Vroc-Kapo, u Velu luku uploviću samo zbog tebe... i Lipotice, razume se...

Bla, bla, bla...

E, ovo je pravo iznenađenje... čestitam, srećno...

Protector, podsečaš me na dečka iz Fesa: kratke priče slažeš kao kamenčiće u mozaik da bi na kraju nastalo remek delo...

Ćale, bilo kada prepričavam putopis sa prijateljima, poznanicima ili nekim »trečim zainteresovanim«, obično na kraju u rezimeu kažem dve, tri rečenice na temu međusobnih odnosa. Međusobni odnosi na malom prostoru i u nešto dužem trajanju, definitivno predstavljaju izazov za sve ućesnike. U nekim krajnijim situacijama čak može doći do raspada ekipe, iskrcavanja ... Članovi posade koji smo plovili zajedno 5 nedelja, znamo se veoma dobro i družimo se »od davnine«. Znaći, nije bilo opasnosti da negde usred mora bane neka mana od strane bilo koga i iznenadi nas. Ali bez obzira što se dugo poznajemo, naiđu momenti povečane tenzije iz bilo kog razloga. Dešavalo nam se to, ali smo te situacije savladavali humorom – zezanjem – zajebancijom, nikada vređanjem. To se pokazalo kao univerzalni i najbolji lek. Na primer: nekoliko puta desilo se da Jože kao drugi skipper nešto na vreme nije uradio za vreme njegova dežurstva, recimo trebalo bi skratiti jedra zbog pojačavanja vetra ili obratiti pažnju na kurz zbog promene vetra. Ja bi u toj sitaciji potrčao iz kabine i malo nervozno pitao ga, zašto ne skraćuje, zašto ne okrene brod, a on bi na to odgovorio, »baš sam razmišljao da to uradim«. Ta i slične situacije kasnije pretvorile su se u FORU u smislu »ko se prvi nečega setio« a da pri tom ništa nije uradio. Usledio bi smeh i zezanje. Situacija me je često podsetila na knjigu engleskog pisca Jeroma Klapke Jeromea pri čemu bi naslov trebalo menjati u, recimo, Četiri matorca u čamcu… Celo vreme funkcionisali smo odlično i bez nijednog zapleta. Svi smo mogli i znali raditi sve. Uprkos tome s vremenom smo se nekako specijalizovali: Jože bio je odličan kuvar što nije značilo da samo on mora da kuva. Slavko je briljirao u ulogi pekara, njegov specijalitet bile su također bečke šnicle… Celo vreme jelovnik je bio bogat i raznovrsan, dobro smo planirali nabavku namirnica, samo nam je jednom nestalo pivo. Kulinarika nam je služila za održavanje psiho-fizičke stabilnosti i za savladavanje monotonije.

Utorak, 2 maj Rano ujutro dopunuli smo rezervoare vode i krenuli dalje. Jedrili smo ispod obale Andaluzije. Vreme bilo je vedro, mogli smo videti nacionalni park Sierra Nevada i sam vrh Sierra Nevada pod snegom. Malo levo nalazi se vrh Pico Veleta, do njega vodi cesta, najviša (3.380 m) u Evropi. Uz more na obali videli smo bezbroj staklenjaka gde gaje onaj mali paradajz, kod nas poznat kao trešnjevac. Dan je prošao u laganom jedrenju, mi u dobrom raspoloženju...

