Ovo nije trailer nego teaser... odličan!! A kada će serija tek u Sloveniji da krene??

Hvala na dobrim željama! U junu/julu planiramo putovanje u Norvešku. Plan puta je u temi Skandinavija 2013. Kada se vratimo, podelićemo putopis sa BJB auditorijem i nadam se da će biti također zanimljiv.

Fenomenalno! Nije dobro, što sam sada pogledao ovaj klip, neču se moći koncentrisati na poslu. Uživajte i oprezno. One senke od drveća u prvi mah izgledale su mi poput ispucanog asfalta (na našim putevima, razume se)

U povratku vožnja je još neprijatnija. Na uskom putu susrećemo autobuse, svaki susret je posebna borba s vetrom. Vidim i bicikliste, bore se sa vetrom, na nekim mestima silaze sa bicikala toliko je jak vetar. Junaci…mazohisti… ko bi znao? Vožnja uz obalu je naporna. Pada kiša, vetar orkanski, bočni. Po odluci, donetoj ujutru, vračamo se preko Finske i Švedske. Vozimo prema gradiču Karasjok, udaljenom 15tak km od Finske granice. Pokrajina se polako menja. Nema više brda, sve je nekako zaobljeno, ima puno breza i jela. Na granici sa Finskom nema ni policije ni carine iako ulazimo u EU zonu. Cesta je dobra, pre svega ravna, bukvalno. Vozili smo se gore-dole kao na toboganu. Gašper je vozio ispred mene nekih 150 metara i svako tolko izgubio mi se u »dolini« da bi se opet pojavio na vrhu. Neki od spusteva su neobično strmi. Kiša pada u razmacima, vetar još uvek duva, ali se smiruje. Temperatura je između 5 i 7, nema gužve tek po neko vozilo. Hladnoča polako počinje da prodire do kostiju, tražimo hytte. Tu u Finskoj to više nije problem, brzo naiđemo na kamping. Prva stvar prilikom ulaska je paljenje radiatora i svih rešoa, kako bi se što pre ugrejali. Temperatura u hytte brzo se diže, Pripremimo večeru, opet smo »back to life«. Idemo u recepciju da tražimo wi-fi i popijemo (skupo) pivo. Jedno od hiljaditih jezera...

Sa velikim uzbuđenjem idemo prema globusu, iznad pećine koja se spušta u more. Eno ga, tamo je, usamljen u vetrovitom jutru. Osećanja su fenomenalna. Ispod globusa Gašper neočekivano izvuče iz torbe flašicu šampanjca. Baš prijatno iznenađenje! Počinje slikanje u svim mogučim pozama i kombinacijama. Na globus nalepimo SLO i znak moto kluba MZM (Motoristi za Motoriste). Ćep je leteo visoko ali ne i van kadra Nordkapp u stvari nije najsevernija tačka kopna Evrope. To je rt, na koji pokazujem, samo što tamo ne vodi put nego staza i do tamo treba peške otprilike dva sata. To je dakle konačni cilj putovanja i početak vraćanja kući. Žao nam je, da je oblačno i da nismo videli kako sunce dotakne horizont i vrati se na gore. Vetar pojačava i smrzli ulazimo u zgradu sa suvenrima, poštom i bifeom. Kupimo neke sitnice da potrošimo krune, neče nam više trebati pošto se vračamo preko Finske. Tamo će nas derati u eurima. U unutršnjosti na zidu nalazi se red fotografija kako izgleda "zalazak i izlazak" sunca 21.juna svake godine. Nismo bili te sreće da to vidimo uživo... Možda se nama ostvari želja u 2013?

Petak, 3. jul 2009 – Nordkapp – Ivalo (Finska) Budimo se u 7. Vani je oblačno, vetrovito, kiša (još) ne pada. Pakujemo, tovarimo motore, oblačimo se. Zatim počne zezanje sa paljenjem motora. Hladnoča je uradila svoje. Moj je upalio s mukom, Gašperov moramo gurati. Od te jutarnje fiskulture oznojili smo se jako, ipak smo obučeni u mnogo slojeva odeće. Krenuli smo prema Nordkappu. Cesta je prilično savijena, stalno se penjemo. Temperatura je 2, kiša pada pomalo, vetar je jak, bočni. Vizir počne da se zarošava. Neprijatno. Malo ispred Nordkappa ulazimo u tunel koji ide ispod mora u dužini oko 6 kilometara. Na kraju je rampa, ulaz i evo nas na CILJU. Na parkingu, nekih 300 metara od čuvenog globusa nočili su kamperi, a ima i nekoliko bajkera.

