Prema jugu su oblaci sve tamniji nakon desetak kilometara počinje plusak. Srećom naiđemo na benzinsku pumpu i tu sačekamo da pljusak prođe Odlučimo da vozimo autoputem sve do Ploča. Jadranska magistrala po kiši nije baš uživancija...

Oblaci iznad Velebita ne izgledaju baš obečavajuće Odlučujemo da idemo autoputem kako bi što pre pobegli od kiše Prvo zaustavljanje je na parkingu / vidikovcu iznad Skradina. Tu se pruža divan pogled na Skradin uz reku Krku koja se čuvenim slapovima spušta naniže kako bi se srela sa morem i polako nestala u njemu. Malo nas je remetila invazija američkih Japanaca. Uživali su maksimalno, slikali se... Marokanac brzo uspostavlja kontakt ... verbalni, ovom prilikom Smirio se juriš Japanaca i evo prilike za foto... Na red dolazi pivo Uz pijuckanje budno pazimo motore koji privlače pažnju muške populacije Ajmo mi dalje...

Jutro je brzo stiglo i donelo nam oblake. Spremamo se za polazak. Poređali smo motore u stroj za zajedničku spomen fotografiju, pošto se ekipa razdvaja... Jože, Andrej i Gašper vraćaju se za Sloveniju. Andrej (Vencel), molim te popuni taj deo putopisa. Marokanac, Boki, Benč i ja idemo na jug da "odradimo" još po koji kilometar. Gazdarica Milena nikako neće da se slika sa nama. Jedva sam je nekako iznenadio i uhvatio u objektiv Nadam se da se neće naljutiti, ako sazna ovo...

Kako smo se odlično proveli, ova vožnjica starih (sudeći po meni ) prijatelja i zaslužuje da je predstavljena u dve odvojene teme.

Kratko zaustavljanje u Senju i odmah vožnja uz obalu prema Starigradu. Krivudav put stimulisao je pojedince da su se pretvorili u trkače, pa smo se svako tolko vremena zauistavili i prebrojali Sunce je počelo da tone prema horizontu, pružajući divan pogled na ostrva Pag, Rab... U Starigrad stigli smo malo pre mrak. Noćenje kod Milene rezervisao je Benč. On je krenuo od kuće (Celje) prepodne, dok smo mi u Puli časkali kod Mileta. Ona istarska kiša nije padala u Sloveniji. Kod Milene smestili smo se brzo i potom otišli do Dinka na klopu. Svi peške, Marokanac motorom. Još mu je živa uspomena na pešaćenje od prošle godine... Veće smo završili na terasi uz malo diđestiva... Noć bila je kratka... Spavali smo bezbedno, čuvala nas je simpatična Lana

Vozili smo istočnim delom Istre, put se već osušio i uživali smo maksimalno: em što je prestala kiša, em što je put bio savršen. Sledeće stajanje je bio vidikovac iznad Plomina. Uspomena na dorućak još je bila živa, ali od tada je proteklo celo prepodne i trebalo je nešto malo porućiti ... Lagana bura očistila je horizont...

Mile Fazer je ujutru opet pokazao svoje veliko gostoprimstvo i zvao nas na doručak. Vani je padala kiša sa nesmanjenim intenzitetom. Mi smo se predali sudbini i bili spremni preživeti dan u Puli. Priča uz doručk je krenula, sve moto teme razne. Nismo ni primetili, da je tu negde oko podne kiša prestala, razvedrilo se skroz i nije nam trebao minut da padne odluka da krećemo odmah. Mile nas je, uprkos defektnom (BMW) motoru, vodio na kratak round trip po Puli i nakon toga pokazao put za Rijeku. Seli smo uz Arenu i uz pivo i kafu razmenili zadnje misli pred polazak

Već tokom noći a pogotovo ujutru počela je kiša da se sljeva u neverovatnim količinama. Odjednom su se ulice pretvorile u reke, činilo se da se automobili pretvaraju u amfibije koliko vode su jadne gume gurale na stranu. Gledali smo razne vremenske prognoze kako bi se "uhvatili" za najoptimističniju. A nije bilo takve prognoze. Karta padavina obojila je Istru i Dalmaciju u tamno plavo, kiša, kiša... Bili smo kao zatvorenici, od kiše nismo mogli mrdnuti iz kuće dok nije stigao Mile i doneo nam kišobrane. Otišli smo kod njega na dorućak Krivac što Mile nije mogao sa nama. Po kazni kisnuo je na kiši

