U povratku susrečemo turiste kako ljube koljena uzbrdo. Ima jih različitih tipova od trćećih sportaša pa do gradskih gusaka u sandalama koje hvatajuči vazduh napreduju santimetar po santimetar. Nema šanse da do kraja dana stignu gore. U hytte stižmo na vreme za doručak uračunat u cenu noćenja. Pakovanje i dalje prema bergenu. Vreme je prekrasno, temperatura 25. Vozimo se pokraj fjordova, kroz nebroj tunela. Kako sam več spomenuo, tuneli su nešto posebno. Po pravilu nisu osvetljeni, ako ne računam poneku žarulju od 25W.. To je dosta neprijatno, pogotovo po danu kada zaslepljen ne vidiš kako je tunel savijen. A još stene, one su potpuno neobrađene, kao da su mineri izašli pre pola sata. Pored tunela prate nas i vodopadi. Jun je, po vrhovima planina još je sneg pa ima vode u izobilju. Pošto smo stvarno kompletni, vadimo bocu, punimo je cedevitom i točimo hladnu vodu. Rešenje za osveženje.

Ajde da nastavimo jun 2009 Subota 27. jun Preikestolen – Bergen Ustajemo u 6 i brzo krečemo peške na pečinu Preikestolen. To je poznata polica od granita koja se vertikalno diže 604 metara iznad fjorda. Uspinjemo se oko sat vremena, visinska razlika je cca 350 metara na dužini od 4 km. Jutro je sveže, u to vreme nema još nikoga. Ispočetka put ide jako uzbrdo pa se nakon toga malo spušta, ide ravno pa opet uzbrdo. Staza je od kamena, na nekim delovima od dasaka kao most iznad malih jezera od kišnice koja se ulovila u granit pa nema gde. Na tim mestima ima visoke trave pa me sve zajedno podseća na slike u kineskim restoranima. Izgledalo je da čemo biti prvi na vrhu, kad vidimo mladu devojku kako već silazi. Malo dalje od puta vidimo društvo mladih koji su noćili tu ispod šatora. Sunce je u 7 več visoko na nebu, vručina je sve veća. Na vrhu smo sami. Imam vremena da fotografišem scenu iz svih mogućih perspektiva. Pećina je baš ludo impozantna, spušta se ravno do fjorda. Prvi su nam koraci oprezni sa puno straha. Kasnije hodamo opušteno, naginjemo se preko ivice i gledamo u dubinu. Tu smo ostali nekih pola sata.

Staviću (većeras) etape pa da vidimo dali nam se prekrivaju rute Okvirni plan je sledeći: dan Datum start cilj km 20.6.2013 Ljubljana Beljak 116 1 21.6.2013 Hamburg Skagen 534 2 22.6.2013 Skagen Preikestolen 255 3 23.6.2013 Preikestolen Bergen 398 4 24.6.2013 Bergen Eisdal 474 5 25.6.2013 Eisdal Trontheim 386 6 26.6.2013 Trontheim Bodo 708 7 27.6.2013 Lofoti Bjerkvik 324 8 28.6.2013 Bjerkvik Nordkapp 648 9 29.6.2013 Nordkapp Rovaniemi 708 10 30.6.2013 Rovaniemi Umea 513 11 1.7.2013 Umea Stockholm 640 12 2.7.2013 Stockholm Stockholm 0 13 3.7.2013 Stockholm Kobenhaven 608 14 4.7.2013 Kobenhaven Kobenhaven 0 15 5.7.2013 Kobenhaven Walsrode 427 16 6.7.2013 Walsrode Wurzburg 420 17 7.7.2013 Wurzburg Fussen 302 18 8.7.2013 Fussen Ljubljana 478 Čitajući tvoj putopis, vidim da stvarno uživaš u neograničenoj slobodi i ne propuštaš ništa, što ti se nađe na putu. Ako budeš uhvatio isti ritam i u junu, stvarno imamo šanse, da se sretnemo, iako ja krećem 20 dana iza tebe. Koji je tvoj plan? Samo uzivam u bogatstvu svog slobodnog vrmena! Možda postoji mogućnost da se sretnemo na samom severu. Ja idem prvo korz: Rumuniju Možda Ukrajinu Zemlje Baltika St. Petersburg Pa onda Finska ili Rusija do krajnjeg severa u Murmansku oblast. Tu hocu da se pentram po nekim planinama. E onda ulazim u Norvešku, ali trebaće meni vremena dok dodjem do gore. Imam svašta nešto u glavi! U Norveškoj pored vožnje planirao sam da malo i planinarim na Trolltungu, Preikestolen, Kjeragbolten... A kući ću ko zna kada. Bilo bi lepo da se dogodi neki spontani susret! p.s. Mada kod mene se nikad nezna kuda će me put odvesti. Mislim, da su šanse veće, da se sretnemo na brdovitom Balkanu, ali kao što kažeš, nikad se nezna. Ja ću se što više pridržavati plana, biću na e_mailu, pa ćemo da vidimo... Uživaj!!!

