Jeste na 25kW, otvara karbove 50%, nisam siguran, mozda ima i manje dizne. Mada kod mene retko kad prebaci 7000 obrtaja, tako ga vozim.

Mislim da je bolje CB500, ER5, XJ600, itd.

Ma ne zajebavajte, 3 kofera, devojka i ja oko 4.5 litara u povratku sa mora. Napumpajte gume, dobar prenos, ocistite kocione celjusti, promenite filter za vazduh....

Nekoliko ljudi je stavljalo YSS na ER5, nisu bili zadovoljni.

Kako mozete tako da vozite? To je sat vremena posla. Imam jedan starter bas od GPZ500S, ako vam treba po nekoj drugarskoj ceni.

Puno je, ne bi trebalo vise od 4.5L.

Pad je pad, pao sa R-a, skutera, ispao iz autobusa, isto ti je. Kaciga, rukavice, jakna, pantalone i cizme. Sva oprema je obavezna bez obzira sta vozis i kako.

Kozna civilna jakna i moto kozna jakna nisu isto. Zbog: Debljine koze, nacina krojenja i sivenja, nedostatka zastite, itd

Imam srecu i presrecan sam jer moja verenica voli da se vozi i putuje na motociklu. Pre svega, ja sam joj dosta pricao o opremi i kod nas nema diskusije niti bilo kakvog izgovora da se u voznju ide bez opreme. Bude joj vrucina, ne moze da se sredi kako ona voli ali to je u motociklizmu u tako. Ona je sa tim nacisto, da je drugacije ne bi se vozili. Drugo, kada se vozimo, pogotovo dalje, vozimo uglavnom u skladu sa ogranicenju, eventualno smo 10-15km/h preko. Saobracaj u Srbiji je jako surov za motociklizam i zaista treba biti vrlo vrlo oprezan i trezven jer je u pitanju zivot .Vozimo se 60-100, koga to smara, ko ne voli i juri krivine neka putuje sa slicnima. Ako nema, uhvatim solo i vozim svojim tempom. Najbitnije je otici, videti, provozati se i dovesti kuci voljenu osobu i motocikl. Grebanje fuzastera i izigravanje Markeza nije za javni put.

1400km 2x40 Givija bocna i 52 maxia puna stvari, Wingrack sa Sebinim nosacima izdrzao bez problema ))

Strpi se par dana mozda mogu nesto da nabavim.

Prodajem visecu policu sa slika. Nova je. Devojka kupila jer misli da je lepa, bez planiranja i razmeravanja. Nemam gde da je okacim. 2500 din

Da, to je i kod mene slucaj, ne podize sibere do kraja. Tj. kada otvoris full gas karburatori rade na 50%. Cinjenica, motor je pasivan ali meni ne smeta u retkim slucajevima je prelazio 4.5 litara i nikada me nije vukao da ga ganjam.

Motoric je presao preko 1200 kilometara na turi, mislim da samo po sebi govori da je ispravan, servisiran i pouzdan. Ako se nekome svidja, neka slobodno pozove i pita, mozemo nesto da demontiramo od opreme ili da korigujemo cenu, mi smo resili da predjemo u jacu kategoriju, nacicemo valjda nekakav dogovor.

Negde pred Cacka sustize nas crni Burgman 400, sa njime bas lepo pogledamo deo pored Morave dok nas nije ugusio sleper i kolona. Ja ga ovom prilikom pozdravljam, mozda je neko za BJB-a. Nakon toga, idemo u KG, hvatamo autoput i stizemo kuci puni utisaka dobrih i losih. Ispunili smo dve velike zelje, mada se meni od svega najvise dopao taj planinski deo Crne Gore. Voleo bih vise da obidjem Durmitor, Lovcen i jos par super mesta. More i Crna Gora... Nisam bas zadovoljan njihovim poimanjem turizma, ponudom i kako obavljaju posao. Daleko od toga da nam je bilo lose ali nije bilo nicega zbog cega bi se ponovo vratili u ta mesta. Verovatno cemo sledece godine ici do Grcke ili Hrvatske. Sto se Kawe tice, otisli smo i vratili bez ikakvih problema uz neku mesovitu potrosnu od 4 do 5 litara. Nas motoric ima svega 25kW i tako smo putovali full natovareni nekim brzinama 50-120km/h i nista nam nije falilo niti nam je bilo potrebno brze. Putovali smo apsolutno sami i opet nam nista nije manjkalo niti nam je bilo dosadno. Hocu reci, ako zelite negde da krenite, krenite time sto imate bez mnogo planiranja i trazenja drustva. Sedi pali vozi i uzivaj. Do sledeceg putopisa, pozdrav ))

