Ime plovila može se menjati neograničeno, nego u pitanju je sujeverje, da promena imena donosi nesreću. Ako menjaš ime neke bivše sa imenom neke mlađe, to definitivno donosi nesreću (bivše znaju biti zločeste ) Ja sam ime promenio van pomenutog okvira, a vreme će pokazati... Dokument broda je knjižica poput saobraćajne dozvole u kopnenom saobraćaju. U knjižici upisani su podaci o plovilu (registarski broj, ime, broj motora ako je ugrađen, maksimalni dozvoljeni broj putnika/posade, ogranićenje područja plovidbe - priobalno more, teritorijalno more, međunarodno more, bez ogranićenja, ...). Tehnički pregled vrši se na četiri godine ili nakon (popravljene) havarije. Zemljak zove se Marjan (Mac)

Četvrtak, 20.april Probudili smo se u vedro jutro. U kokpitu pronašli smo vrećicu sa toplim kroasonima. Baš ljubazno od marine. To jutro proveli smo Slavko i ja u recepciji marine skoro sat vremena i proučavali vremensku prognozu. Taj dan u Gibraltaru duvao je jak istočni vetar (preko 40 kn). Windy je prognozirao, da će istočnjak prestati u ponedeljak uveće. Tempirao sam da bi u utorak prošli kroz Giblartar za vreme promene pravca vetra u zapadnjak, što bi nam olakšalo plovidbu. Svakako trebamo uhvatiti taj vremenski prozor pošto je već za sledeći dan prognoziran jak istočni vetar. Čeka nas etapa od cca 600 milja do Malage. Drugi deo posade je za to vreme otišao u nabavku nekih sitnica i proverio ponudu riba. Dotočili smo 86 litara nafte i krenuli prema Lizboni, cca 200 nm južnije. Atlantik opet je bio miran pa smo mogli da se izživljavamo u kulinarici. Chef bio je Jože Usledio je desert - palačinke... deo pripreme obuhvatio je i procenjivanje umetničkog dojma ... I tako prođe još jedan prijatan dan na Melau

Sreda, 19.april Ujutru oko pola četiri uplovili smo u Porto. Etapa Brest – Porto duga je bila 560 nautičkih milja, trajala je 110 sati, znači više od četiri dana. To smo osetili prilikom skoka na kopno. Ljuljalo se… Vezali smo se u marini ispod velikog vijadukta.Tu se reka Douro sljeva u Atlantik. Bili smo srećni i ponosni da smo prevalili toliku daljinu bez nekih većih problema. Otvorili smo vino i proslavili etapnu pobedu. Adrenalin nije nam dao, da odmah tonemo u san. Trebalo nam je više od sat vremena, da se iskuliramo… Do jutra padala je kiša. Ujutro smo uz pomoč marinskih mornara premestili Melau na pontonski vez unutar marine. Kišno jutro pretvorilo se u divan, topao dan, temperatura se popela na 25 stepeni. To je bio pravi balzam u poređenju sa prethodnim danima, vetrovitih, hladnih. Celo prepodne izležavali smo se na palubi, malo čistili Melau, malo pijuckali hladno pivo, malo vino… opušteno skroz. Marina je mala i simpatična. Iskoristili so konfor tuševa, WC-a, čak smo mogli da koristimo veš mašine. Marinska ekipa je vrlo ljubazna, recepcionerka nam je dala instrukcije šta pogledati u Portu, gde kupiti čuveno portsko vino… Poslepodne krenuli smo peške u Porto, prijatna rekreacija od 30 minuta uz reku Douro. Prošli smo staro ribarsko naselje Afurada. Uličice i kučice lepo su obnovljene, na svakom koraku je kafana sa roštiljem i jasno sa vinom. Prošetali smo Portom, kupili onoliko flaša vina koliko smo mogli da ponesem i taksijem se vratili u Marinu. U Portu budio sam uspomene na moto putovanje po Portugalu na rt Cabo da Roca u 2014. Tada sam se zaustavio u Portu i razgledao ga u detalje. U kofere motora uspeo sam strpati 4 flaše Porta. Nakon povratka u marinu otišli smo ponovo u Afuradu na večeru. Na svakom koraku je kafana, bife, miriše ribe sa roštilja. Razpoloženje je opušteno, često umesto stolica tu su vatrogasne klupe uz dugačke stolove. Mešaju se društva za istim stolom… stvarno opušteno. Jože je porućio »sardelas«, pridružio mu se Andrej. Meni je prijala orada sa roštilja… Za desert uzeli smo Port počeli smo sa ruby i produžili sa tawny. Pešaćenje u marinu bilo je nešto otežano pa smo pre nego smo se popeli na Melau, u marinskom baru probali njihov ruby i twany. Kasnije na Melau ponovili smo vežbu. Nismo se mogli složiti koja je runda bila najbolja… Lep i topao dan završio je noćnim neverinom iz Atlantika. Mi smo čvrsto vezani spavali kao bebe.

