Hvala na upozorenju, znam to. Prilikom iskrcavanja iz trajekta Helsinki - Stockholm, dočekali su nas policajci opremljeni alkotestom. Mene i mog drugara nisu testirali, ipak smo ozbiljni (po izgledu). PS: koleginica na krmi nešto ne uživa baš

Neka to uradi admin. Mislim, da bi tako bilo bolje, znači da je nautika i da su sve teme u toj vezi odvojene od motociklizma

Uh, ovo izgleda ozbiljna regatna jedrilica, također i oprema koju nosite... bravo!

Na putovanje prema Siciliji krenuli smo Mac i ja krajem oktobra 2017. Odlučili smo, da ne idemo duž (uglavnom u tom delu monotone) Italije nego da vozimo Jadrankom do Dubrovnika i dalje plovimo trajektom u Bari. Jadranka bila je rutina pa se neću zadržavati sa opisom te etape. Samo ću se zadržati na dva detalja: U Splitu smo se našli sa prijateljem Željanom Rakelo, velikim avanturistom. Popričali smo razne teme uz pivo, između ostalog on je najavio novu knjigu, koja je baš danas (20.1.2018) bila promovisana u Splitu. Garantovano zanimljivo čitanje… Sedeli smo uz more, bilo je neobično vruće za to doba godine (30), mora da je bilo ubitačno u julu i avgustu. Turisti u punom broju… Moj (nestrpljivi) drugar Mac, evo, dočekao je poćetak putopisa... zamoliću ga, da me dopuni ako ja budem nešto izostavio Motori vek vuku pažnju ... mogao bi se kladiti, da su ova dvojica bajkeri na familijarnom odmoru... Stigao je Rakela, po Splitu vozi (ekstremno brzi) elektro bajs Sa Rakelom smo se pozdravili i krenuli prema Dubrovniku. Planirali smo da napravimo jednu pauzu da Mac zapali cigaru i dovede svoj organizam u ravnotežu. kasnije se ispostavilo da će da bude još jedno zaustavljanje... Drugi detalj: dok smo jurili niz lepi krivudav put podred Baćinskih jezera, ušao sam u preticanje tri automobila preko pune linije pa onda lepo u levu krivinu. Onako dinamički vozio sam još dve tri krivine kada se iza mene pojavi civilni Audi sa plavim svetlima. Zaustavio sam na parkingu i sačekao da policajac priđe i počne uobičajenu proceduru: vozačku i saobraćajnu molim, gde žurite, prešli ste punu liniju... Ja obično u takvoj situaciji odmah skinem kacigu i da sedom bradom pokažem da sam ipak ozbiljan ćovek kome se slućajno desio prekršaj. Nekada to pali, nekada ne. U ovom slućaju to je bio ice breaker. Rekao je policajac: »pa dobro, ja sam mislio, da samo mladi jure, greška"… Ispostavilo se da je dečko od nekih 30+ godina policajac motorist, da voli motore i da je veliki poznavalac motora. Seli smo u kafić na parkingu i krenula je prića o motorima, putovanjima, na telefonu gledali smo filmiće kako vozimo motore, ja sam mu pokazao fotografije sa proslave slovenačke policije kada sam u ime kluba MZM preuzeo priznanje klubu za uzornu saradnju sa policijom Slovenije. Moj prekršaj više nismo spominjali… Pre rastanak dao sam mu da proba moj motor i vratio se oduševljen. Pozdravili smo se uz obećanje da ćemo da svratimo kada opet budemo tu. Napravili smo zajedničku fotku ali namerno neću da je postavim. Preostala etapa do Dubrovnika prošla je bez neplaniranih zaustaljanja. U Dubrovnik smo stigli po mraku, kupili palubne karte i ukrcali se. Noć smo proveli dremajući na klupama u kafani i šetajući palubom. Ako je u pitanju jedna noć lako je izdržati takvo »odmaranje«