@ Limenko Nismo se setili niti smo imali pristup netu tamo Sreli smo cak i neciji skuter parkiran u Dobrim Vodama, Xciting 500 sa BJB nalepnicama. Bilo nam je ruzno da trazimo ljude po restoranu. ------------------------------------------------------------------------ Poslednja dva dana pred put hvata nas neka nervoza. Osecamo da nam je dosta odmora i zazeleli smo se kuce, naseg doma. Dom, porodica i harmonija koja je u njemu je nezamljiva i nema tog mora i odmora koja ce nadjacati ta osecanja. Prodjite, vidite ali postujte svoj dom i svoju zemlju. Srbija, jeste takva kakva je, ali je moja i drugu nemam. Mozda bolje reci, tu su oni ono sto volim i to ima ogromnu tezinu. U apartmanu nam smetaju komarci, soba je zagusljiva, kada otvorimo prozor cujemo drndanje automobila. Nikada ne uzimajte apartman pored puta ako zelite da se naspavate. S'obzirom da nam posteljina nije zamenjena tokom celog odmora, skidamo carsav na koji smo prosuli sok i spavamo direktno na duseku. Ubi nas neki svrab po celom telu, okreci se, prevrci, nikako. Hocemo da dodjemo kuci i spavamo u nasem krevetu. Jedva cekam 7 sati kada smo zakazali rastanak sa domacinom put pod tockove. Spremamo opremu i cekamo vreme za polazak, kao da krecemo na LeMan. Pre nego sto napustimo ovo mesto, jedan prodavac u malenoj prodavnici zasluzuje pohvale. Uzimamo kesu nekih grickalica, casti nas krem bananama za nekih 2 eur. Covek zna i ima osecaj za turiste, mislim da bi im mnogo bilo bolje ako bi svi radili poput njega. Radnjica se nalazim iznad hotela Kalamper, izmedju dve veca marketa. Za povratak smo se odlucili za drugu trasu. Hocemo da vidimo i taj alternativni pravac sto ce se ispostaviti kao pun pogodak. Na nekoj pumpi tankujemo i krecemo ka Niksicu. Ova trasa preko Durmitora i Zabljaka je prelepa, stime sto nas more ispraca ponovo kisom. Penjemo se na oko 1500m nadmorske visine, posle mora, ovde je 'ladno ko u i bukvalno nema prodavnice, nema pumpe niti bilo cega. Ko ovde krene bez punog tanka jebo je jeza u ledja. Predeli predivni a put dosta brz posle PG ka Niksicu, vozim nesto agresivnije, uglavnom se krecemo od 80 do 100km/h ne dodirujuci puno kocnicu. Ova trasa jeste duza ali je laksa za voznju. Negde na Durmotoru ka Zabljaku srecemo autobus parkiran na jednom vidikovcu. Tu pravimo pauzu i slikamo se dok smo pre toga uzivali u prelepoj priorodi iako smo se bas lepo namrzli. Pita nas vozac autobusa kako nam je na motoru a mi njega pitamo kako uspeva da vozi Kassbohrer Setru kroz planinski put. Kondukterka (valjda) ga prekida u pola reci i hvali ga kako je on momak, momcina as i da je to za njega nista... Mislim kontam ja o cemu se tu radi, dobije po nekada sigurno ))) Turisti iz busa nas gledaju dok neka grupa negoduje zbog klime. Jednima hladno drugima vruce. Zao mi je svih ljudi koji ne putuju motociklom. Sedamo na ''ER5'' i nastavljamo ka granici. Na nekoj od deonica bezuspesno pokusava da nas pretekne Kia Rio koja ne moze da prismrdi Kawi iako smo natovareni. Cinjenica, ali isto tako, ta masina je ''Kawasaki'' i ne moze se zajebavati sa njom olako. Ovaj put preporucujem, jako je interesantan i dobar za motocikliste, put je dobar bez rupa sve do granice. Negde posle serpetina izmedju Durmitora i Zabljaka Jelena kuka za pauzom, stajemo na prvo mesto a to je konoba kod Cara. Imaju i neku finu kucu jako prijateljski nastrojenu. Okoli nista nigde, ni automobila, ni motora, poneka krava... Ulazimo u konobu a unutra tisina. Neka devojka i zena jedu, muz i zena domacini se ukopavaju u mestu. Gledaj ja njih, gledaju oni mene. Scena slicna kao kada kauboj udje u neki saloon pa nastane tisina i pucaju se pogledima. Jelena razbija neprijatnu situaciju pitanjem: -Jel radite? Ovo nije tipican restoran, dobijamo odgovor: -Pa sedite deco da jedete nesto - rece ne krhka zenica. Menija nema, jede se sta trenutno ima. Narucujemo dva caja, hlebac, kajmak i prsutu. Ljudi, ja onako u zivotu nisam jeo. Hleb tek ispecen domaci, mekan sa hrskavom korom koja mirise. Prsuta fenomalna, prava, kajmak u komadima kakav se moze naci samo u ovim predelima i ne lici na onaj kajmak koji mozete kupiti negde u centralnoj Srbiji. Pravimo kao neke sendvice i jedemo. Ne pamtim da sam skoro tako dobro i slatko klopao. Gratis dobijamo i ledene kocke. Inace, cela konoba je neverovatno cista, ljudi tihi i povuceni. Posluzuju nas kao da smo im neki rodjaci a ne putnici koji su eto, slucajno tu naneti putem. U konobi vlada jako lepa energija, zahvaljujemo se na klopi uz komplimente i nastavljamo dalje ka granicnom prelazu Jabuka. Isti prelazimo na lepe oci sto bi rekli, nista boravisna taksa i gluposti, nisu cak ni rampu ispred nas spustili. Hitamo ka Srbiji losim putem i sledecu pauzu pravimo ovde, kod baba Zore. Jedem komplet lepinju prvi put u zivotu. Tu zaticemo Zastavu 101. Nije policijska, ima vojne tablice. Cudim se da ih jos uvek koriste. [/url] Ovde je neki insekt poginuo samo tako Ovo vam je potrosnja od granice sa CG do Mrcajevaca. Nesto ispod 4.5 litra sa onako bas bas lepom voznjom.

