Petak, 10. jul – Gotingen – Ljubljana Ispred nas je vožnja kroz Nemačku i Austriju. Vreme je kišovito ali nikada tako intenzivno da bi navlačio kombinezon. Probijamo se kroz zastoje, automobilisti se pažljivo sklanjaju, takvo ponašanje južno od Alpa teško doživiš… U Minhenu imam osečaj da sam skoro ispred doma. Još malo pa zaista stižemo. U Sloveniji stanemo na odmaralištu iznad Jesenica i popijemo oproštajno pivo. Gašper skreče levo prema Kranju, ja produžujem za Ljubljanu Izza nas je nekih 8100 kilometara vožnje i odprilike 10.000 kilometara puta, ako uzmem u obziri i put koji smo prešli vozom, trajektima i brodovima. Srećni smo, što se sve lepo završilo, bez problema, udesa… Videli smo lepote Skandinavije, pogotovo Norveške. Odluka, gde ćemo sledeći put biće teška, ovakvo putovanje je neponovljivo…

Četvrtak, 9. jul – Kobenhavn - Gotingen Prepodne razgledamo Kobenhaven. Lep grad, široke ulice, redak saobraćaj, mnogo bicikala, lepe zgrade, divna luka za turističke brodove, poznati park Tivoli … U 3 poslepodne krenemo prema Nemačkoj. Duva jak vetar, na trajekt se ukrcavamo najbrže do sada, vetrovito je i u Nemačkoj. Sprema se pljusak, jedan od njih sačekamo ispod vijadukta, drugi na benzinskoj pumpi, na neke ne obračamo pažnju i vozimo po jakoj kiši. Vozili smo do 11, nočimo u motelu pokraj autoputa, jeftino (60€) u poređenju sa komoditetom koji smo več zaboravili.

Sreda, 8. jul Stockholm - Kobenhavn Vremenska prognoza je loša, ali vreme je OK. Iz Stockholma krenemo u 8, čeka nas nekih 750 kilometara autoputa koji se kasnile pokazao prilično zanimljiv i raznolik. Taj dan crko mi je Zumo. Ne odjednom, nego polako je slabo reagovao na dodir displeja, zatim je javio da nema napajanja, nakon toga mrak… Pokušavao sam sve, čuo se sa drugarom iz Ljubljane za uputstva kako se resetuje sprava, čak vadio bateriju… ništa. Nekoliko dana kasnije, u Ljubljani otišao sam na servis, da mi ožive GPS. Nema pomoći, iako van garancije, menjali su spravu za novu, sa starom su otišle u nepovrat neke »memorijalne ili trofejne« POI. Jurimo prema Kopenhagenu. Autoput se iz krivina polako ispravlja, vožnja nas počinje uspavati. Stajemo na benzinskoj pumpi i popijemo red bull. Ne deluje, zaustavljamo još jednom, nakon drugog nekako se budimo i nastavljamo vožnju u sve više oblačno vreme. Formiraju se olujni oblaci, u pravcu naše vožnje vidimo plusak. Vozimo dalje po kiši, za vreme pljuska pravimo pauze ispod vijadukta ili na benzinskoj pumpi. Tako stižemo do Malmoa pa dalje na most koji zajedno sa tunelom veže Švedsku i Dansku. U Kopenhagenu tražimo kamping. Nakon blagog lutanja, nailazimo na kamping u predgrađu. Izgleda OK, kasnije vidimo, da nam društvo prave miševi i pacovi. To nas ne sprečava, da spremimo večeru: gulaš supu sa palentom uz nekoliko piva iz duty free trajektne prodavaonice na liniji Helsinki Stockholm. Tu smo dokrajčili i flašicu sa »dezinfekcijskim rastvorom« iz daleke Srbije.

Prema savetu cimera biciklista, krečemo na ostrvo Skansen. Tamo je restaurirana Švedska. Naime Šveđani su tamo doneli autentične kuće, radnje kao na primer pekaru, poštu, staklopihašku radionu, mehaničarsku radionu… Poneki pljusak naterao nas je da smo pojedine »eksponate« pažljivo razgledali i tako se sklonili od kiše. Umorni vratimo se u kamping i dobijamo slobodnu kuću - kontejner. Dobro, samo da možemo negde da legnemo i odmorimo. Od pešačenja imam bolove svuda, na nogama žuljeve. Neznam kako ću sutra da pešaćim po Kopenhagenu, našoj sledećoj destinaciji.

