E, mora da je bilo... uspomena je, izgleda, ostala zauvek

Čestitke za put, čestitke za putopis! Žao mi je što je vreme bilo standardno norveško. Ako smem, evo jedan savet za buduće putnike za Nordkapp: moja preporuka je, da se prema Nordkappu ide preko Norveške a vraća se recimo preko Finske i Švedske. Zašto? Iz psihofizičkog i fizikalnog razloga. Norveška je neuporedivo lepša od Švedske a pogotovo od Finske. Ako se ide istočnim pravcem prema Nordkappu, pređeni put donekle iscrpi putnika i prilikom vraćanja Norveškom, njene lepote teže dopiru do pomalo več izmorenog putnika. Kada ja okrenem prema domu, taj osećaj često mi smanjuje sposobnost maksimalnog upijanja doživljaja. fizikalni razlog je fotografisanje. Lepši deo puta (Norveška, fjordovi, planine, Lofoti) vredi fotografisati sa suncem (ako ga ima) u leđa.

Provereno na policiji: granični prelaz Metlika: može SRB pasoš, ako je onaj noviji (metrični). Prelaz Slovenska vas nema status međunarodni pa je zato na snazi ogranićenje. E sad, @severian, postavio si pitanje za prelaz u blizini Bregane, Ako putuješ samo do Brežica ili do Krškog, postavlja se pitanje ekonomske opravdanosti zaobilaženja do, recimo, Metlike. Javi mi tvoj plan na PP

Čitajući službeni list, moglo bi se zaključiti, da ogranićenje za SRB pasoš važi samo za navedene prelaze (označio sam ih crvenom bojom), a da na ostalim prelazima može SRB pasoš. Kao alternativa za prelaiz iz juga (blizina Slovenska vas), mogli bi poslužiti prelazi Metlika i Vinica. 2. člen (1) Za prehajanje zunanje kopenske meje z Republiko Hrvaško se določijo naslednji mejni prehodi za mednarodni cestni potniški in tovorni promet: – Sečovlje (Sicciole) – kontrolna točka, – Dragonja (Dragogna), – Sočerga, – Podgorje, – Starod, – Jelšane, – Babno Polje, – Petrina, – Vinica, – Metlika, – Obrežje, – Slovenska vas, – Rigonce, – Orešje, – Bistrica ob Sotli, – Imeno, – Dobovec, – Rogatec, – Gruškovje, – Zavrč, – Ormož, – Središče ob Dravi, – Gibina in – Petišovci. (2) Na mejnih prehodih Podgorje, Slovenska vas, Rigonce, Orešje, Imeno, Rogatec, Ormož in Gibina je dovoljen prehod državne meje samo za osebe, ki imajo pravico do prostega gibanja po pravu Evropske unije. (3) Na mejnih prehodih Sočerga, Rigonce, Vinica in Imeno je dovoljen tovorni promet za tovorna vozila, katerih največja dovoljena masa ne presega 7,5 tone. (4) Na mejnih prehodih Sečovlje (Sicciole) – kontrolna točka, Podgorje, Slovenska vas, Orešje, Rogatec, Ormož in Gibina je dovoljen tovorni promet za tovorna vozila, katerih največja dovoljena masa ne presega 3,5 tone. (5) Mejni prehodi obratujejo neprekinjeno, razen mejnega prehoda Podgorje, ki je odprt od 1. junija do 31. avgusta od 6. do 24. ure in od 1. septembra do 31. maja od 6. do 22. ure.

Nažalost, izgleda, da SRB pasoš ne može na prelaz Slovenska vas. Proveriću na policiji. Čudno mi je, da su državljani HR izričito navedeni, iako su u EU ušli pre 2015. godine.

Foto session na Jadranskoj magistrali Sa BG prijateljima dogovorili smo da se nađemo na Jadranki. Oni su došli tu da malo provetre dizne... Studija linije...

Lavamund Route 69 - Jezersko Nikako, da prođe ova zima. Šetam se po disku sa fotografijama i evo, da sa vama podelim kratku (350 km) vožnjicu iz jula 2017. Napravio sam krug: Ljubljana - Velenje - Dravograd - Št Janž - granica sa Austrijom - Soboth (route 69) - Jezersko - Kranj - Ljubljana Lep put sa puno krivina, pogotovo Soboth i Jezersko. Vožnja uz reku Dravu. Neka fotografije govore...

Slovenska vas, svakako: https://www.policija.si/index.php/component/content/article/119-sektor-mejne-policije/526-predstavitev-slovenskih-meja-in-mejnih-prehodov-na-zunanji-schengenski-meji to je međunarodni prelaz, ja ga koristim kada sam kolima a na glavnom prelazu je gužva. Prelaz Slovenska vas zabranjen je kamionima

Mangart?

