Prvi dan smo odvozali do podnozja Transfargasana. Sutradan smo trebali odraditi prevoj Transfogaras i stici do moto susreta. Medutim u tome nas sprecila sklonost ka alkoholizmu, a mozete to prevesti i kao: nismo pickice nego bajkeri. Sve u svemu stigli smo samodo Campulunga.

Ove kucice posle Temsvár-a ce se mozda i neki setiti.

Evo ga skoro maj, a ja sjebao nogu na fudbalu. Uz to sam se i odselio od kuce, sam sam u stanu. Sta ces? Dosla subota, kupio 6 piva. Popio. Imam jos 2 litra vina, i vremena da vam ispricam bar jednu od svojih nezaboravnih letnjih avantura dok iznova slusam lepi grome moj od Cece na YouTube-u. Ima tu na sajtu prica koju sam pisao kako smo Kristian i ja isli do Turske i nazad, ne bas najkracim putem, upoznavajuci pri tome razne interesantne licnosti. Jedan od nih je Janos iz Transilvanije( cek da se setim...druze google maps pomizi mi, gde smo ono bili???? heheh, evo setih se Barót Dobili smo mail, da ce praviti moto susret. Ja sam u to vreme radio kao prosvetni radnik, a Kristian je jos studirao, tako da smo automatski potvrdili da dolazimo. Moja devojka uciteljica, Kristijaneva devojka mediicinsk sestra. Jel ovo neki pornic? Nije. Zaistinu je tako bilo. I tako nadosmo se u kafani ujutru,gde bi drugde? Cek da pokusam da nadem neke slike, Ehh, nema ih, ne brinite, imacete prilike da nas vidate u kafani.

Evo. Sto se tice kofera dokazali se. Prosli Madarsku-Slovacku-Poljsku-Rusiju(Kalinjingrad)-Litvaniju- i u povratku Cesku.

Leeeeeepo putovanje! Neko tu u komentarima spomene godine, pa se setih bracnog para gde je dedica posle sezdesete polozio za A kategoriju, a isli su sa nama za tursku sa Virago 535. Razmisljam da se uptim ove godine do Moskve, ali mi jos ni posleg ovog divnog putopisa ne deuje dovoljno primamljivo. Moskva mora da je lepa, ali put do tamo deluje neinteresantno. Bugarska: 1. Posle prelaska Rumunske granice smo slucajno nasli hotel, gde smo se i smestili. U toku veceri smo vise puta narucili pivo, NIJEDNOM nismo platili isti iznos. 2. Pre nego sto smo usli u Tursku sipao sam gorivo na pumpi, platio u EUR na KASI i prosao slicno kao ti. 3. Posle "duze " noci smo iz Tekirdaga otisli do Istambula, na malo razgledavanje, odakle sam ja sam produzio do Suncev breg-a, devojka mi je tamo bila ne letovamju sa drugaricama. Stizem tamo mamuran i mrtav umoran u 11 uvece, a devojka na recepciji ladno ne prica engleski.

Svaka čast! Interesantan putopis, sviđa mi se stil pisanja. Nedavno sam se vratio sa društvom iz Litvanije, interesantno koliko kiše ima "tamo na severu". Neznam da-li je i tebi zapelo za oko koliko lepih devojaka ima u Poljskoj?

Najverovatnije će tako i biti.

Pozdrav društvo! Planiram da stavim tri kofera ove marke na motor, cena im je više nego primamljiva. Nikad ih nisam video uživo, interesuje me da-li ima iskustva sa njima. Biće dosta ozbiljan poduhvat napraviti nosače za čopera, ne bih voleo da se koferi ne dokažu i da bude bacanje vremena i para.

Evo, baš sam prekjuče bio u MOTOBOX-u, i imaju CONTINENTAL gume na lageru, rekao sam im da stave u stranu, najkasnije u subotu idem do Novog Sada, pa ću odmah nositi točkove, i ujedno ću do vulkanizera na montažu i balansiranje. Malo sam se raspitivao oko cene i kvaliteta i čini mi se kao najbolji izbor. Radi se o Continental Milestone CM2, odn. CM1 gumama, dimenzije nisu baš iste kao što su bile prethodne gume: -napred: 110/90-19 (umesto 110/80-19) -nazad: 170/80-15 (umesto 160/80-15) , ali mislim da je ovo mala razlika, i da neće mnogo uticati na vožnju, a kako sam gledao ima dosta mesta, i mogu fizički da stanu. A cena sa popustom od 17 500 din, za obe gume, je sasvim prihvatljiva, iste gume u Segedinu mi nude za nekh 240 evra. Zamalo da kupim gume u Segedinu, radilo se o Heidenau gumama, a cena bi bila oko 160evra za obe. Međutim, pojma nemam kakve su to gume, mada se proizvode u Nemačkoj, i po internetu ih hvale, ali ko zna koji im je vek trajanja... Znači dilema rešena, još da bude malo sunca i slobodnog vremena, pa da vam pišem o iskustvima.