Ako sada bukiraš Autozug od Villacha, izlazi ti 196,50€. Ima različitih mišljenja oko putovanja vozom. Ako ti je plan, da negde brzo i udobno stigneš, idi vozom. Dok se voziš, možeš da spavaš, da ne spominjem neravnomernu potrošnju guma, servis (na putovanju od 10.000 kilometara, 1000 ti je 10%. Nezgodno ti je servisirati motor "negde", od značaja je i fizička spremnost itd, to su prednosti vožnje vozom. Sa druge strane, ako želiš da razgledaš krajeve gde voziš, idi cestom. Ako voliš autoput, toliko bolje. Znači nema univerzalnog saveta, nego sve zavisi od individualnih preferencija. Vremenski ako se ne zaustavljaš, isto ti dođe, trošak vozom izađe nekih 20€ više. Ja praktikujem da ka severu idem vozom, na povratku cestom. Za gume mi je tada svejedno, samo da izdrže do kuće.

Da, da, divna i romantična Engleska. A tvoj putopis sa divnim fotografijama to verno prenosi nama čitaocima. Bio sam pred tri godine u tom predelu, baza je bila Stratford/Avon, pa smo pravili izlete - kolima nažalost. Ali uspomene su fenomenalne. Čekam nastavak

Ne,ne sve je u redu. Možda si propustio rečenicu: Planirajući ovo putovanje, gledam fotografije iz juna 2009 i budim lepe uspomene. Odlučio sam da postavim nekoliko fotografija uz kratak putopis, koji sam tada pisao, a treba sada da ga prevedem na Srbski. Da vidimo dokle ću stiči… Kao uvod u putovanje 2013, stavljam poneke fotografije putovanja u 2009. Inače pravi putopis počinje tek u junu

Dobro što je Ivan@Ö "iskopao" tvoj putopis iz davne 2011. Prelepo. Ja planiram u maju reprizu Balkan tour iz 2010 sa posebnim akcentom na Crnu goru, baš tu gde ste se vozili ti i supruga. Zbog veoma duge zime nisam siguran, kako će biti prohodni putevi, pogotovo na Durmitoru. U 2010 trojica vozili smo od Pivskog jezera prema Trsi u nadi, da ćemo preko Sedla stiči u Žabljak. Bio je početak maja. Posle saznanja, da je sedlo zakrčeno snegom i posle "konsultacije" sa lokalcima u Trsi, odlučimo ići preko "Male crne Gore". Rekli su lokalci, možete vi motorima tamo preko, ima put, nedavno su ga buldožeri iskrčili. I tako mi krenemo prema Žabljaku. Moja dva drugara, svako na svome GS-u nekako su uspevali da voze po (bez)putici koja je izgledala kao osušena struga neke reke. Ja sa RT-om jedva sam savladavao ogromno kamenje i blato. Jednom ji je čak motor pao na nekoj kosini pa sam imao problema sa podizanjem. Mučili smo se tako skoro sat vremena. Kako bi mogao saznati pre polazak krajem aprila, dali je prevoj Sedlo prohodan?

