Fotografije su savršene, čestitam!

Do aerodroma Stansted stigli smo nakon 50 km vožnje autoputem. Avion iz Ljubljane, iako je ranio, nikako da stigne. Na parkingu samo za pick-up, stajali smo sat vremena. Redari bili su tolerantni... Evo njih dve... ručni prtljag bile su jim kacige Bilo je već 6 poslepodne kada smo krenuli prema gradiću King's Lyn, 150 km, tamo smo bukirali kamp i tamo ćemo videti što smo kupili. Šator je jednostavan sa komplikovanim uputstvima... Čak sam poneo i gumeni čekić da ne pravim galamu prilikom postavljanja šatora

Napustili smo Catenbury i krenuli ka obali da ubijemo vreme do dolazka aviona. Zaustavili smo se u malom gradiču Herne Bay i mezili fish&chips. More je mutno i hladno...

Krenuli smo prema gradiču Catenbury. Tamo me je čekao šator. Trgovina se nalazi baš u centru starog dela grada, sa mnogo malih uličica. Garmin nas je vodio čak po pešačkoj zoni. Vozili smo polako između pešaka...baš neprijatno... U tom lavirintu uličica ugledao sam tablu trgovine na 50 metara, ali je do tamo vodila uličica suprotnog pravca. Da se ne muvamo između pešaka, krenuo sam pravo pred trgovinu. E, tu se našao ćovek od 150 kila (nije taj na fotografiji) i počeo vikati na mene, kako smo evropljani budale i kreteni, vozio suprotnim pravcem... Odgovorio sam mu ljubazno, da sam imao problem pronači trgovinu i da mi se učinilo boljim voziti 50 metara jednosmernom ulicom nego kružiti i tražiti prilaz trgovini koju sam video na 50 metara. On nije prestao i na kraju dodao da je i on bajker. "Ti bajker? ne mogu da verujem. Mora da si napravio čak 100 kilometara u životu, nikad se našao u sličnoj situaciji, da Englesku nisi napustio... jedina ti je vožnja da sedneš na neki čoper i oko ćoška sedneš u pub i onako muški pričaš o nekim bezveznim temama. Bože ti pomozi i nemoj da se pojaviš u Evropi... itd". Zaprepao se Gorila i otišao. Ne bi me iznenadilo, da bi se vratio sa policajcem. Nakon te "dobrodošlice", kupio sam šator. Diana ga je bukirala nedelju dana ranije. Odlučili smo se za "četverac" da nam bude komotno i da imamo mesta za stvari. Provizorično sam vezao šator da što pre odmaglimo iz kraja "susreta". Zaustavili smo se na nekom parkiralištu i tu sam krenuo sa prepakovanjem. Naime do tada vozio sam vreću na zadnjem sedištu itrebalo je osloboditi isto za Dianu. Ispalo je tako: na svakom boćnom koferu po dve vreće, na centralnom koferu jedna velika. Jao KTM, molim te izdrži...

Treći dan, u ponedeljak, budimo se u vedro jutro. To će biti poseban dan: idemo na trajekt, vozićemo levom stranom, kupiću svoj šator, dolaze nam supruge, vozićemo u pravcu Škotske... Još u Ljubljani bukirao sam karte za trajekt, polazak u 10.45, cena 45€. Do Calaisa imali smo cca 50 km i stigli na terminal (pre)rano. Usput smo videli ogroman kamp izbeglica koji traže priliku da se švercuju preko Kanala. Nekoliko dana ranije video sam na TV kako je grupa od cca 1500 izbeglica pokušala da uđe u tunel i peške stigne u Englesku. U gužvi i sukobu sa policijom bilo je i smrtnih žrtava. Jadni svi ti ljudi... Na rampi terminala nalaze se engleska policija, carina i kontrola karata. Pošto smo stigli na rampu čak dva sata pre polazak trajekta, biljeterka nam je ponudila besplatni raniji polazak u 9:50 ili uz doplatu polazak odmah. Prihvatili smo besplatnu opciju. Stali smo u red i čekali. Automobili i kamperi polako su se okupljali, a bajkera nigdje nikoga. Pred sam polazak stigli su četiri motori iz Slovenije. Kakav slučaj! Pričvršćivanje motora je jednostavno, preko sedišta. A posle... skupo pivo! 6€! Jože je uzeo Pepsi. Vožnja je trajala 1 sat i 30 minuta. Iskrcavanje bilo je brzo i kreću prvi metri levom stranom. Ja sam dva puta bio kolima u Engleskoj i svaki put bilo je tako, da sam prva dva, tri dana vozio koncentrisan "na levo" i sasvim OK, bez greške. Kasnije, već opušten našao sam se na desnoj strani nekoliko puta... Nadam se da će sada biti sve u redu... Ja vozim napred, da olakšam vožnju Joži, on je po prvi put "levak"