Ovim postom završavam (malo duži) uvod u putovanje na Siciliju krajem oktobra 2017. Hteo sam da objasnim kako je za mene nautika bila prioritetna u toj godini i da je plovidba uz severnu obalu Sicilije probudila u meni želju, da odem tamo i motorom. Ako na BJB forumu bude otvorena tema u vezi nautike, rado ću da podelim brodski dnevnik kako smo četvorica penzijonera 35 dana plovili od Bresta do Visa. Moja posada mi je povodom mog rođendana podelila plaketu sa nazivom »najluđi kapetan« pošto sam se usudio upustiti sa njima u tu avanturu. Neke etape stvarno bile su lude…

Hvala ti za link, vidim da pažljivo pratiš i zapazio si "gole" krevete. Jedrilica jeste opremljena jastucima. Na fotografijama koje sam postavio u zadnjem postu, jastuci se ne vide, pošto sam ih "svukao" i presvlake odneo kući na pranje.

U nekoliko sledećih dana završio sam sa čišćenjem i sređivanjem jedrilice kako bi bila spremna za duguuuuu plovidbu prema Jadranu. Kako sam več nekoliko puta naglasio nije mi bilo teško puzati po podu, zavirivati u najnepristupačnije ćoškove, sa čaćkalicom u ruci kopkati mrvice i druge sitne stvari koje su tokom proteklih 6 godina zalutale tamo. Na kraju jedrilica je izgledala kao nova a ja sam bio upoznat sa svim njenim detaljima. Bruno mi je ponudio pratnjui prilikom isplovljavanja pošto je na izlazu i zaljeva u pravcu prema jugu zona plićaka i jakih morskih struja, Ras de Sein. Usaglasili smo njegovo slobodno vreme sa kalendarom bibavice. Naime, za sve francuske luke uz obalu Atlantika postoji kalendar za svaki dan sa mnogo podataka korisnih za navigaciju kao na primer: tačno vreme najmanje dubine mora, tačno vreme (na minutu precizno) početka plime, početka oseke, koeficijent »prikladnosti« isplovljavanja (u zavisnosti od strujanja mora)… Odredili smo (19.3.2017) da krenemo iz Bresta 15.4.2017 u 8.50 (subota, Bruno ne ide na posao), znači u vreme kada je koeficijent najugodniji. Dogovorili smo se da Bruno plovi sa nama i vodi nas kroz Ras de Sein i iskrca se u nekom od ribarskih naselja. Time je završio moj boravak u Brestu. U sledećih nekoliko dana trebao sam sklopiti polisu osiguranja (sa posebnom doplatom za opasni Biskaj), organizovati posadu, obaviti milijon sitnih poslova… i ne na kraju, prodati Škontraduru. Ona je još uvek bila u oglasu, a kupaca nigde. No, na kraju je i to završilo dobro, pojavio se Talijan iz Trsta, oduševio se jedrilicom i kupio je za traženu cenu. Kao bonus dobio je transfer iz Zadra franko Trst. Celu proceduru obavio je sin Luka jer sam ja u to vreme već bio u Brestu pripremajući se za start prema Jadranu.

Kulinarika bila je uglavnom morska. U Brestu ponuda ribe, rakova, škampa, školjki… je fenomenalna a cene nisu visoke. Svaki dan sam odlazio u ribarnicu i spremao si večeru iako sam bio umoran od celodnevnog puzanja po kabini. Jelovnik je bio raznolik i, razume se, ukusan. Kuhinju sam opremio svim mogućim zaćinima i ostalim ingredijentima za pripremanje ukusnih jela. Svako veće tonuo sam u san uz miris Jadranske konobe Neka govore slike …

