Koliko puta mora da se napise: Bez slika nista ne verujemo Dobrodosao i neka te masina slusa koliko god ti budes zeleo.

Drugi dan, 2.9. "Metoda uzaludnih pokusaja" Budjenje posle osam, sator sam postavio tako da ga sunce ujtru neobasjava. Nema veze, danas je planirana relativno kratka voznja pa nije frka sa vremenom. Aha... Brzo se pakujem jer nema nekog posebnog razloga da se zadrzavam na tom mestu, vec u 9:30 sam na motoru i hitam ka gradu u potrazi za pekarom. Iz nekog razloga istu jedva nalazim. Kratka pauza za dorucak i odo'. Lokalnim putevima kroz sela stizem do jezera Vodojaza, odatle krece prvo vanasfaltno parce puta. Planiranih dva'es i nesto kilometara do Gledica. Vec u prvoj krivini na dobrom makadamu mi je jasno da nisam zadovoljan novim gumama (do tada presle 500-ak km). Klize na sve strane, prednji hoce da pobegne... A nije da forsiram. Pritisci isti kao na starim gumama (Shinko 705, prilicno asfaltno orjentisane gume sa kojima nisam imao nikakvih problema). Od mesta Tresnjevak pocinje sumski, zemljani put. Naravno da je jos klizavije. Od samog starta ne uzivam u voznji, cekam da se dokopam neke pumpe i smanjim pritisak u gumama. To je jedino sto mi pada na pamet jer ponasanje K60 na terenu hvale bas svi, nemoguce da sam ja toliko zahtevna musterija Necu pasti, nema razloga za pad, teren nije zahtevan. Valjda necu pasti. Aha... Put je izdignut na sredini, ja vozim desnim kolotragom i hocu da se popnem na sredisnji "greben". Nagib nije neki, na isti nacin sam se penjao i iz strmijih kolotraga. Prednji tocak nece da se popne, lakse mu je da klizne Pre nego sto sam stigao da odreagujem na bilo koji nacin vec sam klizao na levom boku. Noga izmedju motora i tla nekako uspeva da ostane nezgnjecena. Blazi bol u rebru je jedina posledica (i dan danas me jos uvek boli. Tesko da je naprslo jer to boli vise i cesce ali neko nagnjecenje ocito jeste ) Prasine od klizanja ima neverovatno mnogo i svuda. Ovo mi je prvi pad sa motora pri brzini vecoj od 10km/h, moram priznati da osecaj i nije nesto posebno lep. Bez problema dizem motor, lako je kada su tockovi ispod tezista. A onda odusevljenje... Levi crash bar je rotirao na mestu gde se selnom kaci za ram (pozdrav za majstora, srafovi nisu bili stegnuti kako treba). Kako je on rotirao tako je i usao u plastiku koja je pukla na dva mesta. 2:0. Bocna plastika ispod sedista je izgrebana ali to je vec ok, nema zastite koja bi sve osigurala. Kasnije videh i da je plastika kod fara solidno izgrebana. Smanjujem pritisak u gumama odmah i trenutno, metoda provere je odokativna- u voznji isti djavo... Iznerviran zbog glupavog pada tj posledica nastavljam dalje. O uzivanju u voznji bas nesto i nema govora, samo cekam da se dokopam asfalta. Teren mi se svakako nije svideo za voznju, i pre pada nisam bio odusevljen. Oko sela Dulene je kraca asfaltno parce puta, taman da mi odvrati misli. Posle Dulena krece deonica koja opravdava naziv danasnjeg dana. Pratim tracklog, put je jako izrovan,, zemljani, rupa je puno i duboke su. Srecom suvo je. Na raskrsnici dve opcije. Ona koja deluje kao da meni odgovara vodi strmo, jako strmo, desno uz brdo a drugi put je prilicno normalan i ide levo. Peske obilazim desnu varijantu, strmi deo je kratak ali su me spopali stra'ovi pa nekako nemam zelju da isprobavam. "Idem levo pa ako to ne uspe onda cu ovuda". Kao sto rekoh put je ok. Brzo nailazim na kapiju za stoku. Gasi motor, sidji, otvori kapiju, pali i preteraj motor na drugu stranu, zatvori kapiju, vozi dalje. 