Doručkujemo u hytte: kranjska kobasica, hleb, lutenica. Spremanje stvari u motor mi još pravi probleme, trebaću uspostaviti neki efikasan redosled stavljanja stvari da ne bi stalno vadio pa pakovao. Krenemo u pravcu Hirsthalsa, odatle idemo brodom u Norvešku. Luka je velika, kolona automobila čeka na ukrcavanje nas dvojica još nemamo ni karte. Guramo se mimo kolone da kupimo kartu i nakon toga neuspešno pokušavamo da se uguramo preko reda. Redar nas mirno izbaci iz kolone i vrati na začelje. Ukrcavanje teće neverovatno brzo. U brod automobili voze u četiri kolone. Brod kreće na vreme, tačno u 12.30h. U jednoj od potpaluba ostavljamo motore, dobro vezane na kuke u podu. Brod je plovio izuzetno brzo. GPS pokazuje 50km/sat. U Kristiansand u Norveškoj stižemo u 15h. Izkrcavanje je bilo čak i brže od ukrcavanja. Kristiansand je zakrčen automobilima, vozimo mimo kolone, automobilisti su tu, za razliku od Danaca, ljubazni i pomeraju se u desno kako bi mi mogli da prođemo. Vozimo se u pravcu Preikestolena, cesta je lepa, pokrajina fantastična. Vrlo brzo pokazuju se prvi fjordovi a jezera ima svuda. Taj dan smo isprobali i prvi trajekt preko fjorda. Noćenje smo našli u nekoliko većoj hytte, izgleda poput planinarskog doma. Ima nekoliko spavačih soba sa po 4-6 kreveta. Sustanari su nam neki nemački bajkeri, prilično nekomunikativni. U trpezariji spremimo večeru, tu je i švedski par srednjih godina. Žale se na visoke norveške cene koje su i za Šveđane visoke, kamo li za nas.

petak, 26. junij 2009 – Skagen – Kristiansand - Preikestolen Budim se oko 6.20 uz zvuke prijatne muzike MP3, slušalice su ostale u ušima preko noći. Jutro je jasno i toplo. Ja sam krenuo sa beleženjem utisaka proteklog dana, a Gašper je pojurio u Skagen da kupi hleb. U 8 mi šalje SMS da se pekara otvara tek u 9h i da je on kod svetionika i da lepota več prelazi u kič. Ostavim pisanje i več žurim tamo. Zajedno napravimo round trip, obilazimo pešćani rt. Divno je, podseća me na Picinas na Sardiniji. Jak vetar nosi pesak. Uz obalu stoji bunker iz WW2. Produžimo prema Skagenu. Mali, uredan gradič, marina i lučica za ribarske brodove.

Četvrtak, 25.6. - Hamburg – Skagen Rastovaranje motora ide bez problema. Tamo na peronu u Hamburgu pretražio sam sve kofere jer nikako nisam našao punjač za notebook. Srečom našao sam ga u nekom zabačenom đepu. Što se tiče snalaženja po torbama imao sam na početku problem sa lokacijo pojedinih stvari, pogotovo što sam samo punjača nosio pet (telefon, 2 foto aparata, notebook, radio stanica). Iz Hamburga krenuli smo oko 13h. Vozili smo autoputem, bilo malo nervozno zbog dosta automobila. Vreme je oblačno, kiša ne pada, temperatura oko 19 stepeni. Stanemo i navučemo dodatno odelo. Granicu sa Danskom prešli tako brzo da se nismo uspeli slikati. Promet je jak a vožnja još nervoznija. Nekako sam od Danaca očekivao mirniju vožnju i mnogo više tolerancije, barem tako oni voze van Danske. »Kući« oni voze dosta agresivno, zalepe se ne motor i po svakoj ceni pretiču iako je napred opet kolona. Treba što pre sići s autoputa. Severnije što napredujemo, sve je toplije. Nakon dva sata vožnje nebo je potpuno vedro, temperatura se popela na 28! Na 50 km od Skagena skrenemo s autoputa i okrenemo ka zapadu. Pokrajina je lepa, niska, sve je sređeno ko iz kutijice. Cesta je lepa, polja obrađena, kuče relativno male, samo prizemlje, obojene pastelnim bojama. Skrenemo na neku ogromnu plažu, sve naokolo samo pesak i mnoštvo drvenih kućica. Več je 19 sati, niko se ne kupa, more je valovito, vetar celo vreme polako duva. U Danskoj je inače dosta vetra. Dok smo se vozili autoputem, vetar nas je pomerao levo-desno. Danci vetar koriste za proizvodnju struje, vetrenjača je svuda dosta. Stigli smo u Skagen, najseverniji deo Danske. Gradič ima oko 10.000 stanovnika, izgleda turističko orientisano. Tražili smo kamping, oko 22h našli smo hytte, jedini slobodan u okruženju. Imao je sve osim kupatila, ono je u sklopu kampinga Kirke. Na recepciji je internet zone pa smo uspostavili kratak skype chat sa domovinom. Pripremimo večeru, njoke s pečurkama, duplu porciju pošto ceo dan ništa nismo jeli. Uz to još po dva piva i na kraju original crnogorsku jabukovaču. Sunce je zašlo oko 22.30, a mrak nikako da pređe u noć. Tu negde blizu pola noći pravimo večeru, počnemo koristiti zalihe iz putne torbe na mome zadnjem sedištu.

