Jedan prekidac je otisao krajem sezone. Nije mu toliko vlaga naskodila (nema tragova korozije) koliko se izgleda rasklimao iznutra pa vise ne moze da uspostavi kontakt. U pitanju jesu prekidaci sa Ebay-a samo sto je cena jos povoljnija nego sto si napisao, Ja ih platim oko 2.5$. Za te pare se ne isplati zamajavati sa pravljenjem nosaca za neke druge prekidace... http://www.ebay.com/itm/Universal-Handlebar-Motorcycle-Accident-Hazard-Light-Switch-ON-OFF-Button-UTS-/161206211681?pt=LH_DefaultDomain_0&hash=item2588a39461

Dovoljno je 250ml za obe kocnice

Ja sam proverio i tu novu M+S, bezbolno padoh Ne voli dodavanje gasa po mokrom u gradskim raskrsnicama.

Stari prozori koji uopste ne dihtuju, soba koja se skoro ne greje i hladne bosanske zime... Svakog dana novo umetnicko delo

Priroda u ulozi umetnika, led na prozoru.

Telefonska govornica koja sluzi za sve osim cemu je i namenjena. Ne znam koliko se vidi, slusalica je polomljena na dva dela a na "okupu" je drze kablovi... Autobuska stanica Sarajevo.

Obratii paznju na troskove dostave, 40$ za Srbiju u ovom slucaju. Na to sve jos dodas carinu i porez...

A, ne Pero, to je bilo aktuelno 2012. godine Tokom prikupljanja materijala za ova dva putopisa samo sam jednom tako glupo pao. Dva puta motor pao sa bocne nogare sto se ne racuna

Secate li se ovih? Cekanje izlaznog signala (umelo potrajati vise desetina minuta), okretanje broja, nada da nece biti zauzeto jer onda sve treba ispocetka... Zamislite kucanje SMS poruke sa ovakvom "tastaturom"

AVAZ-ov spiralni toranj u Sarajevu. Velika, čista, poslovna zgrada Novac u rukama...

Bice u dogledno vreme jos jedan putopis. "Civilna" varijanta ovaj put, skoro bez silazaka sa asfalta (osim da bih se razbio sa motora na prilicno atraktivnoj lokaciji u Albaniji...) Ovih par fotki sa Vlasica i Romanije nemaju nikakvu pricu koja bi ih pratila. Otis'o u posetu familiji, bilo mi dosadno a lep dan i eto razloga za Vlasic... @ SVI Jos jednom koristim priliku da se zahvalim na komentarima i posvecenoj paznji. Bas puno znaci kada vidim da se ulozeni trud u piskaranje isplati, da se ovo mnogima svidja

Sumrak zato sto je lepse nebo kada je tamno plavo nego crno. U to doba jos ima prirodnog osvetljenja na objektima. Kada je pravi mrak onda je jedini izvor svetla ulicna rasveta. Ovi nasi jeftiniji objektivi nisu bas najostriji ni u idealnim uslovima. Mali otvor blende (18-22 kako ti rece za ove fotke) je svakako otezavajuca okolnost. Objektiv gubi na ostrini kada je tako mali otvor blende. Ove tvoje fotke su skroz OK. Ne mogu da procenim da li je mozda malo promasen fokus ili je samo u pitanju neostrina objektiva. Svakako ne treba zanemariti cinjenicu da se Goshke fotografijom ozbiljno bavi vec koju godinu i da ima i znanje (sto fotkanja sto obrade) i opremu. Obzirom da si ti tek nedavno nabavio dSLR ja se na tvom mestu ne bih skenjavao sto fotke nisu na tom nivou, to dolazi sa vremenom

Za noc obavezno tronozac. Autofokus takodje ume da pravi problem. I gledaj da fotkas pre nego sto padne pravi mrak, dok nebo jos ne postane crno (dakle pozeljno je da bude kao na ovoj Goshketovoj fotki koju si okacio).