U Fažani se javljam Miletu da mi objasni gde ćemo se naći. U Pulu smo stigli brzo, mrak se pretvorio u noć. Mile mi je rekao, da u blizini njegove kuće malo turiramo motore kako bi nas čuo i istrčao na ulicu da ne lutamo po tami. Mileta sam sreo po prvi put, ranije smo se malo dopisivali i par puta čuli telefonom. Kada smo se to veće rukovali Mile mi je rekao: vidimo se prvi put ali imam osečaj kao da se znamo godinama. Isto bi ja mogao reći njemu. Primio nas je kao da se stvarno znamo godinama. Smestili smo se preko puta kod njegovog prijatelja. Napunili smo mu dvorište motorima (BMW, Honda, Yamaha), a on voz KTM. Nešto nije bio zadovoljan našim izborom... Spremni da navalimo kod Mileta A tamo... roštilj, morski... Dobrodošlica Od buke probudili se ježevi... A mi u kuću na bogovsku većeru, sve samo morska hrana, sveža... Ostalo je ribe, ostala je salata od školjki, ostalo je... Iako vrhunski ukusno, količina je za nas bila prevelika. Pričali smo dugo u noć i kada nas je Mile otpratio na spavanje, produžili smo priču na ulici još sat vremena. Treba dodati da je bio plan da Mile vozi sa nama deo puta po Istri. Ali nekoliko dana pre našeg dolazka, otkazale mu kočnice (na BMW-u), i tako je taj plan propao, bilo nam je jako žao

Sledeći cilj je bio Rovinj. Tamo nam se priključio Gašper, moj verni saputnik, a rastali smo se sa Pavletom (RT) i Stanetom. Oni su okrenuli prema Novigradu da prenoće pošto su sutradan imali u Ribnici neodložive aktivnosti... Postrojavanje u Rovinju Gašper sav sretan što smo se našli, prepodne još je radio, na posao je došao motorom kako bi što pre kliznuo na jug Rastanak sa Pavletom Rastanak sa Stanetom Idemo dalje prema Puli. Tamo nas čeka Mile Fazer. Usput skrenemo u Fažanu da bi iz daljine videli Brione... Ja sam tu letovao za vreme striktne zabrane bilo koje plovidbe Fažanskim kanalom. Policija nije dozvoljavala čak ni dušeke, kamo li neko čvršće "plovilo". Sredinom sedamdesetih godina režim je postao malo opušteniji pa sam mogao da "proplivam" na windsurfu. Taj Windsurf sam u kompletu napravio sam jer to je bila jedina mogućnost. Uvozni su bili meni kao studentu nedohvatljivi. Lepe uspomene... Boki, da, da u tom pravcu su Brioni, tamo na horizontu. Polako je počeo padati mrak i sve se lošije videlo

Nakon kratke vožnje po krivudavim putevima stigli smo do Limskog kanala. Puš pauza, zezanje sa prodavačicom domaćih proizvoda, probavanje raznih sireva i pića, kupovanje ... sve u svemu, odličan provod

Piće nama je vratilo snagu da prošetamo oko Motovuna i divimo se arhitekturi i prirodi svuda oko nas. Marokanac nešto ne veruje da je ograda čvrsta... Luksus je imati bazen na vrh brda Izjavljujem da ne radim za turističku zajednicu Motovun ali moram zalepiti još nekoliko fotografija i podeliti sa forumašima BJB lepotu Motovuna

Kratko zaustavljanje na severnoj obali Pirana, vreme se kvari Vozimo dalje prema jugu, ulazimo u Hrvatsku i pravac Motovun. Mali gradič na vrhu brda. Iz mladosti ostao mi je u sećanju po TV seriji Grlom u jagode. Često idem tamo i uživam u divnim pejzažima koji se pružaju sa vrha. Dogovorimo se sa čuvarom parkinga da nam dozvoli vožnju maltene do vrha, do ulazka u Motovun Motore ostavljamo ispod vrha, treba ih dobro zaključati... Krenemo peške prema vrhu. Uzbrdica jaka, sparina velika... Treba malo odmoriti i uzdahnuti Spisak želja je dugačak

Sledeća destinacija je bio gradič Piran, ali smo se zaustavili na mojoj omiljenoj lokaciji za razgledanje Izole. Vođa puta bio je Vili, angažovani član MZM Razgovaraju Marokanac i Vili... Nakon kratke vožnjice, evo nas u Piranu. Javili smo Ivu da dolazimo kod njega na ručak i evo, čekao nas je sto Treba spremiti sto pre nego stigne klopa Treba i nazdraviti na nova prijateljstva da bi stiglo nešto malo za mezu Marokanac zna još iz Maroka čemu služi maslinovo ulje Boki folira da nema apetita...