Stockholm je izgrađen na nekoliko otoka, povezanih međusobno sa nebroj mostova. Saobraćaj je gust i prilagođen pešacima. Zeleni intervali za pešake su na semaforima nesrazmerno dugački u poređenju sa onima za automobile. Motore parkiramo negde u centru grada i nastavimo pešaka na razgledanje. Arhitektura je lepa, zgrade uređene, u pešačkoj zoni ima bezbroj malih dučana, galerija, restorana, sve nekako stisnuto… Ogroman je broj turista koji u grupicama slede vodiče i razgledaju glavni grad Švedske. Vreme je aprilsko, to prepodne smo se sklonili od nekih desetak pljusaka i radovali suncu između. Temperatura je 20. Jedan veoma ozbiljan stražar, švedski tip... Drugar njegov mnogo je opušteniji, mislim, da mu krv nije u 100% baš Švedska

Utorak, 7. jul – Stockholm Jutro se pokazalo u potpuno drugoj slici. Oblačno je, pada sitna kišica. Trajekt – grdosija - plovi između švedskih otočića, ponekada približi se obali na stotinjak metara. Plovidba po arhipelagu traje nekih 4 sata, od Helsinkija do Stockhola punih 17. Prilikom iskrcavanja očekuju nas švedski policajci. Oni ne obavljaju granične kontrole nego turaju šoferima u usta alkotest. Nije ni čudo zašto, na trajektu je tax-free, cene su ozbiljno niske i dopunjavamo zalihu piva za teška vremena… Posle nekih 6 piva i bez doručka, približavajući kontroli, nisam bio baš miran što će pokazati ona sprava. Duvam i strepim… posle nekoliko sekundi display napiše »Neg«. OK, idemo dalje da pretražujemo Stockholm, zvani severna Venecija. Prvo idemo u lov za hytte. Nekih 5 kilometara van centra nalazimo kamping. Sve puno, kažu, može rezervacija? Daj! Ostavljamo deo stvari na recepciji i onako olakšani vračamo se u centar na razgledanje.

malo uživancije...

Marokanac, slovenski ogranak BJB uživao je u druženju sa delegatima zajednice iz Srbije! Neka to bude prva "tradicijonalna" zajednička vožnja. Sledeća je ... Evo još nekoliko detajla iz prijatnog druženja.

Ajmo dalje, dosta spavanja...

Pratim i ja, mnogo lepo, u znak podrške dobijaš pluseve i od mene

Ponedeljak, 6. jul 2009 - Helsinki Opet sam se probudio rano, valjda od svetle noči, a i od godina… Gašper još spava, ja čačkam računar, sređujem fotke i idem na recepciju da se okačim na wifi i proverim situaciju za Autozug od Hamburga do Villacha. Nisam uspeo napraviti rezervaciju, voz je bukiran već mesec dana. OK, vozićemo autobanom, brine me zadnja guma hoće li izdržati do Ljubljane? Več sada je vidno istrošena od tereta (karakter + namirnice + odeća + …) Vratim se u hytte, Gašper spava ko beba, što ću ja? Legnem u krevet i »povučem« do 10, smiren… Buđenje, brzi doručak i gas do centra grada da kupimo trajekt karte za Stockholma. Polazak trajekta je u 17.30, znači imamo dovoljno vremena za razgledanje grada. Pijaca pa jedna katedrala pa druga katedrala (vidi se uticaj Rusije) pa pivo pa opet pijaca i na kraju prženi lignji na pijaci. Jato galebova vreba priliku da ukrade nešto, iznenadili su i mene i drapnuli mi kotačić lignja. Nakon ručka na pijaci uz stalnu borbu sa galebovima, idemo da tražimo finsko pivo Karhu (preporuka mlađeg sina, uveravam se da je dobro izanalizirao situaciju dok je boravio u Finskoj…). Sedimo pored parka i posmatramo… živo, vivo… Sasvim druga slika od sinoč… Gledamo na sat, tri poslepodne, znači imamo još vremena. Kad odjednom uočimo, da kazaljke na javnim satovima pokazuju sat više od naših satova. Pa da, Finsko vreme je +1 u odnosu na Norvešku, do polazka trajekta je samo sat vremena. Požurimo na terminal i nakon neobjašnjivog čekanja ukrcavamo se kao zadnji. Trajekt opet ogroman. Ima nekoliko restauranta, igralište za decu, casino, disko klub, bezbroj tax-free prodavaonica i tako dalje. Tražimo našu kabinu, delimo je sa još dva ćoveka. Jedan je iz Latvije, lekar po profesiji, ali vozi kamion u Engleskoj. Ima dva sinova, jedan radi u Finskoj drugi u Švedskoj. Kao šofer putovao je po Africi, Aziji… Drugi sa kojim delimo kabinu dolazi iz Švedske. Mnogo putuje, godišnje pređe sa biciklom nekih 7000 kilometara. Nema auto, sve obavi biciklom. Kaže, u Stockholmu biciklisti ratuju sa automobilistima. Kaže, automobilisti bukvalno traže priliku da ugroze bicikliste. Sledeći dan jasno mi je bilo zašto. Saobračaj u Stockholmu je gust, auti stoje a biciklisti se muvaju između i živciraju šofere. Pre spavanja prošetamo trajektom. Zalazak sunca je divan, mrak padne posle ponoći. Studentska varijanta "kabine"

drago mi je, da je putopis privukao pažnju, nastavak sledi, još nismo stigli kući...