Utorak, 18.april Plovimo prema jugo-zapadu, kurz oko 230. Sa leve strane prati nas Španjolska obala. U dometu smo mobi signala, javljamo se svojima… Negde oko pola noći sa leve strane ostavili smo svetionik Faro Touriñana, ujutru stižemo do rta i svetionika Finisterra, impozantnog tornja na pećini 238 metara iznad mora. Nalazi se jednoj od najzapadnijih pozicija Iberijskog poluostrva. Ime dolazi iz latinskog Finis Terrae – kraj kopna. Tu smo menjali kurz na 180 – jug. Temperatura se konstantno penje. Od 10 stepeni u Brestu, tu je oko 20 stepeni. Relativna vlažnost vazduha pala je od 100% u Brestu na 80%. Polako napuštamo španjolsko teritorijalno more, skidamo španjolsku zastavu i podižemo portugalsku. Neverovatan osećaj ovo menjanje zastava… Plovimo u visini Viga, Brage i odlućujemo da produžimo do Porta. Tamo bi trebali stići negde prema jutru sledeći dan. Raspoloženje je na visokom nivou. More (u stvari to je Atlantik) je relativno mirno i omogućava nam da posle dva dana aktiviramo kuhinju na nivou 100%

Ponedeljak, 17.april Prvo na redu je bilo čišćenje unutrašnjosti Melau. Visoki noćni valovi uradili su svoje, sve što nije bilo vezano letelo je po kabini. Dobro što u inventaru imamo usisivač... Ujutro bili smo na 2/3 udaljenosti od Bresta. Vetar je pojačavao sa udarima do 25 kn. Na Jadranu to nije mnogo jer nema dovoljna dužina za formiranje talasa. Tu u Biskaju situacija je drugčija. U sredini Biskaja prema istoku obala je udaljena minimalno 150 milja što omogućava relativno blagom vetru da stvori relativno visoke talase. Pri vetru 25 kn, povečali su se na 3-4 metara, a vetar je ceo dan pjačavao zbog približavanja severnoj obali Španjolske gde se vetar kanalizuje i samim tim povećava brzinu i snagu. Sklonili smo glavno jedro i jedrili samo na skraćenu genovu (prednje jedro). Melau je uprkos skraćenju jedra plovila konstantno između 6 i 9 kn. Lepo je savladavala talase koji su nas dostizali po krmi i u intervalima ubrzavali nas nizbrdo... Pred noć obišli smo rt Cabo Prior i sklonili se od jakog vetra i visokih valova. Tu u zaklonu vetar je popustio. Biskaj je bio izza nas, što je za nas znaćilo etapnu pobedu. Pošto smo se nalazili u Španjolskom teritorijalnom moru, podigli nsmo španjolsku zastavu. Razpoloženje bilo je odlično, posmatrali smo divan zalazak sunca i usput odlućili, da produžimo dalje bez zaustavljanja u A Coruni. Sledeći cilj bio je Vigo ili Porto u Portugalu

