Whale Watching in the Mediterranean Sea. TheMediterranean Sea is home to 8 different species of cetaceans, including some large ones such as the Finwhale (Balaenoptera physalus) and the Sperm whale(Physeter macrocephalus). Whale Watching in the Mediterranean Sea The Mediterranean Sea is home to 8 different species of cetaceans, including some large ones such as the Fin whale (Balaenoptera physalus) and the Sperm whale (Physeter macrocephalus). In order to provide you with a highly valuable Whale Watching experience, both in terms of encounters and education, Whale Zone has partnered with Tethys Research Institute - a very well known NGO that has long been leading scientific research and conservation in the Mediterranean Sea. We are happy to offer you the opportunity to join two long-term field projects, one in Italy (North western Mediterranean Sea) and one in Greece (Eastern Ionian Sea).

U ponedeljak 8. maja ujutro ugledali smo Sardiniju, Baleari su konačno nestali u daljini. Vetar mistral bio je 20-25kn u pojačavanju. Čim smo stigli u područje GSM signala proverio sam vremensku prognozu. Što se jačine vetra tiče bila je prilično zastrašujuća, mistral konstantno 35-40kn, udari preko 45kn. Ali je pravac vetra bio idealan, polu krma. Odlučili smo da iskoristimo to i da produžimo do Sicilije. Jože i ja krenuli smo sa skidanjem genoe i nameštanjem olujnog floka. To je jedro veličine cca 12 kvadrata, material je izuzetno jak. Olujni flok ne razapne se na prednji štraj (prednju sajlu gde je inače pričvešćena genoa), nego postoji posebna sajla koja se nalazi otprilike metar bliže jarbolu. Tu sajlu tek je trebalo namestiti jer u normalnim prilikama ona bi (nameštena) ometala genou prilikom menjanja pravca broda. Jože i ja vezali smo se na brod onim trakama koje smo još u Brestu probavali kako sistem radi. Tada je to bilo u kabini, uz nekoliko čaša vina, veoma opušteno. Sada je situacija bila sasvim druga, ozbiljna. Da je neko pao preko ograde, nema mu spasa. Vetar od 30+kn stvara vodeni sprej iznad površine mora i uz nekoliko uzdaha pljuća su puna vode… Cela operacija trajala je oko 15 minuta. Savijanje genoe (zamotao se konop zbog udaranja jedra), pričvršćivanje baby štraja posebnim zatezačem, vađenje jedra pazeći da ga vetar ne odnese, upinjanje kvakica jedra na štraj, vezanje škotina i podigaća… Kada je sve bilo namešteno, jedrilica se smirila i stabilno »letela« niz vetar. Shvatio sam da smo pravili grešku što olujni flok nismo koristili već u Biskaju. Dok smo još bili u polju GSM signala krenula je opšta telefonijada. Svako se javio svojima posle tri dana da javi da smo OK. Jože se javio njegovom drugaru koji nas je inaće pratio putem GSM trekera. Drugar mu je javio da ćemo nočas imati »rodeo«. I imali smo ga. Mistral je sa 35-40 kn stvorio ogromne talase. Oni su nas dostizali po krmi i izgledalo je da će se srušiti u kokpit. Ali Melau je dobro podnosila uzburkano more. Dok nas je talas dostizao, Melau je bukvalno glisirala u dolinu talasa, u momentu kada nas je talas podigao na svoj vrh, Melau je usporila brzinu puzeči po leđima odlazećeg talasa. To se ponavljalo u razmaku od 15-20 sekundi. Biće duga i naporna noć. Da bude situacija još komplikovanija naš kurz je vodio po sredini NATO konvoja. U ono vreme spremala se konferencija G7 na Siciliji pa su mere bezbednosti bile povečane. A područje između Sardinije i Sicilije svaki dan su prečili čamci izbeglica iz Tunizije. Brodovi NATO su patruljirali područjem, bilo ih je različitih vrsta, leteli su i helikopteri. Samo sam čekao da do nas priplovi neki čamac i u tom olujnom vetru počne pregledavati. Na sreču prošli smo bez kontrole.