Napokon stigao do interneta da mogu postaviti nekoliko fotografija. Idemo iz početka: Noć pre putovanje bila je kratka, malo zbog zadnjih priprema, malo zbog uzbuđenja pred put. Maglovito jutro u Ljubljani nagoveštavalo je sunčani dan. Trebalo je stegnuti kaiševe... U 8 stigao je Peter, stari drugar, da me otprati do Austrije, Diana ima još tri dana do leta u Stansted. U tom jutarnjem trenutku čak je malo požalila što ne krene samnom... ali bolje je tako. Nema smisla da se muči autoputevima prema severo-zapadu. Prva pauza bile je u Kranjskoj Gori. Damo nas je dočekao Goran, također bajker. Tu je iz pravca Gorice stigao i Jože, moj saputnik na putovanju. Kafa, pivo i idemo dalje Jože i ja uz pratnju drzgara Petra. On je malo iza Villacha skrenuo prema istoku i vratio se preko prevoja Jezersko u Sloveniju. Jože i ja smo autoputem produžili za Munchen, pa prema zapadu, kroz Nemačku stigli u Luxemburg. Vožnja je bila na momente dosta nervozna pošto su bile velike kolone turista koji su se vračali sa odmora. Mi smo vozili između automobila, po sredini. Moram da kaćem, da su automobilisti u 95% bili veoma korektni, Sklanjali su se levo i desno i ostavljali nam prostor za vožnju. Jeste se našla ponekad budala kao ne vidi nas ili mu ne pada napamet da se pomakne malo na stranu da možemo da prođemo. Vi, od 5%, razumem ja vas, velika je gnjavaža biti u koloni ceo dan pa vam je krivo što neki tip na motoru prolazi između, a vi stojite. Poneki od "grupe 95%" ostavili su prostor oštrim skretanjem u stranu i onu su u znak zahvalnosti od mene dobili visoko podignutu ruku. Sa Jožetom smo stali samo toliko da dopunimo gorivo ili da se slikamo na granici. U Luxemburg smo stigli po mraku i potražili kamping. Rampa je bila spuštena, recepcija zatvorena. Malo dalje bio je bife, otišao sam tamo da pitam možemo li uči. Tamo je sedela starija dama, recepcionerka. U mladosti mora da je bila hipijevka i nikako da se oprosti od tog pokreta. U uskim farmerkama i dekolte bluzi sedela je i pijuckala neko piće. Mrtvo ladno kazala je, da je kamp zatvoren u 8 i to je to. Vidim da ima mesta za šator i smirujem živce da ne poludim na ležernu gospođu. Sa dva-tri lažirana komplimenta omekšao sam je i evo nas u kampu, noćenje za dvojicu, dva motora, jedan šator 15€. Sasim podnošljivo. Noće je bila mirna a bogami i hladna. Probudili smo se u vedro jutro. 8,5 stepeni ... Nakon doručka napravili smo krug po Luxemburgu ovu foru sa stalkom smo viđali svuda Luxemburg je sređen grad, poseban čar je nešto jeftiniji benzin ulazimo u Francusku, sklanjamo se sa autoputa zbog skupe putarine pronađemo bukiran kamp u blizini Calaisa i ponavljamo vežbu postavljanja šatora. Bila je nedelja, zatvoreno sve a mi bez pića. Ja ne odustajem, skačem na motor i trk u ppotragu za vinom/pivom. Nakon vozikanja od 15 minuta našao sam restoran "u radnom stanju" i kupio dve boce vina, da lakše dočekam jutro, kada krećemo preko Kanala da doćekamo Dianu i Mirijam...

