Na putovanju sam koristio Sony Cyber-shot, 18,2 Mpixels, Carl Zeiss 30xOptical zoom. Veoma lagana kamera, pogodna za slikanje jednom rukom. Ima ugrađen GPS ali to nisam koristio još...

Do hotela iznad San Sebastiana stigao sam prilično rano posle podne. Bio sam oduševljen smeštajem i mirnom okolinom. Hotel je smešten u parku, veoma lepo održavanom. Nakon rastovaranja i tuširanja, priuštio sam si malo meze i nakon toga otišao dole u grad Do San Sebastiana bilo je otprilike 5 kilometara. Sa rasterećenim motorom i bez moto odela, samo u farmerkama i majici, vožnja je bila opuštena prilikom spuštanja do mora. Svetionik nadgleda Biskaj Zaustavio sam se na brdu iznad grada, tamo su svetonik, hotel, impozantna tvrđava... Pruža se divan pogled na Biskajski zaljev. Baskija je mnogo lepa pokrajina, za razliku od Španjolske. sa druge strane zaljeva velika bazilika Skuteri i motori svuda... nisam baš lepo parkirao, ali nigde boljeg mesta nije bilo

Monotona vožnja dovela me je do Pamplone, grada poznatog po ludom trčanju sa bikovima. Iako je do stampeda bikova bilo manje od mesec dana, nisam primetio neke velike pripreme. Nakon razgledanja grada iz sedišta motora, parkirao sam i otišao peške u stari deo grada. Nisam se mnogo zadržavao u Pamploni. Vozio sam dalje prema San Sebastianu. Put je bio sličan onome do Pamplone pa stoga ima samo dve, tri fotografije

Najlakše je, kada "neko" na zadnjem sedištu slika u toku vožnje. Ovako sam kada putujem postoje dve mogućnosti: da se zaustavim in namestim kako treba ili da u toku vožnje slikam nešto interesantno. Pošto su svi fotoaparati pravljeni za desničare (nije u pitanju politička orientacija), treba ruku spustiti sa gasa, da bi se uslikalo nešto. Tu ja koristim cruise control, znači tempomat. Podesim ga na određenu brzinu i slobodno mogu pustiti gas i držati kameru i okidati. Motor ide sam. Taj trik mi rešava problem i ne trebam se zaustavljati svude gde bi hteo nešto snimiti. Tempomat koristim i prilikom "razgledanja" gradova. Lepo tempomat podesim na 50 km/h i slikam. Kamera mi je okačena oko vrata da ako zatreba, mogu da je pustim da visi i vozim bez problema. U stvari, tempomat koristim samo za tu namenu. Loša strana pri tom jeste, da horizont nije uvek horizontalan...

Plan za 19.6. bila je vožnja do San Sebastiana, distanca od oko 480 kilometara. Nešto sam razmišljao, da posetim poznati Lourdes, ali mi nije bilo usput. Na kraju ruta je bila: Tarbes - Pau - Oloron/Sainte Marie - Jaca (Španija) - Pamplona - San Sebastian. Dan je bio predivan, lepo toplo vreme, ispočetka vožnja po ravnici, na jugu su se polako počeli nazirati Pireneji, ponegde još prekriveni snegom. Napuštam Francusku Svetlo na kraju tunela značilo je da sam ušao u Španiju Jaca. Sve prazno, nigde žive duše. Očigledno ja narod mnogo slavio pa se umorio Prijatan dan ali vožnja mnogo dosadna, sva samo ravno...

Hvala! Častim pivo prvom prilikom!

Mokl, u pravu si, lapsus lingua. Večera je bila uz jezero Zuricher. Slab sam ja za pisanje, bolji u vožnji... Kasno je sada da ja prepravim, možda Admin da ispravi... pls

Tek je jutro pokazalo svu lepotu dvorca... Ulaz u moj apartman: samo za vitke i niskog rasta Boravak u dvorcu bio je kratak ali sladak (i skup: cca 100€). To mi je bila škola, da sam za sva buduća noćenja uradio rezervaciju već ujutru, dok sam bio u dometu wi-fi. Uglavnom sam za noćenje birao B&B ili hostele/motele van većih gradova. To mi se pokazalo kao veoma dobra solucija. Spavao sam u mirnoj okolini, cena je bila znatno niža nego u gradovima. Prakticirao sam princip, da stignem do rezervisanog noćenja negde kasno posle podne, rastovarim se, okupam i krenem "u grad". To je obično bilo 10-tak kilometara vožnje, razgledanje onako sa motora, poneka klopa i povratak "kući"