Nedelja, 16.april Tokom noći vetar je popustio i morali smo upaliti motor, da se poveča brzina i napune akumulatori. Prema jutru podigao se je istočni vetar od 10-15 kn. Nosio nas je ceo dan, održavali smo kurz 210. Dan je bio vedar i osetno topliji od prethodnog. Prema ploteru bili smo negde na sredini Biskaja, daleko od kopna i mobitel signala. U subotu kada smo se počeli udaljavati od kopna, javili smo svojima, da nas ne zove na mobitel jer ćemo biti van signala. Mi smo također isključili naše telefone da se jadnici ne muče traženjem signala... U ovo moderno doba telekomunikacije, dosta je neobično naći se u situaciji, da nema signala. Ako je to usred mora, osećaj odsečenosti još je jaći. Ako se tome doda vetrovita i talasna noć... Prema kraju dana vetar je pojačao na konstantnih 15+ kn, talasi su bili od 2-3 metara. Druga noć bila je za mene dosta naporna. Sa Andrejem sam dežurao do jedan ujutro i jedva čekao da me zameni Slavko. Vetar je pojačavao na 20+ kn, valovi su ljuljali Melau. Vetar je okretao na NE tako da sam teško održavao pravac 210. Jedrio sam na krmu što znači da je bum bio celo vreme na granici preletanja preko krme. U jakom vetru nekontrolisani prelet buma može da pocepa škotu (konopac kojim se zateže glavno jedro) ili napravi neku drugu štetu da ne govorim o opasnosti da odbije glavu neopreznom jedriličaru. Jože je došao da me zameni za kormilom ali mu nikako nije uspevalo održavati kurz 210. Dvaput mu je bum preleto preko krme, video sam, da nešto nije u redu sa Jožetom. Nije video kompas, pala mu je koncentracija… Nije mi preostalo drugo nego da produžim na kormilu do jutra. Bila je teška noć, malo mi je laknulo kada se je izza oblaka pojavio mesec i bar malo osvetlio uzburkano more. Ujutro Jože je opet bio fit. Ja sam legao dobro iscrpljen.

Subota, 15.april Konačno je stigao taj 15.april. Probudili smo se u 5, stigao je Bruno. Proverili smo Melau, sipali gorivo. Za rezervu poneli smo dve kante po 20 litara nafte. Vreme je bilo tmurno, oblačno, temperatura 10 stepeni. U 7.30 isplovili smo iz marine Moulin Blanc i zauzeli kurs 255 (SW) prema izlazu iz zaljeva. Plovili smo pomoću motora, vetar je bilo slab (do 5kn). Izlaz iz zaljeva je impozantan. Sa obe strane obale raztežu se odbrambeni zidovi još iz starih vremena. Ima dosta plićaka, sve je dobro obeleženo. Vojna luka sa jedne strane zaljeva je druga najveća u Francuskoj. Zaljev Brest joj daje dobar zaklon. Polako smo okrenuli na jug, kurz 195, prema prolazu Raz de Sein. To je prolaz između ostrva Sein i rta Pointe du Raz (Finistère), u Bretaniji. To je plimni deo mora koji koriste brodobi za plovidbu između Atlantika i kanala La Manche. U principu je to dosta opasno područje pogotovo zbog jakih plimnih strujanja, koji dostiži brzinu i do 6 kn. Andrej i Bruno u zajedničkoj temi: ribolov U vreme kada smo mi plovili tamo, more je bilo dosta mirno. Pokazalo se da nam pratnja Bruna nije neophodno potrebna pa smo se dogovorili da se iskrca u obližnjoj lučici a mi da št opre okrenemo na jug i na taj način izbegnemo olujni vetar prognoziran za utorak i sredu. Bruno je napustio »njegovu« Melau u lučici Sainte-Evete. Dugo je ostao na valobranu i pratio nas kako se udaljavamo prema horizontu. Sigurno mu nije bilo lako… Rastali smo se u 13.30, a mi smo okrenuli u kurz 210, pravac prema španskoj luci A Coruna. Podigli smo jedra, Melau je lepo legla na levi bok. Nakon dva sata nestala je obala Francuske, polako je počeo da pada mrak. Dogovorili smo kako čemo dežurati. Jedna ekipa smo bili Andrej i ja, druga Jože i Slavko. Tokom noći menjali smo se na tri sata.

Kako sam napisao, bilo bi mi drago da taj putopis zagreje nekoga za nautiku... nikada nije kasno...

Znači, vremenska prognoza bila je dobra, mi smo bili na visokom tonusu… samo da prođe noć i krećemo. Većera je bila u stilu, dva sanpijera, dobro vino i zezanje.