Na kratko da se javim. Do sada vse ide po planu. Preko Austrije i Nemačke stigli smo do Luxemburga i tamo noćili u kampu. Stigli smo posle 8 i jedva dan otvore rampu. Inače uredan kamp, 15€ za dvojicu bajkera i šator. Sledeći dan vozili smo do Calaisa i tamo pronašli kamp (jeftino, 6€). U ponedeljak smo trajektom prešli Kanal i malo iznad Dovera (Catenbury) tražili trgovinu, gde sam još mailom poručio šator. Trgovina je u starom delu grada, punom uličica u jednom pravcu. Da se ne bi gubio, 50 metara sam išao uličicom u suprotnom pravcu i parkirao ispred trgovine. E tamo sam doživeo prvu englesku dobrodošlicu. Prišao mi je čovek od 150 kila i počeo da viče na mene, da sam vozio u suprotnom pravcu, da to rade samo ludi evroplani... Još je dodao da je i on bajker. E tada mi je pukao film. Dobio je lekciju... da ne pišem... Šator me je čekao i dodao sam dodatnih 6,5 kila na motor. Odjurili smo u Stansted i tamo dočekali Dianu i Miriam i tako bili "kompletirani". Kempirali smo u gradiču Kings Lynn. Sledeći dan vozili smo po jakom vetru do Berwick upon Tweed (cca 70 km ispod Edinburga). Kamp je izuzetno sređen, cena za šator + dvoje 15 funti. Trenutno se pakujemo, osvežava nas blaga kišica. Fotografije ću staviti kada budem u nešto bržem internetu.

Kao prvo, drugari, mnogo hvala na dobrim željama. Diana je prihvatila zaduženje da piše putopis, ja ću da ga prevodim što vernije i na taj naćin bićemo nekako vezani na tom putovanju. Svakako zaslužujete da putem putopisa budete sa nama. Evo, pakovanje je kolko-tolko završeno, motor izgleda tako: Opterečen je preko maksimuma. Probao sam kako se ponaša u vožnji. Nadam se da ću se brzo prilagoditi potpuno drugačijem ponašanju u krivini kao i u ravnici. Moram da priznam, zaboravio sam kako je bilo voziti GT prema Nordkapu. I tada bili smo natovareni preko svih limita ali je sve prošlo OK. Čak su i gume izdržale onih preopterečenih 10.000 km. Užasno vreme koje smo imali ovih dana (temperature oko 15 stepeni, kiša...) promenilo se skroz, danas je vedro, temperatura opet julska. Čak i prognoza za Škotsku je dobra pa bi možda trebalo skratiti naslov ove teme, da ne prozivamo oblake.

Mile, ti si pravi doktor i terapeut. Pogodio si diagnozu kao i terapiju. Držaćemo se recepta bez nade da "ozdravimo". Oštige nečemo probati, također ne škampe. Probao sam ih u Škotskoj dva puta na različim mestima, ali kako sam "razmažen" sa dalmatinskom kuhinjom, više neču testirati škotske kuhare. Fish&chips je jedino u što verujem. Hvala tebi i Smiljani na dobrim željama.