U Postojni se grupi (Marokanac, Boki, Pavle (RT), Pavle (GT), Stane, koji je zamenio razbolelog Slavka) pridružuju Andrej (Vencel) i Jože (budući član BJB) Zaustavili smo se na benzinskoj stanici OMV i priča je krenula. Upoznavali se učesnici međusobno, pošto su se sreli po prvi put. Sledeće zaustavljanje je bilo na Črnom Kalu, odale se lepo vide Piranski zaljev i Tršćanski zaljev Vidi se da smo svi služili armiju, kako postrojavamo motore... Nakon kratke pauze, jurimo prema Kopru. Tamo nas čeka Vili (FJR). Preskačemo upoznavanje, priča odmah krene. Marokanac objašnjava Hilandar, dogovaramo se za zajedničku vožnju...

Sledeće jutro je bilo maglovito (definitivno samo zbog magle). Marokanac, Boki, Pavle (RT) i Slavko krenuli su iz Ribnice oko 9 ujutru. Dogovorili smo se gde ćemo se naći na putu prema Postojni. Tamo su nas čekala još dvojica bajkera: Jože iz okoline Nove Gorice i Andrej (Vencel) iz Radovljice. Plan je bila vožnja od Ribnice do Pule, cca 260 km.

Slavko nas je vodio u njegov Gallop Pub. Izgradio ga je sam. Trenutno ne radi, traži se novi zakupac... Boki je prikupljao ideje Od tu otišli smo u Novu Štiftu. Tamo je romantična crkvica, tamo je monah Niko, poznati bajker, jedan od osnivača kluba MZM (Motoristi za Motoriste). On svake godine blagoslovljava bajkere i organizuje moto izlete, najpoznatijia destinacija je Asisi u Italiji. U dvorištu je lipa, stara 400 godina. Na lipu vode stepenice. Niko kaže, da svako ko se popne na lipu pomlađuje se za 10 godina. Marokanac i Boki penjali se dva puta... Učinak samo što se nije pokazao... U izčekivanju pomlađivanja Niko nas je počastio klekovačom i pecivom ...

Ribnčan Urban, po celem svetu znan (narodna pesma). Ovako su nosili proizvode od kuće do kuće. Šeširi i kape, napravljeni od jednog komada drveta. Veoma su lagani i tanki predmeti za domaćinstvo... akademik, nastavnik vajarstva

Posetili smo zanatlijski centar, izgrađen pre par godina (jedan od najzaslužnijih za taj projekat je Pavle (RT)). U okviru centra nalaze se muzej, zanatlijska radnja i prodavaonica. Tu domuju i likovna te vajarska škola, dizajnerski kursevi i mnoge druge delatnosti.

Slavko i dva Pavleta (RT i GT) dočekali smo u Ribnici Marokanca i Bokija. Takav je bio dogovor još sredinom avgusta 2014 kada smo stigli u Beograd i prepustili se Marokancu da nas vodi po Rumuniji. Tada je grupica od 5 Slovenaca krenula prema TA i TF, lepo u koloni i brižljivo pratila vođu puta. Odlično smo se proveli i dogovorili da uzvratimo prijatno druženje zajedničkom vožnjom po SLO i CRO. I tako stigoše obojica u Ribnicu. Gde? Zašto baš u Ribnicu? E, pa tamo žive dvojica učesnika ture po Rumuniji, Slavko i moj soimenjak Pavle (RT) koji su želeli predstaviti Marokancu i Bokiju njihov interesantan gradič. Ribnica je poznata po proizvodima od drveta. Zanatlije rade sve, od čačkalice pa do ... Preko zime radili su, a preko leta nosili svoje proizvode na leđima i prodavali ih po domaćinstvima. Car Friderik je 1492 godine dozvolio zanatlijama prodaju njihovih proizvoda bez poreza. Taj dekret nikada nije bio poništen pa se i dan današnji Ribničani pozivaju na njega (pogotovo za vreme karnevala...). (http://www.ribnica.si/ ) Dakle, stigoše Marokanac i Boki u Ribnicu i odmah kreću u raspakovanje, smeštanje i nakon toga u razgledanje.

Tamo negde u novembru bilo bi lepo slušati obojicu u živo i još jednom doživljavati avanturu koju ste srećno provozili.

Tužno...

Neviđena hrabrost! Ja sam se pomalo izgubio, prateći tvoj put na karti. Kako se tek ti snalaziš? Neka te sreća prati i dalje ka istoku.

Veoma lepo! Imam utisak, da namerno nisi hteo kvariti spokojnost divne prirode sa utiscima i slikama moto skupa.

Šteta što se nismo zaustavili i pozdravili. Što se vremena tiče, mi smo bolje prošli, bez kiše, samo što smo vozili suprotnim pravcem. U to ne ubrajam vožnju od Ljubljane do Beograda, celo vreme kiša, a meni je procurela kaciga, neopisivo neprijatno. Uživaj na Kawasakiju i nemoj prebrzo da se opustiš. To je česta greška nakon pređenih prvih 1000 kilometara. A piši punom snagom, užitak je čitati tvoje (vaše) putopise.