Pred noć vetar se opet podigao i omogućio da ugasimo motor i uživamo u šuštanju valova. Zaboravio sam zašto ali tu noć smo menjali turnus. Andrej i ja obično smo dežurali od 21 do 24 i predali kormilo Joži i Slavku do 3 ujutru. Te noći preuzeo sam kormilo u ponoć. Noć je bila delomično oblačna tako da je mesec koji je tada bio skoro pun povremeno osvetljavao površinu mora. Nije bilo brodova. Odjednom na istoku, u našem pravcu ugledam belo svetlo. Pogledam na ploter, ne pokazuje brod spred nas. A ono svetlo sve bliže. Čak me Andrej pitao da li gledam onaj brodi ispred nas. Da. Obojica pratimo svetlo koje uporno ide na nas. Pošto smo bili pod punim jedrima ja za svaki slučaj okrenem 90 stepeni desno da izbegnem bliži susret. Ali »ono« svetlo opet na nas i sve višlje je, sve bliže je. Gledam neko vreme i shvatim da obojica gledamo Veneru kako izlazi na horizontu. A mogli bi se zakleti da smo ispod »svetla« videli konture broda. Noć stvarno ima svoju moć. Vratio sam jedrilicu u naš kurz i sa zanimanjem gledao kako nas Venera opet prati. Za sve je bilo krivo to što smo menjali turnus dežurstva i ja nisam bio spreman na iznenađenje izlaska Venere. Ujutru pričao sam Joži šta mi se desilo tokom noći i doživeo sam novo iznenađenje. Naime, Jože i Slavko dva su puta pali na istu foru a nisu to rekli da se ne blamiraju. Hvala na iskrenosti… Eto imali smo novu foru za zajebanciju.

Preko noći sreli smo nekoliko teretnih brodova i nekoliko kruzera. Oni su preko dana vezani u turističkim lukama, navećer isplove i putnici se sledeći dan probude na nekom drugom mestu, spuštaju se na kopno i u grupi obilaze novu okolinu. I tako u krug, svaki dan… Pošto je bila vedra noć imali smo priliku da pratimo izlazak meseca (u ono vreme bio je skoro pun) i njegov put sve do zalazka u more negde prema jutru. Jedinstvena predstava koja se pruža samo na otvorenom moru. Nezaboravno. Ujutru vetar je pao skoro do bonace. Upalili smo motor da ne plutamo i da napunimo akumulatore. Bila je i prilika za osveženje. Usput smo nudili besplatan prevoz lastavici koja je doletela od negde, putovala sa nama skoro pola sata i opet odletela svojim pravcem. Nahranili smo je mrvicama keksa. Taj isti dan videli smo kita na sto metara, meni je to bio prvi put. Očito nije bio raspoložen da se druži sa nama. Samo je uzeo vazduh i zaronio. Izronio je daleko od nas, videli smo samo šmrk. Često smo viđali kornjače kako plutaju na površini. Čim smo se približili na oko 20 metara, zaronile su. Na NW još uvek su nas pratili Baleari kao da ih teglimo. Nikako da se izgube na horizontu. Da bi nešto jaće osetili pomak prema istoku simbolički sam skinuo španjolsku zastavu i izvukao taljansku. Trik je delovao, odmah smo se osećali bliže domu.

