Srećno! Vidimo se oko podne.

Ima nas više, ja putujem u dvoje

Srećno!! I neka te posluži ugodno vreme! Kako smo več "razgovarali", ovo je moj okvirni itinerar. Ja ću pratiti BJB, gde god će biti prilika, pa ako se u nekom od termina nađemo u blizini, da se sretnemo. Datum start cilj km 20.6.2013 Ljubljana - Villach 116 21.6.2013 Hamburg - Skagen 534 22.6.2013 Skagen - Preikestolen 255 23.6.2013 Preikestolen - Bergen 398 24.6.2013 Bergen - Eisdal 474 25.6.2013 Eisdal - Trontheim 386 26.6.2013 Trontheim - Bodo 708 27.6.2013 Lofoti - Bjerkvik 324 28.6.2013 Bjerkvik - Nordkapp 648 29.6.2013 Nordkapp - Rovaniemi 708 30.6.2013 Rovaniemi - Umea 513 1.7.2013 Umea - Stockholm 640 2.7.2013 Stockholm - Stockholm 0 3.7.2013 Stockholm - Kobenhaven 608 4.7.2013 Kobenhaven - Kobenhaven 0 5.7.2013 Kobenhaven - Walsrode 427 6.7.2013 Walsrode - Wurzburg 420 7.7.2013 Wurzburg - Fussen 302 8.7.2013 Fussen - Ljubljana 478

Dobro ste sve pripremili, spakovali, organizovali... Pretpostavljam da ste u ovom momentu (nešto preko 5) budni i u finalnom čekingu. Srečnoooo!

Pitas se .....sto si se vratio........pa zato sto si kao i ja i kao i svi mi koji negde u dubini duse volimo svoju zemlju, a mozda nismo ni svesni toga....... A mozda samo zato sto nam vremenom vise ne prija da budemo "tamo" jer nam je majka priroda odredila da budemo ovde. To je...............NORMALNO......

Repriza svake godine u Maju moguca ! Bas iz tog razloga sam organizovao sve tri dosadasnje ture (Toskana + Garda Jezero + Alpendorf) iskljucivo u Maju. 1. Cena smestaja najniza u sezoni 2. Ulice totalno prazne 3. Temperature podnosljive Stavi me na waiting list, pls. Bio je plan da se priključim ove godine, samo je otkazao sistem informisanja... Nemo, moze, veoma rado ! Jel da otvaramo vec novu temu " Adventura 2014 " ? Meni se u glavi za taj termin muvaju dve interesantne destinacije: 1. Sardinija u Maju 2. Francuske alpe pocetkom Juna Sardinija bi bila moj izbor u maju. Bio sam tamo 2 puta, otišao bi joššššššššš. Krajem aprila i početkom maja tamo je proleće na vrhuncu. Sve je zeleno, mirišu trave i cveće, turistička sezona još nije krenula... RAJ! A tek putevi, milina u pogledu kvaliteta asfalta (smeđe-siva boja, površina kao brus-papir), bukvalno bez pukotina, zalivenih bitumenom, kao i upogledu projektovanja (tekuča vožnja). U junu je po meni rano otići u Francuske Alpe, La Bonette sugurno je neprohodan a i neki drugi prevoji verovatno također (ako je želja ponoviti uslove Austrije 2013, onda DA). Avgust je meni idealan, u dolini vruče a kada se popneš ne bilo koji prevoj, hladno uz mogućnost grudvanja ponegde. Recimo... na primer... moje subjektivno mišljenje, kako sam ja doživljavao obe destinacije ...

super tura, a tek fotografije...

Repriza svake godine u Maju moguca ! Bas iz tog razloga sam organizovao sve tri dosadasnje ture (Toskana + Garda Jezero + Alpendorf) iskljucivo u Maju. 1. Cena smestaja najniza u sezoni 2. Ulice totalno prazne 3. Temperature podnosljive Stavi me na waiting list, pls. Bio je plan da se priključim ove godine, samo je otkazao sistem informisanja...

Super putopis, toplina u tekstu, lepota u fotografijama...