Petak, 14.april Uspeo sam ležerne Francuze naterati da su završili (skoro) sve što je bilo dogovoreno. Najbitniji mi je bio dokument o plaćenom PDV. Nije bio baš takav kao što bi trebao biti (T2L), nego so samo na ugovor opalili žig carine. Sa dosta nepoverenja uzeo sam ga. Udubio sam se u vremensku prognozu i na moj Asus iskopirao slike vetra za sledećih nekoliko dana, kada ćemo biti odsećeni od bilo kakve komunikacije a time i mogućnosti praćenja prognoze vremena. Treba naglasiti, da smo imali Iridium, satelitski telefon, da bi eventualno mogli zatražiti pomoć u zonama bez mobi signala i na udaljenostima van dometa VHF stanice. Na sreću nije bilo potrebe da bi ga koristili. Prognoza vetra je izgledala ovako (aplikacija Windy): subota 15.april: Biskaj je potpuno miran, vetar NW (severo zapadni. Pravac vetra znači pravac odakle vetar duva) do 10 kn (čvorova). Čvor je oznaka za brzinu, 1 čvor znači brzinu vetra 1 nm (nautičku milju = 1,852 km) na sat. Znači, u "čvoru" kriju se dve veličine: brzina i vreme. Stoga se brzina vetra označava samo u čvorovima a ne u čvorovima na sat, kako je inače uobičajeno za brzinu u km/sat. Dakle, prognoza vetra 10 kn, pravac NW. Zapadno od Iberijskog poluostrva formira se ciklonalno područje koje će uticati na vreme u narednim danima. Na NW rtu Iberije prognoziran je pojačan NE vetar, jačine 20-30kn. U Mediteranu na području Marseja duva NW (mistral) jačine preko 30 kn. nedelja,16.april: Na srednjem i južnom Biskaju duvaće pojačan E vetar ponedeljak, 17.april: U Biskaju je E vetar u smirivanju, mistral prestaje utorak, 18.april: NE vetar u Biskaju biće u pojaćanju sreda, 19.april: NE vetar biće u pojačanju, pogotovo u kanalu La Manche, 40+ kn četvrtak, 20.april: Glaiciju će zahvatiti olujni NE vetar, ispod rta Finstera, prema portugalskom Vigu i Portu, situacija bi se trebala smiriti Znači, subota, nedelja i ponedeljak bi trebali proći relativno mirno, nakon toga je bilo prognozirano pojačanje vetra. Dužina Biskaja po dijagonali (Brest - A Coruna) je cca 340 nm, do rta Fistera cca 380 nm. Uzimajući u obzir polaru Melau, po prognoziranom vetru trebali bi stići u A Corunu za otprilike tri dana. To bi značilo, da bi trebali izbeći olujni vetar iznad Iberije u sredu i četvrtak. Pogledao sam također aplikaciju MeteoConsult. To je sajt francuske meteo agencije. Za subotu 15.aprila prognoza bila je ugodna. Izvadio sam prognozu za deo NW francuske obale od Bresta do Luke Loctody. Kao što se vidi iz slike, prognoza ima faktor pouzdanosti 85%. Jačina vetra je bila prognozirana između 10 i 12 kn, pravac NW, sa udarima (gusts) 12 - 16 kn. Na udare je potrebno biti jako oprezan, jer oni lome jarbole i cepaju jedra. Dalje, iz slike vidi se visina valova (do 0,8 metara) i pravac. Sledeći podatak je "swell". To su valovi koji potiču od neke udaljene oluje, vetra više nema, a valovi su u smirivanju. Kod nas se ta pojava imenuje "mrtvo more" ili "mareta". Na plovilo ima neugodan učinak, pošto se ono ljulja i nema oslonac u vetru. Dakle mareta iz pravca zapada (W, 270 stepeni), visina do 0,8 santimetara, perioda oko 10 sekundi, dužina vala do 140 metara, visina plime do 6,3 metara, temperatura mora 12 stepeni, oblačno, verovatnoča oluje nula. Za naredne dane prognoza vremena sajta MeteoConsult za nas nije bila relevantna pošto nam je plan bio da prečimo Biskaj direktno do Galicije a ne da plovimo uz obalu Francuske. Aplikacija Squid pokazala je da trebamo do A Corune 3 dana.

Sledeća četiri dana meni su prošla u borbi sa Francuzima, da završe što smo dogovorili. Posada je to vreme iskoristila za upoznavanjem sa Melau, proverili smo sve fitinze, štopere, vinče, jedra, pričvrstili / zategli čvorove… proverili smo funkcijonalnost kuhinje, rad fridižera… Posada je glumila photo session zezancije na temu bibavice rućak za vreme oseke U "slobodno vreme" posada je dobila nagradni izlazak u Brest...

