dešava, mislim da nešto proizvođači prećutkuju. Juče sam radio uslužno zamenu, skinuo Mišelin Anake 3, ajd što je zakockastila, nego ima priličnu dubinu šare a vozač se osećao nestabilono i to je bio razlog zameni, DOT 3814. Možda je upravo taj pneumatik uzrok, prva guma sa dodatkom silke koja po svom dejstvu izaziva ubrzano starenje, sasvim je moguće da i neartikulisano deluje pa dolazi do pomenutog vitoperenja, prednost je bolji grip po kiši i kvazi mekoća, a sad svi to trpaju. Habanje u velikoj meri zavisi od upotrebe, pa je relativno relavantno. Metzeler ima model koji se radi u Kini, na mom motoru sam ih ja svojevremeno montirao predhodnom vlasniku, raspale se na dugom putu uprkos vizelno dobrog stanja. Mnogi vole model Next, meni se dopao kad sam prvi motor provozao sa njima, međutim, sad na svom, iako nisu ni matore ni prešle mnogo, imam dozu straha na vlažnom i po suvom preko belih linija, sa Anakeom 2 se ne sećam da mi je ikad pnumatik izazvao nelagodu a sigurno je bilo nekog proklizavanja, taj model nije imao silku. Pireli Škorpio sam skoro probao, pređenih oko 3K, sviđa mi se kako se motor ponaša, doduše, bez napinjanja. Pireli i Metzeler su sad ista firma, tako da su razlike verovatno još manje, dal na bolje il lošije, vreme će tek pokazati, ali većina se odlučuje za jedan od ta dva modela koji i na oko izgledaju vrlo slično. Subjektivan sam kad je u pitanju Mišelin i uprkos lošeg glasa sa Anakeom 3, nekako mi se sviđa novi model Anake Adventure koji ima bolju sposobnost po neasfaltnoj podlozi, pod rukom je vrlo mekana i lepljiva guma, neka preliminarna net iskustva su veoma dobra čak i po vlažnoj podlozi na asfaltu, a po dizajnu je kao taj sada kineski Metzeler Turens koji su mnogi vozači koristili dok je bio izvorno pravi. Voze ljudi i čisto turing gume ala Pilot Road. Po prvi put sam pre dve nedelje zagrabio van asfalta na pravi način, pohađajući enduro obuku u Sloveniji: Turn2Gravel TURN2GRAVEL.COM ADV LC sa čepovima ide kud god se pomisli, bez takvog pnumatika je gotovo nomoguće, mada se instruktor verao sa nekom običnom gumom, al ja nisam taj kao što ni većina vozača nema dovoljno veštine na takvoj podlozi. Instruktor sa BMW licencom i dirktor Motorada za Sloveniju mi je preporučio TKC 80, jedino kaže da motor hoće blago da pliva iznad 160kmh. Vozio sam Markoneov motor sa gumama koje je naveo, iznenadilo me je kako je neutralno upravljiv, spada u svega nekoliko koji se tako dobroćudno ponašaju i ta različitost od motora do motora mi je i dalje enigmatična, sklon sam da je pripišem pnumatiku, odnosno, geometriji koja utiče pri nagibu. Pohvali se neko da prži, vidim i ja da gumu tera preko ivice, sednem al mi nešto smeta, tako da me nemoj uzimati za meritornog. Sad već razmišljam o novim pnumaticima, na prvu loptu bi ili A Adventure ili Wild, za koje svi naglašavaju univerzalnost, mana je cena i kratak vek, mada je logički da guma ne može da zadovolji ekstremno dobro oba zahteva istovremeno, pistu i kaljugu, znači, neki kompromis shodno nameni je prevashodan pri izboru.

