Vožnja do Genove je prošla bez problema. Dosadan autoput, tek nekih 10 kilometara ispred Genove pretvori se u dinamične krivine prilikom spuštanja ka moru. Procedura ukrcavanja bila je brza. Ostavili smo motore u potpalublju da ih mornari veže kako treba. Poneli smo sve što će nam trebati za dva dana plovidbe. Parking je za vreme plovidbe zaključan i nema pristupa motorima. Ukrcalo se otprilike 40 motora i beskonačan broj automobila i kombija Marokanaca koji rade u Italiji i povremeno vraćaju se kući pri ćemu su natovareni ko mazge. Nemam pojma šta to voze kući. Na trajektu uobičajena gužva, preuzimanje ključeva kabine, smeštaj i trk na deck da sa visine razgledamo Genovu. Nakon isplovljavanja razširili smo naše zalihe po stolu i krenuli da klopamo. Sedeli smo kasno u noć tamo na palubi kako bi što može više skratili boravak u klaustrofobičnoj kabini. Ceo dan budan... vreme je za spavanje

Akumulator za motor da u Novoj Gorici nađeš u subotu ujutro, nema šanse. Lepo smo mi krenuli prema Italiji u nadi da će prvi BMW servis da nas posluži kafom i u međuvremenu da Marjanu stavi nov akumulator. Skrenuli smo sa autoputa i vozili do Pordenonea, tamo je moj navigator pokazivao da postoji servis BMW. Prevarili smo se. Ni BMW više nije taj što je nekada bio. Servis je uistinu radio ali su nas ljubazno slali na levo krug i pravac kroz vrata. Nakon lutanja tamo-vamo naišli smo na Hondinu trgovinu. Ima akumulator? Ima! Daj, puni ga. Ja izvadio kompletan alat, Marjan i Jože su se latili posla. Prilikom vađenja starog uspeli su spojiti plus i minus, malo se zadimilo inače sve BP. U to vreme novi akumulator je oživeo (video sam prvi put, kako se u suv akumulator sipa elektrolit i on oživi), za deset minuta sve je bilo na svom mestu a mi u trk prema Genovi. Vreme se razvedrilo, temperatura je bila povoljna za vožnju.

Dan polazka primakao se neočekivano brzo. Sa Marjanom smo dogovorili, da se nađemo u subotu ujutru u 6 na benzinskoj stanici na južnoj obilaznici Ljubljane. Jože i Mirjam prikljućiće se u Vrtojbi, na granici sa Italijom, pošto oni žive u blizini Nove Gorice. Meni je do benzinske stanice deset minuta i baš kada sam hteo da krenem zvoni mi telefon. Marjan. Kaže on, neće akumulator da okrene starter i da će morati da potraži kablove, da… Procedura paljenja njegovog BMW-a odložila je polazak za 45 minuta. Ništa strašno, samo sam ja sam za to vreme sedeo u garaži i pomalo krckao ispod kišnjaka, Atlantisa, termo majice… i hladio se jutarnjim pivom. Krenula je i komunikacija sa Jožetom da proba pronaći akumulator u Novoj Gorici, što se pokazalo misija nemoguće (subota ujutro). Napokon smo se Marjan i ja našli na dogovorenom mestu. U stvari on je došao na benzinsku stanicu ispred mene i sa upaljenim motorom, ugašenim svetlima… punio njegov jadni star akumulator. Tu moram da naglasim da sam ga ja još neko vreme pred polazak upozoravao da mu je akumulator slab ali on je to ignorisao u stilu »dobar je on, samo mu treba neka duža vožnja da se oporavi« Krenuli smo autoputem, pratila nas je lagana kiša. Do Postojne bio je mrak, kasnije dok smo se spuštali ispod Nanosa ka Ajdovščini, počeo je dan, kiša je prestala, raspoloženje se podiglo. U Vrtojbi dok smo čekali Jožeta, pošalio sam se sa Marjanom. Dok je on otišao po kafu, na njegov GPS zalepio sam onu foliju koja inaće dolazi sa novim GPS-om i izgleda kao da je sprava ukljućena. Kada se Marjan vratio rekao sam Marjanu: akumulator ti je loš a ti ostavljaš GPS uključen. On, iznerviran još od jutarnjeg kablovanja, nije primetio foliju i bezuspešno je pokušavao »da ugasi« GPS. Potrajalo je pola minuta dok nije shvatio foru. Ja nisam mogao zadržavati smeh… Na istu foru sam za nekoliko dana povukao Jožeta.