Sledeće jutro otišao sam do Philippa i Yvesa. Odmah mi je bilo jasno, da od mog odlazka za Ljubljanu nisu uradili ništa. Morali bi menjati merač obrtaja motora, podesiti plotter, proveriti VHF stanicu… Ležernost Francuza zamalo da me nije dovela do ludila. Najčešća reć kod njih je »demain«, a taj demain nikako da stigne. Podsetio me je na simpatičan napis u nekom škotskom pabu: Free beer tomorrow. Dok sam razgovarao sa Philippom i Yvesom kada će uspeti da reše »otvorene stavke«, moja posada neutrudno je kopkala po trgovini… i tamo ostavila dosta €. Pošto će Philippe i Yves sve završiti »demain«, mi smo otišli u L'Eclerc da nabavimo stvari za narednih nekoliko dana. Market smo olakšali za tri puna kolica… dobro što je kombi bio još tu. Nakon rastovaranja, Luka je (teškim srcem) krenuo za Ljubljanu. Vreme mu nije dozvoljavalo da nam se priključi na Melau i morem se vrati kući. Sledećih 18 sati... Mi smo krenuli raspoređivati robu. Kako je ispočetka izgledalo očajno, Melau ima mnoštvo skrivenih mesta gde smo strpali stvari. Sve smo lepo fotografisali da bi kasnije lakše pronašli ono što bi tražili Kasnije posetio nas je Bruno. Uz ukusnog sanpijera zadržali smo se u prijatnom razgovoru. Glavna tema bilo je jedriličarstvo i naravno ronjenje. Mislim, da sam negde već napisao da je Bruno bio profesionalni ronilac francuske mornarice.

Pripreme za put u Brest završio sam početkom aprila. Dan za polazak odredili smo 8.april, nedelju dana ranije od planiranog izplovljenja iz Bresta. Taj vremenski tampon bio je potreban zato što su Francuzi trebali odkloniti nekoliko grešaka na Melau i obezbediti još neke dokumente (najvažnija je bila potvrda o plaćenom PDV). Za put do Bresta smo rentali kombi, moj sin Luka dobrovoljno se javio da ide sa nama i vrati kobi u Ljubljanu. Natovarili smo kombi našom opremom. Znaći topla odela, jedriličarsku opremu i nešto malo hrane (domaće kobasice, salame, slaninu, ćvarce – sve jako kalorično). Na dan polazka zapalio sam roštilj i ugostio prijatelje i komšije pošto se nečemo videti (neodređeno) duže vreme. Za Brest krenuli smo oko 18h. Na ulazu u Austriju dočekala nas je noć. Vožnja… vožnja… Srećom pratilo nas je relativno lepo vreme. Bretanija dočekala nas je u zagrljaju sunca Sve bliže... U Brest smo stigli rano poslepodne. Jedva sam čekao da opet vidim Melau, moj drugi dom. Kada sam odlazio, ostavio sam je sređenu, sve čisto, sve na svom mesto. Navigator je odmah krenuo sa upoznavanjem elektronike. Luki sam svečano predao kopiju ključeva... da maksimalno uživa u jerdiličarskim avanturama. Nažalost, u kabini neće se moći ispraviti. Sa njegovi 205 cm mogao bi tek na nekoj jedrilici duži od 13 metara... Posle ukrcavanja četiri matorca i njihovih stvari, u momentu se je unutrašnjost pretvorila u haos. Jao… brzo sam se smirio i pomirio sa realnošću. Iluzorno sam oćekivao da ćemo moći održavati stanje u kakvom sam napustio jedrilicu. Nakon raspakovanja otišli smo na večeru, umorni ali ipak veseli…

Trebalo je sastaviti posadu. Imam nekoliko drugara sa kojima več dugi niz godina održavamo tradiciju »muškog jedrenja«. To je više-manje kulinarično nego jedriličarsko druženje na nekoliko dana krajem septembra. Kandidati za put bili su penzioneri jer nitko od »aktivnih« nije bio u poziciji, da bude odsutan sa posla mesec i više dana. Razmatrali smo opciju, da se posada menja negde na pola puta i na taj način omogući »aktivcima« učešće u transferu. Na kraju smo formirali stalnu posadu od četiri »mornara« sa mogučnošću da se neko priključi tokom plovidbe. Članovi posade: Jože, iskusni moreplovac, odličan kuvar... Andrej, iskusni ronilac-ribolovac, dobar poznavalac jedrenja... Slavko, ronilac-ribolovac, najmalđi član posade. Pošto odlično vlada elektronskim uređajima, podelio sam mu naziv Navigator. Također kuvar i pekar...