Moto klub Bezbednost iz Beograda upravo danas, juče i prekjuče održava trening na Beogradskom sajmu, bilo ih je već nekoliko u Beogadu, Novom Sadu i Crnoj Gori, uskoro će biti u Banja Luci. Nema niko neki precizni raspored, otprilike kad se zaključi da ima zainteresovanih. MKB održava najčešće treninge, za ostale ne znam, imaš delimičan prikaz u temi o moto klubovima.

Uz dužno poštovanje, samoukost nije način, već adekvatna edukacija: trening – Moto Klub Bezbednost MOTOKLUB.RS TRENINZI - KONCEPT 192 KONCEPT192.RS ZAŠTO TRENING BEZBEDNE VOŽNJE? Najrizičnija kategorija motorizovanih učesnika u saobraćaju su motociklisti sa najtežim ljudskim i... Naslovna - ABM ABM.RS ABM je organizacija koja na jednom mestu okuplja najeminentnije stručnjake iz oblasti bezbednosti saobraćaja, posebno bezbednosti saobraćaja...

https://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/89884-r1200gs-koje-gume/& https://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/112638-michelin-anakee-wild/

Ima u Beogradu i gde Seba uzima, misilo sam da neko nema slučajno ovako,višak.

Mora da se računa da nije svako upućen u problematiku.

Pranje dizni, bez testiranja, ne znači mnogo, takođe i sama tela valja očistiti, ne sinhronizuju se leptiri već usisavanje, žuti šrafi i sajle, zabranjeno je diranje leptira po fabričkom uputstvu, to što se nalazi po forumima u najmanju ruku nije dovoljno dobro, ili tačno barem, zaključno i sa Grkovim preporukama. Potrebno je da se podesi TPS i restuje ECU, eventualno da se premeri pritisak u cilindrima, ostalo je u redu.

Niks.

Spradaj se tamo gde je umesno, nisam ja protivnik šale, ali je potpuno besmisleno kad se nema pojma o nečemu i gura nos de mu nije mesto. Nekome ne prija sprdnja kolko god da je šaljiva, a sem toga, postoji i reciprocitet uljudnosti, ili bi ga bar trebalo biti, nađi da se neko na ovakav način ophodi prema ostalim vlasnicima drugih marki ko što Vas nekolicina non stop čini. Niko ne traži da se ugledate kupovinom BMW-a, ali je uputna kolegijalnost koju iskazujete potpuno suprotno.

Drveni advokat zna sve, ajd molim te.

Iii, sad oćeš da kažeš da je ovo ekstra jeftino:

Ne znam odakle ti tih 300€, kad košta u Beogradu oko 130€, nov i stiže obično do 7 dana.

Eeee, pa sad si čuo, dođeš sok. ABS nije samo elektronika već kombinacija hidraulike, mehanike i elektrike, ima raznih izvedbi.

Nije Kepo, njegov model je 10-13, to drndaju oni 04-06 sa servom. El_marco, ne mora da znači da je senzor crko, može kabl. Valja da se isključi ABS i iskoče obe kočnice, a inače da se makar povremeno koristi zadnja, primetio sam da dosta ljudi koristi samo prednju komandu, koči tad i zadnji točak ali ne kao kad se stisne nogom, pa praktično zadnji ABS ređe radi i ulenji se, tako da kažem. Na kraju, može da dođe do poremećaja rada kočnica i tad je potrebno znati koristiti obe ili samo onu koja radi.