Zahvaljujem svima na pohvalama! Drago mi je što ste pratili i, očigledno, uživali!

Duplo NE prvo za "gospodina", bajkeri smo na "ti" drugo za jaknu. U pitanju je Atlantis, pogledaj malo više, ima link. Ja sam super zadovoljan

U Podgorici sreli smo se sa dobrim prijateljem...

Jeste na vlasniku da uredno veže brod kao i opremu na njemu. Ali mornari u marini su za to da celo vreme brine o plovilima, ne samo da pomognu prilikom vezanja broda. U vreme kada sam snimio tu fotografiju, bilo je loše vreme sa jakim vetrom, a mornara nigde...

kakav bre minus. Da si napisao da redovno pratiš forum, e onda...

"the best marina", a niko ne brine o brodovima...

https://ultimatemotorcycling.com/2016/04/18/bmw-atlantis-suit-and-gloves-review-finest-function-fit/ Nosim je oko 8 godina, leti i zimi, prešao sam 200K+ super zadovoljan... perem je u veš mašini

Palubna karta Dubrovnik - Bari - Dubrovnik na Dubrovniku oko 170€

U Bari stigli smo kasno posle podne. Gladni. Svi restorani zatvoreni. Kružili smo gradom u nadi da ćemo ipak nešto pronaći. Uzalud. Krenuli smo prema luci i nakon sat vremena ukrcali se na Dubrovnik. Lepo je opet čuti domaći jezik. U brodskom restoranu većera bila je odlična, uz pratnju dobrog vina, prijalo je. Dobro što nismo uspeli pronaći restoran u Bariju. Ovim putopis po Siciliji završava. Nakon iskrcavanja u Baru, napravili smo kratak krug Crnom Gorom, ali to je već neka druga prića. Rezime bi bio: · Imali smo divno vreme ako se uzme u obzir da smo putovali krajem oktobra · Gde god smo noćili, smeštaj je bio dobar / odličan uz prisupačnu cenu · Ljudi su ljubazni i trude se pomoći ako zatreba · Sa motorima nismo imali problema sem što je na Macovom crko šalter dugih farova · Osam dana koliko smo proveli na Siciliji, bilo je dovoljno, da se vidi većina ostrva. Ako bi bili više zainteresovani za antiku, trebalo bi nam možda mesec dana da obiđemo sve te krajeve. Sicilija je zapravo muzej, svuda postoje neki ostaci antičnog vremena · Kulinariku nismo doživeli u celo dijapazonu em zbog vremena, štednje takođe · Dopuniću spisak ako se setim… Idemo dalje...

Do Barija imali smo oko 300 kilometara. Malo za ceo dan, ukrcavanje na trajekt je tek u 20h. Nakon 8 dana peglanja po Siciliji, nije nam bilo dosta. Odlućili smo da odmah posle Crotona okrenemo u brdo pa se opet spustimo do mora i odatle prema Bariju. Na taj način produžili smo put za oko 60 kilometara. Malo po dužini, dosta po vremenu. Krenuli smo uzbrdo, iz početka lepim širokim putem. Sve što smo bili više, put se konstantno suzavao da bi na kraju vozili po stazi asfalta širine cca 3 metara. Srećom saobraćaj je bio redak, sve sami lokalci u Fiat Pandama. Ako mi nikada nije bilo jasno ko kupuje taj auto, shvatio sam tada. Nisam do sada pisao o sicilijanskom groblju. Viđao sa ih po Siciliji ali tu u ovim brdima pružila se prilika da napravim neke bliže fotografij. Kučice sa fasadom, krovom od crepa, odvodnjavanjem... Zatvorene su staklenim vratima, onutra je oltar sa slikom pokojnog, svuda naokolo su predmeti koji su pripadali pokojniku. Nije mi namera remetiti mir pokojnika, ali učinilo mi se da trebam postaviti te fotografije. To je ipak specifika Sicilije.

Smeštaj u Crotoneu bio je opet OK. Kreveti nešto manji, a sve ostalo super. Kuća je okružena divnom baštom poput botaničnog vrta. Svuda neke biljke, kaktusi, trave, drveće… Gazda se pohvalio kako je sve to njegovo delo... čestitam Svakodnevno skidanje rute iz GPS-a

Plan za taj dan bio je da se prebacimo na kontinent i južnom obalom stignemo u Crotone. Sutradan treba da budemo u Bariju na trajektu za Bar. Vožnja uz obalu opet nas je oduševila… sve dok nismo stigli u Mesinu. Neopisiva gužva, jedva smo se muvali između kolona. Naj jeftinija mapa Sicilije: 1€ Na kontinentu opet gužva Krajem oktobra na 30 stepeni, jednom rundom piva nemoguće se rashladiti Malo dalje smo naišli na pećenjaru, obavezna pauza mali nije bio neki majstor roštilja. Bio je uveren da što više vatre to bolje. Dao sam mu nekoliko esencijalnih instrukcija da je meso ispalo kol'ko tol'ko Mac je folirao kao slika mene... Pojavila se i gazdarica. Ubedila me da kupim kobasicu, ona je pravila. Još mi dan današnji stoji u frižideru... ostale samo kosti a mi ostali zdravi... U Crotone stigli smo u mraku.

