Irska - naglasci: · Turistički dobro razvijen je jugo-zapadni deo Irske, poznati Ring of Kerry. Cesta se lepo savija oko poluostrva, samo što je mnogo natrpana autobusima, kamperima, automobilima. Baš neprijatno čak i za motor. Dublin je također pod invazijom turista, a je ta gužva nekako drugačija, ne smeta, osi mako se nisi našao u nekom dugačkom redu za ulaznicu.

Irska je lepa, zelena. Ne znam da li je Federico ikada posetio to intenzivno zeleno ostrvo i tamo dobio inspiraciju za »Verde que te quiero verde«. Zelena boja je u Irskoj u svim nijansama, pogotovo kada je obasijana. Sunce mi je za vreme putovanja bilo skromno dodeljeno, ali su uspomene i te kako »svetle«. Obišao sam celu Irsku, unutrašnjost sam pram savetima drugih putnika ispustio. Ako će biti, sledeći put fokusirao bi se na severni deo. Južni deo je također lep ali se na severu ponovi, pri čemu je meni pokrajina na severnom delu lepša. Svuda su izuzetno sređene kuće, okolina je puna cveća, trava se šiša svakodnevno. Manje interesantan je severo-zapadni deo. Pokrajina slići na tundru, pokrivena niskim žbunjem, travom, bez drveća. Dodatno slab utisak je napravila kiša, pratila me skoro ceo dan. Taj dan iznenadila me je »revolucija« u stomaku. Srećom hladna Coca-Cola sredila je situaciju. Da nije, ne znam gde bi na onoj čistini »rešio situaciju«. Cene so »evropsko - turističke«, pint piva 5 – 10€, ručak 20-30€, fish&chips oko 15€, benzin 1,4€/l, ulaznice (seniorske) 15 – 20€, B&B u proseku 40 – 100€. Prva dva B&B bukirao sam preko interneta, kasnije prepustio sam se slučajnom izboru uz put. To me je u Newcastlu koštalo 140 funti, jer sam zaksnio sve B&B i tako završio u luksuznom hotelu. Na putovanju oćekivao sam više motociklista, sreo sam ih svega oko stotinu. Preovladavaju Talijani i Francuzi, nađe se poneki Nemac, Švajcarac… Sa lokalnim motociklistima nisam imao kontakt, jednostavno nije ih bilo.

Probudio sam se u prekrasno jutro sa nešto malo oblaka. Idila nije trajala dugo. Već za vreme dorućka oblaci su prekrili nebo i poćela je padati kiša. Pratila me je ceo dan dok sam vozio prema jugu Irske.

Sledeći dan po kiši sam produžio do trajektne luke Pembroke, po vedrom nebu ukrcao se na trajekt i nakon četiri sata plovidbe stigao u Rosslare u Irskoj. Bukirao sam noćenje u B&B na izuzetnoj lokaciji, sa pogledom na St. George's Channel.

Nakon osam sati trajekt je stigao u Portsmouth. Tamo sam noćio u Holiday Inn. Hotelsku sobu pretvorio sam u sušionu...

Dan je bio lep i topao, podigao sam šator u kampu veoma blizu St. Melo. Noć je donela jaku kišu. Ujutru morao sam pakovati po kiši, u 9 imao sam bukiran trajekt za Englesku. Zauzeo sam »toilete facilities« i nekako se »konsolidovao«. Jutro... Francuzi sa engleskim nisu baš...

Noćio sam u drevnoj luci Saint Malo. (https://en.wikipedia.org/wiki/Saint-Malo)

U Brestu sreo sam se sa prijateljem, on mi je prošle godine prodao jedrilicu sa kojom sam preko Biskaja, kroz Gibraltar i preko Mediterana plovio u Jadran. Časkali smo dva sata, budili uspomene i obnovili njegovo obećanje da me sledeće godine posetiti motociklom i da zajedno pređemo deo »naših« krajeva.

U sledeća dva dana napravio sam krug po prelepoj Bretanji, zaustavio sam se na najzapadnijem delu, Pointe du Raz. Od tamo se pruža pogled preko opasnog kanala do lepog ostrva Ile de Sein. Ponosni Bretanjac

U sličnom stilu sledeći dan sam preko centralne Francuske vozio prema zapadu i u Bordeauxu korenuo prema severu. Usput sam napravio pauzu i pratio moto GP utrku. Posetio sam La Rochelle, nautičku meku Francuske i vozio uz atlantsku obalu prema prelepoj Bretanji. Prošao sam nekoliko simpatičnih turističko-ribarskih naselja (Pornic, Audierne…). Bilo je interesantno videti nasukane brodove. Naime, razlika između plime i oseke u tom delu Francuske iznosi 55-10 metara zbog toga brodovi dva puta u 24 sata nasukaju se.