Kad bi bilo, šta bi bilo,..."neka bude što ne može biti", čuvena naša filozofija koja je čist apsurd. Ja reko da ne ofujemo, al ajd iako sam i subjektivan i nekompetentan. U Sloveniju sam otišao zbog off road poduke koja se radi na pravi način, pre svega validna instruktoraža, Samo Trpin, autorizovani BMW instruktor, to je praktično jedina opšte prihvaćena licenca, on je ujedno i Dirktor Motorada za Sloveniju, ne znam ime češkog instruktora, ima na sajtu, on radi i obuku kros vožnje a ne samo enduro, često Česi rade obuke po Sloveniji i Miran Stanovnik, doajen Pariz Dakar relija koji se i profi bavi ovom vrstom edukacije, recimo, pogranične snage obučava. Ne mogu da poredim ni sa čim u Srbiji jer koliko znam ne postoji off škola, a ono i što ima, ne smatram dovoljno dobrim ili autorizovanim bez obzira što poznajem sijaset momaka, Glinaru, Savski nasip i slično ne uvažavam, pre svega što nikakvo znanje ni iskustvo na ovakvom terenu nemam, a YT klipove uopšte ne zarezujem, nisam sklon samoukosti bez nekog kakvog takvog znanja, čovek može da zna slova al to ne znači da ume da čita i još manje, piše. Međutim, kao dobar poznavalac obuke generalno, sjajan je projekat i naučio sam toliko da ni sam neverujem svojim očima još uvek. Dobio sam novog BMW LC 1.2 ADV, da mi reko neko da to može da se vozi, glavu bi izgubio na klađenju tvdeći da to nije moguće. Cela postvka je perfektna u smislu organizacije celokupno, od smeštaja, hrane, zabave pa do medicinske pomoći, a kuriozitet je da su naša dva momka dobila čepove i pri vraćanju svojih guma je urađeno balansiranje, moja dva točka su bila na jednom motoru i balans je bio identičan, što znači da se i o tome vodilo računa da bude savršeno. Naravno, predusretljivost izlišno komentarisati, svi do jednog su pravi pravcati lafovi. Asfaltnu obuku, ili kurs bezbedne vožnje, prično dobro poznajem. Sve je praktično poteklo u Srbiji od Samo Repa, višeputnog prvaka spretne vožnje, policijskog instruktora koji je sada u njihovoj Agenciji Varne Vožnje, čiji je Direktor visoko obrazovani motorciklista, ima u njoj jako uglednih profesora, tako da to sistemski dobro funkcioniše a ne na bazi lične politike. Mislim da je naša obuka bolja, ne zato što tu ima neke programske razlike, već zato što mi to radimo nekako oštrije ili žarnije, recimo, jesenas je glavni instruktor dva sata radio na trenažeru sa devojkom, slomio je od obuke bukvalno, al je naučila. Svakome se posveti po potrebi posebna pažnja kolko god da je potrebno vremena, razdele se grupe pa se i shodno prilagodi vežbanje, ja ne radim aktivno ali sam ispomagao pre par meseci, pola treninga sam izdvojeno radio sa čovekom koji ima dozvolu ali nikad nije seo na motor, počeo sam sa onim, "brzine idu u H" bukvalno, a tokom dana su su svu učesnici prošli deo vežbi sa svakim od nas u krug, jer je i to dobro, mada je glavni instruktor Vita komandatore uvek. Steklo se prilčno iskustvo kroz proteklih 7 godina, mislim da pomenute sve 3 trenutne grupacije imaju dobar kvalitet u predavačkom smislu, bez obzira na moju aktivnost u MK Bezbednost, gledam objektivno uvek, ili što realnije. BJB na žalost izuzimam, nije nikakvo nipodaštavanje ili interes, ali bez materijalne podloge nema opstanka, a takođe, Marekez kao Šampion, ili Rosi, ne znači da po difoltu mogu da budu i dobri instruktori, što se često brka kad je u pitanju ulični kredibilitet, a ustalom, jako dugo nije bilo BJB kursa a međuvremenu su stotine prošle kroz ostale škole koje sve više i poprimaju usko specijalizovani profesinalizam u svakom pogledu. Ono što je naš problem, sujetni rivalitet, toga nema u Sloveniji, sa nekoliko ljudi sam komunicirao predhodno i dobio iste informacije o više mogućih kurseva, odabro sam na osnovu nekih manje važnih kriterijuma. Došao je i Samo Rep, ni iskra, već sa dostojnim uvažavanjem primljen pri poseti, došao ja nas iz Beograda da vidi. Oduševljen sam boravkom, iskoristiću svoj uticaj da se tako nešto i ovde primeni, vrlo verovatna je i neka reciprotetna saradnja, malo su se zabezeknuli gledajući finu prezentaciju na displeju KM Bezbednost okupljenima, obučavaćemo mi i Slovence i njihove goste, bilo je par Amerikanaca. Sve ovo nema direktne veze sa državom niti pa treba očikivati išta. Vozač motora je sam sebi najbolji i često, jedini prijatelj i saveznik, što više zna i ume, bolje će se voziti, ako zna za fenomen iz teme, na njemu je da se potrudi da ga anulira predupređivanjem, a ako mu se desi, da svojim umećem nadvlada problem, a to mora sam sebi da obezbedi, uzaludno je očekivati da neko vuče za uši i rukav, bespredmetna priča o auto školama i sistemskom obrazovanju, šta god mislili i želeli.