100m dalje jos jedna kapija. Vec je jasno da je i put puno losiji tj da se ne koristi. Nema to veze, tvrdoglavost je bas super stvar... Ponavljam proceduru, prolazim i drugu kapiju. A onda, ko bi rekao, eto i trece kapije. I nju prolazim. Put je na dalje samo zaravnjeno sumsko tlo. Ni to nema veze, idemo dalje. Svakim metrom sve je ociglednije da put ne vodi nigde ali ja ne odustajem. Put je usecen u stranu strme padine, i sam je vec pod bocnim nagibom a naravno da je tu i strm. U trenutku kada je besmislenost daljeg napredovanja postala dovoljno ocigledna da je primetim situacija je bila neprijatna po mene. Strmo, puno opalog lisca, bocni nagib takav da levom nogom ne dohvatam zemlju. Za okretanje apsolutno nema mesta, sa leve strane puta je strma padina. Par metara ispod tj iza mene je nesto sto je nekada bila raskrsnica, a sada ce posluziti kao okretnica. Ugasen motor u brzini i polako se na kvacilu spustam u nazad (prednja kocnica nema efekta, zadnju ne mogu da koristim jer se samo desnom nogom oslanjam). Mic po mic i eto me na "prosirenju". Sad jos samo treba okrenuti motor na jako malom prostoru i to tako sto ce vrlo brzo biti usmeren nosom prema rupi. OK, i to je reseno, vracam se nazad. Slepi put VS Gliga 1:0. Da li vam ovo lici na put? Nije ni meni... I to samo zato sto dalje to i nije put Ponovo kapije. Na prvoj srecem vlasnika imanja. Kaze covek da je put kojim sam krenuo neprohodan. "Ma 'ajde, nisam primetio". Savetuje me kako da stignem tamo gde zelim. Tu otpada i ona jako strma deonica, kaze da je to okolo. "Vrati se do sela, kod kola skreni levo i prati potok. Ima par odvajanja i sva odvedu na isto mesto ali ti je najlakse i najblize uz potok". Druga kapija, treca kapija, put sa dubokim rupama su iza mene. Put uz potok je ok. Stvarno prolazim par odvajanja. Put uz potok je i dalje ok sve dok nije postao put KROZ potok. Srecom vode skoro da ni nema tako da se prolazi opusteno. Do jedne tacke put je sasvim dobar, koristi se za izvlacenje sume. A onda se dolazi do tacke odakle krece izvlacenje sume a ovaj put nastavlja dalje. Opet, sasvim je ocigledno da se ni ne koristi. Oboreno stablo preko puta, kao da bi se uz desnu ivicu (tu je i padina) moglo preci jer je mlado. Pre prelaska ipak u daljini vidim veliku gomilu lisca dalje na putu. Setam da vidim sta je. Gomila lisca zapravo i nije toliko velika. Ali koren izvrnutog stabla koji je na sred puta i potpuno ga blokira jeste! OK, idemo nazad. Srecom pa je to sve prilicno blizu tako da se ne gubi puno vremena. Slepi put VS Gliga 2:0. A bio sam na par stotina metara od predvidjenog alternativnog puta. Tako blizu al' tako nedostizno. Opet kroz korito potoka, biram prvi put