Četvrtak, 2. jul Lofoti - Nordkapp Budimo se u 7, doručkujemo, bacamo novac u sandučić i krečemo. Vreme je prilično vedro, izgleda na kiša neče padati iako smo na netu sinoč videli lošu prognozu. Cesta po Lofotima je od tu dalje lepa i brza. S vremena na vreme suzi se, iznenadi nas i poneki deo gde se odjednom završi asfalt i zagazimo u pesak. Vozimo dosta brzo, nemamo određen cilj. Naša želja je bila da se što više približimo Nordkappu. Uz put nema više naseljenih mesta, samo poneko selo sa nekoliko kučica ili neki laponski šator sa suvenirima. Temperatura nezadrživo pada, celo vreme je izpod 15 stepeni, kasnije i ispod 10. Zaustavili smo se kako bi »pojačali« odelo. Ispraznili smo zalihe odeće koja je do tada bila u koferima. Ja sam navukao topao dugi veš, duplu trenirku, kevlar moto jeans dole a gore dve majice, flis i moto jaknu. Uzeo sam i zimske rukavice. Potkapu još nisam dirao. Jurimo pored fjordova, dižemo se, spuštamo se, temperatura je pala na 4, nebo je crno oblačno. Na usponu prema prevoju počela je padati kiša. Stali smo, navukli kišni kombinezon i jurili dalje. Duvao je jak vetar, vožnja počinje da bude sve neprijatnija. Promet je slab, u glavnom kamperi i kamioni. Mimoilaženje je neprijatno. Nenormalno mnogo ima biciklista sa teško otovarenim biciklima. Uopšte im ne zavidim kako guraju pedala po ovakvom vremenu i pokrajini koja prelazu u tundru, retke breze ostale su daleko izza nas. Ovi biciklisti su posebni junaci. U kratkim intervalima bez kiše, sunce probija oblake i nastaje duga. Izza nas je več nekih 650 kilometara i počeli smo tražiti gde čemo noćiti. Tražimo kamping, naiđemo na neki ali hytte su sve zauzete. Idemo dalje. U tom stilu vozimo ješ narednih 150 kilometara, prate nas kiša i jak vetar. Napokon pronađemo slobodnu hyttu na 10 kilometara do Nordkappa. Sreća, prilično smo umorni. Prilikom parkiranja, Gašperu padne motor. E sada je jedan naprema jedan… Prva stvar prilikom ulazka u hytte je paljenje radiatora, pa paljenje rešoa, nakon toga ide rastovaranje. Za večeru spremili smo jaku supu, prebranac sa suvom kobasicom, rakiju… Kroz prozor gledamo losa, uklopio se u okolinu da ga jedva primetimo... Tek je 11, vani svetlo, kiša je prestala, vetar ne, temperatura je 5 stepeni. Plan nam je, da malo odspavamo i da još noćas idemo do Nordkappa da možda vidimo kako izgleda kada sunce dotakne horizont i počne opet da se diže. Probudili smo se u 2 i jednoglasno usvojili odluku, da produžimo spavanje.

Idemo dalje, cesta je lepa a temperatura polako pada. Strme planine polako prelaze u zaobljena brda, sve više ima žbunjeva, kasnije i drveća. Pokrajina prelazi iz one oštre u smirenu. To veće zaustavili smo se u prijatnom kampu uz obalu fjorda. Pravimo večeru a zatim idemo ispred (več zatvorene) recepcije gde ima Wi-Fi signal. Diani sam poslao nekoliko fotografija da je ubedim da je sve OK, prenos je trajao beskonačno dugo. Idemo na spavanje, več je davno bila ponoć, svetlo je… Taj kamp imam u sečanju po neobičnom poverenju u goste. Naime na vratima recepcije pisalo je otprilike ovako: - Ako ste stigli u kamp posle 22h, pronađite si prostor i postavite šator. Platiće te ujutru - Ako napuštate kamp pre 9 ujutro dok je recepcija zatvorena, bacite novac u zeleni sandučić. Ljubazan mentalitet, ne bi prolazio kod nas…