Nisi dobro obavešten, od 2012 postoji dodatna obuka koja je donkle podignuta na školski nivo. Teoretski deo se odvijao u nasatavnom kabinetu 6 časova, praksa ceo drugi dan. ( Govorim iz prve ruke jer sam lično bio pokretač i suosnivač.) Danas postoje u Beogradu 3 škole, da kažem tako, aktivan sam u jednoj igrom slučaja, a i zato što se poklapa sa mojim projektom svojvremeno: Za ovaj vikend je trebao da bude kurs ali je otkazan zbog kiše, biće ga narednog vikenda. Uvek može da se napravi kurs, problem je što nema reda na blagajni jer to košta, mora da bi bilo dobro i održivo, međutim, očigledno ni kad je besplatno, nema interesovanja, jasan primer: To ukazuje na našu nezainteresovanost i ličnu nebrigu, ali smo zato svi spremni da prebacujemo sve na drugoga i izvan nas. Zato nije moguće da postoji svaki dan a razvitak je muktrpan, radi se u kontrolisanim uslovima i licenciranom instruktoražom, ali da bi se podiglo na još viši nivo, potrebni su zilioni. Za proteklih 7 godina, kroz pomenute grupacije je prošlo nekolko hiljada pohađaoca sigurno, ali kolko znam, nije bilo naprednijih obuka od 2 nivoa osim za službene vozače u nekoliko bivših republika Jugoslavije. Neka ideja koju sam lično imao te 2012-te godine je da napravim školu za vozačku kategoriju samo za motore i da kroz nju i kasnije se radi dodatna obuka bezbednoj vožnji u više nivoa, međutim, sve je palo u vodu. Inače jeste teško ispraviti nakaradno prvonaučeno, a gotovo su svi u nekom delu pogrešni, a do mi to priznamo, pre će Dunav da poteče uzvodno. Imao sam svojvremeno dvojicu "đaka", jedan nikad prednjom kočnicom, drugi nikad zadnjom, sat vremena debate u učionici, jedan nije hteo da dođe na praktični deo, drugi je usvojio i naučio ispravno da koči, znači 50% relativnog uspeha, a taj prvi je izuzetno tvrdoglavi moj dobar poznanik i na neki način smo se udaljili od tad jer to što sam pokušao da ga edukujem je doživeo i kao omalovažavanje, a imao je godinu dana kasnije nezgodu upravo po klasičnom klišeu koji nije prihvatao kad mu se na to ukazivalo, inače, više nego odličan inženjer. No, tema je široka pa da ne skrećemo baš, a i nije poželjno na forumu.

Ako aludiraš na naispravnost motora, naravno da ne gađanje tragova izaziva različito ponašanje u nagibu i asimteričnost u vožnji i samim tim analogno trošenje pneumatika, ali trenažni motori su besprekorni u tom smislu zbog bezbednosti po učesnike, glavni instruktor demonstrira kočenje samo zadnjom kočnicom sa blokiranim točkom i sa obe ruke van kormana pri pedesetak kmh, guma ko lenjirom nacrta trag na podlozi, da ne dižem snimak na YT. Trenažne motore je izvozalo možda i hiljadu ljudi, koristim i ja često priliku da ga arčim, tako da je statistički broj u smislu uticaja na pneumatik validan.

