Prvi dan na dužim turama se uvek lakše izgura, kasnije stiže "zamor materijala" što kaže Dragan i jedini spas je u češćim pauzama. Glupo je nešto forsirati jer poenta svega je da se čovek oseća lepo. Mene posle 500 km u danu počne, pored dupeta, da koči list u levoj nozi, bole šake... Nikada nisam ni pomišljao da prerađujem sedište jer bi time značajno naružio izgled motocikla a ne mislim da bih nešto puno dobio na udobnosti. Nekako mi budu naduvana ta sedišta pa počnu da dominiraju u izgledu motocikla i pretvore ga u veliki skuter. Onda svi oni šavovi, konci na svakih par santimetara... nema toga na fabričkim sedištima. Verujem da tuda i voda može da prodre do sunđera koji je posle praktično nemoguće osušiti...
Odustao sam i od podizača kormana. Sa njime je sigurno udobnije u početku pošto se sedi uspravno, ruke se ne umaraju i sva težina je na dupetu koje, predpostavljam, više strada zbog toga. Ovako deo težine prelazi na ruke.. Kada bi sedeo uspravnije ne bi bilo ni zaštite od vetra pa bi morao da ide mnogo duži vizir a to mi se ne sviđa iz mnogo razloga tako da sam odustao od raznoraznih prepravki...