Ide se k'tome da je jedino merilo uspeha neke kompanije finansijski plus na kraju godine. Tako menadžeri dobijaju velike i lepe bonuse. Sve drugo je nebitno.

Pitanje je koliko je mala firma u pitanju. Ali onaj njihov reli motor... Osnovna verzija je ispod 9000 funti (za sada izgleda da je moguće samo poručivanje direkt od fabrike, šalju DHL-om. I to je valjda cena sa dostavom.)

Dosta nepotrebna komplikacija. Ali svakako je lepo videti nove ideje

Nameće se pitanje potreba i želja. Ja iz videa nikada ne bih svojevoljno vadio kadrove za fotke, čak i ako snimam u 4k. Fotka je za fotkanje, obavezno RAW format, obavezno naknadna obrada. Ali jasno mi je i da sam dosta zahtevan u tom pogledu i da je većini sasvim dovoljan kadar izvučen iz videa. @cezarpa Dok traje snimanje videa nije moguće paralelno okinuti i fotku.

Kako vidim sa slike u pitanju je masa, eno drugi kraj patrljka zavrnut iznad poklopca hladnjaka. I da, lako moguće da bez toga neće da radi.

Kako misliš kilavo? Pa evo, pre koju godinu su nametnuli da je svi imamo. Kad u nekom momentu nametnu da se ove ostale kartice više ne mogu koristiti verovatno će se pojaviti i prvi korisnik Dine

Pre igranja sa osetljivom stvarčicom vrednom par stotina € bilo bi korisno pročitati uputstvo. Ili pogledati na Youtube, možda i bolja opcija. Ja imam Mavic Air, jeste da smara to povezivanje daljinca, telefona, uparivanje... Ali i to ne traje duže od minut-dva. Meni relativno često traži da kalibrišem kompas što traje još nešto malo vremena. Ne polećem pre nego što mi da obaveštenje "ready to fly". Čim poleti ručno ažuriram "home point", kako bih bio siguran da je na trenutnoj lokaciji. Poletanje iz ruke, sletanje u ruku (ili jednom-dvaput u žbun...). Kada je dron u vazduhu upravljanje i let su stvarno prosti, ne vidim zašto bi neko oko toga imao problema. Ono što zaprava traži vežbu i trud jeste letenje koje obezbeđuje lepe kadrove za snimanje. Tu samo praksa...

Slobodno me podseti s'vremena na vreme ako ti ne javim narednih par dana. Mada, ta rastojanja kod mene nisu merodavna za fabrički motor. Ja sam pozadi menjao dog-bones (podigao zadnji kraj za par cm) i menjao sam amortizer. Kada podignem motor na centralne nogare zadnja guma bude svega par mm iznad podloge, a i to samo ako je asfalt. Na makadamu se točak i ne odvoji od zemlje.

Bravo na trudu i izvedbi! Kada sam tek montirao SW-Motech centralni štender nije bilo šanse da podignem motor na njega, bez zezanja. Trebalo mi je par dana pokušaja. I prvi put sam uspeo tek kada je motor bio na uzbrdici. Posle se to razradilo (verovatno ja uvežbao) i išlo je sve lakše. Hoću da kažem da će možda biti ok i ako budu tih 5mm duže nogare.

Hvala Canon 450d. Od objektiva 18-55 kit, 35-135 i Helios 58mm (sa Zenita :D). I dan danas na moto putovanja nosim istu opremu. Pošto fotke nisu za komercijalnu upotrebu nisam rad da drndam skuplje telo i objektive.

Naravno, različita oprema za različite namene i afinitete Bitno je da uživanje bude na nivou.

Parkiraš li motor u predsoblje kao na reklami? Stvarno su nam svima različite potrebe. Ja šator od 5+kg smatram prevelikim i preteškim čak i ako idem kolima i postavljam ga odmah pored. A prošle godine smo par puta kampovali sa bebom od pola godine (stari McKinley tunel šator za tri osobe), dakle nije samo solo minimalizam varijanta. Za motor već jako dugo koristim North Face Therpa 22 šator. Za dve osobe (realno jedna +stvari), težak nešto malo preko 2kg ali spakovan je dosta dugačak (šipke su oko 55cm). Umorio se i lagano mu treba zamena. I voleo bih da nađem nešto lakše. Kada je kupovan pre 15-ak godina nije bio specijalno skup i nije spadao u kategoriju posebno laganih šatora. Ne znam šta se u međuvremenu desilo sa tržištem, ali sada ispadne da je svaki šator oko 2kg ili manje vrlo skup i rađen od onih skoro providnih materijala

Nevolja je što se RTH najčešće koristi automatski kada je baterija pri kraju. U toj varijanti baš i nema vremena da dron uzleti na zadanu visinu (ja sam stavio 20m), dođe do početne tačke i onda polako, vrlo vrlo polako sleti do zemlje. Kada počne da mi javlja da je baterija pri kraju (alarm sam namestio na oko 25%, Mavic Air) odmah vraćam dron kod mene, ne čekam da on to preuzme automatski. Bitna stavka je da se pre poletanja uverite da je RTH pozicija zapravo tamo gde se vi nalazite, tj da je ažurirana. RTH je svakako jako korisna opcija, samo treba biti svestan mogućnosti i ograničenja.