Opet se vrtimo, doduše ja ne, u krug, da su jedne krivine oštrije, duže itd. u jednu stranu, zaključno da se razlikuju dužine u odlasku ili povratku...Jel postoji neka spoljna asimetričnost koja bi uticala na levorukost ili desnorukost, centar je samo kod nekoga u drugoj hemisferi mozga, jednako važi i za smer pisanja, sa leva na desno, dok neke kulture pišu obrtnuto. No, svakako da neki društveni kliše ima uticaja, možda i to kretanje desnom stranom utiče i projektuje se i na blanko saobraćajnici, odnosno na poligonu gde osim jednog čunja nema ničega i svako može da vozi oko njega kružnicama po izboru, tj. prečniku, znači da je putanja u levo jednaka putanji u desno, isto važi i za osmicu koju opcrtava svojim točkovima. Ono što je primetno i što sam postavio kao pitanje u davnašnjoj temi, "Opušteniji vožnjom u levo", a i kroz lično praktikovanje i posmatrajući učesnike pri podučavanju, većini lakše ide u levo, recimo, vožnja u krug od 3 različita prečnika, veliki i srednji uglavnom svi rade kako treba u oba smera, dok najmanji dosta njih ne može u desno već samo u levo, lično, u levo mogu u manjem radijusu da okrećem motor nego u desnom, projketovano na pneumatik, veći nagib je tada u levom smeru, brzina veća i samim tim više ližem tu, levu, stranu. Slično je i kod vežbe izbegavanja prepreke, veći put obilažrenja je sa leve strane i uspešnost prolazaka učesnika je bolja nego kad se ide u desnu putanju iako je tamo lakše proći zbog uže postavljene prepreke, a kad im se postavi simetrična prepreka i da na slobodan izbor na koju će stranu da urade takozvani manevar izbegavanja, veći broj ide na levu stranu, ako ništa drugo, ono za prvi pokušaj. To sve ukazuje na ljudsku orjentisanost jer nema mernih parametara koji bi činili ikakav uticaj, a činjenično se vidi po izgledu pneumatika koji nije pa prvi ovako asimetrično potrošen na trenažeru, juče pođo da ga bacim pa se setih teme i ajd da potkrepim slikama.

Ko što neko reče da veoma visoko obučeni policajci radije vrte motore u levo, jednako i kad ja radim prvi put vežbu, polazim u kretanje u levo jer mi je to lakše i pojedine radnje u tom smeru bolje, ili lakše, radim nego u desno. Trenažni motor se okreće u krug oko jednog čunja bez ikakvog ograničenja spoljneg prečnika, u jednom smeru pa u drugom, znači, potpuno identično, osmica se radi oko 2 čunja, takođe bez ikakvih granica, pa su i trajkterije potpuno identične bez obzira na smer započinjanja. Vežbe slaloma, u više varijanti rasporeda čunjeva, se rade u oba pravca, kad su dva niza postavljena paralelno i rade se u krug, posle određenog broja prolaza, okreće se smer, tako da i tu nema nikakve disproporcije. Kako god, ilustrativni prikaz potrošenosti prednjeg pneumatika nepobitno dokazuje isključivo ljudski činilac. Ne znam koliko kilometara ima pneumatik sa slike, ali svako od učesnika provede na njemu oko pola sata radeći osnovni krug u oba smera i ko što rekoh, svi učesnici su sa konca i konopca, po ljudskoj statističkoj orjentaciji, većina desnoruka, tako da se više pohabana leva strana pneumatika, na koju spoljni uticaj nema uticaja iz priloženog, može posmatrati kao pretežna kretna bolja orjentisanost.