Poslednji dan iskoriscavamo za odmor i pripremo se za put, pravimo nekoliko slikica za rastanak sa morem:

Poslednji grad koji cemo obici je Bar. Lucki grad, povezan prugom Beograd-Bar, pomorski sa Italijom. Pominje se jos u 9. veku i dosta starog Bara je sacuvano i prelepo za obici. Imaju prelepu strmu ulicu sa dosta restorana i puno suvenira. Bar kao bar, guzva i masa ljudi od koje se nista ne vidi, bitno je da posetite stari Bar, ovo ostalo ako zakacite. Tu i tamo mogu se videti jugoslovenski simboli istaknuti od mestana. Ljudi vole Tita i Jugoslaviju. Bar je posetio 4 puta, verovatno to ima uticaja kod starijih. Inace, za Bar se vezuje i masakr koji je izvrsila CG vojska 1945. godine nad albancima. Izdvojio bih staru Maslinu koje mozete videti. Jedan mestanin nam kaze da je stara 1000 godina i da to obavezno vidimo. Mislim u sebi, jebo te, jos 1000 godina pa Isus. Kucamo atrakcije u Garminu i nalazimo lokaciju. Mi tamo, kad maslina stara preko 2000 godina )) Najstarije drvo na svetu. Naplacuje se ulaz, 2 eur )))) Gledamo ga s'puta slikamo i palimo dalje.

Nakon kupanja, idemo da posetimo mesto Valdanos. Dobili smo preporuku od nekih albanaca da je tamo super. Sa glavnog puta na potezu Bar - Ulcinj vozi se bar jedno 4km niz put do plaze koji prolazi kroz maslinjake. Ima bas interesantnih stabala, lice kao na drva iz neke zle sume, dobri su za horor filmove. Ima i krava, one brste listove maslina (valjda). Ovde je cisto i nije isfurano. Koliko sam skontao, nema smestaja okolo i najbolje je doci svojim prevozom. Nismo se kupali jer je voda bila puna borovih iglica. Ko hoce da bude na miru sa porodicom, pripali neki rostilj, ovde treba da dodje.