Ponedeljak, 1.maj U marini Motril noć je bila mirna uprkos jakom vetru. Ujutru, nakon proveravanja meteo situacije, odlućili smo da ostajemo tu do smirenja vetra. Trebao bi da popusti sledeći dan. Javio sam Luki gde se nalazimo a on je meni javio, da u Motrilu živi njegov veliki prijatelj Louis. Oni su se upoznali za vreme studija na univerzitetu u Yvaskuli u Finskoj i kasnije utvrdili prijateljstvo pošto je Luka bio krivac, da je Louis upoznao Slovenku Klaudiju, njegovu sadašnju suprugu. Idealna kombinacija… Dok smo se okrenuli, Louis je bio u marini i pokupio nas je u kola da idemo u grad. Bio je prvi maj, za nas matorce praznik rada, a za Španjolce praznik Cruces de Mayo. Nešto u vezi ukrašavanja krsta Isusa. Taj praznik potiće iz prošlosti, neznam mu tačno znaćenje. Tokom praznika ceo grad (u stvari ceo region Andaluzije) provodi se. Neka »komisija« procenjuje umetnički dojam pojedinog krsta i na kraju proglašava pobednika. Za vreme trajanja praznika Motril bio je mesto muzike i plesa. Luis i Klaudija vodili su nas kroz grad. Na svakom koraku bila je bašta i muzika. Na nekoliko mesta zaustavili smo se i probali lokalne specijalitete. Jadna od njih bio je sladoled, čiji recept se drži u strogoj tajnosti Sladoled... vrhunski Uveće pozvali smo Louisa i Klaudiju na Melau i poslužili ih palačikama. Savršen dan.

Nikola, prijatelju, drago mi je što pratiš putopis. Valjda će biti prilika da osetiš more iz bliza... javi se.

Sledeći dan vreme se smirilo. Ja sam otišao u recepciju marine da vidim situaciju oko plaćanja boravka. Direktor mi je lepo objasnio da ne dugujemo ništa. OK, pošteno, korektan gest marine. Doviđenja, preporučićemo vas... Prilikom isplovlavanja iz marine primetili smo da su postavili nove boje. One su sada upisane u navigacionoj karti... Isplovili smo, cilj nam je bila Ibiza. Vreme je bilo vedro, ali je bočni vetar bio jak. Jedrili smo na granici ugodnosti, vremenska prognoza bila je neugodna. Bili smo izloženi prilično visokim valovima, vetar je pojačavao. Odlućili smo, da prekinemo maltretiranje jedrilice i sklonimo se u obližnju marinu Motril. Etapa bila je kratka (62 nm, 9 sati), nismo hteli da mučimo sebe i Melau po jakom vetru.

Fešta morske hrane u pogledu ponude bila je savršena. Ali u poglede cena nije nas baš oduševila. Jedan škamp = 5 €. Hvala, izdržat čemo do Jadrana… Vračamo se na Melau na većeru… Slavko je spremio bečke šnicle... Jože je proverio kako radi njegov novi vanbrodski motor...

Mile, ja se ne bi upustio u ovu avanturu da nemam iza sebe dva sina ovisnika. Ja sam kupio jedrilicu a godišnje troškove i eksploataciju delimo na tri dela. Tako može. Što se tiče sreće, znam tu foru dvostruke sreće, pisao sam na FB: https://www.facebook.com/photo.php?fbid=1679795442033979&set=pcb.1679795885367268&type=3&theater Dobrodošao na krov...

Noćili smo u nekom jeftinom hotelu. Probudio nas je jak pljusak popraćen olujnim vetrom. Preko noći ostvarila se je ona prognoza još iz Sinesa. Kiša se kasnije smirila, vetar ne. Svuda po gradu videlo se prevrnute suncobrane, lonce cveća… valovi su udarali u obalu Otišli smo prema marini da vidimo kako napreduje popravka. Seli smo u konobu Los Delfines pozadi nautičkog servisa. Interijer je opremljen starom ronilačkom opremom, jelovnik bio je po mom ukusu – morski. Za to vreme Melau je opet bila fit. Serviseri su dobro uradili posao. Vratili smo Melau na »stari« vez i kasnije otišli u šator pored marine. Bila je fešta morske hrane…

Poslao sam prijatelju Mitji Gustinčiču link do tvog putopisa... Martinu Česnju šaljem čim mi javi svoj mail. Marjan Zaplatil nažalost umro je davno...