Posle sat vremena kiša polako prestaje. Krenemo prema severu i mnogo puta se zaustavljamo i slikamo. Sve što vidimo, lepo je, drvene kučice, obojene u tamno crveno, pa belo, plavo, žuto… Okviri prozora strogo beli, takođe i konture. Po krovovima trava. Oko kuća suši se bakalar... Pokrajina je divna, brda su od granita, prekrivena mahom i travom. Po vrhovima vuku se oblaci i poneka magla. Stalno se zaustavljam i slikam, Gašperu je več dojadilo zaustavljanje i vozi dalje. Kiša je u međuvremenu potpuno prestala, čak se pojavilo i sunce. Hteo sam staviti mali ixus na volan da bi slikao u toku vožnje. Opet sam se zaustavio i počeo tražiti po tank torbici šaraf kojim sam inače priščvrćivao taj mali fotoaparat na nosač, pravljen baš za tu namenu. A šarafa nigde. Dobro, ništa, vračam stvari u tank torbu, sedeći na motoru kada mi spadnu naočare. Sagnem se da bi ih uhvatio kad težina motora savlada mene i nađemo se ja i moj moto na boku. Jao… Izvučem nogu i ustanem. Pokušavam da ga podignem, ali nemam šanse. Ipak motor je težak sam po sebi a još je opterećen sa nekih 40-50 kilograma. Gašper je negde ispred, nije video šta mi se desilo. Pokušavao sam ga nazvati radio stanicom. Nije se javio. Napisao sam mu SMS, da mi je pao motor i da mi treba pomoć, ali greškom slao ga Diani (ona fora- zadnji poziv…). Panika u Ljubljani. Za pola minuta zove me mlađi sin i pita šta se desilo. Smirim ga i objasnim, da je sve OK i da čekam Gašpera da se vrati i da zajedno podignemo motor. U međuvremenu zaustavi se kamper sa francuskom tablicom i sa vozačem zajedno podignemo motor. Kaže da je on također bajker i da zna šta znači podizati motor otovaren do maximuma. Čekiram ogrebotine, nema ih, sem jedne na levom bočnom koferu. Palim motor i krečem, tada mi u susret dolazi Gašper.

Nakon tri sata plovidbe stigli smo do Lofota. Pokrajina je kao iz priće »Lord of the ring«. Visoka brda oštrih linija, oblačno nebo pojačava mistiku. Oslobađamo motore od kanapa in krećemo prema jugu. Nakon par kilometara stižemo da najjužnijeg naselja koje se zove A. Selo je u stvari muzej i živi od turizma i sušenja bakalara. Na žalost kiša pojačava a nas dvojica šetamo po A-muzeju. Gašper je izvadio neki kineski kišobran, ja sam kupio najlonsku pelerinu. Štitila me je od kiše a i mnogo zezala zbog vetra. Kada je krenuo plusak, sklonili smo se u kučicu autobuske stanice.

Upoznajemo dvoje Norvežana mojih godina, putuju autom ali on je i bajker, vozi BMW. Pomaže nama vezati motore na trajektu. Kasnije u toku plovidbe, počinjemo razgovarati o mnogim temama. Kaže, bio je nekada mornar, sada je tehnički direktor u nekoj preko-okeanskoj kargo firmi. Razgovaramo o Norveškoj ekonomiji, zašto je zemlja stalno između prvih 4 na svetu po GDP/po stanovniku. Kaže on, da su glavni pokretači norveške ekonomije nafta, ribolov, pomorstvo. Norveška ima višak kapitala, ulažu ga po celom svetu, oni zapravo izvoze kapital. Zbog toga mogu održavati visok nivo cena i socialni program na visokom nivou. Norveška nije članica EU i uspeva održavati čvrst kurz krune u odnosu na ostale valute. Norveška štedi za buduće generacije, trenutno za petu, prve četiri su več obezbeđene normalnim život već danas (sociala, školski sistem, penzije…). Pomislio sam, srećni oni, kod nas živimo na kredit kamo li da nam je obezbeđena naša deca, unuci… Šetamo po palubi, izležavmo u salonu i ubijamo vreme…