Nisam još naglasio kako je bio boravak u Brestu, radnje u vezi kupovine jedrilice i nakon toga njeno sređivanje, za mene jedno veliko iskustvo i velika sreća. Nakon useljenja, počeo sam da detaljno čistim unutrašnjost broda. Ne, da Bruno nije vodio brigu o održavanju i čistoći, nego sakupla se prašina, ispod poda pojavili su se znaci plesni, bilo je dosta dlaka od simpatičnog kera… Detaljno, od pramca do krme, otvarao sam ormariće, dizao pod i čistio, a time istovremeno upoznavao jedrilicu, elektro i druge instalacije, ugrađene komponente (auto pilot, webasto, radio stanica…). U IKEI potrošio sam dosta para za posteljninu, jastuke, pokrivaće, opremu za kuhinju. U trgovini Uship nabavio sam stvari koje su (meni) falile, uzeo dva nova aumulatora, alat, rezervne delove za motor… U Brestu boravio sam deset dana i nigde mi se nije žurilo. Svaki dan odlazio sam u E'Leclerc i kupovao hranu za tekući dan i piće na zalihu. Spremao sam si dva obroka, jak dorućak i većeru od morske hrane. Bio sam kralj u hotelu lux kategorije… selfi u slatkom neredu zahvaljujuću svim mogućim alatima, očistio sam kokpit i malo ušminkao sto. Bruno kada se ponovo vratio za malo da nije pomislio da je na nekom drugom brodu Bruno je skoro svaki dan dolazio u posetu i na taj naćin polako se opraštao od jedrilice... Nismo više bili kupac i prodavać nego prijatelji

Sledeći dan bilo je na redu dizanje jedrilice. Bruno je sa sobom poveo njegovog simpatičnog kera. On se na palubi snalazio »kao kod kuće«. Dok smo plovili prema dizalici, gledao sam mnoštvo sportski jedrilica i čamaca na moru. Francuzi dosta ulažu u sportove, vezane na more. Viđao sam mlade jedriličare kako svaki dan izlaze na more i treniraju bez obzira na nisku temperaturu. Yves je oprao podvodni deo i na elisi zamenio cink anodu. Onako očišćeni trup bio je kao nov. Znaći, kupoprodaja je stupila na snagu. Samo su trebale pare da legnu na Brunov račun i ja time postajem vlasnik jedrilice. Za proveru transfera para, na Brunov račun sam doznaćio 10€ i nakon njegove potvrde, pustio sam razliku. Sledelo je sređivanje dokumenata, sklapanje ugovora, overavanje kod notara, vađenje potvrde o plaćenom PDV… Dogovorili smo se da sutradan već mogu da se selim na jedrilicu, kako bi uštedeo troškove hotela. jedrilica se spušta u more i vrača na vez Uspešan dan završio sam večerom u nekom lepom restoranu i nazdravio dobrim vinom

Sledeći dan po prvi put sastao sam se sa vlasnikom. Bruno, veoma prijatan gospodin, odlućio je prodati jedrilicu zbog smrti njegove supruge. Jedrilica vezala ga je na lepe a bolne uspomene na vreme koje je proveo ploveći sa suprugom. Meni je bilo žao slušajući njegovu priću i mogao sam zamisliti koliko mu je bilo teško. No, život ide dalje, Bruno je odlućio prodati tu jedrilicu i kupiti neku manju, jer u srcu je ipak jedriličar, vezan uz more. Neko vreme je bio profesijonalni ronilac u ratnoj mornarici. Nismo dugo pregovarali oko cene. Pošto je jedrilica bila u odličnom stanju, sa mnogo opreme, sa 6 jedara, spremna za visoko more. Ja prosto nisam imao obraz da se mnogo cenkam. Bruno je spustio cenu za 2500€ i pridodao gumeni čamac. Čvrst stisak ruke potvrdio je dogovor uz uslov, da podignemo jedrilicu i pregledamo podvodni deo. Cinici kažu da je vlasnik broda dva puta srećan: kada kupi brod i kada ga proda. Prema toj definiciji, Bruno i ja, obojica smo bili srećni.