Mislim da ti bez DJI Mini ne vredi. Jeftini dronovi imaju neupotrebljive kamere. A velika je verovatnoća da ćeš, kao i 94% nas, posle 5 letova skontati da dron nije toliko zabavan kao što se u prvi mah činilo

Evo, da ne bude posle kako niko ne vozi Valja iskoristiti ove letnje dane u januaru.

Za 70 hiljada km dva puta sam menjao svećice, a i to bez vidljive potrebe ili ikakve razlike u radu motora nakon zamene

Nije čak ni to. Službeni motor sam provozao dva puta, i oba puta uživao, naravno

Ovde ste otkrili jednu od tajni TET-a: postoje deonice kojima kreator rute, a ni bilo ko njemu poznat, nije prošao. Ali šššššš, nemoj nikom da kažeš. Google Earth, zum na maksimum i traženje nečega što makar podseća na put kako bi se što interesantnije spojile dve tačke. Svega jednom ili dva puta se desilo da u praksi ispadne neprohodno. Mi smo letos ovaj deo kroz paprat slučajno zaobišli. Onaj odlični novi makadam je bio dovoljno zabavan za vožnju da nisam ni primetio kako smo promašili odvajanje. Tek smo posle par km sa glavnog makadama skrenuli nazad na trek. A na treku blaga nizbrdica i lepljivo, ujedno i klizavo, blato. Zbog klizavosti ne može da se vozi dovoljno brzo. Lepljivost se postara da se prednji točak za par metara napuni blatom i blokira, ne može da se okreće od blatobrana. Po takvim uslovima ja mojim motorom ne bih mogao da prođem u suprotnom pravcu, uzbrdo. Pećinu bih promašio da ti nisi kačio fotke, nisam ni znao da je tu.

Eno ga motor pod ceradom već dva meseca Ako je verovati prethodnim sezonama tako će stajati negde do maja-juna, osim ako registracija nije pre toga...

Znaš, ako je frka oko spuštanja tom strminom sa Suvobora uvek imaš opciju da odvezeš u suprotnom smeru, tj. da to bude strmi uspon. Samo kažem

Taj Garmin me je proveo dobrim delom puteva koji se danas zovu TET Srbija, Bosna i Crna Gora. Memorija za 10 trekova sa po 500 tačaka (nakon fotke iz prethodne poruke sam našao način da ga spojim sa računarom i prebacujem trekove i tačke), mislim 100 waypointa, nula karata-samo linija na ekranu i ponegde bitna tačka koju sam prethodno uneo. Taj greben Ravna gora-Divčibare je stvarno lep, a igrom slučaja je i najbliži off koji mogu da vozim (Frušku goru odavno ne računam. Em je zabranjeno em više nije toliko primamljiva). Kad god krenem negde južno, ili se vraćam pokušam da prođem makar neki deo.

Deonica od Ravne gore do Divčibara je bukvalno prvi ozbiljniji off koji sam ja vozio. Rutirano sa satelitskih snimaka, na rezervoaru imao zalepljenu papirnu vojnu kartu gde sam hemijskom olovkom ucrtao trasu i GPS u koji su bile unete koordinate (da, koordinate jer GPS tada nisam mogao ni da povežem na računar kako bih prebacio track-log. Telefoni su još bili glupavi da bi podržavali takve funkcije). Putne gume na KLE-u natovarenom kamp opremom. Ni dan danas ne znam kako sam tada prošao sa samo jednim izvrtanjem. Od tog dana sam tuda prošao ko zna koliko puta, i još uvek ima deonica koje nisu naivne. Čitam ove tvoje redove i sećanja sama dolaze. Jbt, još mogu da omirišem te borove i ushićenje. Hvala ti

Nema tu sad "izvini" već piši dalje

Auuuu, prelepost! Apsolutno se sećam te večeri na Tari. Dobro društvo, anegdote, vatrica i čaj. Za mene je to bilo poslednje veče prvog ozbiljnog vanasfaltnog (a i uopšteno) putovanja. Dani kada je Gliga tek postajao Gliga

Svakako nije odgovor na tvoje pitanje, ali trudi se da snimaš kratke klipove, ispod minute. Klip od par min, da ne kažem 10 minuta, niko nikada neće pogledati niti montirati. A bezveze je da samo čame negde po hard diskovima.