Sreda, 1. jul 2009 – Lofotska ostrva Budimo se u oblačno jutro, vremenska prognoza nažalost bila je prava. Pakujemo i krećemo na trajekt za Lofotska ostrva. Dao nam je savet ljubazan Nemac još u Eidsdalu, da je bolje ići tamo trajektom nego naokolo cestom. Tamo ćemo u pravcu Nordkappa. Počinje lagana kišica. Pomislim, razmazilo nas je lepo vreme, kada smo po kiši krenuli iz Ljubljane, bili smo spremni voziti tako do cilja na severu i evo sada nečemo kukati… Na platformi za ulazak na trajekt več ima bajkera i turista u automobilima i kamperima. Malo razgledavamo okolinu i pokušamo uspostaviti neki kontakt sa severnim kolegama. Nenako se tmurno drže jedva da odzdrave i ne pokazuju baš neki interes po kontaktu sa nama. Mislim si »OK, možemo mi i bez vas, ali propustili ste priliku, da saznate nešto novo, možda o Sloveniji, pa da je više ne mešate sa Slovakijom…« Gašper, ministar finansija, ima privilegij, da kupuje karte. Biljeterka mora da ima neki južni gen u sebi. Pomislim na onaj spomenik in naše borce; sigurno je neki od njih i preživeo …

Ovaj izračun je i mene šokirao. U 2009 170 Nok izašlo je otprilike 18€. Moraću ove godine pojačati buđet

Utorak 30.junij -Trondheim – Bodo Budimo se u 5.30, vani je svetlo a oblačno. Oblaci su sve gušći i oko 7 počne kiša. Ništa od »rosso…«. Nebo je prilično tamno i prekriveno oblacima. Nekako se nama ne ide, oduglovlačimo polazak u nadi, da kiša prestane. Čekamo pola sata, ništa. Krenemo. Nakon sat vožnje kiša prestaje i oblaci počnu da se sklanjaju suncu. Temperatura se diže, stanemo da skinemo po neki deo odeće i jasno kišni kombinezon. Cesta je lepa, povremeno me podseća na onu divnu na Sardiniji. Na momente sužava se odjednom pa opet proširuje. Promet je relativno gust, ima mnogo trailera i kamiona. Pogotovo kamioni voze veoma brzo i tako su preticanja dosta opasna. Pokrajina je lepa, zelena, ima puno breza i jela, ponekad imam utisak, da vozim po Sloveniji (Dolenjska, Gorenjska, Logarska dolina…). Uz put ime mnogo kampinga, uz reku je raj za ribolovce. Vozimo brzo, pogotovo tamo gde je prometi ređi, krivine zovu u nagib. Na putu dostižemo autobus iz Slovenije. Pozdravljamo se mahanjem. Odjednom se cesta počne uspinjati što je znak da se približavamo polarni paraleli (66 stepeni, 33 minuta severno). Produžujemo prema gradiču Mo i Rana (nekako mi ime ne deluje Norveško), jedini veći gradič na putu, izgleda dosta industrijski a ujedno sređen. Pravac vožnje je sever. Cesta se popne na prevoj od 600 metara. Tu se pokrajina odjednom sasvim promeni. Nema više drveča, samo žbunjevi i kamen, ponegde neko žuto cveće. Tu nailazimo na znak za polarni krug. U pravcu istoka u Finskoj, paralela seče gradič Rovaniemi, prebivalište St.Niklasa (Santa), ličnosti koju je izmislio marketing Coca-Cole. Tu na paraleli ima prodavnica suvenira i restaurant. A malo sa strane stoji spomenik palim jugoslavenskim partizanima koji su se borili tu protiv Nemaca. Na spomeniku je napis na Norveškom i našem jeziku. Impresivno... Cesta se nakon prevoja počne polako spuštati. Cesta je lepa, dobro trasirana. Uz cestu ide i željeznička pruga. Polako započinju opet breze i jele, a sa strane uzdižu se planine, ponegde prekrivene snegom. U Norveškoj ima ogroman broj tunela, danas smo vozili u jedan, dug skoro 9 kilometara. Tuneli su slabo osvetljeni, iznutra neobrađeni i po pravilu savijeni u krivinu. Baš nezgodno. U 8 stižemo u gradič Bodo, potražimo hytte, skuvamo večeru i idemo na razgledanje. Bodo je gradič uz more, najveći u tom delu Norveške sa oko 13.000 stanovnika. Ima aerodrom, avioni sleću i uzleću neprestano, imam utisak da zamenjuju gradske autobuse. Avioni su mali, turbo propeleraši, lete lokalne linije. Naiđemo na simpatičan kafić, popijemo (skupo) pivo. Temperatura počinje padati, vraćamo se prema našoj hytte. Usput se zaustavljamo u hoteli da proverimo vremensku prognozu. Ništa obečavajuće. Kiša na Lofotima, također na Nordkappu, temperatura prognozirana na oko 5 stepeni. Pre spavanja sedimo još malo ispred hytte, sunce još nije zašlo. Uključim grejanje u kučici. Prvi put u životu se nalazim unutar polarnog kruga. To je poseban osečaj, teško ga je opisati. Meni je bilo nekako veličastveno, posebno, daleko od kuće…Leti nema tamne noći, samo padne lagani mrak kao kod nas posle zalazka sunca. Priroda »ide na spavanje«,. nastaje tajanstvena tišina, nema ptica, polarni jeleni zavuku se u žbunje i dremaju… Sredim fotografije dana i padnem u polarni san…