Krenuli smo sa pregledom motora. Nije bilo iznenađenja kao u Kašteli Instrument tabla radi, nema greške GNDSS radio stanica, povezana sa GPS. U slučaju stress call automatski javi poziciju jedrilice. Desno je webasto regulator. Vodovodna instalacija sa ekspanzijskim loncem, bojlerom, koji zagrejava vodu prilikom rada motora ili prilikom prikljućenja na struju 220V. Komplet signalnih raketa. Prema francuskim propisima, spisak obavezne opreme je dosta duži od spiska prema propisima u Sloveniji ili Hrvatskoj. Ipak je Francuska vezana na visoko more Atlantika i Mediterana. Očuvana unutrašnjost Šesto jedro: spinaker Simpatični Yves tuš na krmi, topla voda, hladna voda... luksuz na koji nisam navikao Sto u kokpitu jeste bio umoran od maglovite severne klime. Sada počiva u mojoj garaži, napravio sam novi instrument tabla motora Pošto smo u "zajednićki poduhvat" ušli ja i oba sinova, red je bio, da sam nakon povratka u hotel sa njimaodržao dugačku tele konferenciju, poslao im fotografije. Potvrdili su mi da uđem u pregovor sa vlasnikom.

Prvu inspekciju jedrilice obavio sam isti dan, drugu sledeći. Pregledao sam svaki santimetar i sve sam više bio oduševljen. Yves mi je obrazlagao detalje, pokazivao opremu, ja sam fotografisao sve kako bi kasnije u hotelu u miru pregledao fotografije… proveli smo pola dana na jedrilici. Bio sam sve više ubeđen, da sam našao pravu stvar. Palubna oprema je vrhunska: harken vinči, lewmar škripci i fitinzi, užad kevlarska - upletena... olujni flok, koristili smo ga na relaciji Sardinija - Sicilija po vetru 30 - 40 ćvorova, sa udarima do 45. Olujni flok se pričvršćuje na sajlu koja je metar bliže jarbolu. Na taj naćin moguće je jedrenje više u vetar. Drugi komplet jedara, izgledao je kao nov... čamac za spašavanje za 6 ljudi, marke Viking, Norveški. Prilikom servisiranja, kasnije u Splitu, video sam šta sve ima u njemu: baterijske lampe, bomba za automatsko naduvavanje, komplet signalnih raketa, prva pomoć, vrečice sa (norveškom) vodom, visoko energetske šećerne pločice, sistem za prikupljanje kišnice... Dakle, palubna oprema je savršena. Ajmo u kabinu...

Marina u Brestu je ogromna. Od oka, tamo je vezano 2.000+ plovila, većinom jedrilica. Dokovi su plutajući što nije nešto neuobičajeno. Ono što je neuobičajeno su stubovi od 10 metara što štrće iznad pontona. Naime, u ovom delu Evrope razlika između plime i oseke iznosti do 10 metara pa su tako dvaput dnevno uz oseku stubovi visoko iznad pontona a uz plimu dokovi se podignu na dva metra od vrha stubova. Veoma interesantno a sa druge strane zapanjujuće kolika količina mora da se pretoći svakih šest sati. Tu osobitost lokalci koriste prilikom čišćenja plovila. U marini postoji ogromna rampa. Za vreme plime plovila dolaze i vežu se. Kada nastupi oseka, plovila se nađu »na suvom«. U vreme do sledeće plime treba očistiti plovilo, obaviti eventualne popravke a u sledećem ciklusu oseke ofarbati trup antivegetativnom bojom. Dizalice se koriste za veće popravke plovila.

Mac, strpi se, uskoro pojavićeš se u putopisu...