Pošto sam na put krenuo sam, pakovanje bilo je u stilu »od viška glava ne boli« iako sam znao da ću pola stvari da vratim kuće netaknuto. Desni bočni kofer bio je natrpan »servisnim« stvarima koje inaće nosim sa sobom na putovanjima: kompletan alat, ukljućujući dva moment ključa, litar ulja, komplet za krpanje guma, vezice, trake za pričvršćavanje bilo čega, pauk gume, kišno odelo, rezervne rukavice itd. Da se stvari nisu tumbale, stavio sam nekoliko tekstilnih krpa. U levi boćni kofer stavio sam odeću, veš, wind stop jaknu, flis jaknu... kutiju lekova, zavoje, leukoplast trake… U centralni kofer stavio sam alimentare: kobasice, salame, slaninu, čvarce, rakiju, 2 six pack piva i slične stvari bez kojih ne mogu zamišljati život a prema informacijama to su relativno »redka dobra« u Maroku. Bila je i torba na zadnjem sedištu. U nju sam stavio stvari koje je trebalo svakodnevno nositi u sobu a to su »civilna« odeća, patike, punjaći za uređanje, note book… Poneo sam i tank torbu, bez nje uopšte ne idem nigde. Tamo stavljam foto aparat, karte, dokumente, »radni« novćanik, naočale, multi tool nož, marame… Znam, pola stvari viška, ali nikad se ne zna… Vremenska prognoza za dan polazka bila je loša, kiša, hladno…i trebalo je stići do Genove pa sam zbog toga preterivao sa odećom.

Iako nov motor, trebalo je uraditi nekoliko dopuna opreme: Zaštita hladnjaka Spoiler na viziru Pojačanje nosaća vzira Dodatna utičnica vezana direktno na akumulator Zaštita prednjeg dela agregata - produženi blatobran Ugradnja unutrašnjeg blatobrana Grip za rućice Torba za zadnje sediše itd... Zaštitu za hladnjak napravio mi je drugar pošto Touratech nije (što se vremena isporuke tiče) bio pouzdan. I jasno, trebao sam nabiti kilometražu da bi bio urađen prvi servis. To zadnje nije mi predstavljalo problem. Vožnjica jadranskom magistralom i eto 1000 km.

Može neki link? I ako ne remeti koncepciju putopisa, možeš li da napišeš samo par rečenica o tvojim utiscima i razlici između ova dva motora? Zanima me, ne da bismo ovu temu pretvorili u prepucavanje oko BMW-a, već mislim da je dragoceno pročitati mišljenje čoveka sa toliko iskustva. Hvala Nemo, živ mi bio i milione kilometara provozao Evo link do MotoSi, traži oktobarski broj. https://www.facebook.com/revija.motosi?fref=ts Imam u planu poređenje oba motora, napraviću to u nekoj drugoj temi u dogledno vreme

Probaj tenis grip traku. Jeftino rešenje, efikasno 100%

Može, izvoli, veoma povoljno, od 176 do 243€: http://www.aferry.com/Search?sid=1632ba339a2b546619680619e77d7cb08