Nakon Ulcinja, ponovo se zezamo oko smestaja. Jelena vristi sto sam ''tockom blizu provalije'' :D Hella maglenke ovo ono. Klinci i ljudi zagledaju bajk, odusevljeni su sto smo dosli ''cak iz Smedereva''. Smatraju to herojskim potezom. Ovi su gotovi, vozice motor. Dok smo klopali iza zida kaze neko od prolaznika: Vidi ga ovaj, dosao je cak iz Smedereva. Auuuuu, mora da je iz Vranova! Vranovo je selo blizu Smedereva, zasto bas Vranova pojma nemam. Uglavnom, nakon toga Jelena me zajebava celo letovanje da sve sto mi se desava jesto to sto sam iz Vranova. Tu i tamo nekoga pita za koliko smo stigli ali najinteresantnija su dva crnogorca masn: Auuu brate djesi ti dosao cak odje sa taj motor! Ja sam ti nekad vozio Zefira, bio ko metak! Vidji ima i navigacije 'leba ti. Njegov drugar gleda "Kawu'' i cuti svo vreme da bi na kraju konstantovao: Ja da imam motor ja ne bi bio odje, nikada me ne bi vidjeli :D :D Ja sam kao i uvek ponosan na svoj ''Kawasaki'', ipak je ta masina odraz moje licnosti i vaspitanja, volim motocikle i svaki ce imati poseban tretman kao clan porodice. Umalo da zaboravim, vozio sam motor u sortsu i FILE papucama

Nakon toga idemo ka Ulcinju, hocemo da vidimo taj grad i probamo peskovitu plazu. Ulcinj je bio pravo iznenadjenje za nas i tu smo proveri jako interesantan dan. Bili smo na Velikoj plazi odakle nas je oterala kisa te smo krenuli ka centru. Jako lep grad sa prijatnom atmosferom. Ima puno sopova, restorana, bolje reci za svakoga po nesto. Apsolutno lezerno, kazu da se poslednja kradja automobila desila 1986. godine. Da li je anegdota ili ne, ne znam. Ja se osecam prijatno. Grad ima dugacku istoriju i to se vidi. Obavezno posetite tvrdjavu i nastavite do Ade Bojane na koju mi nazalost nismo otisli. Stanovnistvo je uglavnom albansko. Ako vam ne smeta, letujte tamo i posetite grad. Necete imati problema, generalno su usluzni i vode racuna o turistima. Ulcinj inace vazi za lekovito mesto, pogotovo za ljude koji pate od astme i ostalih respiratornih bolesti. Ovo je neki kafe/restoran gde smo svratili na klopu. Vlasnici su naravno albanci. Cisto je, uredno i usluga je dobra. Narucujem Jeleni lignje na zaru a sebi punjenu pljedzu, Coca Colu i masline. Sve to nekih 15ak eura, klopa fanstasticna i do sada najbolja na letovanju. Plaze su zanimljive, peskovite. Beskrajan plicak. Znao sam da ima neka fora sa time sto nam je neko od mestana i ispricao. Desava se da kada su talasi, ispod mora se pojavi zivi pesak. Samo utone noga i gotovo. Nije pravilo gde ce se desiti. Da li je istina ne znam, ali ne sumnjam da nije istina. Sve u svemu drugi svet u odnosu na druge delove primorja.

Ima i interesantnih vozila: Ovo je najveca krsina koja sam video i ne kontam kako ga nije sramota da se ovime vozi. Kompletno urnisan motor, ram izlupan i varen, plastike razvaljene, nema prednji disk :S Ovaj VW T2 je bio apsolutna atrakcija i vise ljudi ga je slikalo nego Merca SL63 AMG koji je bio parkiran pored hotela. Ovo su krofnice, americke kao. Jebo te, isprzi krofnu veliku, normalnu i to prodaj. Ovo je meni bezveze, Jelena kupila jer se decko koji prodaje muci i stalno pesaci plazom... Ovo je uticaj televizije, bitno mi je da me ne sprzi sunce jer mi glava izgore. Sto je jednom coveku djubre drugom je blago ))) Pazim na svoju masinu, uvek.