1. Godište motocikla koji ste vozili: Honda Shadow Spirit 2006 2. Vreme provedeno na motociklu: Od 2008, i još je kod mene. Tj. bajkerski: tri sezone. 3. Šta mi se dopada: Faktički sam prvi vlasnik (kupio sam ga sa 100 km-ara ), i do sada sam prešao oko 22 000 km-ara, a da osim obaveznog servisa ni sijalicu nisam menjao. Honda, V2, mislim da ne treba više razlagati pouzdanost i izdržljivost... Veoma malo troši. Potrošnju sam merio na putovanjima više puta, i uvek je bila oko 4.2 litara. Ovo se podrazumeva pri idealnoj vožnji, pod jednom osobom i sa prtljagom. Sviđa mi se zvuk, mada bi bio puno bolji sa nekim "aftermarket izduvom". 4. Šta je moglo biti bolje: E,pa sada... Ja ga koristim i za neka malo duža putovanja, a za to blago rečeno nije idealan motor, pogotovo ako planirate da povedete i lepšu polovinu. Mali rezervoar, negde oko 14 litara, pored toga džaba i mala potrošnja... Neudoban je, pogotovo za saputnicu na zadnjem sedištu, pokušaću to da rešim prepravkom sedišta, i naslonom, videćemo rezultate. Iako imam velike bisage (2*30 lit), nemože pošteno da se natovari. Meni se baš j*be za zaštitu od vetra, izbegavam autoputeve, ali ajde da i to spomenem, odnosno da kažem iskreno da toga uopšte nema. 5. Moj utisak: Motor koji relativno malo traži, a puno vam vrati. Imao sam druge tipove motora pre, ali su troškovi održavanja definitivno najmanji na ovoj Hondi. Prošli smo zajedno puno avantura, ali nadam se da je ovo tek početak. Mada lično mislim da bi za moje potrebe turistički enduro puno više odgovarao. Ako neko želi motor za nedeljne vožnje, ili pak za duža putovanja na koja ide sam i pri tom je ljubitelj custom motocikala onda je ovo prava mašina za njega. Pri kupovini, kao i kod drugih custom motocikala izbegavajte nestručno, preterano prepravljene primerke. Pomirite se sa tim da ima još više hiljada ljudi na svetu kije voze ama baš isti motor, i uživajte u vožnji. A da, održavanje. U "user manual"-u je promena ulja naznačena na 12 000 km-ara, lično mislim da je to punom, ja bar menjam na nekih 6-8 000 km-ara.

11.DAN: Deva - Temerin Vraćamo se kući pomalo tužni što se putovanje završilo, ali sa puno uspomena, i sa novim poznanstvima. UTISAK I PREDLOZI MOTO-PUTNICIMA KOJI SU DOBILI MOTIVACIJU ZA SLIČNU RUTU Kako sam u tekstu više puta napomenuo Transilvania mi se jako dopala, i toplo preporučujem svima. Prošle godine smo tamo išli sa društvom na 9 dana, pri čemu smo prešli nekih 2 000 km-ara, što je sasvim opušteno. Od Bukurešte prema Bugarskoj menja se pejzaž. Blago rečeno nije mi se svidelo. Kao ni Bugarska, osim primorja, mada smatram da sam malo toga video u Bugarskoj i da ne treba prenagliti sa zaključcima, neka svako proceni za sebe. Tursku sam doživeo kao pravu "istočnu" zemlju. Ljudi su krajnje opušteni, osim u velikim gradovima skoro da se ni ne oseti zapadna užurbanost. Veliki gradovi se jako brzo razvijaju, dok u malim selima čovek ima osećaj kao da se vratio unazad 200 godina. Jedna od pozitivnih strana putovanja motociklom je i to da čovek može da poseti neka mesta gde autobusom preko neke agencije nikada ne bi stigao. Tako smo i mi par puta dozvolili sebi da se "izgubimo" u Turskoj, i da istražujemo na svoj način, pri čemu smo videli Tursku iz potpuno drugačijeg ugla. Interesantno, ali najčešće pitanje koje sam dobio nakon povratka, je : Kol'ko si potrošio? Da navedem bitnije stavke, pa da svako može sebi da izračuna po nekim svojim standardima: 1. Gorivo: Prešli smo blizu 4000 km-ara ukupno, cena goriva se razlikovala jedino u Turskoj, gde je bila negde oko 1.8eura 2. Smeštaj: Mada smo nosili kamp opremu ni jednu noć nismo kampovali. Uvek smo se trudili da nađemo jeftin smeštaj, i uz malo cenkanja plaćali smo između 10 i 15eura po osobi za jednu noć. 3. Ostale cene su otprilike iste kao i kod kuće, zavisi od mesta do mesta. Šta bi radio drugačije? Ne znam... Valjda bi bilo zgodo, kad se već pređe kod Istanbula na Azijsku stranu, malo se i provozati tamo, pa se vratiti trajektom. ДИ ЕНД