Ovaj post je malo off, slobodno može da se preskoći u slućaju da neko nije u situaciji kupovine motora. Septembar je obićno kraj sezone prodaje motocikla i zaliha se treba rešiti. Našao sam se u situaciji da sam kao prodavać u neugodnoj situaciji ali kao kupac u veoma povoljnjoj. U ekonomiji moglo bi se reći, da sam bio u neutralnoj poziciji, koliko gubim kao prodavać toliko dobijam kao kupac. Otprilike, razume se. Izbor motora u septembru bio je dosta velik ali ja nisam dosta razmišljao, otišao sam u BMW. Tu moram spomenuti saznanje u vezi nabavke motora. Prilikom odlućivanja koji motor da kupimo, svi gledamo karakteristike motora, čitamo (objektivno-subjektivne) testove i šta ti ja zam još. U euforiji odlućivanja niko (ili malo ko) ne pita se, kako će motor biti održavan, kakvu podršku nudi pojedina marka, kako se tretira kupac nakon što je ostavio pare i otišao sa motorom u nadi, da će sve biti OK. Ja sam u zadnjih deset godina vozio dva BMW-a i podrška posle kupovine (što se tiče tretiranje reklamacija kao i kasnije) bila je izvrsna. To je dakle bio glavni razlog, da opet kucam na BMW vrata i vidim da li ima nešto za mene. Krenuo sam na GS Adventure, full option. Poćelo je (teško) pregovaranje. Da skratim priću, na kraju dogovor je bio, da ostavim moj KTM, poskidam sa njega svu dodatnu opremu (Akrap, led farove, zaštitu kartera, podmazivać lanca Pro-Oiler, alarm, GPS i još neke sitnice), ostavim na njemu kofere (Diani bilo je žao svih onih nalepnica što smo jih "zaradili" vožnjom po Škotskoj), doplatim »nešto« i vozim GS ADV. Imam utisak, da sam završio dobar posao. Imam nov motor a moj bivši KTM još uvek stoji u oglasu… http://www.avto.net/Ads/details.asp?id=11365814&display=KTM%201290%20SUPER%20ADVENTURE Ali ipak, rastanak sa njim nije bio lak. Dok sve radi kako treba to je odličan motor, lagan za vožnju, jak kada zatreba… Poslednji zagrljaj... Tuga je brzo bila zaboravljena nakon što sam seo na Bavarca. Stigao kući Precizan promatrač uoćiće da gume nisu Anakee, nego Conti Trail Attack2. To, da sam ostavio original gume, dao ih u račun i doneo "svoje" također bilo je deo "paketa" pregovaranja.

Septembar i deo oktobra bili su rezervisani za pripreme. Marjan i Jože voze BMW GS i BMW Adventure. Ja sam trebao poći sa mojim KTM SAdv. Da trebao, ali nisam. Naime dva puta Crna Gora pa Srbija, Albanija, Kosovo ostavili su trag na KTM-u. Ponovo se javio »wobling«, prednji diskovi su se neravnomerno trošili pa je koćenje bilo »hair raising« i još nekoliko manjih felera trebalo je otkloniti pred put. Moj KTM je u to vreme (kao što je još uvek) bio u garanciji i ja sam opet krenuo u borbu sa dilerom, što sve treba da se zameni na motoru, pod garancijom, razume se. Pošto se ponovila scena iz prethodnih reklamacija meni je odjednom nestalo strpljenje i krenuo sam u akciju promene motora.