koji se odvaja u pravcu koji mi odgovara. Uzbrdo i kolotrazi sa vertikalnim stranicama. Naravno da upadam u kolotrag, izlaska nema. Mic po mic i izlazim na nesto normalniji deo, jos jedan mic i eto je kapija. Za razliku od prethodnih koje sluze samo da ovce ne pobegnu ova sluzi i da ljudi ne udju. Dakle nema otvaranja. Slepi put VS Gliga 3:0, a tek je prva cetvrtina, da ne kazem osmina puta OK, opet nazad, ovaj put nizbrdo. Vec razmisljam da odustanem od pokusaja prelaska brda i da asfaltom spucam prema Vrnjackoj Banji. Ipak u zadnji cas odlucujem da nema odustajanja, postoji jos jedan potencijalni put. I naravno, posto mi je to bio zadnji izbor ispostavlja se da je put sasvim dobar. Ako se dobro secam cak je i podloga kamenita a rupa i kolotraga nema. Sto bi rekli odredjeni ljudi "sasvim je ocigledno da se put koristi". Nailazim na kolibu, deda potvrdjuje da ovaj put vodi tamo 'de meni odgovara. Ako zelim mogu cak i da se spojim sa originalno predvidjenom rutom ali mi se to vise ne svidja (opet, tereni nisu nesto posebno primamljivi za voznju). Kaze deda: "na raskrsnici skrenes levo/desno pa desno/levo, pratis put i izaci ces u selo XYZ, taman da vidis predsednikovu kucu". Koji sad predsednik, koja kuca? Nema veze, bitno je da je put ok i da idem u dobrom pravcu. Na livadi pravim prvu pravu pauzu pa nekako uspevam da primetim i lepotu ovog kraja. Sumski put postaje makadamski, pored puta zapustena ograda iza ograde betonski stub sa gomilom kamera. Nista mi nije jasno, sta koji moj neko ima da snima imanje u sred nicega... Iza sledece krivine je asfalt a kroz ogradu uspevam da vidim lepo sredjeno imanje sa kucom. Stubova sa kamerama je puno. Kucica sa obezbedjenjem nekoliko. Aaaaaa, "Videces predsednikovu kucu" odjednom odjeknu u secanju. Stajem vec ispod imanja, iza druge ili trece cuvarske kucice, da namestim retrovizore (nakon sto padnem obavezno se setim da ih okrenem tako da ne stradaju prilikom sledeceg pada. Jos se nisam setio to da uradim pre pada Inace, izdrzljivost retrovizora me fascinira. Narocito levog. Svaki put kada se motor prevrne, a bilo je takvih slucajeva jednom ili dvaput , doceka se na retrovizor. On uporno odbija da se slomi, svaki put se samo rotira i tako me postedi troskova), iz kucice cujem motorolu kako govori broj mojih tablica. Odjednom mi drago sto nisam nista fotkao, kakvi su zadrzali bi me na info razgovoru. Asfalt prema Gledicu je krivudav i iznenadjujuce odlican. Zapravo ne iznenadjuje, pa nece se valjda predsednik truckati losim putevima... Posle je los i manje krivudav, makar nema saobracaja. U mestu Stubal silazim sa asfalta i odlicnim makadamom preprecujem do puta Kraljevo-Trstenik. Pauza na mostu preko Morave. Polja kukuruza svuda pored puta pale lampicu u glavi, "uberem par komada, uvece svakako imam vatru u kampu i eto super vecere". Ipak preskacem, ni sam ne znam zasto. Ovde bih napravio pauzu. Previse mi vremena odlazi na kuckanje tj smisljanje teksta a sedenje za racunarom mi sve manje prija. Nastavak veceras ili sutra. Hvala svima na paznji i komentarima, sjajni ste. Puno znaci podrska