Iako oduševljen jedrilicom iz Mentona, tražio sam dalje. Opcije bile su dve: 1. Oceanis 37, godina 2012, motor 100 sati, u stanju »kao nova«, samo osnovna oprema, marina Nieuwpoort, Belgija 2. Oceanis 37, godina 2011, motor 350 sati, dobro opremljena za visoko more (dva kompleta jedra, spinaker, olujni flok, life raft, navigacija, autopilot, webasto…), marina u Brestu, Francuska Odlučio sam da pogledam onu »bližu« u Brestu. Ipak, do tamo je cca 18 sati vožnje. Telefonom sam dogovorio posetu i dobio garanciju prodavaća, da će mi držati jedrilicu koji dan. Krenuo sam sledeći dan, autom. »Za svaki slućaj« poneo sam kompletan alat i mašine za održavanje plovila, što se na kraju krajeva pokazalo kao dobro. Na jednoj od naplatnih stanica već u blizini Bresta rutinski me je zaustavila financijska policija. Potrajalo je dosta dugo da su shvatili što će mi pun auto alata, brusilice, polirke… Inače putovanje bilo je bez problema ukoliko ne uzmem u obzir tri ljubazna pisma austrijske policije… Rutu sam (bez potrebe) razdvojio u dva dela. Ljubljana – Pariz i Pariz Brest. U povratku vozio sam u jedan mah sa prekidom od 60 minuta. Trebalo mi je više od sat vremena da se izmotam iz Pariza. Bio je zatrpano sve. Pratilo me je maglovito/kišovito vreme. Pokrajina lepa, brežuljkasta.Jurio sam prema zapadu i stigao u Brest rano posle podne. Baš dobro, Franuzi su završili njihov obavezni ručak u 12. U doba rućka, osim restorana stane sve. Gradić Brest (cca 150.000 stanovnika, https://en.wikipedia.org/wiki/Brest,_France), jedan je od najzapadnijih u Francuskoj a time i kontinentalnoj Evropi. Smešten je u dubokoj uvali, zaštićeni od talasa Atlantika. Zahvaljujući dobroj zaštiti tu je druga po veličini vojna luka u Francuskoj, osnovana već u srednjem veku. Bio sam oduševljen velikim brojem nautičkih trgovina, sa ponudom »od igle do plovila 30+ metara«. Pojurio sam u Rolland Yachting, kod dilera sa kojim sam dogovorio posetu. Poslužili su me dvojica gospodina, Philippe i Yves, nešto mlađa od mene pa smo na generacijskoj bazi brzo našli zajednički jezik. Pre nego smo otišli do jedrilice, pregledali smo jedra. Ona su bila uredno čuvana u hangaru. Jedra bez greške. Ajmo sada na jedrilicu, jedva čekam.

Baš sam pogledao na brzaka. Može biti da su cene "nikad jeftinije", ali nisu niske. Plus treba biti oprezan v vezi poreza, nije kod svih plovila plaćen porez. Dužina 30 je takođe dobra, ja sam živeo sa njom 20 godina. Noviji modeli u tom rangu veoma su prostorni, trend je veoma široki kokpit i krma u obliku platforme koja se spušta prilikom sidrenja i pretvara se u "plažu". Možda za skandinavske prilike ne dolazi tolko do izražaja, ali u Mediteranu i pogotovo na Jadranu taj koncept je mnogo lep i koristan. Želim ti dobar odabir!

Menton je gradič poznat po turizmu i nautici. Nick name mu je »biser Fancuske« i stvarno izgleda fantastično. Ja nisam imao vremene (strpljenje) da ga detaljnjije razgledam. Za motocikliste je Menton polazna tačka na Grand Tour Des Alpes, ako se krene od juga prema severu Ujutro, uz sat zakašnjenja pojavio se broker i zajedno smo otišli do jedrilice. Prvi utisak: vrlo brižljiv vlasnik – sve što može biti zaštićeno, zaštićeno je. Unutrašnjost čista, lepo održavana jedrilica. Oprema dobra. Jedina mana po meni je bilo godište izgradnje (2008) i kao posledica, loše stanje palube od tikovine. Vlasnik jedrilice nije bio tu pa sam sa brokerom dogovorio, da se čujemo u vezi eventualne korekcije cene. Ponudio sam mu učešće u obaranju cene. Prihvatio je, a to je u meni pokrenulo sumnju o njegovoj poštenosti pa sam se vratio kući sa mešovitim osećanjem.