Dva trenažna motorcikla isključivo za poligon, ne idu van njega nigde, znači nema ulice ili druma, vežba se na ravnim raznoraznim platoima ala veliki parking, za vreme treninga svaki izvozaju svi učesnici naizmenično, obično po desetak ljudi, više stotina vozača izvozalo, koji vičniji koji manje, stari i mladi i laki i debeli i muško i žensko i levoruki i desnoruki,... a pre svih, neko od instruktora demonstrira. Sve vežbe se rade u oba smera po jednaki broj puta, deo njih je sa krilcima a po potrebi se ona skinu i motor se vozi u ostalim vežbama. Znači, apsolutno nema disproporcije između levog i desnog smera, motor ide u obe strane u nagib od 45°, ne postoji razlika u nagibu puta, oštriji ili duži krug u jednu stranu itd, ništa što bi fizički uticalo na asimetričnu potrošenost prednjeg pneumatika. Jedan trenažer, polaznik ga sa znatiželjom posmatra: Drugi, instruktoru ga podučavaju položaju sedenja prebacivanjem u nagib sa jedne na drugu stranu, tu je i displej za prikazivanje brzine kretanja jer odrđene vežbe to zahtevaju da bi se ispravno naučile: Jasno se vidi vinkla između krilaca, ugao motora je 45°, koliko svaki serijski motor može da se tu negde obori i "đaci" se uče sve dok na obe strane ne polegnu i oslone se na pomoćni točkić i tako izvozaju: Prednja guma od jednog, očigledna asimetrična potrošenost: Desna strana: Leva, pohabana do kraja da motor više nije mogao da skreće u levo:

BMW ima tako neke smešne frljoke, stoji i da taj mogući zazor nestaje kad se sklop zagreje, voleo bi da vidim lager koji toliko može da zaduje. Radijalni zazor, to pomeranje napred-nazad, teško moguće kod ležaja čak ni kad se skroz potroši, neki aksijalni, bočni, levo-desno postoji kod svakog novog, veći što mu je nosivost višlja kao što su praktično svi lageri na BMW-ima, međutim u sklopu on uglavnom bude anuliran pa čak i kad mora da se menja, ne projketuje se na točku. Konstruktivno rešenje sprege ležajeva je odlično, nose bez opterećenja, nema mogućnosti industrijske greške u montaži ko kod ranijih modela što je bilo relativno često. Sad, neki nedostatak je što valja da postoji neki radni predpritisak, pri ugradnji može da se uspostavi ali to ne stoji nigde u navodima, doduše, lageri traju jako dugo i crkavaju pre zbog drugih razloga kao što je prodor vlage ili nasilnička ugradnja. Znači, bez opterećenja, a ako dođe potreba za zamenom, postoji bolji veliki ležaj za nekoliko puta nižu cenu.