Da li neko ima kombinaciju za donosenje robe iz Slovenije? Trenutno su TCX Infinity cizme na lepom popustu pa bi bilo dobro iskoristiti priliku. http://www.tc-motoshop.si/si/motoristicni-skornji-tcx-infinity-gore-tex-i3134.shtml Nemam kola i par drugara sa kojima bih licno otisao. Nemam ni pasos Ako neko slucajno ide i raspolozen je da u Srbiju vrati cizme rad sam da ga pocastim novcem od povrata poreza.

Od priprema za ovaj put montirao sam nove gume (K60 Scout), dolio ulje u podmazivac lanca i isturpijao kraj polomljene rucice kvacila. Ruta koju sam ranije imao isplaniranu je sada jos dodatno obogacena, ubaceno je puno vanasfaltnih deonica, trajanje je sa originalnih 4-5 dana produzeno na 9-10. 'oce to tako kad se covek zaigra... Stare gume su imale dovoljno sare da izguraju jos ovaj put ali sam odlucio da se ipak pocastim novima. "Bice puno off-a, mozda bude kise, nemoj da se zezas sa skoro celavim ulicnim gumama..." Zajeb je bio evidentan cim sam prvi put sisao sa asfalta ali o tome u sledecem nastavku 1.9. Prvi dan je tu samo kako bih se dovezao do pocetne tacke "pravog" putovanja, u ovom slucaju Kragujevca. Starim putem do Beograda. Jedino vredno pomena na tom putu jeste guzva od N. Pazove pa do iza Batajnice zbog aeromitinga koji se odrzavao sutradan. Kroz Beograd prolazim brzo, saobracaj nije zakrcen tako da ne gubim vreme. Odmah iza BG put postaje zanimljiviji za voznju, tu su prve krivine. Pravim krug oko Avale, iskusno propustam priliku da fotkam kod tornja (bilo puno ljudi, ne volim mesta gde ima puno ljudi/turista), "bice kasnije sigurno jos negde lep pogled na toranj..." Aha... Hteo sam negde tu na Avali da napravim i pauzicu, da iskuliram, ali su sva normalna mesta prosla prerano. Prvi put sam ovde. Dok sam to shvatio vec sam bio na putu za Mladenovac... Do kraja nisam ni provalio da li je taj kruzni put na Avali jednosmeran ili dvosmeran, nekako se nadam da je jednosmeran Putokaz za neiskusnije Put dobar, krivudav, milina za voznju. Prava prilika da se malo razdrmam posle monotonije vojvodjanske ravnice. Do Topole nigde ne stajem. Oplenac je odlicno mesto za predah, da se protegnu noge i udahne cistog vazduha. Kompleks je jako lepo sredjen, vidi se da se vodi racuna. Postaje jasno da je jesen vec tu, iza ugla, ovo su zadnji trzaji leta. Do Kragujevca stizem opustenom voznjom. Svuda u okolini su pitomi brezuljci, oku vrlo prijatni. Plan mi je da kampujem negde na jezeru u Sumaricama. Kod brane je kafana, u kafani se priprema svadba. Odluka je jednostavna- otici sto je moguce dalje odatle Pogodno mesto nalazim uzvodno od pocetka jezera na nekoj njivi. Posto je jos bilo rano za podizanje kampa odlucujem da napravim krug po gradu, kupim klopu i sipam gorivo kako sutra ne bih gubio vreme na to. Krug po Sumaricama, prilikom planiranja sam smetnuo sa uma postojanje i znacaj tog lokaliteta. Brojni spomenici su tu da podsete... U sumrak podizem sator, pet minuta kasnije na njivu (zapravo vise livada) dolazi lik u Jugu, dosao da pokosi nesto deteline za svinje. Imanje je njegovo, nije nikakav problem da prenocim. On odlazi a u roku od par minuta sa susedne livade prelaze dva pastira sa stadom ovaca. Elegantno prelaze preko dela gde je detelina i vracaju se nazad (kao i na drugim mestima sve, sve je suvo). Noc je topla, mesec skoro pun tako da od gledanja zvezda nema nista. Malo se izlezavam na livadi, malo setam a onda cinim nesto sto sam mislio da je nemoguce- odlazim na spavanje pre dvae'sidva casa. Vruce je kada se pokrijem vrecom, hladno ako se ne pokrijem. Racunam da cu zbog ranog leganja rano i ustati. Aha... 227km za 4.5 sata. Track log je u prilogu, otvara su u Google Earth-u ili Map Source (preferiram GE zbog satelitskih snimaka, daju bolji uvid) D1.gpx

Track log ce ici po danima, kako koji napisem bice prikacen uz odgovor. Nema preko reda Ono sto tebe interesuje: od jezera pa uzbrdo je jedina deonica koju smo presli i vi i ja. Vi ste na vrhu skrenuli levo prema Vrtibogu i dalje a ja sam dosao sa druge strane, znaci vama bi to bilo desno. Od Toplog Dola prema Babinom Zubu uglavnom isti put s'tim da ste vi uspeli da prodjete pored one kolibe pa kroz travu a ja sam iskusno odustao i izasao normalnim putem Krecem da piskaram, prvi dan je asfaltni pa cu samo ukratko

Kad su tockovi okrenuti uzbrdo onda se psuje, skida se torba a motor se na zemlji okrece u povoljniji polozaj; opustencija. Naglasak je na psovanju, bez toga nece ni da mrdne. Moz' biti da sam zbog toga svo vreme imao upale misica

Doslo je vreme za novu temu. Vise dana, vise kampovanja, manje kilometara, vise glupavih padova, vise novih poznanstava... Uzivanje isto Za sada samo fotografije kao najava, prica sa (mnogo) vise fotografija sledi narednih dana. Nesto ispod dve 'iljade kilometara, deset dana uz jedan dan odmora, sve kampovanje. Dan 1, Novi Sad-Kragujevac Dan 2, Kragujevac-Brzece Dan 3, Brzece-Vlasinsko jezero Dan 4, Vlasinsko jezero-Stara Planina, Arbinje Dan 5, Arbinje-Topli Do, krug po Staroj Planini Dan 6, Topli Do-Grza Dan 7 i 8, odmor i Kucajska endurijada Dan 9, Grza-Laznica Dan 10, Laznica-Novi Sad