Taj dan mi je bio cilj stići u Toulouse, tamo sam planirao pronaći noćenje. Vozio sam sporednim cestama sa tro ili četvornim ciframa oznaka (D988, D3498, D589... a kasnije malo manje sporednim N88, da bi na kraju stigao u Toulouse. Prolazio sam veoma lepa naselja, lepim cestama sa malo ili ništa saobraćaja, nije mi se žurilo. Nekoliko puta sam stao da bi se sklonio od pljusaka. Usput se našao poneki mali prevojčić Naselja uz put veoma lepo su sređena, mnogo zgrada preuređeno je u hotele ili B&B, turistička ponuda je tu na visokom nivou. Mnogo sam stajao i slikao na sve strane... a vreme prolazilo. U Toulouse stiga sam oko 8 i počeo tražiti smeštaj. Preko GPS-a fiksirao sem nekoliko lokacija, vozakao se od jedne lokacije do druge, sve zauzeto. Pokušao sam i low budget hotele, uzalud... Napustio sam Toulouse nadajući se, da ću usput pronaći već nešto. Pao je mrak, ja vozio cestom N124, usput ništa slobodno. Rešio sam, da ako treba, voziću celu noć, ako u sledećih pola sata (bilo je oko 22h) ne naiđem na nešto. I eto, ugredao sam osvetljenu tablu, nudi noćenje, samo treba skrenuti i voziti kroz neka polja... Ajde da probam. Naišao sam na DVORAC!!! Rešio sam, da ću da spavam kao KRALJ. Bilo je skupo, ali bilo je kraljevski... ZZZZzzzzzzzzzzzz...

Ujutru nisam se mnogo zadržavao. Brat mi je još pre neki dan obezbedio vulkanizera, da mi menja gume. Sve je prošlo bez komplikacija, samo sam ja jedva pronašao radnju. GPS mi je stalno pokazivao lokaciju nekog magacina sa keramikom, kružio sam nekoliko puta tamo, dok nisam pitao... radnja bila je iza čoška. Za 20 minuta gume su bile namontirane, uz montažu dobio sam i informaciju, da mi je otišao semering na prednjoj osovini. Zove ja u moj servis u Grosuplje. Smirili su me, da nema potrebe da rinem, izdržaće taj ležaj... na kraju je ispalo da su bili u pravu. Posle Zuricha i Lyona gde sam bio "vezan na datum", sada je sve bilo stvar inspiracije. Sloboda u bukvalnom smislu. Vozio sam laganice prema jugo-zapadu, nekako u pravcu severne Španije. Prva pauza u slikovitom gradiču Le Puy. Da ne nabrajam istorijskih podataka, koga interesuje, tu je Wikipedia (https://en.wikipedia.org/wiki/Le_Puy-en-Velay). Ukratko, veoma simpatično mesto. Za lakšu orientaciju... Kako se može iz fotografija primetiti, počela je kišica...

Vožnja uz Ženevsko jezero bila je relativno spora, celo vreme put vodi kroz neka mestanca, ograničenja me sprećavaju da malo požurim. Ženeva, svetski grad... malen... Zaobišao sam Ženevu, pomalo mi se več žurilo, da što pre stignem u Lyon. Tamo me je čekao brat, radi u Inter****. Potražio sam ga na poslu, tamo u garaži ostavio sam motor (najbezbedniji parking u Evropi ever) pa smo potom otišli na većeru i kod njega na spavanje...

Sutradan teško ustajanje, a bilo je moralno (ono što se mora, moralno je...). Pakovanje i gas prema Luzernu, Montroju, Ženevi, Lyonu Kratka pauza uz Brienzersee, da se obnovi energija Polako počinje kišica, ništa strašno ali dovoljno, da uspori vožnju u krivinama opipljiva vikipedia, sve što treba znati, tu je Spuštanje prema Montrou. Temperatura se brzo diže, imao sam osećaj, kao da se spuštam ka moru. Odjednom na sve strane pojavili su se vingradi... kao pravi Mediteran Polako sam stigao u dolinu, Montro, uz Ženevsko jezero. Montro me podseća na čuveni jazz festival, uvek su tu svirali najpoznatiji muzičari, da ne nabrajam... Parobrod stanica tek da se zna... nismo sa kišom završili danas... parkiranje "po naški", ali dobro, nisam se dugo zadržao Malo utisaka o Montrou Tu sam okrenuo levo, prema Ženevi

Nisam probao... pretpostavljam minimalno 5€

Nedostajala je i meni... na putovanju. Što se tiče putopisa, potrudiću se još više