*begin off topic* 9ka, 1900 i nesto din plus 250 za dostsvu u Totalbike.rs Dolazi sa onom brzom spojnicom. Za desetofaz je oko 2700 din, isto Sram. Ako ti se stari lanac previse isteglio (12 celih karika duze od 30.8cm, kod novog je malo iepod 30.5) verovatno ces morati da menjas i kasetu jer nov lanac nece nalegati. Drugar je nedavno morao da menja i kasetu i jedan od lancanika napred al' je zato sa istim lancem presao 15ak 'iljada km... *end off topic*

Putevi na Tari su dovoljno dobri za obicna putnicka kola, jedino nisam siguran koliko je vozanje dozvoljeno. Bar neki od ovih puteva su imali zvanicni znak zabrane saobracaja (apsolutno se ne secam koji) ali to je nekako lakse ignorisati motorom... I da, od Zaovinskog jezera do Predovog krsta na jednom mestu se prelazi potok. Ne secam se koliko je tu izrovano... Sto se tice zelje za ovakvim voznjama, ako imas zelju, dozvolu i registrovan motor nemas sta cekati. Ja sam na moje prvo ovakvo putovanje, 12 dana solo voznje i kampovanja, otisao u drugoj sezoni voznje motora... Ako kampujes na divlje a hranu kupujes u prodavnici ukupni trosak ovakvog putovanja ne prelazi 200 eura (na gorivo ode ubedljivo najveci deo para. Jesti moras i kuci tako da ej to isto ) tako da nije nedostizno sa te strane.

Posto ste tako dobra publika evo jos par fotki. Nevezano za ova dva putovanja a opet nedovoljno da opravda novu temu Romanija, kratko skretanje sa puta da isprobam nove gume: Vlasic: Toliko od mene. E, da. Kruze glasine da postoji i video sa ove voznje sa Vanjom

Odmah bolje vozim

Super Sad samo redovno skljocaj.

Ipak si uzeo 400d?

U Sarajevu sam imao par dana nekog posla. U svom tom ludilu pojavilo se i par dana slobodnog vremena, odlicna prilika da obidjem familiju u Travniku. Bla bla bla, vreme je da se vratim za Sarajevo. Postoje dva normalna puta kojima se ovo moze uciniti. Jedan je ostecen i vodi skoro stalno kroz naselja, drugo ce uskoro biti autoput (u narednih 10-ak godina...). Oba prilicno nezanimljiva. Kroz neku pricu saznajem i za trecu opciju, put preko planine Vranica i Prokoskog jezera... Vranica mi je dobro poznata iz caletovih prica (planinar) tako da imam zelju da je obidjem. Nisam planirao nesto puno zadrzavanja tako da krecem posle rucka. Na kraju krajeva to je samo 30-ak kilometara van asfalta, putem koji koriste i putnicka vozila... Navigacija se svodi na "prati glavni put." I na sumara koji me vratio na pravi put posle par kilometara u pogresnom pravcu... Slike... Cist motor, nakon duuuuugo vremena I sad, dodjem na jezero, vidim da postoji put koji vodi gore u planinu... Ko sam ja da ne proverim kuda se moze stici... Prevoj, tragovi vode prema nekom vrhu odma' tu desno... Sa vrha lep pogled na drugu stranu prevoja, mora i to da se ispita... Kada se prodju neki prvi pasnjaci put postaje zaista los, nema tragova da je bilo ko prolazio u skorije vreme. Dan je pred izmakom i odlucujem da dalje istrazivanje ostavim za neku drugu priliku (put inace u neko doba sidje u Gornji Vakuf. Nije u pitanju put koji grebenom prelazi celu Vranicu a nije ni ovaj sa sledecih slika ) Nazad na prevoj, jezero... Prizori su i dalje fantasticni. Ta neka promenjiva oblacnost i zalazece sunce su pravili bas lepu igru svetla... U stvarnosti je jos zelenije. Nisam uspeo da pogodim nijansu nikako... U Fojnicu, pocetak normalnog asfaltnog puta, silazim vec po mraku. Ovaj put je izostao nocni off.