Irska 2018 – rezime putovanja Za »glavno« putovanje u 2018 izabrao sam Irsku. Da, »onu« Irsku… Krenuo sam početkom avgusta, za vreme velikih vrućina. Baš zbog toga krenuo sam iz Ljubljane već u tri ujutro. Bila je to dobra odluka. Preko Italije sam vozio bez problema, temperatura nikada se nije popela iznad 24 stepeni. Vožnja u pravcu zapada bila je bez zastoja, a u suprotnom pravcu stojeća kolona do sredine Val Padane, ferragosto. Dok je još bio mrak bio sam oprezan na mnogobrojne »Švajcarce«, oni su za sobom imali celu noć vožnje, vraćajući se iz Balkana pa je poneki auto s vremena na vreme »zalutao« levo. Jureći po autoputu, nehotice skrenu mi pažnju različiti mirisi, oni su se menjali na svakih nekoliko kilometara. Bili su to mirisi štala, farmi, đubreta. Jutarnja sumaglica i vlaga još su povećavali intenzitet (neugodnih) mirisa. Samo ponekad ušao sam u miris kroasona koji će se za sat vremena naći na policama trgovina. Oko 9 bio sam u Torinu, Francuska je bila sve bliže. Prošao sam talijanski Sestriere i kasnije, već u Francuskoj, nekolicinu manjih prevoja po izvrsnom asfaltu i po ugodnoj temperaturi. Spust do Grenobla popratile su visoke temperature, do 39 stepeni. U dolini skinuo sam kožno moto odelo i produžio u majici i kratkim pantalonama. Vozio sam preko nekoliko nacijonalnih parkova osrednje Francuske tražeći više predele, kako bi na taj naćin spuštao »radnu« temperaturu. Krajem dana nakon pređenih oko 1000 km, poćeo sam tražiti kamp. Provo pogledam na Garmin, zatim proverim na Booking. Moulin Brulé izgleda OK, odem tamo. Bio je to mali privatni kamp, gazda mi kaže, da su »occupé«, ali mi izađe u susret i odredi mi mesto ispod jelke, uz potok. Lepo i jeftino, 11€ kempiranje + dva piva.

OK, uvod obećava, hoćemo li pred zimu... ? Taj Gross me sprečio da ostvarim želju i upoznam Zvijer...

... a dedica??

Najavi se!

Žao mi je... ali svaka stvar je za nešto dobra... ko zna zašto vas je matori BMW zaustavio...

Albatros, pratim. Biće to interesantan putopis, podseča me na: Samo bi zamolio admina, da spoji teme.

Bravo za putopis, fotke i za dron klip! Odlična ideja za jednodnevni izlet.

Hvala DonToni! Nismo razmišljali o plovidbi uz afričku obalu, plan nam je bio da plovimo čak severnije tamo do Mallorce in zaustavimo se. Pošto je vetar bio povoljan produžili smo direktno u pravcu Sardinije. Afrička obala verovatno je lepa ali ko će da izbegava čamce i brodove krijumčara jadnih izbeglica. U nekom momentu ipak smo bili bliže Tunisu nego Siciliji. Inače u moreplovstvu često najkraći put nije i najbrži. Pogotovo jedriličari biramo kurz povoljnijeg vetra, povoljnijeg kurza na pravac valova...

Bravo... hvala što si podelio lepe fotke i napisao zanimljiv/duhovit putopis. Meni čisti užitak...