Pozdrav druže! Na put za Škotsku krećemo sutra, u subotu. Idemo sa dva motora (BMW GS Adventure, vozi ga prijatelj Jože i moj KTM Super Adventure). Motore čemo prebaciti do Engleske Jože i ja sami. Supruge "preuzimamo" od Easy Jeta u Stanstedu u ponedeljak i onda zajedno prema severu. Putopis Hilandar, trebao je davno biti postavljen na BJB. Sa Marokancem se dogovaramo, ko će da krene i eto prođe 4 meseca. Biće sigurno pa da forumaši vide kako si nas doćekao na granici, ugostio u Beogradu, otpratio... Hvala! I jasno, kako nas je Marokanac vodio do Hilandara i vratio nas kući. Nije bio samo Hilandar, bilo je i nekih drugih "vožnjica" koje zaslužuju da budu podeljene sa forumom. Jesen i zima su vreme kada se piše o putovanjima u proleće i leto. Drago mi je što ćemo se videti u avgustu, dobrodošli Dijana i ti! pozdrav P&D

Ostrvo galebova U Edinburgu u avgustu traje festival. Ulice se pretvaraju u pozorište... Diana je jedva bila živa, bolovi u stomaku sprečili su joj da uživa potpunoi. Često smo seli i odmarali ...

Diani, mojoj supruzi Škotska je najlepša destinacija u vasioni i šire. Bili smo tamo kolima pre četiri godine. Prvi dan… divota, drugi, treći, četvrti dan divota. Peti dan Diani su se pojavili bolovi u predelu stomaka. Šesti dan otišli smo na pregled u bolnicu tamo negde na severu Škotske. Dijagnoza: upala žuća. Ozbiljno! Okrenuli smo prema jugu i stigli do Edinburga, noćili tamo, sledeći dan provukli se gradom a poslepodne diretissimo pravac Ljubljana. Nakon 26 sati (minus 3 sata trajekta + ćekanje na ukrcavanje) vožnje stigli smo kući i odmah u bolnicu. Ispostavilo se da su Škotski doktori promašili dijagnozu. Žuč je bio OK, revoluciju u stomaku i okolini prouzrokovala je »čuvena« Maca, čarobni napoj od nekog južnoameričkog korjena, koji je Diana uzimala po preporuci prijateljice a sa ciljem, više neznam kojim… Eto, maca nam je sje***a putovanje Škotskom u toj godini, kada je i vreme bilo fenomenalno. Temperature između 20 i 25… idealno. Tako mi već neko vreme razmišljamo kako nam je Škotska ostala neotkrivena i da treba to »nekako« ispraviti. »Nekako« nije samo reč nego ima i posebno znaćenje. Naime, ako smo one godine pošli autom, to »nekako« sada znači MOTOR. Dakle, odlučili smo, da ponovo napadnemo najlepši deo vasione. Da avantura bude potpuna, ponećemo šator! Krećemo za dva dana! Posmatrajući trenutnu vremensku prognozu, biće avantura prava! Spakovali smo sve što nam je palo napamet a i stalo u torbe. Popratna muzika biće nam ona što peva Crvena jabuka, iako napisana za potpuno drugi krajolik, za potpuno drugu svrhu. Ali se savršeno uklapa u vremensku prognozu (kiša, 10 stepeni,…). Obećala mi Diana da neće ponovo da se razboli i da hoće pisati putopis. Pa da vidimo… Do tada, evo nekoliko fotografija za zagrejavanje…

Ja sam posle dve kacige Schuberth (S1, C3) i dve BMW System 6 prešao na Caberg. Veoma zadovoljan. Cena oko 200€, komunikacija Cardo g9x omogućava razgovor i slušanje muzike na brzini preko 150 km/h. Link vodi do crne boje, postoji i bela u istom dizajnu. http://www.getgeared.co.uk/caberg-helmet-tourmax-sonic-black-red?sc=12&category=109

Da iz šeme se vidi KAKO se otvara ventil ali opet nije jasno KADA se ventil otvara. Prema crtežu izgleda, da motor ima više usisnih faza i više izduvnih faza pa je moguće pretpostaviti, da se taj ventil otvara nešto posle 90 stepeni i zatvara tamo negde oko 260 stepeni radilice, ostavljajući 100 stepeni za drugi takt (kompresiju).

kada se otvara taj izduvni ventil?

Ne umem da čitam tehničke crteže, ali ipak deluje mi da ima dugačak hod klipa, čemu služi ventil u glavi, možda dekompresor? nije mi jasna grupa 25 (a i b)

Jeste skupa popravka, ali nemojte iz mercedesa da pravite fiću

Mile Fazer ima (loše) iskustvo u vezi ABS modulatora. U Sloveniji (Lesce-Bled)postoji radiona Car Hi-Fi koja popravlja modulatore, ako nije u pitanju neki fatalni kvar. Zovi +386 41 400 331, Matjaž Fajfar.