Godina 2016 za mene je bila crno-bela. U prvoj polovini nisam se udaljavao iz Ljubljane. Bio je razlog… Ali je druga polovina 2016 zato bila mnogo dinamična: · U julu Crna Gora uzduž i popreko – solo varijanta · U avgustu opet Crna Gora, ovaj put sa drugarom Marjanom. Zajedno smo krstarili, bili tri dana u katunu Vranjak iznad Kolašina na skupu Horizons Unlimited, zavirili u zapadnu Albaniju (vozili smo novi put do Tamare) pa dalje preko jezera Koman stigli u Prizren na Kosovu vratili se preko Peći opet u Crnu Goru, produžili ka severu preko Zlatibora da bi se sreli sa Lalajkom i Bobicom i napravili krug po Kućaj planini. Povratak preko Beograda ali samo za Marjana. · Ja sam u Beogradu ostao sa Marokancem da bi zajedno napravili krug po Srbiji sa novinarima revije MotoSi. Oni oduševljeni nad Srbijom i kako nas je Marokanac vodio, objavili su lepu reportažu o putovanju. U Ljubljanu sam se vratio krajem avgusta, pun utisaka i emocija. Kako se Marjan u međuvremenu već odmorio, sačekao me je sa predlogom da realizujemo još jedno putovanje pre završetak sezone 2016. Naime, Marjan je za to vreme dok sam ja još sakupljao kilometražu po Srbiji, iz fioke izvukao njegov plan putovanja u Maroko koji je uradio pre nekoliko godina ali ga do sada nije ostvario. Zatećen njegovim predlogom nisam odmah imao odgovor. Konsultacija sa Marokancem u smislu da li bi i on pošao… »nemam vremena, saćekaj do proleća…«, dogovarali smo taj put već ranije… Njegovo društvo znaćilo bi mi veću sigurnost, ipak je on »lokalac« tamo. Marjan je bio uporan... u stvari, nije mu trebalo mnogo truda… i ja odlućim da idem. Onako, bez nade, da će pristati, poslepodne zvali smo prijatelja Jožeta ako bi možda i on pošao. Ujutru nas je iznenadio sa odgovorom: ide i on ali pod uslovom da povede i suprugu Mirjam, izdržljivu suvozačicu. U to sam se uverio 2015 kada smo zajedno krstarili Škotskom. Dakle ekipa je bila sastavljena. Trebalo je pripremiti motore, napraviti spisak opreme, menjati gume (predviđena kilometraža bila je oko 5500 kilometara), uraditi servis… Marjan je odmah krenuo u lov za najpovoljnjiju varijantu cene trajekta i nakon izmene nekoliko mejlova ugovorio prihvatljivu cenu karte: nas dvojica svaki po 336€, Jože i Mirjam 560€. U ceni povratne karte uključen bio je motor i unutrašnja kabina sa četiri kreveta. Polazak iz Genove u subotu, 15. Oktobra 2016 u 18h, iskrcavanje u luci Tanger Med za dva dana u isto vreme. Povratak iz Tanger Med 31.oktobra u 23h, iskrcavanje u Genovi nakon tri noći plovidbe 3. Novembra u 8h ujutru. Dakle za skitanje po Maroku ostalo nam je punih 14 dana. Marjan je po svaku cenu hteo da proveri plan puta. Ugovorio je sastanak sa njegovim školskim drugarom Andrejem. On je u Maroku bio šest (6) puta što znaći da može biti kompetentan sudija o planu putovanja kao i izvor korisnih informacija (u ovom momentu vozi po Južnoj Americi: https://www.facebook.com/andrej.petrovcic.71?fref=ts ). Našli smo se u pivnici Kratochwill kako ne bi ožedneli od intenzivnog razgovora. Andrej je potvrdio plan u istročnom delu Maroka a predložio je da ne vozimo zapadnom obalom zbog komercijalizacije i da izostavimo Rabat i Casablancu jer su to veliki gradovi i ako hoćemo autentičan Maroko, bolje da se vraćamo sredinom kraljevine. Prihvatili smo njegov predlog i modifikovali plan u tom smislu. Dakle plan je bio:

Velimlje2, ruta je izuzetno dobro isplanirana. Hvala za trud tebi i kolegama koji su doprineli, da je tako ispala. Ako nisi stavio "copyright" na nju, ja bih da je odradim (sa malim modifikacijama) početkom avgusta . Sa Dianom, što znaći da će biti putopis

Pratim... jedna najlepših tura u Alpima. Kažu, čitanje putopisa skraćuje zimski period... nije istina... samo povećava želju da zima što pre prođe. A ćekanje usporava dolazak. Blago medvedima, njima zima prođe u snu...

Karlobag, jul 2016

Izuzetan putopis popraćen divnim fotografijama. Bravo! Nego, pitam se šta tačno znaći naslov...

Dogovor je 30.12. On dolazi u "kompletu". Planiraj! Nikola, lepo putovanje!

Srećno! Uživaj!

Junaci ste...

Libero, idealan ste bajkerski par... vrhunski recept za ...

Hvala tebi!

over & out

Mnogo dinamična godina... Bravo!

Hoću, sledeće nedelje. PM

Nemoj, da tvoj izračun procuri u javnost. Bosch ti to neće zaboraviti, ode mu posao...

Evo, nema zimskog spavanja. Jućer odradio turu po severo-istočnoj Sloveniji, na granici sa Mađarskom. Zapadna Slovenija je sada pod oblacima, istočna je obasijana blagim jesenjim zracima umornog sunca... Temperatura između 14 i 18 stepeni. Sa Borisom (on živi u tom delu Slovenije), napravili smo krug po delu Slovenije koji je poznat po odličnom vinu. Vinograd do vinograda. Grožđe je (uglavnom) već pretvoreno u mlado vino, ponegde još je na lozi i čeka prve hladne dane da sakupi još više šećera. To će biti "ledena berba", od koje se pravi desertno vino. Vozili smo sporednim putevima, gore-dole. Asfalt je na pojedinim mestima bio vlažan, bilo je i lišća... Nismo jurili, vožnjica je bila opuštena. Zimi sam ukrao još jedan dan...