Evo i ostatak fotki, sa drugog aparata: Malo ljudi Sa ili bez cigare, pogadjajte koju je bilo teze snimiti Gorivo na Velikoj Brezovici, odlicno snabdevena pumpa Lazareva/Zlotska pecina: Klopa i jos malo karikatura Spavanjem u domu propustate... Toliko od mene

Prvo da se zahvalim Aci na kompletnoj organizaciji i svima na lepom druzenju, sjajni ste Nesto slika, kasnije ce biti jos: I povratak do Grze. Na poslednjoj fotki se vidi zasto nije bas najbolje voziti zadnji u grupi na izuzetno prasnjavom terenu sa podignutim vizirom U par navrata bukvalno nisam video put ispred sebe...

Kad je to okupljanje? Cetvrtak, ili petak uvece?

Super ideja

Gde je najbliza pumpa tj da li postoji pumpa na putu od Boljevca prema Grzi?

Priprema... Novi opanci. K60 Scout na oba tocka Isturpijana rucica kvacila tako da vise ne grebe, skid-plate vracen u nesto normalniji oblik, naliveno ulje za podmazivac lanca= motor spreman. Pozor... Zavrseno planiranje trase. U zavisnosti od toga sta sve obidjemo u grupi na Kucaju planiram 10-11 dana gde je samo prvi dan cisto asfaltni (NS-Kragujevac). U prilogu je kompletna ruta, Google Earth otvara. Ne znam ukupnu duzinu. Dnevne kilometraze su ovaj put skracene, svaki dan osim jednog je ispod 200km ako ima off-ovanja. Najduzi je 240km, od Kopaonika do Vlasinskog jezera, uz mnogo toga usput. Sad! Nije sad, sutra krecem Nastavak 2012 a.gpx

Ako ne vozis po blatu nema neke potrebe za tim zahvatom. A ako volis da se kaljas onda je to koristan dodatak jer se ovako hladnjak napuni blatom pa puno, puno losije obavlja svoj posao (meni se desavalo da ventilator ostane upaljen i 5 min nakon sto ugasim masinu, sa cistim hladnjakom nikada nije radio duze od 10-20 sekundi). Od cega raditi? Mozes od drugog blatobrana ako su ti lako/jeftino dostupni. Ja razmisljam da iskoristim komad plasticne cevi za kanalizaciju. Treba naci cev odgovarajuceg precnika i oblikovati je po potrebi.

Ovaj put cu izgleda ja biti najgori od sve dece: Krecem u subotu a na Grzu stizem u cetvrtak, vozim sve sto ima da se vozi a posle produzavam jos dan ili dva preko Beljanice, Djerdapa i Deliblatske Pescare

Ako vreme ostane ovako normalno mozda vec za vikend krecem na drugi deo puta: Teleport do Kragujevca (asfaltom), Gledicke Planine, Goc, Zeljin, Kopaonik... Vlasinsko jezero, Stara Planina, Tresibaba, Tupiznica, Rtanj, Kucaj (gledao bih da se uklopim sa terminom okupljanja na Grzi, ako ga bude), Beljanica, Djerdapska magistrala i Deliblatska pescara za kraj Ako ima zainteresovanih kojima odgovara termin i destinacije javite se Negde je vec napisano: Canon A570is, idiot i Canon EOS 450d za ozbiljnije snimke.

Flah je kupljen kao obicni pljosnati profil (20x2mm, ~130din/m duzni). Savijanje je islo sto na motoru sto na stezi. Sve sto vidis na slici je iz jednog dela. Busenjem sam zeznuo prvu verziju, ovo je druga Ja nisam vican majstorisanju ali ovo se stvarno lako i brzo pravi (istina, pomaze kada je dostupna radionica sa alatima). Da napomenem: zljeb na posudici je uzan za ovu sirinu profila ali u ponudi nisam uspeo naci lim 15x bilo sta.