Znajući šta tražim, krenuo sam u potragu širom Evrope. U uži izbor ušlo je nekih 10 jedrilica Oceanis 37, lokacije od Nizozemske, Belgije, Engleske, Francuske, Španije, Italije. Jedrilice su bile različito opremljene, različito očuvane, različitih vrednosti. Uradio sam komparativnu tabelu, usporedio sve te različitosti, potom dodao i faktor udaljenosti i odlučio da pogledam jednu koja se činila optimalnom po svim kriterijima. Bila je vezana u Marini u Mentonu 30 km ispred Nice. Sa uzbuđenjem krenuo sam prema Mentonu. Trebalo mi je cca 8 sati smirene vožnje. U Menton stigao sam po mraku. Sa brokerm sam dogovorio sastanak sutradan ujutro. Ne treba posebno naglašavati da je noć bila beskonačno duga.

U marinu Kaštela stigao sam brzo. Sa brokerom otišli smo do Oceanisa 37 za koji smo dogovorili razgledanje. Odmah se videlo da je jedrilica »preživela« teška vremena u rukama čarter gostiju. Precizniji pogled otkrio je mnogo previše oštećenja za jedrilicu od 6 godina. Tek motor u kakvom je stanju bio… Oprema je bila skromna sa mnogo nedostataka ali imala je, treba naglasiti, TV što je meni, za razliku od čarter gostiju, zadnja stvar koju bi želeo imati na brodu. No, sve to nije mi smetalo. Moja misija bila je, da vidim gabarite jedrilice, raspored nameštaja kako bi potvrdio ili odbacio prikladnost za moje/naše potrebe i zahteve. Zahvalio sam ljubaznom brokeru što mi je sve lepo pokazao i objasnio. Otišao sam, znajući da je Oceanis 37 prava jedrilica za mene/nas i da trebam dalje da tražim onu koju bi kupio.

Od januara dalje sondirao sam tržište, tražio idealnu kombinaciju modela i cene. Već u februaru sam jurio po marinama tražeći taj ideal. Ponuda polovnih jedrilica bila je prilično velika. Kao potencijalni kupac ulazio sam u mnogobrojne jedrilice i studirao raspored nameštaja, gabarite i mere. Dužinu jedrilice limitirao sam do 12 metara a ujedno tražio visinu kabine od 2+ metara (visoki smo između 192 i 204 cm). E, to ne postoji. Neko će morati da se malo savija… Analizom svih postojećih elemenata (dužina, širina, visina, raspored nameštaja, cena…), odlućio sam za model Beneteau Oceanis 37. U to vreme ponuda tog modela na Jadanu bila je ograničena. Sredinom februara uputio sam se na jug, u Split. Jadrankom, razume se. Vreme je bilo lepo, temperatura iznad proseka, idealno za vožnju motorom. Još kada se uzme u obzir cilj putovanja a to je odabir jedrilice, uzbuđenju nema kraja. Jurio sam meni poznatim krivinama, s vremena na vreme zaustavljao sam se i uživao u buđenju prirode. Proljeće je dob godine kada raspoloženje i sve ostalo ide na gore… Nezaboravno. Ispod Velebita Između Karlobaga i Starigrada. U pozadini nazire se Pag, ljubi ga blaga bura Noćio sam na staroj dobroj Elan 295 po imenu Škontradura. Ime ima posebno značenje za mene. U pitanju je vremenska pojava kada se iz laganog povetarca iz pravca SW podigne olujan vetar iz pravca NW, promena vetra desi se u roku od 2 - 5 minuta. Dakle vetar udari u "kontru - škontra" veoma "jako - duro". Ta pojava može se predvideti 30 - 60 minuta ranije, ako si "znalac". Ako nisi, e u tom slućaju suočavaš se sa ozbiljnim problemom. Jedriš punim jedrima (blagi povetarac) i ako zakasniš sa skraćivanjem, može svašta da se desi. Moj prvi susret sa škontradurom imao sam nakon tri sezone jedrenja. Zatekla nas je severno od ostrva Unije. Jedva sam uspeo da pokupim glavno jedro i namestim olujni flok. Motor Tomos 4 nije hteo da upali, iako bi, to ništa ne bi značilo u olujnom vetru 30-40 ćvorova. Supruga i sinovi sklonili su se u kabinu, ja nisam imao vremena da obućem kišno odelo. Pokušavao sam se skloniti iza Suska, uspeo sam tek na Premudi. Oluja je trajala od 9h do 13h. To je bio moj prvi susret sa škontradurom. Sledeći dan smo u novinama ćitali naslove poput: "spasilački brodovi nisu isplovili", "nasukana plovila" ... Za ilustraciju, evo nekoliko fotografija posle regate u Tršćanskom zaljevu u avgustu 2003. Kao gost, bio sam taktičar na jedrilici First 41 mog drugara Viktora. Škontradura/tramuntana uhvatila nas je ispred Izole, malo pre ulazak u marinu. Kao iskušena posada, savladali smo situaciju, neki nisu... Debeli rtič, pozadi Nanos Viktor na kormilu Oluja brzo se smirila, posledice za neke bilu su bolne... Evo nas opet u 2017, jutro u marini Borik Primošten