Dugo mi je trebalo da skapiram da si zezator, naravno da nisi takav. Međutim, znam čoveka koji nosi stare svećice na kormanu i njima lomi šoferšajbne kad ga neko iznervira, bar mi je tako pričao. Generalno smo svi u agresiji, pa jer ubi čovek drugog vozača u Cvijićevoj u Beogradu pre neku godinu zbog čarke ko ima prednost. U petak sam autom u špicu vozao po Ljubljani, ne čuh sirenu ni jedan jedini put a u Beogradu je svaki dan ko na svadbi. U gradu od semafora do semafora, ne postoji mogućnost da se vozila toliko razmaknu ali gotovo uvek može da se napravi prolaz za dva točka prostičući iz lepog odnosa. Ideja ima uvek, al se bojim da je to samo spisak lepih želja verujućih u Deda Mraza. Rođen sam pre 63 godine u centralnom trouglu Beograda, Politika, Radio Beograd i moja zgrada, još su se zaprežna konjska kola vozala, ne retko i ja na njima. Do danas, znači za više od pola veka mog učestvovanja u saobraćaju započetim na biciklu, ne da se ništa nije poboljšalo, nego se i pogoršalo uprkos enormnim informacijama gde se lako sazna šta je dobro rešenje za bilo šta bukvalno, al kod nas se uvek nekako nađe najgore, što govori o našem mentalitetu. Spomenuo sam Sloveniju, za prošli vikend smo nas četvorica učestvovali u vikend enduro školi: Turn2Gravel TURN2GRAVEL.COM Nije to meni uopšte potrebno ali odavno imam potrebu za elementarim znanjem da mogu težak motor da provezem po bespuću, do neke svetkovine recimo a ne da kažem, "društvo, pušiću čekajući dok vi obiđete". Znam priličan broj momaka koji su perfektni oferi i koji bi sasvim sigurno mogli da me nauče zavidno dobro i to drugarski, međutim, hteo sam da imam autorizovanu instruktoražu, ovde su bila 3 licencirana instruktora. Bio sam izvrgnut podsmehu pri donošenju odluke, ono, šta će ti to, pa možeš sam, pa što te ovaj ili onaj ne poduči itd., očito je problem što mi kao mentalitet nismo skloni bilo kakvom učenju koje je nužno za bilo kakav napredak. Usput, naučio sam više nego što sam očekivao, a opet manje nego što sam mogao, odbio sam da radim zahtevne vežbe smatrajući da je to previše za mene koji sam do tad prešao 0,00 m, ne kilometara, nekog offa, jednostavno prihvatam svoju graničnost, bilo da je trajna ili trenutna. To je takođe problem mentaliteta, svako od nas je BAJA kad sedne na motor a čim se dune odma se pada, jednako je i kroz probleme zbog koje sam i pokrenuo temu, ograničenost nas kao motorista i vozača četvorotočkaša i sve van toga je moguća nezgoda. Slovenija ima najbolji poligon u Evropi za obuku svih kategorija vozača, imaju više škola za obuku bezbedne vožnje, svaki novopoloženi vozač mora u roku od godine da pohađa neki od kurseva koji nema ocenjivanje, a ono što je naročito, pri početnoj obuci za bilo koju kategoriju, kandidat se jedan dan vozi kao suvozač na motoru sa instruktorom i na taj način stiče predstavu kako izgleda biti izložen golim telom naspram oklopnika u autombilima, pa sutra kad dobije dozvolu sasvim sigurno neće činiti mnogo toga što bi nehotice i iz neznanja radio. Igrom nužde, vozao sam se iza mlade, i lepe, Slovenke po lokalnim puteljcima, prži auto za sve pare ali ne gazi razdelnu liniju a u nepreglednim krivinama silazi i van ivice asfalta, vidi se da je i te kako dobro obučena, a tako voze svi, za razliko od nas koji vozimo po pravilu gde i kako ne treba. Kazne kao jedan od vidova suzbijanja, jesu delotvorne svakako, ali po meni, džaba kazna ako je neko činjenje loše a ne zna se za problem koji ga je uzrokovao, opet će se ponoviti. Vozač koji izazove nezgodu po scenariu, "Izvini, nisam te video", sasvim sigurno će se opet ponašati isto, možda uz nešto više obazrivosti, ali dok ne sazna da iako gleda, ne vidi, a da bi to naučio, mora neko da mu kaže i nauči ga, dok dođe do sistemske promene, bojim se da će Sava i Dunav da presuše. Šta je rešenje, proizilazi iz nužnosti. Vozač na dva točka mora da prihvati činjenicu da je to tako i to svaki put bez obzira koliko puta morao da se sreće sa njom za redom kao u gradskim uslovima. Svaki mogući susret sa automobilom je potencijalna nezgoda bukvalno, ne treba se oslanjati na sreću i statistički staž da nije bilo ništa loše u predhodnom kraćem ili dužem periodu, uvek postoji prvi put i mora se računati da to može biti svaka sledeća raskrsnica, praking, garaža itd., niz je beskonačan. Praktično, sve je na vozaču motora i kad apslutno uvek predvđa ovakv moguć scenario koji je nerazdvojiva karakteristika vožnje na dva točka, sasvim sigurno uveliko može podići bezbednost svojm svešću i činiti adekvatno predupređivanje, pojmnovno, "defanzivano" voženje, to je preduslov svih preduslova. Prvi deo je sama veština upravljanja motorciklom, prevashodno kočenje i izbegavanje prepreke. Svi mi makar podsvesno mislimo da smo Rosi ili neki od aktuelnih velikana GP-a. Dugo sam u dodatnoj obuci, još od skutera i prvog učešća na BJB kursu bezbedne vožnje, da nisam prošao, ko zna šta bi mi se izdešavalo. Koristim priliku da na svakom kursu, kojih hvala Bogu sad ima redovno, provežbam po neku radnju jer sasvim sigurno uvek ima nešto da se makar utvrdi. Frapantno je koliko je slabo kočenje kod svih učesnika obuka, a o izbegavanju prepreke da ne govorim, doduše, zato se i odlučuju za edukaciju. Ne podcenjujem nikoga, ali vidim i ljude koji zavidno dobro voze drum među kojima i svoje drugare, međutim, gotovo ni jedan ne izbegne prepreku koja je čak nešto komontnije postavljena na poligonu od teoretski mogućeg, pogotovu u prvom pokušaju i praktično je to, "Uvek ima prvi put", naravno, nisam ni ja izuzet. Bilo je na početku teme šta činiti da se poboljša uočljivost, to je po meni drugi i skroz manje važan činilac. Treći i kao poslednji, je oprema, bespredmetno pričati, što bolja ali i skuplja neminovno, ali kao zadnja linija odbrane i treba se truditi da se nikad ne dovede, ili bolje rečeno, spreči, da dođe u situaciju da dođe do izražaja. Nisam hteo da solim tešku ranu u temi u kojoj je momak po ovom scenariju ostao bez noge u potpuno praznoj i širokoj raskrsnici regulisanoj semaforom na Novom Beogradu rano izjutro, motor i dostavni kombi, svega dva učesnika u saobraćaju, reko bi da je nemoguće da se to desi, al na žalost jeste. "Lako" je biti pametan posle, ali sam ubeđen da je znao i računao sa ovakovom mogućnošću, da nebi postradao, predpostavljam da je bio vičniji upravljanju možda prošao bolje. Znam da nije lepo komentarisati tuđu nesreću, al moram kao nauk, "Use u svoje kljuse".