Čekajući voz započnemo pričati sa simpatičnom kondukterkom, koja čak govori slovenački. Ubedili smo je, da pravimo reportažu o putu za Nordkapp i slikali se s njom. Bila je impresionirana da će njena slika biti u reportaži. U međuvremenu dolazi voz i počnemo da se ukrcavamo. Sve ide bez problema, imamo otštampanu kartu sa bar kodom, prolazimo mimo kontrola i pravo na (u) vagon. U donjem spratu je nisko! da nisam imao kacige nekoliko puta bu udario »golom« glavom u »sprat«. Motore vežu čvrsto. Kasnije kada je ukrcavanje bilo završeno a voz još nije krenuo, razgledali smo exhibiciju tovara. Bilo je nekoliko zanimljivih primeraka: http://imageshack.us/a/img826/818/img8966m.jpg Kupe smo delili sa starim bračnim parom iz Nemačke koji se vračao s odmora u Poreču pa su u Trstu natovarili kola i odmarajući putuju kući. Bio je tu i interesantan Šveđanin, koji zna (i može) kako treba uživati život. Prodao je svoje preduzeće, preselio se u Austriju da bi izbegao visok porez i sada živi od rente i putuje. Bio je i bajker ali je odustao posle pada. Jedan od njegovih hobija je i jedrenje pa smo imali dosta tema da pričamo. Noć na vozu prošla je OK. Od uzbuđenja budio sam se nekoliko puta i pogledao kroz prozor. Nebo bilo je vedro sa puno zvezda. Super. U Hamburg stigli smo na vreme.

Pripreme na putovanje bile su relativno skromne. Sastavili smo spisak što sve treba da ponesemo sa sobom. Spisak smo podelili na: - dokumente - obuću - toaletni pribor - lekovi - oprema - alat - foto oprema - HRANA!!! Bili smo svesni skupoće u Norveškoj pa smo poneli gomilu hrane. Evo spisak: U prirodi je to izgledalo ovako: Usput smo isprobali CB stanice, da bismo mogli komunicirati tokom vožnje Sve ovo dešavalo se kasno u noć, uoči polazka. Sreda, 24.6.2009 – Ljubljana - Villach Prepodne bio sam još na poslu, nekoliko sastanaka, predaja poslova zamenici, kolegij i na kraju oproštajni šampanjac. U tri otišao sam kući, stigao sam tek u 15.45. Kiša je padala ceo dan, Ljubljana je bila zakrčena automobilima, na obilaznici smo stali i čekali. Kući ubacim ponešto u usta da bi odmah krenuo sa prepakovanjem poslednjih nekoliko stvari (u glavnom prehrana) iz frižidera na moto. A nakon toga treba krenuti. Oproštaj je bio nekako u grču. Znao sam, da krećem na daleki put, u nekom momentu upitao sam se dali ću izdržati, šta sva može da se desi i slične misli, koje lete kroz mozak zrelog individuuma... Nema šta, treba krenuti! Požurio sam prema Voklu, tamo sam bio dogovoren sa Gašperom, da zajedno krenemo prema Villachu. Kiša je nekako prestala pa kuči nisam obukao kišni kombinezon. Nakon 2 km kiša je opet krenula, pa sam morao stati da bi navukao kombi. Na Voklem Gašper bio je več pomalo nervozan. Dopunili smo benzin i gas prema Austriji. Moto je opterečen do maksimuma, mislim da je ukupna težina bila preko 450 kg, od čega je nekih 15 kg bila samo hrana. Uzeli smo je da bar malo izbegnemo skupoči u Skandinaviji. Vožnja preko prevoja Korensko sedlo prošla je bez problema, na željezničku stanicu za automobile stigli smo od prve. Tu će za koji sat stiči Autozug iz Trsta, zakačiti vagone i u 20.30 krenuti za Hamburg.