Dogovorom o datumu isplovljavanja završio sam prvi deo priprema za transfer Melau u Jadransko more. Nakon dve nedelje u Brestu jedva sam se »odlepio« od Melau i krenuo kući. Vreme provedeno na jedrilici bilo je neopisivo lepo… živeo sam svoje snove… Vožnja do Ljubljane bila je rutina. Iz bresta sam krenuo poslepodne, oko pola noći stigao sam do Pariza i na jednoj od benzinskih pumpa uz autoput, sklopio sam oči za nepuni sat vremena. Osvežio me kratak spavanjac, vožnja do Ljubljane prošla je bez problema. Sve ukupno vozio sam 18 sati. Sledećih nekoliko dana sređivao sam dokumente za Melau, osiguranje, obavezni deo kao i kasko. Za jednolratnu plovidbu preko Biskaja i zapadnom obalom Iberskog poluostrva po Atlantiku trebao sam doplatiti premiju. Ipak tamo postoji veći rizik… Pošto u svojoj jedriličarskoj karijeri nisam plovio visokim morem, trebao sam bar nekoliko bitnih saveta. U tom smilsu sastao sam se sa dvojicom jedriličara ua iskustvom Atlantika. Zajed no smo prošli kratak kurs čitanja meteoroške karte i prognostične karte kao i upotrebu softvera za planiranje ruta »Squid«. Squid sam koristio čim sam bio u dometu mobi ili wifi signala. U pitanju je veoma koristan softver koji radi na principu, da »povuče« vremensku prognozu iz različitih prognostičnih modela i na bazi višednevne prognoze vremena a pogotovo vetra, određuje kurz u pojedinim delovima rute. Vremenska prognoza je zapisana u posebnoj formi GRIB (General Regularly-distributed Information in Binary form). Squid softver je moguće podešavati za tačno određenu jedrilicu. Unosi se takozvana »polarna tabela«. Polara sadrži podatke o brzini jedrilice s obzirom na različiti ugao vetra i različitu brzinu/snagu vetra. Time se izračunava »road book« i određuje očekivano vreme dolazka na cilj (ETA – estimated time of arrival). U sklopu priprema, obnovio sam rad sa radiostanicom VHF GMDSS (protokoli, javljanje, distress…) U Google Earth potražio sam sve veće marine i luke na predviđenom putu i odštampao konfiguraciju terena.

Da se podsetimo gde je završio nautički uvod. Iz Bresta sam se vratio kući, da završim pripreme za transfer moje jedrilice do Jadrana. Jedrilica se tada zvala Melau, ime sastavljeno iz dva ženska imena: Melanie i Laurienne. Bruno, raniji vlasnik, ima dve čerke pa je iz njihovih imena sastavio ime jedrilice. Sa Brunom smo još u martu 2017 dogovorili da ćemo isploviti ujutru 15. aprila. Petnaesti april bio je određen iz dva razloga: · bila je subota kada Bruno nije išao na posao · 15. april je bio jedan od pogodnih termina za isplovljavanje. Ispostavio sam več kako je bibavica u Brestu prilično dinamična. Razlika između plime i oseke iznosi između 8 i 10 metara. To je ogromna količina vode koja dvaput dnevno napuni i isprazni zaljev. Morska struja je jaka u oba pravca. Za isplovljavanje (ili uplovljavanje u zaljev) zato treba planirati pogodno vreme za pravac kretanja, znači da struja ide u pravcu u koji želimo ploviti ili da nema morske struje (kada plima prelazi u oseku i obrnuto). Dodatno da se komplikuje određivanje najpovoljnijeg vremena za plovidbu tim područjem, na ulazu u zaljev Brest nalazi se područje sa dosta plićaka i hridi pa je ugodnije da se tu plovi za vreme plime. I da je morska struja »prava«. Vreme u meteorološkom smislu ima tek sekundarno znaćenje, što je za »naše« prilike neuobičajeno. Odabir vremena za polazak iz Bresta na taj način izgleda mnogo komplikovan. Ali ipak nije. Francuska kao jaka i razvijena pomorska nacija bogata je institucijama koje se direktno bave pomorstvom i aktivnostima vezanih za tu granu sporta a posebno privrede. Tu su institucije koje se bave meteorologijom, kartografijom, stručnom publicistikom… sve u pravcu povečavanja bezbednosti na moru. Jedna od značajnih publikacija u tom pravcu je Bloc Marin. To je zbirka mnogih tematika o nautici. Blaga aproksimacija Bloc Marinu bio bi Peljar istočne obale Jadrana, s tim, što pretstavlja celokupan sadržaj Peljara (opis luka, lučica, zaljeva… izloženost na različite vremenske pojave…), samo jedan deo Bloc Marina. Bloc Marin izlazi jednom godišnje i obuhvaća dva dela: · Bloc Marin Atlantique · Bloc Marin Mediterranee Sardžaj: · Krstarenje o Osnove navigacije o Plovilo o Život na moru · Bezbednost o Propisi o bezbednosti na moru o Oprema o Pomagala za bezbednu navigaciju · Navigacija o Komunikacija na krovu o Pomagala za navigaciju o Vreme o Brodski dnevnik · Pomoć na moru o Propisi o Pomoć na moru · Plimovanje in strujanje o Plimovanje o Strujanje · Kartografija o Navigacijske karte o Signalne rakete · Luke o Detaljni opis svih luka u Francuskoj Kod određivanja povoljnog datuma za isplovljavanje iz Bresta Bruno i ja koristili smo Bloc Marin Atlantique. Pošto postoji za svaku luku kalendar bibavice za svaki dan, pronašli smo povoljan period za nas 15.aprila, ujutro, kada plima prelazi u oseku. Uz pomoć morske struje stići ćemo do izlaza iz zaljeva u vreme dok je more još visoko i preploviti taj deo (Ras de Sein - Raz ima značenje morske struje) sa manje poteškoća. Bruno mi je ponudio da nas isprati preko tog neugodnog dela. Deo pomorske karte koji prikazuje prolaz preko Raz de Sein (tačka 2). Zapadno od prolaza nalazi se otočić Ile de Sein sa arhipelagom bezbroja otočića i hridi.