Prilikom uplovljavanja u luku Ibiza, bili smo umorni i radovali se mirnom snu u bezbednoj marini. Ali celo dešavanje u Ibizi razsanilo nas je i novom energijom krenuli smo dalje. Nosio nas je lagani W vetar od 20 kn, kurz je bio 91, što znaći da smo svakom miljom bili za milju bliže domu. Preko dana bilo je vedro, vetar je tek malo pojačao. Levo od nas prema severu u daljini smo videli konture Baleara, ostrva Mellorce i Menorce. Da je tamo Tavullia, okrenuli bi da posetimo 46… ali pošto nije, i dalje plovimo kurz 91, prema jutarnjem suncu... Brzina 9,2 kn, vetar između 25 i 30 kn, udari preko 40kn, idealno

Nešto posle pola noći uplovimo u luku Ibiza. U isto vreme isplovljavala je sestra nasukane Coste Concordie, Costa Fantasia. Tražimo marinu, ima ih više, uplovimo u jednu, bilo je nešto slobodnih vezova. Približavamo se slobodnom vezu, na gatu već nas čeka mornar i pita da li smo prvi put na brodu. Nisam znao šta da mu odgovorim, nego smo mu bacili konope za vezivanje. Ujedno pitao sam ga za cenu veza preko noči. On je mirno spustio konope i otišao u recepciju da pita za cenu. Nisam mogao da poverujem da je prosto bacio konope bez da bi vezao brod. Kada se vratio ja sam ga pitao da li je prvi put u službi mornara. Nego, dao je informaciju o ceni, 100€. Hvala, ne. Za 5-6 sati spavanja u luksuznoj marini, između brodova ne manjih od 20 metara. Ne, hvala. Isplovili smo prema unutrašnjosti zaliva, prema centru Ibize i vezali se na gat lokalnog jedriličarskog kluba. Napunili smo vodu, opalili nekoliko noćnih fotografija i, Ibiza adio, idemo mi dalje.

Noć u marini bila je mirna iako su sajle jarbola žviždale u vetru. Sledeći dan vetar ne popušta (27 – 30 kn). Ja sam iskoristio priliku veza u marini i promenio ulje u motoru, zategao klinasti remen alternatora i vodne pumpe. Jože je za to vreme spremio ukusan ručak. Sredinom dana vetar je pao na 20 kn i mi smo isplovili, pravac Ibiza. Jedrimo mezza nave (polu krma) i veoma brzo napredujemo. Prilikom isplovljavanja iz marine prešli smo nulti meridijan. Od tada dalje pozicija dužine bila je "E", istočno. Na ploteru se to dobro vidi, samo što sam zakasnio dve minute. Bio sam zauzet sa podešavanjem jedara po prilično jakom vetru iz boka.

Oko podne vetar je ojačao i okrenuo na NE što je za nas značilo da smo imali vetar i valove od 2 do 3 metara tačno u pramac. Odlučili smo prekinuti orcanje (plovidba cik-cak u vetar) i okrenuli smo prema najbližoj marini. Uplovljavanje po jakom vetru je prilično zahtevno pošto je ispred marine plićak i treba ploviti između dve bove, postavljene skoro jedna uz drugu kao kod slaloma. Nakon što smo uplovili morali smo tri puta prestavljati vez što u onom vetru nije bilo ni malo prijatno. A sve zbog kaprice naduvanog mornara. Neljubazan odnos na početku, neuređeni WC i tuševi… ostavili su na nas loš utisak. Također cena bila je viša od cena na koje smo bili navikli. Nego, marinu smo zapamtili i po interesantnoj poziciji. Naime ona je smeštena tačno na nultom meridijanu pa se zbog toga zove Greenwich Marina. U tri dana prešli smo 276 NM

Noć bila je prilično mirna, menjali smo stražu prema uhodanom redu. Sretali smo dosta ribarskih brodova, njihova prisutnost održavala nas je budnima, na ploteru pratili smo njihovu poziciju i izbegavali ih na daleko. Preko dana mogli smo videti kako se divna Andaluzijska obala u 21. veku pretvara u beton. Zločin.