Pratim i budim uspomene... fotke kao razglednice, divno. Početak putopisa obećava, čekam nastavak...

Nedelja, 5. jul 2009 – Pyhajoki – Helsinki Sunce me probudilo u 3.30, sija mi pravo u oči. Rano smo legli sinoč pa se osečam naspavanim. Ipa iz čiste solidarnosti do Gašpera, odradim još mali subpolarni san tamo negde do 9. U 10 spremni smo za pokret u Helsinke. Vožnja je ugodna, saobračaj je nešto pojačan, ipak je vikend i Finci putuju… Mnogi od njih tegle prikolice sa čamcima i svako ide nekom svom jezeru… Na pola puta do Helsinkija zaustavljamo se u Jyvaskuli, gradiču gde je moj mlađi sin odradio »nočni« semestar ekonomskog fakulteta po programu Erasmus. Zgrada fakulteta je impozantna, studenata nema, ferije su. Slikamo se, da »malom« (204cm) pošaljem sliku i osvežim mu uspomene na studentsko uživanje na dalekom severu. Idemo dalje prema jugu. Zaustavljamo se u Lahtiju da vidimo čuvene skijaške skakaonice. Impozantni objekti leti se pretvaraju u bazen a Finci veselo uživaju u kupanju. Ne znam koliko ima voda, znam da vazduh ima 15 stepeni. Kratak photo session i dalje, do Helsinkija ima još nekih 100 km. Nebo je oblačno 50%, šanse za kišu su male. U Helsinkiju ulećemo u velik kamping, hytte je bez vode i kuhinje, ali ima mikro talasna pećica. Baš fino, višak palente od sinoč nismo bacili. Uz haše večera je opet sa 5*. Odlučimo, da idemo u grad na pivo. U 9 sve je prazno, jedva smo pronašli otvoren kafić. Tmurna atmosfera...

Izmorila te Ceca noćas ...

Pročitao sam tvoj blog, ne treba mi cena benzina, sada je znam... radim rekalkulaciju buđeta (na gore ) Tvoj blog - posebna priča - neponovljiv...

Baš ljubazan poziv! Evo, cimam te ja. Po planu trebali bi biti u Bergenu 24.6. U kampu Bratlandcamping imamo rezervaciju hytte. Sledeći dan prepodne planiramo obići Bergen pa ako si tada tu, možemo se naći i popiti (jefitnije) pivo, bilo nam bi drago. Nego, javi mi cenu benzina, u 2009 bila oko 1,6€ dok je kod nas tada bila 1,2€. Diana je negde čula da postoji fora, da kupiš neku karticu i na svim benzinskim stanicama piješ kafu (all you can drink). Molim te, saznaj i to. Pozdrav!