Prijatelju "Nemo", ti si jedan cudan covek..........izuzetno druzeljubiv, veliki domacin, kratko receno - dobar si bajker :D Hvala ti za lepe reci.........prijaju iako sam mator, reci koje potvrdjuju moja...ili bilo cija htenja........izuzetno prijaju. Treba da kazemo jedni drugima........kada ne valja, a valja reci i kada valja.........SAMO NIKAKO NE VALJA CUTATI......to ubija prijateljstva....... Pozdrav......... He, he, u kasne sate emocije i poetika počinju da preovladuju tvoj "čelični imidž" Radujem se skorašnjem susretu...

Lepo, raznoliko, avanturistično, nezaboravno... Ovakvu avanturu je nemoguće ponoviti. Neće vreme svakome onako "ići na ruku"

Iz početka naslov mi je delovao nešto malo preterano (avantura), ali čitajući postove vidim da uopšte nije i da potpuno odgovara "činjeničnom stanju". Čestitam!

Marokanac, meni je čitanje tvojih putopisa uvek uživancija, a da ne spominjem tek druženje

Hvala, hvala, ali ipak preterujete

Nočio sam u Foči u hotelu "u rekonstrukciji". Pita me dečko na recepciji hoću jeftiniju ili skuplju sobu. Uzeo sam skuplju, za svaki slučaj. Nalazila se na petom spratu. Kada sam izašao iz lifta pomislio sam da nisam možda promašio kat, svuda bili su zidarski alati, zidovi neobrađeni, molerske skele i jedna jedina žarulja. Pogledam oko čoška i po uspoređivanju broja na ključu i vratima vidim da je to "moja" soba. Nekako neodlučno otvorim vrata i ugledam normalnu sobu, sve na svome mestu. OK, hotelier ne propušta priliku da zaradi a istovremeno radi adaptaciju. Ekonomsko opravdano, svakako! Iz Foće okrenem prema jugu sa druge strane Drine. Vozim onaj uzak, nesimpatičan put prema graničnom prelazu Šćepan Polje. Tara je visoka Prelaz crnogorske granice ide po poznatoj proceduri... gasi motor, skidaj kacigu, daj vozačku ... Nakon procedure pitam policajca za put za Crkvičko polje. Tamo je bila za vreme NOB partizanska bolnica u njoj je radila i moja majka. Objasnio mi policajac, da moram da se vratim skoro do mosta preko Tare i tamo da skrenem desno u brdo. Odmah na skretanju ima tabla, kao nova, sve lepo piše počinje penjanje uzkom asfaltnom cestom, Tara ostaje duboko dole Na vrh stižem po divnom suncu, mirišu cvetovi trava i drveča. Ponovo su me iznenadile veoma lepo uređene table, nisam očekivao to, tu gore daleko od civilizacije... Spomen dom partizanske bolnice nije problem pronači Razgledam okolinu, nigde nema žive duše. Pogledam malo bolje i vidim da onutra sede dva čoveka. Kuc, kuc i ulazim... Tu je gazda Radosav i njegov drugar, komšija do spomen doma Uz prijatan razgovor i poneko pivo, budili smo uspomene na zajedničku domovinu Yugoslaviju. Oduševili su me obojica sa svojom širinom ličnosti koja se pokazala kroz razgovor. Razgledali smo Spomen dom, nedavno obnovljen. Ima nekih 40 kreveta, noćenje od 8€ do 10€, polupansion oko 18€, puni pansion od 20 do 22€. Također iznajmljuju bicikle. Oproštaj uz obećanje da se možda vidimo uskoro. Spustim se nizbrdo prema Tari, pošto je put prema Trsi još zatrpan "snijegom" tako da je nemoguće stiči do Žabljaka preko Durmitora. To ću "da odradim" u toplije doba godine. Odlučio sam, da se ne vračam za Foću, nego da se spustim na jug u Nikšić. Vozim se uz divno Pivsko jezero, kroz nebroj tunela Da je bio put od Trse do Žabljaka prohodan, tu bi skrenuo levo... Onako sam produžio do Nikšića i onim istim putem od juće, do Trebinja. Ako sam jućer u naselju Vilusi okrenuo prema Bileći, danas sam vozio prema Trebinju. Put je izuzetan, več na karti video sam da bi trebao biti dobar i stvarno, to treba provozati. Tu smo se jurili sa nekim lokalcem, videlo se da poznaje put. Na granici več dobro poznata procedura, sa modifikacijom na Bosanskoj strani. Naime policajac se "zagledao" u motor i tražio da mu pokazujem i objašnjavam sve. Čak je hteo da čuje muziku iz radia. Nije mi se žurilo i lepo sam osvežio svoje poznavanje karakteristika motora... Trebinje, kratka pauza. Veoma sređen grad, raspisano je takmičenje za najlepši balkon, park, vrt... Na raskrsnici Dubrovnik - Herceg Novi zaustavljam se na ručak-pauzi. Jagnjeće pećenje, samo rebra... divota Razmišljao sam, kako dalje i kada stiči kući. Dobro, odlučiću kada stignem do Dubrovnika. Do tamo je također super put, lep asfalt i puno krivina... Hrvatska granica i evo ga, Dubrovnik Opet oni kruzeri, nema ništa od razgledanja Straduna... Vozim dalje, put do Metkovića je lep ali sa gustim saobračajem, pretežno Poljaci. Ima i ogromno auto stopera, opet najviše Poljaka, mašu sa zastavama Na izlazu iz Metkoviča okrenem na autoput, da ne ponavljam Jadransku magistralu koja je na relaciji do Splita na više mesta u rekonstrukciji pa ima mnogo stajanja na semaforima za jedan pravac. Do Paklenice sam vozio bez pauze (osim točenja goriva) i "po uslovima vožnje autoputem" merio potrošnju. Neču napisati kojom brzinom sam terao GT-a, ali pio je benzin u proseku 10 litara na 100 kilometara. Nakon "male zakuske" kod Dinka, produžio sam prema domu... Jadranska magistrala ispod Velebita polako je tonula u san... Kući sam stigao negde oko pola noći, u zadnjem delu popračen kišom i pljuskovima. To nije moglo pokvariti dobar osećaj trodnevne vožnje i uživanja u mnogim stvarima. Prešao sam oko 2500 divnih kilometara. Toplo preporučujem! Do sledećeg putopisa...