U uvodu putopisa po Siciliji pisao sam o specifiki moje godine 2017 – godine nautike. Reakcija na nautički deo putopisa bila je neoćekivano pozitivna. Tokom putopisa nekako smo dogovorili, da bi nautički deo koji sam započeo putopisom po Siciliji, bio smešten u posebnoj temi. Nekako sam očekivao da će admin otvoriti odvojeni deo u kome bi se našle nautičke teme. To se nije desilo pa zbog toga na ovom mestu dopunjujem moto putopis Atlantsko-Mediteranskom jedriličarskom avanturom. Drago će mi biti ako će moje pisanje u nekome probuditi želju po upoznavanju nautike kao sport ili hobi aktivnost. Moram da naglasim, da meni nautika znaći prvenstveno (i jedino) onaj deo aktivnosti vezanih na vodu / more koji koriste prirodne snage (vetar, talasi, rečni brzaci…) što je u totalnoj suprotnosti od motociklizma. Ali, eto, sve je moguće. U nautici mrzim mašinu, u motociklizmu je obožavam… Pretpostavljam da je među članovima BJB nautika manje poznata tematika pa ću zbog toga bliže opisati pojedine segmente. Nezainteresovani neka te delove slobodno preskoče…

Evo, krenuo... biće za koji dan...

@makikt ti si poeta, tvoj putopis, pa bilo gde pošla, čita se kao poezija... respect!

Odlična ideja ova moto tura po Kanarima. Da sam znao na vreme... Kratko - slatko, taman da se "napuni akumulator" i pregura do proleća. Pratio sam vas na FB, ali putopis je sasvim nešto drugo, neuporedivo bolje.

Bravo za turu, bravo za putopis, bravo za fotografije... Pošto je putopis završen dozvoli da postavim nekoliko fotografija, vezanih za morske orgulje u Zadru. Meni je to omiljena tačka, pogotovo u vreme zalazka sunca. Krajem avgusta 2015 imao sam priliku da tamo pratim pozdrav suncu. Pomalo mistično, svakako potpuni relaks...

Super tekst, ekstra fotografije Što se fotografija tiče, sigurno znaš, ali eto: smanji format, ne gubi se kvalitet. Ja to radim free aplikacijom IrfanView (odredim format 800 x 600) pa nijedna fotka ne prelazi 1,2 MB

slažem se... ali ona ograda i provalija sa desne strane uradiše oštriju liniju

Modrič - 5 km ispred Starigrada / Paklenica. Divota... prepodne... sunce u leđa...

He, he, sad se vadiš na ekologiju