Evo, da iskoristim ovaj kišni period i povedem vas dalje prema Jadranu Etapa Motril - Cartagena Plovili smo uzduž Španjolske obale, preko velikog zaliva Almeria Imali smo krmeni vetar, val do jedan metar, mesec na pola lagano osvetljuje more, milina… temperatura se spustila na 16 stepeni. Noć se je pretvorila u sunčan dan, sredu 3.5. Odlučili smo napraviti kratku pauzu u luci Cartagena, da nadopunimo rezervare za vodu i gorivo, pošto nam je bio plan ploviti do (daleke) Ibize. U Cartagenu, provinca Murcia, uplovili smo oko 17h. Prilaz luci je u obliku slova »S« i od valova dobro štiti velku luku. Tvrđave na kopnu su znak da je luka dobro zaštićena i od napadača. Cartagena je naseljena više od dve hiljade godina, vrhunac je postigla za vreme Rimskog carstva. Tada se zvala Carthago Nova. Bila je kao što je i danas, jedna od najznačajnijih luka u zapadnom Mediteranu. Tu je i glavna Španjolska vojna luka u što nas je uverila podmornica koju smo sreli prilikom isplovljavanja iz Cartagene. Danas grad broji oko 200.000 stanovnika. Jedva smo pronašli benzinsku pumpu, smeštena je u čošku marine. Samoposlužna je što je opet bio izazov za nas. Naime kod ovakvih pumpi nikada ne znaš princip punjenja. Na nekim odrediš količinu goriva, automat ti skine karticu i točiš. Mogućnosti da se zajebeš su dve: ili platiš preveliku količinu koja ne može stati u rezervar ili predvidiš premalu količinu pa moraš ponavljati postupak i opet imaš one dve iste mogućnosti. Na nekim drugim automatima kartica ostaje dok točiš i na kraju skine pare. Sreli smo se i sa nekim drugim »sistemima«. Cartagena nam se učinila lepom pa smo odlućili da se vežemo na kratko vreme uz glavni gat. Obećali smo redaru da nećemo dugo. Poželjeli smo »restaurantsku« hranu ali u to vreme svi restorani (osim jednog) bili su u »siesta« modu. Okupirali smo dakle onaj »budan« sa simpatičnim ali uspavanim konobarom. Čekanje na one jadne kalamare bilo je kao večnost… Ko tu plaća struju i ko se švercuje? U povratku šetnjica uz sladoled Isplovili smo oko 19h. Na izlazu iz luke sreli smo podmornicu sa postrojenom posadom. Interesantno. Slavko, on je delomično profesijonalno deformisan, potajno je snimao podmornicu kroz prozorčić kabine, ja sam zumirao iz palube… i ostao živ.

Ujutro ili pre podne, posle podne često zna biti pljusak

Da, da, MC, ali dimenzije su iste... tek da stane u tvoj gepek

Nekako izgleda da ću ja otvoriti temu "iz Slovenije do Irske" i nazad (razume se)...

Uživam... budim uspomene... Nego ti si taj iz reklame za American Ekspress, torbica za kreditnu karticu i spray za podmazivanje lanca, neprocenljivo...

Toooooo...SH20

Mile, putopis , ali otvaranje fotki

Super... baš me interesira hoćeš li na SH20

Pećenje na pećenje... pa roštilj na roštilj... to se zove moto avantura... Sad mi žao što nisam bio uz tebe, Ćale

Komšo, čestitam na jubileju i bogatom moto istorijatu. Lepo se provedite na putovanju!

S obzirom na njegovu korpulentnost, terca ili kvarta na dole...

Može, može, otkad me je Marin (http://restoran-marin.hr) razmazio vrlo visokim kvalitetom

Onoliko koliko je Ćale bio iznenađen i veseo što smo se sreli, bio sam i ja. Zajedno smo proveli tri dana, ni u jednom momentu meni nije bilo dosadno, naprotiv, uživao sam u zanimljivim razgovorima o različitim temama. A tek zajednička vožnja... super. Ali kada bi negde stali, kao hipnoza, sve oči u crvenog Dukatija. Magija... No, ipak svi ne misle tako, napisaće Ćale...

Želim vam srećan put i dobro vreme... a BJB forumu lepe fotografije

Vroc-Kapo, u Velu luku uploviću samo zbog tebe... i Lipotice, razume se...