Vozim dalje prema severu do Nikšića i tamo skrečem prema zapadu, pravac Trebinje ali nešto ispred granice sa BIH kod naselja Vilusi idem desno, opet prema severu u pravcu Bileće. Put je nov, lepe krivine... Na levoj strani gledam Bilećko jezero i brzo stignem u Bileću. To me podseti na pionirske dane, na proslavama pevali smo Bilećanku... Put me vodi na sever preko prevoja Torine i dalje po Gataćkom polju prema Gackom Od Gacka put vodi preko prevoja Čemerno Nakon spusta na drugu stranu prevoja stižem do nacionalnog parka Sutjeska. Još prilikom planiranja putovanja posebna mi je bila želja, da ponovo, posle mnogih godina obiđem spomenik NOB na Sutjeski. Tu je moja majka kao mlada devojka, zajedno sa ocem i bratom, bila u partizanima i baš tu u borbi izgubila oba dvojicu. Dan se polako pretvarao u predveče, saobračaja skoro da nije bilo, bio sam sam u tišini, samo se čula reka Sutjeska... Između visokih pećina, reka i cesta dele si uzak prolaz. Stižem do Tjentišta Tu je spomen ploča i veliki spomenik, sečam se, davno sam preko televizora Nikola Tesla gledao otvaranje i zamišljao boje... Danas je spomenik napuštena ruševina, osim onda dva bloka od betona, ništa nije ostalo celo, svuda pukotine, odlomljene stepenice, pločice, trava prekriva spomen ploče pojedinih partizanskih jedinica. Očigledno niko više ne brine o spomeniku. Malo niže, ruši se hotel Sutjeska...

Lepo da, ali nikako opuštena vožnja. Crnogorci po pravilu "skračuju" krivine opasno. Također teško procenjuju brzinu motocikla pa sam mnogo puta oštro kočio kako se ne bi zalepio na staklo ispred prepadnutih očiju lokalnih relijaša Nešto malo je pomoglo što sam upalio dugi far. Laknulo mi je svaki put kada su mi sa suprotnog pravca blendovali kao, budalo ajde gasi svetlo. To je bio dobar znak - znao sam da sam uočen