KTM 1290 Super Adventure 2015 godište 6000 km

Nesa-St, mislim da nisi u pravu. Nije u pitanju vakuum nego (veoma mali) podpritisak. On postoji u instalaciji, od pumpice do kraja kapaljke gde krakovi kapaljke dodiruju zupčanik. Između rezervoarčića i pumpice stvori se podpritisak kada se pumpica aktivira i povuče ulje. To, da je motor na ćopavi, ne utiče na curenje, jer podpritisak postoji od pumpice do razdvajanja kapaljke i također u obe strane kapaljke. Znači pumpica (za vreme mirovanja) je ta koja zatvara dovod ulja iz rezervoarčića i na taj naćin ne dozvoljava slobodan protok ulja na bazi gravitacije. Prilikom impulsa pumpica stvori pritisak i ulje krene prema kapaljki, istovremeno ista količina ulja krene iz rezervoarčića prema pumpici. Doziranje je veoma precizno. Na primer, serija 20 impulsa jedva stvori kap ulja na zupčaniku (serije od po 20 impulsa služe za punjenje instalacije uljem prilikom inicijalizacije sistema ili u slučaju, da u rezervoarčiću nestane ulje i pumpica "povuče" vazduh). Za normalan rad mazalice, u instalaciji ne sme biti vazdušnih mehurića, jer oni "kvare" podpritisak.

Zeka, tvoja filozofija je potpuno tačna... Suština je, da se količina ulja svodi na minimum a da je lanac podmazan optimalno

Ima da se kupi, Pro-Oiler nudi svaki elemenat sistema podmazivanja: http://pro-oiler.nl/shop/index.php?route=product/category&path=2

Na fotografijama je sa 5500 kilometara, opran sa vodenim mlazom. A istina je da volim uredno održavati motor...

Kapaljka (injektor) montirana je na viljuški, sa donje strane: Važno je, da je nosač kapaljke dovoljno udaljen od lanca da prilikom (grubog) menjanja u niži stepen prenosa lanac ne može udariti nosač. Pro-Oiler ne curi ulje. To je njegova velika prednost isped sličnih proizvoda. On radi po principu "broj kapi na pređeni kilometar" što znači da pumpica radi samo kada je motor u pokretu. Ako spojevi cevčica za ulje nisu hermetički to bi mogao biti razlog za curenje. Cevčica ne bi trebala biti odzračena, nego puna ulja celo vreme (bez mehuriča) što sprečava (nekontrolisano) curenje. Ako ti curi ulje dok motor stoji može značiti, da ti podmazuje neoptimalno. Proveri da li ima tragova ulja na felni ili čak na gumi (što je opasno za proklizavanje zadnje gume). Evo kakav je raspored komponenti sistema: kontakt kutija (tu se dovedu svi kablovi), pumpica, GPS prijemnik (daje informaciju sistemu o brzini kretanja motocikla - osnov za doziranje podmazivanja) i kantica za ulje (0,125 litra što je dovoljno za 4000 - 6000 kilometara) Kontrolna jedinica je montirana negde na pristupačnom mestu. Njome se određuje režim podmazivanja i prilagođava ga momentalnim uslovima (kiša, prašina...). Možda izgleda komplikovano ali nije. Tabela režima podmazivanja odabere se za pojedini model motocikla. Posle pređenih par stotina kilometara i kontrole doziranja, briga se svodi samo na to, da se kantica ne isprazni (pošto se kantica puni na cca 5000 kilometara može se desiti da se jedina briga oko podmazivanja lanca zaboravi)

objasniću u nekoliko sledećih postova... Olovka se montira u tank torbu (postoje razne varijante montaže) ili se montira direktno na bilježnicu pa se u komplatu stavi u tank torbu... motor može biti ili neki drugi, ali pod uslovom, da je