Posle jedne vecernje setnje, odlucismo se da sednemo u restoran ''Deus'' i pojedemo pizzu. Narucujemo veliku pizzu i dobijamo ovo: Sta je ovo Sunce ti? Cetiri lista prsute, pavlaka i nesto kao - ne znam. To kosta 7 eur. Ovaj prokleti kukuruz kuvani kosta 1 eur. Ne bih ga nikada kupio da sam video cenu. Generalno cene su im nenormalne, Sveps je 2 eur (240 dinara???) pljedza upitna 2.5 eur, pica velika satro 7 eur, velika kesa kokica 2 eur??? Mozda nekome nije puno i moze reci pa jebi ga na odmoru sam ali ja jok. Razocaran sam cenama i mislim da je bacanje para. Voce je takodje skupo, 3 eur kutijica malina. Najjeftinije je pisanje, to je 50 centi u javnom WC-u. Hrana generalno po restoranima, nikakva i u malim porcijama. Mogu misliti kako se proveo neko sa decom tj. porodica. Ne mogu bez 20 eur da izadju na plazu. Sve to mi je ostavilo nekako los utisak, vacaroski. Shvatam da cene ne mogu biti kao kod mene u komsiliku ali definitivno crnogorci preteruju. Po prodavnicama su 95% nasi proizvodi. Ako popricate sa jos nekima koji su dosli, vecina deli misljenje i pitanje koliko ce se turista vratiti naredne godine. Srecom, mi smo dosli motociklom i imamo tu slobodu da obidjemo i druga mesta. Da smo morali svih 9 dana biti tu, verovatno bih sa stene skocio od dosade. Idemo do Utjehe, mesto udaljenih par kilometara ka Ulcinju: Neko od bajkera mi je preporucio ovo mesto i ako zaista zelite pravi odmor, Utjeha je pravo mesto. Mala plaza, malo ljudi, cista plaza i bas bas cista voda. Ovde mi je bilo jako prijatno i naucio sam da plivam. Za tri dana sam postao kao ajkula, kao zatreba sibam kao torpedo. Salim se naravno, odrzavam se u vodi i to je sve. Ne usudjujem se da plivam daleko. Usluga je takodje bolja, mada je lezaljka 10 eur :O Bar dobijes neko voce pa se tesis ali ajde, lepo nam je pa zaboravim na cenu... U pozadini svira dobra deep house muzika za razliku od drugih mesta gde siba srpski turbo folk. Momak koji radi na plazi je okej takodje za razliku od onog u Dobrim Vodama. Naplacuje lezaljke kao kauboj. LEZALJKE! Placa se. Daj sitno... Iritantno i skroz bezveze, neka upise kurs turizma i neke trgovine. Svakako, ako hocete bas odmor, moja preporuka za Utjehu. Neki klinci gnjure i vade jezeve. Zasto ti jezevi postoje i koja im je svrha, sprdam se sa Jelenom. Eto svrha je da ih ti zgazis na letovanju :D Tu i tamo ima nekih debelih penzionera koji moraju ovako. Kada ih udari talas teturaju se po plicaku. Ko zna kakav cu ja biti kada omatorim ali ovi me podsecaju na morzeve. Moram da napomenem da se tu nalazi i kamp Oliva. Ko hoce da kampuje ovo mu je super mesto, pogotovo zbog kristalne vode. http://oliva.co.me/kamp-en.htm Posle kupanjca i na kraju dana: Krakat covek kada se uspava na lezajci, zagore mu noge. Ko me sisa kad sam dosao iz Smedereva i pojma nemam. U apartmanu listamo kanali i svi islamski: Sta je ovo, nema bre sta da se gleda. Okej postujam ja drugu veru i kulturu ali ovo mi nije interesantno. Gasi TV i ajd u setnju. Setkamo se opet po Dobrim Vodama do hotela Ruza Vjetrova. Tu je sve full i vidi se da je za neke sa dubljim dzepom. Interesantno je da se na tom mestu ukrstaju razni vetrovi (navodno 32) i da je izuzetno zdravo za boraviti. Tu se do 20:30 placa ulaz od 10 eura. Slucajno smo nahvatali neku decju predstavu, neka konjska glava, sta ti ja znam. Deca vole...