Sledeći dan, dva sata nakon zakazanog podizanja (Španci ništa ne zaostaju za Francuzima…), Melau bila je opet na kopnu, po treći put u mesec dana. Rutinskom nameštanju na stalak usledila je demontaža kormila. Došao je mehaničar proizvođaća jedrilice Beneteau, da je sve bilo po PS-u. Radnici su odmah počeli da rade svoj posao. Uverio sam se brzo da znaju što i kako treba da urade… Mi smo morali napustiti Melau i potražiti neko jeftino mesto za noćenje. Preko noći zabranjeno je biti u krugu radione/servisa. Preostatak dana šetali smo po gradu…

@štampar, pročitao sam tvoj putopis već u 2012, a sada opet po drugi ptu. Odlična lektira. Ako će nekada biti prilika, bilo bi mi drago da popričamo uživo o vremenu naše mladosti...

Marina Benalmadena kao i ceo grad, u celosti je okrenut turizmu. U sklopu marine je apartmansko naselje na veštačkim ostrvima, međusobno povezani so mostovima, sve malo podseča na Veneciju. Tu je mnoštvo trgovina, suveniri na svakom koraku, kafići i restorani. Iako je bio tek april, turisti su bili svuda. Slikovito ali meni ne baš privlačno… Tu sam našao Diani letnji komplet ... Vezali smo se u jedino slobodno mesti u Marini. Naš komšija bio je »malo poseban« jedriličar iz Finske. Bio je jak na rečima i sa mnogo komercijalnim pristupom. U kokpit doneo je gomilu stvari za prodaju. Jože se »zapalio« na električni vanbrodski motor komplet sa automobilskim akumulatorom. Počelo je cenkanje, oko cene 100€ brzo su se složili, na kraju je ostalo otvoreno samo pitanje da li uz posao ide još jedna ili dve pice. Taj deo pregovaranja je bio najteži, a za nas posmatrače, najzabavniji. Finac je nastavio komercijalnu aktivnost i Slavko je zagrizeo za baterijski alat u kompletu, cena 30€. Opet je najzanimljiviji deo bilo cenkanje koliko piva i pica ulazi u posao. Transakcija završila je u obližnjoj piceriji. Na Melau smo se vratili dobro raspoloženi za priču dugo u noć. Finac, jak na jeziku, prepričavao nam je njegove doživljaje, nisam mu baš sve verovao ali u svakom slučaju bilo je zabavno…

Ujutro otišao sam na policiju po zapisnik o spašavanju. Napisan je bio veoma neutralno, ništa u vezi svetionika koji nije radio. Kada sam napuštao policiju primetio sam čamac marinskih radnika kako plovi prema defektnoj boji. Pridružio im se i mali servisni brod. Na »spornoj« boji i drugim zadržali su se prilično dugo. Očito su otklanjali kvar. Ja sam to sve lepo fotografisao/dokumentovao. Pokazao sam fotografije direktoru marine i zatražio zapisnik o nasukanju sa naglašenim kvarom navigacionih svetla. To mi je trebalo za nadoknadu eventualne štete pošto je Mealu bila kasko osigurana. Direktor marine nekako nije bio raspoložen za izdavanje takvog zapisnika pa je predložio, da u marini izvadimo Melau i pregledamo dno trupa. Meni je to rešenje bilo OK. Dizanje Melau pokazalo je ogrebotine na kormilu i pukotinu na osovini kormila. Dogovorili smo, da sledeći dan otklone štetu. Vratili su Melau u more i mi smo se uputili na vez koji su nam dodelili.