hajde primakni se bliže, u društvu somišljenika je prijatnije...

Nisam zano ni ja, dok nismo sa Dianom, posle osmo-martovske večere u slatkom restoranu u predgrađu Ljubljane odlućili da ipak ostvarimo njen san i da ona može da izdrži bez problema bilo šta

Dobro, možemo krenuti...

evo, samo minut...kreće nastavak

Rolna je u projektoru...

Može, samo se raskomoti, kokice donesi, njih ne služimo

Počašćen sam, potrudiću se da opišem što više detalja, pa da bilo ko može nešto da izvuće iz putopisa

Staviću (većeras) etape pa da vidimo dali nam se prekrivaju rute Okvirni plan je sledeći: dan Datum start cilj km 20.6.2013 Ljubljana Beljak 116 1 21.6.2013 Hamburg Skagen 534 2 22.6.2013 Skagen Preikestolen 255 3 23.6.2013 Preikestolen Bergen 398 4 24.6.2013 Bergen Eisdal 474 5 25.6.2013 Eisdal Trontheim 386 6 26.6.2013 Trontheim Bodo 708 7 27.6.2013 Lofoti Bjerkvik 324 8 28.6.2013 Bjerkvik Nordkapp 648 9 29.6.2013 Nordkapp Rovaniemi 708 10 30.6.2013 Rovaniemi Umea 513 11 1.7.2013 Umea Stockholm 640 12 2.7.2013 Stockholm Stockholm 0 13 3.7.2013 Stockholm Kobenhaven 608 14 4.7.2013 Kobenhaven Kobenhaven 0 15 5.7.2013 Kobenhaven Walsrode 427 16 6.7.2013 Walsrode Wurzburg 420 17 7.7.2013 Wurzburg Fussen 302 18 8.7.2013 Fussen Ljubljana 478 Čitajući tvoj putopis, vidim da stvarno uživaš u neograničenoj slobodi i ne propuštaš ništa, što ti se nađe na putu. Ako budeš uhvatio isti ritam i u junu, stvarno imamo šanse, da se sretnemo, iako ja krećem 20 dana iza tebe. Koji je tvoj plan?