Jutro oblačno, nije se znalo hoće li kiša ili pak će sunce osušiti oblake. Dok sam sedeo na balkonu posmatrao sam laste kako grade gnezdo tu na dva metra od mene... gazdin Pežo... Pre polazak slikanje sa dragim prijateljima Vožnja prema Sutomoru bila je posebna priča. Počela je kiša, asfalt pretvorio se u klizalište, pogotovo opasan je bio svaki kružni tok... Kratka pauza u pospanom Sutomoru i razgledanje plaže koja me onakva, puna smeća, neće videti Klizavim putem vozim dalje prema Podgorici, kišica polako pada. Skadarsko jezero u tišini Kratka pauza u Podgorici, malo osveženje u hotelu, gazda nije tu, nisam mu javio da dolazim... popričamo ukratko telefonom, pozdravim se uz obećanje da ću sledeći put najaviti svoj dolazak Podizanje para u "matičnoj" banci, bez provizije. U međuvremenu kiša je prestala, super. Okrenem prema Nikšiću, vozim starim putem. Malo iza Danilovgrada skrenuo sam levo prema manastiru Ostrog. Od raskrsnice je potpuno nov put, divno... Brzo stižem do parkinga ispod manastira. Pitam čoveka na rampi da li mogu dalje motorom, pa me on pita da li sam sam ili iza mene dolazi horda. "Sam sam". OK, može dalje... Posetilaca nema mnogo, tišina je, samo se čuje poneko dete kako priča glasnije. Iako sam ateista, osečam nekakvu spokojnost i pozitivnu energiju... Manastir Ostrog kako izgleda iz daljine

Za maj 2013 planirao sam kratko putovanje Balkanom, osam dana tamo-amo, s ciljem severna Grčka. Čak sam za putovanje oduševio nekoliko drugara, da zajedno provozamo put, koji sam prešao pre tri godine. Međutim zbog specifične situacije morao sam odustati i plan je "pao u vodu". "Specifična situacija" nakon tri dana prestala je da postoji i više nije bilo prepreka da sam odradim skračenu varijantu plana. Iz Ljubljane krenuo sam 1. maja poslepodne. Vreme lepo, prognoza manje lepa, ali to nije prepreka. Vozim poznati put prema Delnicama i dalje prema Jadranu. Zaustavljam se iznad nacionalnog parka Risnjak I nakon ugodnje vožnje, sa suncem u leđa, stižem do lokacije, poznate i BJB zajednici Noćio sam u marini i probudio se rano u oblačno jutro Bez odlaganja krenuo sam na jug, a pre toga još u pekaru po burek Do Šibenika vožnja je prilično nezanimljiva, celo vreme put vodi kroz obalne gradiče, ograničenja na 50, radari... Prva pauza je Primošten, u 9 ujutro prazan. Valjda je narod slavio prvi maj pa će se probuditi "malo kasnije" Idem dalje... Split...Makarska...delta Neretve Pogranična vatra, ništa ozbiljno približavanje Dubrovniku Planirao sam ručak-pauzu u gradu ali kada sam ugledao tri kruzera i zamislio gužvu, stvorenu od nekoliko hiljada fensi turista, odustao sam od ideje i produžio do spokojnog Cavtata Pica nije bila baš... ali uz pivo nekako sam je savladao skoro celu Brzo stižem do crnogorske granice. Uobičajena procedura: kolona od dva auta, gasi motor, smiri živce i čekaj... pa pokaži vozačku pa saobračajnu pa zeleni karton... dobrodošli u Crnu Goru. Celu proceduru doživljavam nekako sa tolerancom, ipak mi jedan deo krvi potiče odatle... Sledeće "stajanje" je vožnja trajektom Vožnja uz obalu je prilično dosadna, opet puno radara, ograničenja... stanem iznad plaže, davno, tada nije bilo ničega osim peska, prijatelji smo je zvali Florida... Da bi malo presekao monotoniju, iz Petrovca sklečem levo u brdo i spustim se opet ka obali u Sutomore. Put je u glavnom lep, krivine su divne samo treba biti pažljiv jer na nekim mestima asfalt je loš. Sutomore ... Bar ... Ulcinj Iz Ulcinja zvao sam dva prijatelja koji drže hotel na početku Velike plaže. "Da, da, nači ćemo sobu za tebe... možda čak i sa pogledom na more..." I stvarno, dobio sam lux sobu... da odmorim dobro pred sledeći dan Tuširanje, sređivanje, odlazak u Ulcinj, večera, povratak u hotel, žurka kasno u noć u Beach baru, fenomenalan mohito... spavanjac - nema fotografija ni o jednoj od nabrojanih "aktivnosti"