Pao je mrak, marina Benalmadena bila je ispred nas na 10, znači nešto levo od pravca prema Malagi. Okrenuo sam Melau u kurz 0 (N). Ulaz u marinu na karti je izgledao prilično jednostavan, video sam beli blesak na kardinalnoj oznaki plićaka ispred ulaza, malo dalje na ulazu zeleno svetlo koje treba ostaviti desno. More bilo je umereno valovito, belu oznaku ostavio sam desno, također prvu zelenu i plovio u pravcu drugog zelenog svetla. Nakon nekoliko metara, osetio sam kako je Melau dotakla dno, očito pesak, pošto nije se osetio udarac. Bezuspešno pokušavali smo izvuči Melau, nije pomoglo naginjanje jedrilice na bok, nije pomoga motor. Valovi su se lomili na plićaku i gurali nas prema valobranu. Bela linija oznaćava naš pravac, koji je završio na plićaku označenom sa križićima. Slika prikazuje situaciju, kako je na karti označena sada. Oznake, okružene crvenom, tada nisu postojale. Osvetljene su bile dva zelene boje, one koje sam ostavio desno. Pravilna linija trebala bi biti ona označena zelenom bojom. Trudili smo se maltene sat vremena, bezuspešno. Marina nam je bila na dohvat ruke, a nedostižna. Naše nasukanje primetili su u marini i pojavio se gumenjak Guardije Civil. Bacili su konop, mi smo ga vezali na pramac i nakon nekoliko pokušaja izvukli su nas sa njihovim jakim motorom. Vukli su nas u pravcu suprotnim ulazu u marinu. Kada je Melau »proplivala«, pokazali su nam znak da ih pratimo. Vodili su nas okolo boje koja nije bila osvetljena. Znaći zelena boja ispred marine prevarila nas je u pravcu. Vezali smo se uz ulaz u marinu, ja sam odmah proverio ima li vode u dnu broda. Srećom, sve je bilo suvo. U razgovoru sa policijom koja je doša da nas spasi ispostavilo se da na onom mesti beleže po nekoliko nasukanja mesečno. Akcija Guardije Civil bila je besplatna, pošto mi nismo zvali, nego su došli na njihovu inicijativu. U znak zahvalnosti poklonio sam flašu dobro rashlađene Radgonske penine. Guardija je napravila zapisnik o udesu, proverili su naše dokumente. Tako je završila treća etapa, duga 382 nm, plovili smo 69 sati.

Iz marine Sineš krenuli smo oko 10 pre podne i pridržavali se planiranog kurza. Kada smo stigli do rta Sao Vincence, nismo produžili prema SW, kako je predložio Squid, nego smo okrenuli Melau direktno prema Gibraltaru. Taj pravac odgovarao nam je pošto je vetar okrenuo južnije nego što je bio progoziran. Naredna dva dana ništa izuzetno nije se dogodilo. U međuvremenu prešli smo u teritorijalno more Španije, spustili smo portugalsku zastavu i podigli španjolsku. Nekoliko reči o zastavi. Plovilo na krmi nosi zastavu države registracije. Mi smo plovili pod francuskom zastavom pošto je Melau bila registrovana u Brestu. Ispod francuske zastave imali smo podignutu zastavu pokrajine Bretanije. Ta zastava nije obavezna. Uz jarbol podignuta mora biti zastava države u čijem teritorijalnom moru se plovilo nalazi. Sa time se oznaćava, da je kapitan broda svestan gde se nalazi i da se pridržava propisa države u čijem teritorijalnom moru se nalazi. Inače plovilo samo, bilo gde se nalazi, predstavlja teritorij matične države i na njemu važi legislatura matične države. Kapitan je taj koji predstavlja autoritet matične države i taj koji snosi odgovornost za sve što se dešava na brodu. U utorak, 25.4. ujutru približavali smo se rtu Trafalgar. U čast admirala Lorda Nelsona otvorili smo novu flašu Jamesona, njegov omiljeni viski. Znao je, šta valja… U dobrom razpoloženju približavali smo se Gibraltaru… Da, Gibraltar, opet značajna tačka našeg jedrenja. Plovili smo mimo najjužnijeg dela Evrope, more je bilo mirno, pogodili smo bonacu između promene vetra, prognoza od dva dana ranije pokazala se tačnom. Napuštamo Atlantik, ulazimo u Mediteran. Osim u Biskaju, Atlantik nas je prilično poštedeo. Imali smo sreću. Spomenuo sam već, da sam se pred polazak na put, sastao sa dvojicom iskusnih jedriličara, Andražem i Juretom. Kako smo obrađivali pojedine planirane etape, ja sam u jednom trenutku rekao, da kada pređemo Gibraltar i uplovimo u Mediteranu, teži deo plovidbe biće iza nas. Andraž je odmah odgovorio da tek u Mediteranu počinje "ono pravo...". Kako se pokazalo kasnije, bio je u pravu... U Gibraltaru je opet krenuo photo session, vredelo je obeležiti taj događaj... Temperatura bila je 23 stepena, vedro. Sunce nas je dobro ugrejalo pa smo se osvežili u Mediteranu (18 stepeni). Slavko i Andrej bacili su udicu, ništa. Kasnije podigao se je vetar oko 20kn, jedrimo punim jedrima prema istoku. Počeo je padati mrak pa smo odlučili, da skratimo etapu i umesto u Malagi vežemo se u marini Benalmadena, nedaleko ispred nas