Pa da krenemo... Čisto, statistike radi, evo stanje (iako kažu da je statistika velika laž, sastavljena od malih istina...) Poziranje za neka buduća pokolenja, da se zna, gde je deda krenuo SAM Labradorka Nala nije bila svesna istorijskog trenutka... Ja hrabro do Kranjske gore, već mi laknulo ovo u vezi solo vožnje... Prema Iberiji nisam krenuo najbližim putem. Okrenuo sam malo prema severu, u Zurich. Tamo su moji saradnici... pa eto, da ih pozdravim Ali tamo tek treba stići... Za mene (tako piše) sve je otvoreno Da ne gnjavim putopisom, evo me u Švajcarskoj Za orientaciju... putokaz Čas posla... Zurich. Nisam postavio fotke druženja sa drugari(ca)ma iz firme. Ipak je to internog značaja. Sledeće jutro odradio sam mali krug do Davosa, da vidim gde se kreiraju ekonomske politike. Lepa vožnjica uz neki gorak ukus ekonomske sile... Na nekom brdu naišao sam na modelara. Puštao je jedrilicu, ali žestoku jedrilicu... samo je šuštala kroz vazduh... Na putu prema Davosu E, taj Davos... pa Kongres centar... odande od kuće čini se, da je to mesto istorijskih odluka, ali ovako napušten, deluje potpuno nebitno... Ajde, vraćamo se u Zurich, biće tamo živo večeras... Nema šta, treba priznati, put je SAVRŠEN Za orientaciju gde ne treba ići... okrenuo sam od krematorijuma... Večera sa drugari(ca)ma je bila uz Zuricher jezero... A la carte... dobro, skupo...

He, he, hvala! Biće još, samo da nas posluži proljeće, leto, jesen, pa zima...

Posle dvostrukog osvajanja Nordkappa (2009 i 2013), maltene najsevernije tačke Evrope, došla je na red njena najzapadnija tačka – Cabo da Roca u Portugalu. Pročitao sam nekoliko putopisa, nagledao se stotina fotografija i u meni je počela da raste želja ići tamo. Pripreme za put nisu bile dugotrajne i detaljne. Osnovni cilj bila je vožnja i uživanje u vožnji, sporedni cilj pogledati nekoliko poznatijih gradova i stići na taj čuveni rt. Plan je bio, da u junu 2014 sa Dianom idemo sami i da uživamo u laganoj vožnjici (ja mnogo, ona nešto manje…) i stanemo gde nam srce poželi. Ali, plan je jedno, realnost je nešto drugo. Umešao se u naš plan neki drugi »plan« pa je Diana dala prednost njemu. Ja nisam. Tako je ispalo, da sam na put od nekih 8.000 kilometara (na kraju je ispalo 7.972 km) krenuo sam. Priznajem, nije mi bilo sasvim svejedno krenuti na put potpuno sam, ali eto, da probam i to. Znao sam da ću morati voziti nešto laganije, 100% bezbedno, 0% rizično itd. Znao sam, da ću morati sam paziti na svoje stvari, na benzinskim pumpama skidati tank torbu i poneti je svaki put sa sobom na blagajnu. Kacigu također. Ista prića će biti prilikom razgledanja gradova, biću natovaren kao magarac. Možda će mi biti dosadno u vožnji pričati sam sa sobom, možda ću se razboleti pa će biti problem sa čuvanjem motora, možda… ali eto sve se može, samo ako se hoće. Na put sam krenuo 15. juna, vratio sam se 29. Celo putovanje prošlo je bez problema, ništa neprijatno nisam doživeo, nikakav problem nije bio sa motorom nit sa opremom. Vreme me je poslužilo, u glavnom bilo je sunčano i toplo. Doživeo sam nekoliko pljusaka i laganih kiša, ništa strašno. Čak nisam ni navukao kišno odelo. Ovaj putopis pišem tek sada u 2016. Obično je Diana ta koja usput piše putopis dok ja skidam fotografije, kopiram rute sa GPS na notebook in brinem o punjaćima svih gađeta koje tovarim sa sobom. Ovaj put, zbog solo vožnje, pisanje putopisa posle svake etape je izostalo. Ali gledajući fotografije sada posle dve godine, vraćaju mi se lepe uspomene. Dakle u ovom putopisu biće dosta fotografija a manje teksta, tek toliko da skrenem pažnju na neki detalj ili da popratim fotografije sa lokacijom. Nadam se, da će fotografije i ono malo teksta dočarati atmosferu na putu i možda poslužiti nekome pri planiranju putovanja na ovu destinaciju.

Ja bih predložio mali fine tunung: bočica ispod sedišta (ako nije prekrivena oklopom) tanje crevce/cevčica kutija upravljača sa indikatorom stepena intenziteta, montirana tu negde oko instrumenata sve ostalo je super

Sve jasno. Da znaš da si dobro prošao, u Kranjskog gori (806 m) ima između 50 i 70 cm snega...

Mostarac, po ovom snegu šta bi sa onim cvećem od pre nekoliko dana?

Lepo napreduješ... Hoće li biti problema sa homologacijom i registracijom? Mislim da treba okrenuti pravac rotacije zadnje gume, šare ne odvodnjavaju u postojećem

Kako ti uspeva kod onolike (relativno visoke) prosječne brzine ostvariti tako nizku potrošnju. Ja izpod 6l/100 km nisam postigao...

E, to je mnogo interesantnije od moto skupa... stavljam u kalendar

To mi treba... Nadam se da će akcenat biti na manje poznatim destinacijama

Dogovoreno, vidimo se