Prevoj preko Vršiča je najviši prevoj u Sloveniji. Gradnja od strane Austrougarske započeta je u 1915 godini za potrebe snabdevanja Soškog fronta a gradili su ruski ratni zarobljenici (nekoliko zanimljivih informacija na: http://sl.wikipedia.org/wiki/Vr%C5%A1i%C4%8D )

Drago mi je da je moj putopis u tebi probudio želju otići tamo. Meni se slično dogodilo u 2008 kada sam pročitao putopis koji je stavio DrChala i nagledao se njegovih divnih fotografija. Čak smo se jednom našli u Zagrebu i dao mi je gomilu korisnih informacija. Nakon toga više nije bilo dileme. Želim ti puno zadovoljstva u pripremanju putovanja! Mislim, da sam na nekom mestu već napisao, da meni predstavlja planiranje putovanja nekih 25% posto uživancije, samo putovanje 60% a podoživljavanje nakon povratka razliku do 100%. Ponekad može biti celina i veća od 100% ...

Hvala na sugestiji, sigurno je lepo tamo, ako tako kaže "lokalac". Evo plan putovanja (18 dana), dosta je intenzivan što se tiče kilometraže i mislim da nećemo moći dosta skretati. Napravićemo modifikaciju ako bude loše vreme i u tom slučaju biće prostora za improvizaciju. Datum start cilj km 20.6.2013 Ljubljana - Villach 116 21.6.2013 Hamburg - Skagen 534 22.6.2013 Skagen - Preikestolen 255 23.6.2013 Preikestolen - Bergen 398 24.6.2013 Bergen - Eisdal 474 25.6.2013 Eisdal - Trontheim 386 26.6.2013 Trontheim - Bodo 708 27.6.2013 Lofoti - Bjerkvik 324 28.6.2013 Bjerkvik - Nordkapp 648 29.6.2013 Nordkapp - Rovaniemi 708 30.6.2013 Rovaniemi - Umea 513 1.7.2013 Umea - Stockholm 640 2.7.2013 Stockholm - Stockholm 0 3.7.2013 Stockholm - Kobenhaven 608 4.7.2013 Kobenhaven - Kobenhaven 0 5.7.2013 Kobenhaven - Walsrode 427 6.7.2013 Walsrode - Wurzburg 420 7.7.2013 Wurzburg - Fussen 302 8.7.2013 Fussen - Ljubljana 478 Što se tiče vremenskih uslova, znam da je teško predviđati. Optimističi se nadam da će biti OK. U julu 2009 naprimer, u Norveškoj bilo je toplije nego u Sloveniji (neko vreme...)

napravili ste super putovanjce, obišli sve što je lepo u tom rejonu i sve lepo napisali za prijatelje forumaše. Čestitke!

Marokanac, puno hvala što si podelio sa nama doživljaje na dugačkom i zanimljivom putovanju!

I tako stigosmo do kraja putopisa do Nordkappa krajem juna i u početku jula 2009. Tada nisam mogao zamisliti da ću se tako brzo ponovo uputiti na sever. Postavljajući sada ovu temu na forum, ponovo sam doživljavao sve lepote Norveške i budio uspomene na pojedine lepe događaje. Loših i nije bilo. Nekako sam u dvoumici, kako ću ponovo doživeti putovanje ove godine. Hoću li biti ponovo impresioniran ili će mi biti sve normalno i samoumevno. Plan puta je nešto izmenjen od pređenog puta u 2009, vozićemo po Atlantic road koju smo sa Gašperom 2009 izostavili. Također nećemo putovati preko južne Finske, nego ćemo na putu na jug iz Rovaniemija skrenuti desno i produžiti po Švedskoj. Do polazka je nešto više od mesec dana i pripreme su više-manje završene. Pre polazak moraću menjati gume i napraviti "vanredan" servis. Naime sada imam pređenih 25K kilometara, preći ću još nekih 1000 pa ću prevremeno (umesto na 30K) na servis. Počeo sam da pratim vreme u Norveškoj (Accuweather prognozira otprilike mesec dana unapred) da vidim šta možemo Diana i ja očekivati. Sada se temperature tamo kreču između 12 i 18 stepeni, takav je i dugogodišnji prosek. Velika mi je želja da bi ovaj put nebo iznad Nordkappa bilo vedro i da vidim kako u ponoć sunce dotakne horizont. Ne znam kako da ubedim ona božanstva gore da mi ispune želju...