Prema Gibraltaru i dalje…. Ujutru opet sam proverio vremensku prognozu. Za narednih nekoliko dana slika je bila: Nedelja, 23.4.: niz portugalsku obalu, N vetar do 10kn, u Gibraltaru pojačan E vetar oko 30kn Ponedeljak, 24.4.: Atlantk bez promene, u Gibraltaru istočnjak je u popuštanju (20-25 kn) Utorak,25.4.: istočnja u Gibraltaru menjaće pravac u zapadnjak, 10kn – povoljno za nas. Uz obalu Galicije u pojačanju je NE vetar. Sreda, 26.4.: N-NE vetar dobija uz portugalsku obalu olujnu moć, kroz Gibraltar još uvek duva umereni W vetar, prema istoku do kraja španjolske obale pojačava do 25kn. Ispod Alpi kod Marseja duvaće olujni mistral. Četvrtak, 27.4.: kompletna obala Atlantika biće pod olujnim vetrom N-NE. Izuzetak je jugozapadna obala Španije (Faro – Cadiz), tamo je bila prognoza blagi severni vetar. Gibraltar bi trebao biti pod zapadnjakom 10kn, jugoistočna obala Španje pod jakim severnim vetrom. S obzirom na prognozu vetra, etapa do Malage trebala bi potrajati nešto više od tri dana. Aplikacija Squid predlagala je optimalan kurz kako se vidi iz slike: Start u nedelju, 23.4. u 10.45, plovidba uz obalu Portugala, napuštanje blizine kopna prema SW i kasnije skretanje na SE do visine Gibraltara. Od tamo dalje kurz 90 (istok) i pravo kroz Gibraltar. Nakon prolaza Gibraltara polako skretanje prema severo-istoku. Cilj bila je Malaga. Prema izračunu plovidba bi potrajala tri dana, dužina idealne etape bila bi 341nm. U svakom slučaju trebali smo proći Gibraltar najkasnije u roku tri dana dok je prognoza vremena ugodna za naš pravac.