U Trondheim stižemo oko 16h. Vručina je jaka pa u kafani poručimo po jedno (skupo 65 Nok) pivo. Hytte potražimo oko 15 km van grada a opet je skupo (500 Nok). Ali ima sve čak i kupatilo. Raspakujemo kofere, malo se sredimo i vraćamo se u Trondheim, da idemo u »lajf«. Razgledamo stari deo grada, slikamo, hodamo. Grad je skoro prazan, samo uz reku ima kafiča, picerija… Tu ima malo više života. Gašper smelo ide po pivo, najskuplje do sada (175 Nok za dva). Muški plati, uživamo svaku kap, ne pomišljamo na novu rundu. To da smo došli u "civilizaciju" vidi se i po... Sunce zalazi oko 23h, nebo je crveno. Pomislim na onu staru mornarsku: »rosso di serra bell tempo si sperra«. Zaspao sam oko 0.30h.

Ponedeljak 29. junij – Eidsdal - Trondheim Spavali smo super, kamping je lepo uređen, svuda trava i poneka smreka. Komšije su nam nemački par. Oni su na povratku s Nordkappa. Upute nas gde treba da obavezno idemo i žale se na skupoću. Doručak standardan: zaseka, hleb, cedevita i po prvi put pašteta (nekako mi teško ide dole). Gašper mi je dao lovačku, a ja mislio da je od divljači. Pokazalo se da je ona zapravo za lovce a njima treba jaka masna hrana. Nekako sam uspeo da je progutam. Ali sam brzo požalio. Počela je revolucija u stomaku. Sreča što u svakoj trajektnoj luci, a ima jih mnogo, ima WC kao kod kuće. Preporođen na izlasku iz jednog od njih produžujemo put. Pravac je Trondheim. Trajekt, lepa cesta, trajekt, tunel … Stižemo do serpentina zvanih Trollove stepenice. Visok vodopad, mnogo krivina do doline tamo daleko ispod. Taj deo puta vozili smo dva put, slikali se i uživali. Čitao sam ovoj dvojici misli: "jao što bi dao da umesto kamperom putujemo motorom... samo nemoj žena da me čuje..." Cesta prema Trondheimu je veoma lepa. Promet je redak, vožnja je prijatna. Vreme je vedro, temperatura između 27 i 30. Na tom delu je most koji se spušta u tunel ispod mora.

U tom danu prešli smo nekih 500 km do fjorda Geiranger. Na putu se ponavljaju lepi prizori ranijeg dana. Vožnja uz fjord, tuneli, mostovi, vodopadi, poneka jezera … Radoznala ovca, morali smo podeliti ručak s njom Posebno je impresivan prevoj Ornevegen. Na vrhu je jezero, još upola smrznuto. Potpuno mirno je, na površini jezera odslikava se divna pokrajina. Nisam mogao prestati škljocati... U dolini našli smo mali kamping i tamo noćili.

Nedelja 28. junij – Bergen - Eidsdal Ujutro razgledali smo Bergen. U luci bila je velika jedrilica trojamborica, uz obalu lepo održavane zgrade živih boja. Turista bilo je na svakom koraku. Vozili smo dva kruga po Bergenu da bi što pre krenuli dalje na sever Norvežanka uživa u toplom vremenu... meni izgleda kao da je pošla na venčanje

RESPECT !!

Ja sam vozio obe i mogu da kažem, da meni mnogo više odgovara RS2. To je moje lično osećanje, nekome može da se desi suprotno. Sigurno je i Z8 odlična.