4. Dan, 15.7. (Podgorica-Sarajevo) Vanja je zbog posla danas morao nazad kuci. Meni se nije samom vozilo jos par dana jer su mi preostali planirani tereni dobro poznati. Isto tako nije mi se svidjala ideja da do Sarajeva idem najkracim putem. Dakle, ovo je kraj zajednickog putovanja. Krace konsultacije sa kartom mi daju neku okvirnu ideju, vreme je da vidim sta se na Durmitoru moze otkriti bez GPS-a. U Podgorici je vruce. U kanjonu Morace pokusavam da nadjem neko mesto gde bi se moglo sici do same reke. Posle nekoliko laznih uzbuna nalazim na sto trazim. Odatle vade sljunak, neposredno uz reku je iskopana velika rupa koja sada ima ulogu bazena. Mesto je idealno i za kampovanje, ne vidi se sa magistrale niti u blizini ima kuca.. Vreme je za opustanje. Voda ledena. Kupao sam se i ranije u vrlo hladnim rekama ali ovo ne moze da se poredi... Uvek me fascinira cinejnica da je nemoguce proceniti dubinu vode koja je ovoliko cista. E da, morao sam i da padnem sa motora Pesak, brzina od 6 na sat i zveranje po okolini se ne slazu bas dobro... Dok sam se spremao za polazak stavio sam telefon na sediste motora. Vec sam izasao nazad na magistralu kada mi je palo na pamet da proverim jel' me se neko setio (inace apsolutno ne obracam paznju na telefon tokom dana kada vozim). Nema telefona... Sidjem opet do reke, na mesto odakle sam krenuo, nema telefona... Vrzmam se tuda i za 5cm uspevam da ne zgazim telefon prednjim tockom... Kanjon Morace. Prvi put vozim ovuda i moram priznati da mi se jako svidja. Nije guzva tako da se lepo napreduje. Odvajam se prema Savniku i odjednom sam prakticno sam na putu. Uzivancija. Posle nekog vremena put se suzava i kilometri sporo prolaze. Nije problem, okolina je lepa... Neposredno pre ulaza u Savnik, na jednoj pauzici, primecujem one biciklisticke putokaze. Nazivi mesta mi zvuce poznato. Proveravam kartu i to je to, konacno je resena dilema oko toga kako stici do Pluzina. Kanjon Nevidio. Put je u pocetku asfaltni. Stajem cesto, obilazim neke vidikovce usput. Kraj asfalta me iznenadjuje, nisam to ocekivao jer je staza obelezena kao da je za sve vrste bicikala... Zao mi je sto ovuda nisam naisao pre par godina, dok jos nije bilo asfaltirano. Ovako iza svake krivine ocekujem nekog lokalnog Sainz-a, a ima ih. Posle nekog vremena ponovo sam na asfaltu. Racunam da je to to sto se tice off-a. Moja karta bas i nije najdetaljnija tako da sam pomislio da sam na "glavnom" putu za Pluzine. Ulazim u neko selo, vozim pravo i stizem do kraja asfalta a malo zatim i kraja puta... Hm... U selu je bila neka raskrsnica, odlucujem da isprobam taj put. Od starta je makadam u pitanju. Zena na konju mi daje neka neodredjena upustva, na kraju opet nisam siguran kuda taj put vodi ali znam nacin kako to otkriti. Uzivanje... Ocekujem da cu se svakog trenutka prikljuciti na put Zabljak-Trsa ali to se ne desava. Kako vreme odmice sve mi poznatije deluje ime onog sela sto sam video na tabli, jos tamo pre Savnika. Boricje... Pa da!!! Dolazim na raskrsnicu odakle je prakticno krenulo nase putovanje po Durmitoru. Samo sto ovaj put stizem drugim putem i iz drugog pravca. Tako odlicno zaokruzena celina... Pluzine, voznja duz jezera, pauza na brani, granica, Foca, Trnovo, Sarajevo... Cas posla... U pozadini je onaj cuveni tunel sa raskrsnicom, kada se od Pluzina krene prema Trsi. Ovo je vec negde u Bosni, reka Bistrica ako se dobro secam. Putovanje je vise-manje gotovo. Kamp oprema je svo vreme ostala sigurno zapakovana u dzaku

Ulica Laze Teleckog, Novi Sad:

3. Dan, 14.7. (Komovi-Podgorica) Jutro otkriva ono sto sinoc po dolasku nismo mogli videti. Otkriva koliko je ova lokacija spektakularna. Setnja prija. Moram priznati da mi je bilo zao sto nisam kampovao ali bice prilike da se to ispravi. Put vodi u samo podnozje vrhova koji se vide na fotkama. Imamo dve opcije kako stici do tamo. Jedna je da idemo okolo, normalnim putem. Druga da se vratimo livadom kojom smo sinoc sisli. Danas cemo barem videti kuda vozimo sto je veliki napredak Obratite paznju na oblake koji se postepeno pojavljuju iznad svakog vrha, mikroklima na delu . Oko tri sata je razlika izmedju prve i poslednje fotke. Vreme je da krenemo u voznju. Sa Stavne, u nadi da cemo pronaci put koji vodi preko Komova bez silazenja u dolinu, stizemo do katuna Ljuban. Scena negde na putu do Lubana: vozimo uzbrdo zemljano blatnjavim putem sa kolotrazima, sveze izrovan teskim masinama. Stajem, osvrcem se nazad i vidim Vanju kako u pola sekunde okrece motor nizbrdo. Meni nista nije jasno, lagano prilazim do njega. "Seku sumu, upravo je drvo palo negde jaaaako blizu." Nizbrdo smo sisli mnogo, mnogo brze nego sto smo se popeli... E da, put prestaje kada se izadje na plato gde je katun Ljuban. Neko vreme smo pratili stazu koja produzava dalje ali taj poduhvat je besmislen sa teskim motorom. Nema drugog izbora nego da se vratimo na asfaltni put, Matesevo, Opasnica... Posle Opasnice smo ponovo van asfalta, idemo prema Carinama. Put je od utabane zemlje i uzan, jos se vide tragovi nedavnog rasciscavanja. Vozim i zamisljam onaj neki najmanji buldozer kako obavlja posao, ne deluje kao da ima dovoljno prostora za iole vecu masinu... A onda nailazimo na potok koji je odneo put. Neverovatna je snaga vode. Potok je sada toliko mali da bi bio izazov pokvasiti se ali u sezoni topljenja snega ocito menja cud. Tu je grupica radnika i vrlo velik utovarivac, popravljaju stetu. Bice gotovi mozda za sat vremena, ne znaju da li je put dalje prohodan jer su tek taj dan krenuli u proveru/popravku. Nekoliko dana ranije ovuda je prosla grupa dzipova pa su oni napravili neku rampu kojom moze da se predje na drugu stranu. Ne cekamo da majstor zavrsi sredjivanje. Na prevoju se put racva, mi idemo do obliznjeg vidikovca odakle puca pogled na Albaniju. U podnozju brda na kom se mi nalazimo je dolina Vermosh u Albaniji, pravo dole. Odavde idemo prema Rikavackom jezeru. Da bi se doslo do jezera put prvo silazi u rupu, dolinu recice koja dalje tece u Vermosh. Ovo je bas zabacen kraj. Put je los i ne vidi bas previse saobracaja. Silazimo do potoka a puta nema, odnela vodica. Ovo nam je bilo i najavljeno uz savet da ispitamo okolinu jer put izlazi na drugu stranu. Tako i bi. Fotki nema... Ponovo se penjemo prema grebenu, put je bolji iza svake krivine. Tu je negde i vreme da odlucimo kuda dalje voziti. Originalni plan je bio da sidjemo do Rikavackog jezera i onda putem koji ide paralelno sa albanskom granicom dodjemo u blizinu Podgorice. To je 30-40 km sasvim nepoznatog off-a. Vanjina zadnja guma je do sada vec postala solidno opterecenje. Da ne bismo rizikovali eventualno cepanje na toj dugackoj deonici odlucujemo da sidjemo do Rikavackog jezera i onda okrenemo nazad, asfaltom pored Bukumirskog jezera. Pogled sa prevoja iznad Rikavackog jezera je prilicno lep i stali smo da fotkamo. Jos se dvoumimo da li uopste sici do jezera ili ne. Nekoliko pucnjeva iz doline pomazu odluku da okrenemo odmah. Jezero na kraju nismo ni videli Put prema Bukomirskom jezeru: Do Podgorice stizemo zabavnim krivudavim asfaltom. To bi bilo to za danas. Hostel Izvor na samom pocetku kanjona Morace (pocetak kada se iz Podgorice ide prema Kolasinu) je bio smestaj za tu noc.

Za fototapetu je bolja fotka istog mesta od, sada vec pretprosle godine. Nema bicikla da unosi pometnju http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/66532-fotografija-dana-tvoja-ne-tuda/page__view__findpost__p__1405339

Za track logove pogledajte ona dva moja putopisa iz 2012. Linkovi su cini mi se na pocetku druge strane ove teme.