Kupljen, već imam ploču ali mi trebaju 2 pina i kljun za kačenje, nije bilo trenutno u TC-u, pa ako neko slučajno ima.

Prilikom učešća na enduro školi: Turn2Gravel TURN2GRAVEL.COM odlučio sam usput da kupim veliki kofer koji u Beogradu uz prijateljske popuste nisam ni približno mogao da dobijem po ovako povoljnoj ceni, a ovde čak i nešto povoljnije zbog nekih relacija sa slovenačkim poznanicima. Usput i u šali, supruga zatražila poklon i dobi malu Daineze torbicu za oko pojasa, drugar popust za rukavice. Uz dužno poštovanje i patriotizam, jednostavno je kupovina u ovoj prodavnci previše isplativa. Naravno, predusretljivost i ekspeditivnost ni ne treba isticati jer je podrazumevano uobičajena. Tax free nisam overavao jer zbog teškog zdravstvenog stanja supruge nisam smeo da trošim vreme, ali nekom prilkom ću možda i to uraditi, što bi tek bila cena. Poslovođa Bojan: i "nosači": Dva crna kojih inače nema svuda uvek, Bojan otpakovao original ambalažu i koferi u auto uz obećanje da će uzvratiti posetu u Beogradu, sa dobrim ljudima se očas sklopi prijateljstvo, a stekao sam ih za vikend jako puno.