Subota, 22.april Sines je rodno mesto čuvenog moreplovca Vasca da Game. Istovremeno je Sines najveća luka u Portugalu. Vezali smo se u marini na ulazu u zaljev. Marina je mala i čista i što je najbitnije, jeftina, 15€ za jedan dan. Personal veoma ljubazan. Uopšte, na svakom koraku Portugalci su se pokazali veoma ljubazni, spremni pružati pomoć, dati informaciju... Osećali smo se dobro među njima. Opet smo iskoristili marinski raskoš tuširanja… Melau je dobila dodatno gorivo i vodu, uradio sam kontrolu motora, trebalo je zategnuti klinasti remen alternatora, nivo ulja OK. Posle podne otišli smo u razgledanje grada. Simpatično mesto, jednostavno, čisto. Iznad plaže Praia Vasco da Gama postavljen je spomenik čuvenom moreplovcu. Dopunili smo zalihe piva i nabavili portugalsko (stolno) vino za svakodnevnu upotrebu. U nekoj konobi probao sam kuvane puževe, izgledalo je da je to specialitet konobe, svi su poučili to. Slavko je nakon ubeđivanja probao i dopalo mu se, Jože je uporno odbijao da proba… Kasnije smo u drugoj konobi večerali, menu bio je piletina na žaru, riba na žaru. Bilo je prijatno opet osetiti miris roštilja. Slavko je brzo pronašao kolege ronioce - ribolovce Ja sam sklopio prijateljstvo sa jednom Portugalkom... Ispraznili smo zalihe piva... Nakon povratka na Melau proverio sam vremensku prognozu. Krećemo ujutru, cilj je Malaga, Costa del sol.

Petak, 21.april Oko podne plovili smo uz rt Cabo da Roca, najzapadniji kopneni deo Evrope. (Koordinate: širina N 38°47' dužina W 9°30'), višina 140 metara iznad mora. Na pećini je svetionik iz godine 1722. Od te tačke celo vreme smo plovili prema istoku (od zapadno 09 stepeni do istočno 15 stepeni). Dobar je osećaj kada stalno smanjuješ longitudu in približavaš se konačnom cilju. Usledeo je photo session za neka buduća pokoljenja, ipak je to jedna od četiri tačaka koje graniće stari kontinent. Kako Cabo da Roca izgleda s kopna imao sam priliku da vidim u proleće 2014 Plovili smo dalje prema jugu. U mislima bila nam je vremenska prognoza za Gibraltar pa smo odlućili da ne uplovimo u Lisabon nego da produžimo u pravcu juga i što više približimo se Gibraltaru i na taj naćin uhvatimo povoljan vetar za prolaz. Produžili smo do luke Sines. Tamo smo stigli u dva posle ponoći. Time smo završili drugu etapu jedrenja, dužina 248 nm, trajanje 38 sati.

Vezanje plovila na kopno po pravilu košta. Ako je upitanju marina, to je najskuplija opcija. Marina nudi priključenje na struju, vodu, korišćenje sanitarija (WC, tuševi), ponegde veš mašinu... Od tehničke sfere (po pravilu, ali ne svuda) postoji mogućnost podizanje plovila, servis trupa plovila i motora, šivanje jedra, ... Naknada za boravak u marini naplaćuje se po danu, ako je plovilo u tranzitu, postoje opcije vezanja za nedelju dana, mesec dana. Plovila mogu unajmiti godišnji vez, ugovor se produžuje na godišnjem nivou. Postoji opcija "suhi vez", znaći držanje plovila na kopnu (postoji stalak na koji se postavi plovilo). Cena boravka u marini zavisi od dužine plovila. Okvirno je to za brod dužine 10 metara oko 50+€. U tu cenu uključen je vez, struja, voda. Na nekim otocima (Piškera...) struja i voda nije na razpolaganju celo vreme. U sklopu marine može biti restaurant, kafić... ali to ne ulazi u cenu veza. Oni kroasoni što sam ih spomenuo, bili su simpatičan (i uslovno besplatan - sve se negde pretvara u cenu) gest marine u Portu. Vez u marini je po pravilu najskuplija opcija. Marine su po pravilu ograđena područja, sa obezbeđenjem i sa pružanjem pomoći prilikom pristajanja. Plovilo može se vezati također na komunalni valobran, tu se obično plaća taksa, vreme vezivanja je ograničeno na jedan dan ili kraće ako je u pitanju valobran na koji se vežu putnički ili ribarski brodovi. Na Jadranu su svi veći zaljevi oprmljeni sa plutajučim bojama. Vezanje na boju preko noći varira od 0 - 40€ (u zavisnosti od sposobnosti cenkanja )