Staviću (većeras) etape pa da vidimo dali nam se prekrivaju rute

Dobrodošli svi, nastavak sledi večeras. Preko dana treba raditi

Čitajući putopise zaključio sam da postoje tri glavna modela pisanja putopisa (sa nekoliko podvarijanti): 1. U većini slučajeva putopis se objavi nakon završetka putovanja (»after«) 2. Putopis »prati putovanje on line«, ako za to postoje tehnički uslovi i psiho-fizička volja. 3. Putopis najavi putovanje pa nakon toga dolazi onaj pravi u obliku »after« ili »on line«. Ovaj putopis biće kombinacija sva tri modela. Kao prvo najavljujem putovanje po Skandinaviji u junu/julu 2013. To će biti repriza putovanja u 2009. Tada smo na put krenuli dvojica, Gašper in ja, obojica na BMW, on na GS 1200, ja na RT1200. Prešli smo nekih 10.000 km, prevozili 8200. Iz Villacha u Austriji do Hamburga išli smo vozom, što se pokazalo super. Za cenu noćenja koju bi platili u nekom motelu pored autoputa, na Autozug dobili smo prevoz, noćenje, uštedu guma na autoputu i uštedu benzina. Definitivno ekonomično. Dalje išli smo cestama, trajektima (Danska-Norveška, Helsinki-Stockholm) i prečili nebroj fjorda također trajektima. Sa sobom smo nosili prilično mnogo hrane, spavali smo po kampovima u kućicama zvanim Hytte. Troškovi bez pripreme motora bili su oko 2000€ po glavi. Najveća stavka bio je benzin i noćenje. Vreme u Norveškoj bilo je lepo sve do nekih 200 kilometara do Nordkappa. Tamo je bilo oblačno, hladno (cca 2) sa mnogo vetra. Vračali smo se preko Finske i Švedske, vreme je bilo promenjljivo sa nekoliko pljuskova. Putovali smo 16 dana, u proseku 400-500 kilometara dnevno. U Norveškoj su ceste lepe, autoputa nema, tunela koliko hoćeš. Tuneli često mogu iznenaditi, slabo ili upošte nisu osvetljeni, saviju se u krivinu što baš nije prijatno. Ceste mogu da se suze odjednom, ima i nekoliko pešćanih delova. U Finskoj ceste u glavnom su potpuno ravne, samo idu gore-dole. Po Švedskoj smo putovali po autoputu od Stockholma do Malmoa. Detaljnije smo razgledali Bergen, Trondheim, Bodo, Helsinke, Stockholm, Koebenhaven. Najlepša pokrajina je na Lofotskim ostrvima. Izuzetan doživljaj je ulaz u polarni krug i time povezane bele noći. ********************* Pošto je Diana hrabro podnela putovanje Alpima u avgustu 2012, odlučili smo, da u junu 2013 krenemo u pravcu severa, pa dokle stignemo, stignemo. Plan puta dosta je već razrađen, a ima nekoliko varijanti. Prema najdužoj išli bi do Nordkappa (18 dana tamo-ovamo) ali ako bi bilo poteškoća sa (ne)vremenom, psiho-fizičkim stanjem ili nekim drugim uzrokom, skratili bi rutu. Pripreme su dakle u toku. Kupili smo karte za Autozug od Villacha do Hamburga, imamo potvrđene rezervacije za prva četiri noćenja, ostalo ćemo rešavati u hodu. Povratak po Nemačkoj ne planiramo vozom jer bi voljeli obići »Romantic Road«, nekih 400 kilometara divne ceste između gradiča Wurtzen i Fussen. Planirajući ovo putovanje, gledam fotografije iz juna 2009 i budim lepe uspomene. Odlučio sam da postavim nekoliko fotografija uz kratak putopis, koji sam tada pisao, a treba sada da ga prevedem na Srbski. Da vidimo dokle ću stiči…

Pohvale za RS1 i RS2, promenio sam nekih 5 kompleta na RT1200 i GT1600, prezadovoljan. Nego ljudi, kako vam polazi za rukom preči onoliko mnogo kilometara? Ja menjam između 6 i 8 hiljada, kada se markeri sravnaju sa profilom. Guma tada počne da proklizava

Planiram putovanje kroz CG pa sam naišao na tvoj Photo Show. Sve pohvale! Oprema ti je super pa ti omogućava da tvoj pogled na okolinu tehnički podrži. Ja koristim D7 sa tri objektiva (17-85, 70-300 i 150-500). Za moto prikladna sta prva dva. Ove godine odlučio sam kupiti manji foto aparat, jer mi je Canon sa opremom velik a i žao mi ga je da se tumba po tank torbi. Uzeo sam Sony CyberShotHX200V i moram de se pohvalim na izboru. Lagan je, pravi odlične fotografije (objektiv Carl-Zeiss Vario Sonnar T*) ima HD, GPS, movie i mnoštvo drugih funkcija. Toplo preporučujem