Lepo. Vidim, ti si već zaražen jedriličarstvom. Za ovu klasu Dunav je odličan. Ada takođe. Da li si pratio ovo? U pitanju je regata Seascape (18), proizvođaća iz Slovenije. On godinama u svojoj klasi osvaja prvu nagradu na sajmu boot Duseldorf.

Pa da krenemo istorijatom mog hobija: Krajem 70-ih godina krenuo sam u samogradnju jedrilice od stakloplastike dužine 6 metara. Bilo je to upoznavanje sa tehnikom poliester laminata, za mene (a i za druge u to vreme) potpuno nova tehnologija. Sve je išlo po planu dok nisam krenuo sa montažom nameštaja. Ako je trup bio »velik« kada je izašao iz kalupa, sa svakim komadom nameštaja bio je sve manji. U to vreme naša »posada« brojala je tri (sin manje od godinu dana sa izgledom da ne bude jedinac) što je u perspektivi znaćilo, da će da bude gužva u kabini… Pala je odluka o prodaji »skoro dovršene jedrilice« i o pripremi za izgradnju nove, veće. Početkom 1980 krenuo sam u izgradnju GibSea26, francuski model, čiji kalup je postojao u Sloveniji. Momci su skinuli kalup po originalnom brodu… zlatno doba ignorisanja intelektualne svojine. Entuzijazam u pogledu gradnje nove jedrilice opet se sudario sa realnošću: sve komponente za izgradnju, sem poliestera, trebalo je nabaviti u Italiji, najčešće u Trstu. Nešto stariji čitaoci lako će da se sete svih prepreka koje su stajale ispred samograditelja u onim godinama: depozit za svaki prelazak granice, nestašica benzina (bonovi, par – nepar dani vožnje, stroga carina…). Pojavilo se također nagađanje o posebnom porezu na nova plovila pa je trebalo požureti sa izgradnjom. Svaki slobodan sat i svaki dinar bio je ugrađen u jedrilicu kako bi ona bila završena što pre. Bila je velika volja, našao se put. Jedrilica bila je završena u manje od godinu dana. Služila nam je 15+ godina, suprostavljala se olujama i izdržala. Ja kao mladi mornar bio sam u dobrim odnosima sa Eolom i Pozejdonom. Oni su me postepeno ćeličili da bi tek nakon tri godine bio suočen sa prvom ozbiljnom olujom usred Kvarnera. Sam na kormilu, boreći se sa valovima i oljunim vetrom razmišljao hoće li jadna jedrilica izdržati sve sile mora i vetra. Izdržala je. Izdržao sam ja, izdržala je posada (supruga i dva sina od 3 i 6 godina) zatvorena u kabini. Dugi niz godina plovili smo Jadranom, uživali sidreni u usamljenim uvalama, provodili nezaboravne dane… Sinovi su rasli a jedrilica nije. Rastanak sa njom bio bi težak da nije došla u ruke brižnog jedriličara. U mojim mislima već je bila nova, nešto veća jedrilica. Elan je tada lansirao novu 295, dužine 9,3 metara. Za kupovinu sam se dogovorio na nautičkom sajmu u Portorožu 1996 godine. Ponuda je bila povoljna pošto je bio u pitanju sajamski eksponat a »paket« je obuhvaćao povremeno korišćenje jedrilice od strane Elana u komercijalne svrhe. Ponovila se priča: jedrenje Jadranom, sidrenje u nešto ograničenom smislu pošto su se mnoge uvale pretvorile u marine, mnoge u sidrišta na bove. More je ostalo isto plavo. Sinovi su počeli da jedre (optimist i laser), da plove regate i na taj naćin smo uz zajednički hobi idealno pregurali njihov pubertet. Nakon punih 20 godina opet nam je jedrilica postala tesna. U 2017 upustili smo se u »udruženi zločinački poduhvat«, prodali našu jedrilicu u Italiju i kupili veću u Francuskoj. Dakle, 2017 godina stvarno bila je godina nautike.