Evo, evo Ovako sam resio kacenje posude. Ideja je od kolege Indjinma, izvedba moja. Prvo sam hteo tim istim flahom i da obuhvatim posudu ali na kraju vise nisam imao zivaca da majstorisem. Vezice rade posao savrseno. Sada bi trebalo jos malo podesiti ugao posude (tako da dno lezi na onom donjem delu lima) jer je ovako nagnuta na jednu stranu. Inace meni ovaj sistem fercera preko pet 'iljada kilometara, dosta od toga van asfalta. Jedini "problem" je sto posuda ponekad pusta ulje i nekada se desi da iscuri par kapi ulja kada parkiram motor. Lanac nisam nijednom cistio za to vreme, mada bih sad vec mogao

Kupljen flah, napravljen nosac- dugujem fotke. Ranije sam gledao svuda osim u Uradi Sam. Ni na jednom stovaristu nisu imali aluminijum a u Mr. Bricolage-u je cena preko 500 din

Prvo: smanji rezoluciju Sto se mene tice cela fotka je trebala biti dosta svetlija. Vidim po senkama da si se igrao rasvetom, preporucio bih ti da ispred sijalice stavis obican papir ili neku tanju tkaninu kako bi se smanjila "ostrina" senki tj da bi dobio difuzno svetlo. Kadriranje moze bolje, ne treba ti onoliko praznog prostora iznad hrane, pogotovo sto je dole skoro odseceno. Bilo bi dobro ako bi za podlogu uzeo nesto bez tako ocigledne teksture i sto ce manje odsjaja imati (odsjaj moze da se eliminise i uglovima rasvete). Ili jos bolje da hranu ubacis u tanjir jer joj je tu mesto-pre nego sto bude pojedena. naravno Vezbom do savrsenstva, samo fotkaj

Prvo jedno pitanje za tebe, dok ne zaboravim: Gde si nabavio aluminijumski flah? Vidim da si vec povezao ventil tako da se ovaj post ne odnosi direktno na tebe al' bi mogao posluziti nekom drugom sa KLE-om: U kutiju sa osiguracima ulaze dva konektora sa gomilom zica. Na donjem konektoru imaju dva slobodna mesta (bar na KLE iz 2006.), ono koje je obelezeno plavom bojom stalno ima struju, cak i kada je kljuc izvadjen iz brave. Pogodno je za vezivanje 12V uticnice recimo. Crveno obelezeno mesto struju ima tek kada se da kontakt sto je odlicno za povezivanje ventila podmazivaca. Na oba konektora je vezan i osigurac od 10A. Servisno upustvo kaze da je taj "plavi" konektor predvidjen za dodatne potrosace a da je "crveni" za svetla. Ne znam kako i zasto je kod mene crveni ostao slobodan ali mi je drago da jeste

Dobra!

"Nisam ja, zeka je..."

Ja postavih u proslom postu link ka uvozniku Elf ulja. Rade i maloprodaju, polusintetika 10w40 kosta 430 dinara po litri (toliko sam ja platio, jos stoji ista cena) plus dostava za one koji nisu iz Beograda. 1645 din su bile 3l ulja i dostava. http://www.profaco.rs/proizvodi/motocikli/moto-4hp-eco-10w40.html

http://www.profaco.rs/proizvodi/motocikli/moto-4hp-eco-10w40.html Nedavno porucio, dobio i sipao ovo gore ulje-polusintetika je u pitanju. Presao sam do sada nesto ispod 3 'iljade i nemam zamerki. 3 litre ulja budu nesto ispod gornje crte kada se masina dobro ocedi i uz zamenu filtera. Iskreno ne vidim zasto bih ponovo kupovao neko ulje od preko 1000 din/litri Jedina razlika koju primetim u odnosu na prethodno ulje (Bardahl xtc60 10w40) je sto Elf i dalje ima skoro nepromenjenu boju. Bardahl je prakticno posle prvih 20 km vec bio crn (istina, prethodno ulje je stajalo 3 godine u masini pa je moguce da se nije ocedilo kako treba). Oko gradacije takodje ne bih previse razmisljao. 10w40 pokriva raspon od -10 do +40 (upustvo za KLE-a kaze da je to ulje optimum u tom opsegu temperatura, ja nemam nameru da se pravim pametniji od Japanca) sto je u nasim uslovima ok za bukvalno celu godinu.