Pozdrav Ni ravno najlepše, da se na tujem forumu oglašam na tvoj post z nasprotnim mišljenjem, vendar pa tudi ni lepo, da bralce foruma na nek način zavajaš z nekimi svojimi netočnimi podatki in supermenskimi sposobnostimi glede vožnje do Hamburga, kot si to že počel na Motosvetu. Tvoji časovni izračuni glede omenjene relacije so pač tvoj problem ali pa tvoja super sposobnost, da pripelješ od Beograda do Hamburga v 13-ih urah (bravo - čestitam) in se v to ne bom spuščal, glede finančnega stroška od Villacha do Hamburga pa prosim nehaj valiti buče in pisati neumnosti, da je to strošek 170 eur. Razdalja je 1.100 km (za FJR je to cca 66 litrov gorica po 1,5 eur), vinjeta in tunel v A je 20 eur, strošek za gume in servis motorja, ki pade na takšno kilometrino je 50 eur (min.), običajno na takšni poti 1x prespiš, mogoče celo kaj poješ in popiješ. In po teh prevoženih km si morda v Hamburgu tudi malo utrujen. Seveda je vse stvar vsakega posameznika, ki lahko izbira med moto vožnjo in vlakom, zato tudi tvoja priporočila tokrat niso najbolj na mestu. Stroški ene in druge variante pa so dejstvo (z minimalnim odstopanjem) in pika. Seštej navedene stroške in se prepričaj (zapelji se še enkrat do Hamburga). Se opravičujem, ker sem na tvoj post pač moral odgovoriti, saj že drugič čitam neverjetne podatke izkušenega motorista o poti do Hamburga. Lp Mac oprosti , ker sem te užalil , po google zemlja ima BEOGRAD -- HAMBURG 1540 km -- 14 ur in ne greš skozi avstrijo Kako sam več odgovorio Straletu, svako bira SEBI opciju koju preferiše. Ne uzimajući u obzir individualne preferencije, Via Michelin za motor kaže ovako: 1) Michelin preporučuje preko Praga: 176€, 1552 km, 15sati 45 minuta 2) ako biraš opciju "fastest", vodi te preko Beča: 228€ 1674 km, 16 sati vreme vožnje izraženo je u "netto", znači zalepiš se na motor i teraš. Pišanje i točenje goriva več ti kvare taj netto u zavisnosti kako brzo uspevaš završavati jedno i drugo. Sve ostalo je slobodna tema za filozofe... http://www.viamichelin.com/web/Routes?strStartLocid=31NDIxOTMxMGNORFF1T0RBNE1Eaz1jTWpBdU5EZ3lNakk9&strDestLocid=31M2R1NjEwY05UTXVOVFV6T0RFPWNPUzQ1T1RFMU9RPT0=&intItineraryType=1&caravaneHidden=false&vh=MOTO&strVehicle=1&itineraryCarType=0&itineraryFuelType=0&isFavoriseAutoroute=false&isAvoidPeage=false&isAvoidVignette=false&isAvoidLNR=false&isAvoidFrontiers=false&dtmDeparture=06%2F04%2F2013&distance=km&devise=1.0|EUR&indemnite=&carbCost=1.6&autoConso=6.8&villeConso=6&routeConso=5.6

Ne samo da je vikend čak i kiša pada - idealna kombinacija za praćenje zanimljivih putopisa

Srećan put, uživajte. Poslužiće vas vreme... http://www.accuweather.com/sl/es/malaga/306732/april-weather/306732

U dolini nailazimo na velik vodopad Latefoss. Cesta ide skoro ispod njega pa iz daleka izgleda kao prašina od neke mašine koja lomi kamenje. Vozimo kroz vodenu zavesu u trenutku smo kao ispod kiše. Gašper se vratio u vodenu zavesu i glumio da pere motor a ja ga slikao. Sreča, sunce je bilo jako i u tren oka osušili smo se. Idemo dalje, most, trajekt, tunel, most, tunel… U Bergen stigli smo oko 21h ali dok smo našli noćenje trajalo je još sat vremena i 80 pređenih kilometara. Našli smo neki rastureni motel, pun Poljaka kojih u Norveškoj ima mnogo. Uglavnom rade kao zidari. Večera čufte, hleb, zaseka (mast s ćvarcima), pivo, jabukovaća. Zaspali smo u sekundi.

Penjemo se na prevoj Roldal. Tamo je bistro jezero, na nekim mestima ima snega.