Jutro donelo je sunčan dan. Dok smo pakovali, Mac je uživao u jutarnjoj dozi nikotina a ja sam napravio nekoliko fotografija lepog smeštaja sa ukusom aque. Motori opet su noćili na ulici Dorućakom su nas poslužili u obližnjoj pekari. Kroasonom, razume se...

Smeštaj je bio OK, za dorućak bila je čak i salama! Za taj dan je bio u planu obilazak rta Milazzo. Na karti izgleda interesantno, kopno se penje prema Eolima. Nakon proveravanja vremenske prognoze, odustali smo od plana. Sa Eola kretala se kiša, nebo je bilo crno u tom pravcu. Pala je odluka, da se preko brda spustimo opet na južni deo Sicilije. Tamo bi trebalo biti lepše vreme. Bilo je krajnje vreme da skrenemo na jug, uzbrdo Po izuzetno lepom krivudavom putu opet smo bili u trci sa kišom... Očito se tu održavaju utrke automobila Utrka sa kišom nije bila završena. Mi smo bili hendikepirani uslovima za vožnju. Jest, izgledalo je lepo ali sklisko... Sa druge strane otvorio se divan pogled na Etnu. Izgledalo je da smo pobedili kišu Spust do mora je bio fenomenalan. Krivine za 10+ Odmorili smo u malom restoranu uz more. Pošto je bilo vreme sieste personal je igrao karte ali su ipak odvojili vreme i spremili nam ukusno jelo. Dok smo ručali, bakica se u telefon hvalila nekome u Ameriku: "now I will jump into the mediterranean see" Gospodin je posmatrao dešavanje iz bezbedne udaljenosti Mi smo krenuli dalje neznajući da li je gospođa preživela "skok" Kiša nas je zaustavila u Santa Teresi pa smo tu potražili sobu za noćenje. Veoma romantično u stilu "Aqua". Šteta što umesto Maca nije tu... Nije bilo magije da ga pretvorim u nju... Ruta 146 km:

Lepe uspoene na Cefalu, vodile su me uličicama kojima sam prolazio u aprilu. Macu sam pokazivao detalje koji su mi ostali u memoriji. Kiša je prestala, polako je počelo da se razvedrava. Talasi se nisu smirili, udarali su svom silom u valobran. Mi smo sve to promatrali iz meni poznatog restorana U povratku prema motorima, zaustavili smo se kod brice.ja bi opet da me šiša. Ali bio je ponedeljak... chiuso. Još u Ljubljani planirao sam, da svratim kod njega. Dao sam fotografu, da izradi tri fotografije i poneo sam ih sa sobom u nameri da ih poklonim brici. Pošto nije bio tu, gurnuo sam fotografije ispod vrata u radionicu. Onako za uspomenu. u međuvremenu... sunce Bakica "u stilu" "the best marina" Krenuli smo dalje prema istoku. Cilj nam je bio stići što dalje. Vozili smo se uz obalu, cesta prelepa, kulisa su bili oblaci obsijani poslepodnevnim suncem Pre mraka stigli smo u Capo d'Orlando, seli u slastičarnicu, poručili "večeru" i rezervisali noćenje. Prešli smo 230 km, ruta je bila:

Na Cefalu vežu me lepe uspomene iz kraja aprila. Uplovili smo u marinu da bi se sklonili od jakog vetra. Marina nije nešto specialno, baš obrnuto. Pontoni su izloženi valovima, nema WC, nema tuševa. Unatoč svemu, neko hrabar je odredio bahatu lozinku za WiFi: »the best marina«. Mi smo u marini ostali dve noći, dok se vreme nije smirilo. Razgledali smo gradić, u starom delu uz more sve bašta do bašte… Naišli smo na brijačnicu koja ima tradiciju od 180 godina. Ja, već pomalo ćupav, nisam mogao odoljiti da se šišam. Jože, član moje posade, odlućio je čak da obrije brkove. Brico dva put ga je pitao da li misli ozbiljno, da li su se pravilno razumeli… Onako ulepšani otišli smo na večeru i sledeći dan isplovili prema Mesini