Noć u marini bila je »klimava«. Talasu su udarali direktno u ponton na koji smo bili vezani. Pošto je prognoza bila loša za taj dan, odlučili smo ostati još jedan dan. Slavko je iskoristio dan za ronjenje i lov. Moram naglasiti da je Slavko strastveni (početnik) ribolovac na dah. Iako sam ga pre polazak na put upozoravao da je taj put prvenstveno namenjen transferu jedrilice ipak je poneo tri kompleta podvodne opreme. Celo vreme je (bezuspešno) tražio da se usidrimo da bi on mogao u lov. Želja da zaroni ispunila mu se u Cefaluju. Ali samo to. Želja da nešto ulovi svela se na dve ribice od 10cm. Jože je uspeo od njih napraviti odličnu supu. Posle podne otišli smo u razgledanje grada. Cefalu sam dosta detaljno opisao u delu koji se odnosi na putovanje motorom po Siciliji pa ću na ovom mestu staviti samo nekoliko fotografija našeg obilazka grada.

Kao prvo, nismo pravili roštilj niti pećenje. Iz Ljubljane poneli smo dosta suhomesnatih proizvoda, masti, slanine čak i čvarce. Na putu smo kupovali sve ostalo. Jelovnik je bio veoma raznolik, to se može videti iz fotografija, jer u kulinariku se u tekstu ne udubljujem mnogo. Na brodovima obično preovladavaju makaroni, špageti i slična hrana. Kod nas to nije bio slućaj. Naš jelovnik obuhvaćao je povrće, krompir u svim mogućim oblicima, pasulj, meso, palentu (kuvanu i pećenu). Slavko je bio dežurni pekar. Nadali smo se i ribljom hranom. Na žalost to nam je uspevalo samo u Brestu (okreni nekoliko stranica unazad). Od Gibraltara dalje vukli smo panulu koja bi trebala izdržati ribu do 20 kilograma. Pukla nam je negde ispod Mallorce, mora da je zagrizla neka velika riba. Ja sam se nadao da ću na jedrenju izgubiti koji kilogram. Nisam. Također ostala trojica zadržali su svoju "polaznu" kilažu.

Brzo nakon isplovljavanja počeo je istočni vetar. Opet smo udarali u talase, oni su se vidno povečavali. Odlućili smo da sačekamo u obližnjoj marini da vetar okrene ili popusti. Oko 18h uplovimo u marinu Cefalu. Vremenska prognoza nije dobra, sledeći dan očekuje se istočni vetar do 45kn. Marina Cefalu nije baš nešto. Vežemo se na pontonski gat, dosta je izložen talasima. Uz to, nema ni WC ni tuševa, sve što nama mnogo znači. Ali marina ima dobar WiFi a password mu je bahati »the best marina«. Dužina etape bila je 37 milja, plovili smo 7h Pošto smo u Palermu obnovi zalihe hrane, čekala nas je odlična večera. Jože je baš pravi master chef, spremio je punjene inčune, pečene u rerni, šparuge i malancane, sve ukusno, pogotovo uz vino.

Nakon 15 minuta vežemo se u marini Palermo. Pored nas je simpatičan Englez. Otvorio nam je vrata gata da sta Jože i Andrej mogla otići u nabavku. Vratila sta se otovarena kao magarca. Meni je pripala čast da sam »čuvao« Melau. Za to vreme malo sam popričao sa Englezom. Na jedrilici je sam skoro celu sezonu. Ne jedri mnogo jer ga muči morska bolest. Baš šteta. Pokazao sam mu kartu Jadrana i preporučio da uplovi jednoga dana. Englez je stvarno simpatičan, stalno se smeje. Ne verujem hoće li se usuditi ikada u Jadran.

Od trenutka kada smo ugledali Siciliju pa do Palerma trebalo nam je još pola dana. Oko 4 ujutro uplovili smo u marinu blizu Palerma. »Tražili« smo ulaz pošto nijedno signalno svetlo nije radilo. Pomoču plotera i napinjanja očiju uspeli smo da se vežemo na slobodno mesto na gatu. U jednom potezu plovili smo 750 milja, na moru smo bili neprekidno pet dana. Bili smo sami na gatu, srećni što smo prevalili dugu i napornu etapu. Iz »ratnih rezervi« izvučem dve butelji vina koje nam je poklonio Bruno pred odlazak. Napunimo rezervare vode iz karnistra pretočimo 20 litara dizela koji smo vozili sa sobom kao rezervu. Uz izlazak sunca krećemo iz marine prema Palermu. Trebamo obnoviti zalihe hrane a pogotovo piva. Već dva dana nam je nestao, a žedž sve veća.

Kasno posle podne na horizontu ugledali smo Siciliju. Bio je utorak, 9.maj. Svet je slavio Dan pobede! Slavili smo pobedu i mi. Mesec iznad Sicilije