Ajmo mi dalje... Subota, 4. jul 2009 Ivalo - Pyhajoki Jutro je oblačno i vetrovito, kiša samo što nije počela padati, temperatura je 5 stepeni. Doručak je skroman, nestalo nam je hleba. Na redu je standardna procedura – pakovanje i tovarenje motora. Počinje lagana kišica, izgleda da će taj dan biti mokar. Obučemo se za jedan stepen toplije, ja oblačim moju omiljenu Reevit jaknu, znači: 1)gore: termo veš, polo majica, još jedna sa dugim rukavima, prragliding flis, reevit jakna (wind stoper), termo pojas i na kraju moto jakna. Ovo zadnje jedva sam zakopčao 2) dole: opet termo veš, jeans, moto pantalone Akumulatori jedva pokrenu mašine, hladnoća ih je ozbiljno oslabila. Krečemo, Santa evo dolazimo. Vožnja do Rovaniemija – ništa posebno. Nebo je oblačno, »na rate« šalje nam kišu. Gašper navlači kišni kombinezon, ja ne. Odelo mi u blagoj kiši drži vodu, tek kada počne da lije, tada oblačim kombinezon. Vozimo direktno na jug, u daljini horizont je nešto svetliji, nadamo se razvedravanju. Posle nekoliko obroka kiše, stižemo do Rovaniemija, leži baš na arktičkoj paraleli (66,33). Tu se smestio (tako bar ide priča) Sveti Nikolaj – zvani Santa (product of Coca-Cola) Kompleks obuhvata nekoliko objekata sa restoranima, suvenirima, igralištima i naravno kučom gde stanuje Santa. Kada uđeš kroz vrata njegovog doma, nastavljaš put tamnim hodnikom. Zvučna kulisa dopunjuje prostorije. Kada hodaš po ledu, čuje se kako led puca i hršči, kada ideš pored vodopada, čuje se… Prostorija miriše na dimljene kobasice. Hodnik nas vodi dalje, prolazimo pored rekvizita koje Santa koristi na njegovom putu oko sveta. Malo dalje stižemo do vrata izza kojih sedi Santa u njegovoj fotelji i pozira za fotografiranje. Sreća, što nema mnogo posetilacapa čekamo »na prijem« samo 5 minuta. Vrata nam otvara mali patuljak u crvenom odelu i vodi nas do čuvenog dedice. On sedi u drvenoj fotelji i srdačno nas primi. Pita nas odakle dolazimo in na reč Slovenija odmah spomene Ljubljanu. Nema šta, dobro poznaje geografiju i ne smesti nas u Bratislavu. A geografija mu i treba, kako ne bi zalutao noseći poklone deci po celom svetu… Dok se nameštamo fotografu, radoznalo upitkuje dalje. Vreme je za cheese, blic, čvrst i topao stisak ruke, pozdrav i odosmo. Na izlazu iz kuće dobijamo fotografiju u obliku razglednice. Unutra je inače turistima zabranjeno fotografisanje. Napolju očekuje nas sunce, temperatura se od jutros podigla za 100%, na 10 stepeni, nebo je kao u aprilu. Uđemo u suvenirnicu, da pošaljemo razglednicu. Tamo su dva poštanska sanduka. U jedan se baca razglednice i one odmah idu na adresu. U drugi se baca razglednice koje treba da stignu na adresu uoči Božiča. Ja sam svoju ubacio u onaj drugi (crvene boje) i kartica je stvarno stigla 24.12.2009. Dok smo bili u pošti, oblaci prekrili su sunce i kiša opet počinje. Krenemo prema jugu, izza sebe ostavljamo polarni krug. Nebo je puno oblaka, ponekada probija ih sunce. Temperatura se od jutra podigla čak na 15 stepeni. Put je ravan, baš dosadno. Obojica pomalo dremamo na motorima. Prolazimo pored gradiča Oulu i pravac prema Jyvaskuli. Poslepodne polako prelazi u veće, počnemo da tražimo kamping, nema ni jedan. Nakon sat brze vožnje, naiđemo na kamping i uzimamo jedinu slobodnu hytte za 7 ljudi, za 50€. Gazda je procenio da mu je bolje prodati nočenje nama dvojici nego nadati se nekoj večoj grupi. Kučica je stvarno velika u poređenju sa onima koje smo unajmljivali do sada. Ima dosta kreveta ali nema kuhinje. Ona se nalazi u baraki i zajednička je za ceo kamping. Lepo se uređena i čista. Pravimo večeru: palenta, chilli con carne, podvarak od ostataka slanine. Servirano uz hladno pivo, savršeno!

Biće prilike za druženje! Samo ti što pre realizuj ono što si najavio. Sa Marokancem video sam se danas, napravio je malu pauzu na putu prema severu.

Ako ko, onda ja jedva čekam. Pripreme su u toku, dopunjujem spisak opreme iz 2009 godine, ponešto izbacujem iz njega. Ovaj put idemo dvoje pa će biti manje prostora za hranu i poneku sitnicu koju sam tada uzeo kao rezervu, za svaki slučaj...

Simfonija...

Hvala na pozivu, baš ljubazno. U ovom momentu rano je još za odustajanje od Durmitora, odluka pada sledeće nedelje pred sam polazak u subotu. Ako ne sada, videćemo se nekom drugom prilikom. pozdrav

Hvala na informaciji. Znači nema šanse da se vozi preko Sedla za prvi maj. Menjaću rutu, a Sedlo dolazi na red kasnije. pozz

U pravu si, stvarno mi je bila namera da u par reči opišem putovanje iz 2009 kao neki uvod u pripreme za putovanje u 2013. Ali ponele me uspomene i bilježka je polako prešla u putopis. Nadam se, da će put, za koji su pripreme u toku, biti takođe zanimljiv, pogotovo što će pisac putopisa biti Diana.