9. DAN: Ujutru krećem iz Sunčanog Brega, usput se nalazim sa ostalima, i nastavljamo putovanje obalom Crnog mora. Prelazimo u Rumuniju, i nakon celodnevne vožnje stajemo u motelu pored puta negde ispred Brassova u Rumuniji. Sutradan smo se rastajali, neki su ranom zorom krenuli pravo kući, neki su nastavili put do Zagona, kao što je bio i dogovor, a odatle svako svojim putem. Sve u svemu ovo je bila poslednja noć u ovom sastavu, pa se moralo i proslaviti kako valja! U sklopu motela bio je i fini restorančić, gde smo svi zajedno otišli na večeru, i naravno ostali do kasno u noć da uz pivo razgovaramo o utiscima, razmenjujemo email adrese, i kako već to biva. 10.DAN Zajednička vožnja do Zagona, gde se ja i Kristian opraštamo od ekipe i hvatamo pravac prema Devi. Prošle godine sam već bio u Transilvaniji, i zaista me je začarala. Predivna, priroda, planine... Prosto nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a tu nam je i takoreći na dohvat ruke. Definitivno ću se još više puta vraćati.

8. DAN: Dogovor je bio da ostali dođu dan kasnije u Bugarku i da putovanje nastavimo na obali Crnog mora, da se na vraćamo istom putanjom. Ja sam ovaj dan proveo sa devojkom. Opet pomislim da bar jedan dan ne treba da tražim smeštaj, kad mi ujutru na recepciji saopštavaju da su sve sobe rezervisane, pošto je bila subota, a navodno je bila i neka manifestacija u gradu a pritom i full szezona. Neveroatno, ali jedva sam našao smeštaj u Sunčanom Bregu, kiji je grad sagrađen isključivo od hotela i noćnih klubova! Za neverovati...

7. DAN : Tekirdag - Istanbul - Sunčani Breg (BG) Prilično smo zaglavili prethodne noći, a dogovor je bio da krećemo u 8 za Istanbul, bilo je i 9 dok smo krenuli i to u ne baš najboljem izdanju... Kad smo tek planirali putovanje jedan od glavnih motiva je bio da se pređe na Azijsku stranu. Znate one motoraške priče: "Al' smo pokisnuli. Zadnji put sam ovako pokisnuo u Aziji... " Ili: "Al' je vruće, više sam se oznojio nego prošle godine u Aziji" , itd. U stvari za onih 15min što smo proveli u Aziji nismo stigli pošteno ni da se oznojimo, a kamoli da pokisnemo. Ali je osećaj bio neopisiv, ipak je to bio vrhunac putovanja. Istanbul je baš baš veliki grad... Vozili smo kilometre u 40 stepeni na gradskim autoputevima, gde je veća gužva nego na Gazeli u petak popodne... Video sam bezbroj kurira na motoru, ne znam kol'ka im je plata, ali ne bih se menjao sa njima. Zamalo da mi nestane goriva, a nalazim se ko na gde na nekom gradskom autoputu, gužva da ne može biti veća, a benzinske nigde. No, na kraju se sve dobro završilo, isključili smo se sa auto puta, čak smo našli i jedan fini restoran. Posle ručka sam se na kratko rastao sa ostalima, i krenuo za Bugarsku da posetim devojku, koja je bila na letovanju u Bugarskoj. Posle celodnevne vožnje mrtav umoran stižem u Sunčani Breg negde oko 11 sati uveče.

OK, trudiću se da detaljnije opisujem. Organizatori su bili iz Mađarske, napravljen je poseban sajt za ovo putovanje, koji je moj drugar i saputnik Kristian našao na internetu: http://www.drbarabasbotond.hu/ Ja bih ti savetovao da prvo isplaniraš putovanje, a kasnije da ga "reklamiraš" pomoću BJB, fejsbuka, itd. Mislim da je nepotrebno praviti poseban sajt, mada i to ima svojih prednosti. Dobro je mesecima unapred isplanirati da ljudi mogu da planiraju kako sa godišnjim tako i sa finansijama. Srećno! I obavezno javi ako budeš nešto složio.