Sicilija – u godini nautike Moto sezona 2017 bila je duboko ispod proseka poslednjih nekoliko godina. Samo 20.000 km u poređenju sa konstantnih 30-50K km godišnje tamo od 2008 dalje. A evo zašto: Kako proizlazi iz mog »nick name« kao i iz avatra (uvala Lovište na Pelješcu), jedrenje je moj hobi više od 40 godina. Davne '74 krenuo sam izradom wind surfa pošto je tada to bio jedini način, da plovim uz pomoć vetra. Sledeće plovilo bila je sportska jedrilica Fire ball, dvosed engleskog dizajna prikladna za samogradnju od šper ploće. Ona me je zarazila jedrenjem doživotno… U nastavku nešto bliže objašnjavam godinu nautike, jer je tema jako vezana za putopis po Siciliji. Prepliću se utisci vožnje motorom i jedrenja. Pogotovo utisci vezani na putovanje po Siciliju i utisci na putovanje po Portugalu u 2014. Godina nautike je podnaslov teme putopisa po Siciliji. Sa razlogom. Naime, u maju 2017 jedrio sam uz severnu obalu Sicilije pa mi je kasno u jesen bila želja, da obiđem Siciliju motorom i budim uspomene na neponovljivu plovidbu. Sa još tri drugara plovili smo od Bresta (Bretanija, Francuska) do Visa, 35 dana, 3.000 milja (cca 5.400 km). Plovili smo preko Biskaja, niz zapadnu obalu Portugala i Španije, prolazili Gibraltar, plovili uz južnu i istočnu obalu Španije, mimo Ibize i Malorke do Sardinije pa dalje do Sicilije. Prošli smo Mesinski kanal, jug Italije do Brindisija i severno na Vis. PS: ako admin proceni da je ovo moje pisanje »off topic«, slobodno neka me upozori pa ću preskoćiti nautički deo.

Ja sam Atlantic road doživeo potpuno isto kao i vi. Dok sam čitao kako ste bili uzbuđeni pre nego ste prošli taj deo puta pitao sam sebe hoće li biti razočarani kao ja. Potpuno se slažem, da je taj deo puta marketinški prenaduvan. Netom kruže fotke olujnog udaranja Atlantika što je zaista impresivno. A impresivno je svako udaranje mora u kopno, bilo to na Atlantic road ili, na primer, u piransku puntu. Ona ti je poznata...