Izvini Zivko, po slikama mi se ucinilo da si moj vrsnjak ili stariji. Za Svetu znam da je 15 godina stariji od mene. E sad, zavisi i kad je ko poce da vozi, inace vece su bile mogucnosti za putovanja pre krize. Konkretno, nisam bas lepo "zakacio" 80-te (vise zadnju polovinu). ali da je potrajalo, tek bi se tada putovalo. Nema veze, ti napisi onda dozivljaje posle 2000, sad bar ima prilike.

Svaka cast, pogotovo sto je danas bilo zubato sunce. Nadam se da imas adekvatnu opremu za ovo vreme. Prolazio sam danas delom puta kojim si isao KV-Ovcar Banja, ali kolima. Motor cu da palim verovatno u cetvrtak ako je prognoza tacna. Ovaj neprijatan hladan vetar treba malo da popusti. Jos jednom, skidam kapu na volji i istrajnosti. Ko zna gde ce te put sve odvesti kad pojacas kubikazu. Samo napred!

Zivko ... napisi dok jos ima interneta, pogotovo neko putovanje iz 70, 80-tih. Sveto ... citao sam tvoje putopise, svi su sjajni. Ako imas i neki od ranije, mozes i njih da uvrstis.

Imas srece pa te prati saputnica.

Mr. ZOKI ... hvala. U vreme sankcija je bila druga prica. Zivko ... ovaj konj deluje autenticnije od onog u Troji 1996, kao onaj iz filma "Troja". Nego ne secam se da sam procitao tvoj putopis iz Turske.

Bruno 68 .... mislis na "Ljubav u doba kolere", nisam citao.

jocke... Jovane, evo jedne za tebe. Ovde sam sa mojom dragom na pozajmljenom motoru 1997 (krenuli u obilazak Manastira Manasije).

Naslov ti je fenomenalan! Juce sam isprobavao makinu ali na kratko a nisam bio bas ni lepo obucen. Malo prohladno ali najavljuju lepu nedelju pa se nadam "jacoj" voznji.

Sve si redno uradio po pitanju ulaska u moto svet (50cc pa dalje). Pozdrav.

Pozdrav. Sjajni motori. A V35 sam svojevremeno isprobavao u nadi da kupim ali ni jedan nije bio kao tvoj primerak (pre 30 godina).

Hvala na lepim recima. Prisecanje se odvijalo sa pisanjem, inace je negde u prasnavoj arhivi secanja. Glavne stvari nekako opstanu, mnogo sto sta se ne secam sa ovog puta koji je trajao 2 nedelje. Zapravo, mnogo toga se zbilo u tih 30 godina pa se i potisnulo.

Triton, evo jedne fotke 1987, ali sa Kopaonika. Ako se prepozna decko sa motora, neka se javi. Inace to je ispred klub za koji sam skijao ... do krize.

Tako je, samo napred, sad bar ima vremena za podsecanja.

Zero Corf Adv .... lepo, istrosio pluseve za danas. Evo i Nemanja9 nosi hirursku masku.

Vrlo lepo. Bas sredjuju manastir. Svake godine neka novost. Da li ste bili do isposnice Sv. Zosima?

To, samo napred, sada je pravi trenutak. Crno-bele fotografije/filmovi su dugovecniji. Cini mi se da smo tu negde sa godistem.

Sjajno Triton. Kakva su tvoja iskustva sa tog puta?

Vojislave ... Tako je, nesto tu ne stima ali to cemo na PP, da ne sirimo temu. PaPaja ... hvala. Ti si znaci isao kontra od mene. Inace ovaj MZ je bio kupljen 1986-87 a prodat ili te 1989 ili 1990. Znam da je ekipa presla na 500cc pa sam ja zurio da im se prikljucim ali tada ... puce. brankor ... hvala. Savan ... hvala. Kao sto smo ranije komentarisali, vise se vodilo racuna o kadrovima ali moje slike su amaterske, nista posebno. Ana je u Beogradu.

Vojislave ... hvala ali mislim da ima jos kolega koji ce podeliti svoja iskustva iz davnih dana. ... a i da ostane nesto za price uz logorsku vatru. Inace ovaj pseudonim pod kojim sam na sajtu se spontano javio prilikom upisa, van foruma ne postoji. Meni se oduvek svidjala katana, ali ona prva, originalna iz 1982, a i vozim sada jednu ali druga generacija, pa eto kovanice sa nekim smislom. croarcher ... hvala. Nekada je to bilo uobicajeno ali slazem se da su se vremena promenila. I tada je vazilo ako imas puno para, prolazis elegantnije. Danas je razlika sto se nema para i situacija se promenila kako u svetu tako i kod nas.

Aca-pn .... hvala. Stikis ... hvala jos jednom. Nisu neophodni gps i mobilni ni danas. I dalje koristim papirnu mapu a mobilni vise da mi se nadje u slucaju nuzde (klasican bez internet mogucnosti). Zivko ... hvala. Slazem se. Za B kategoriju sam polago 5 godina kasnije, vise da eto imam, nego potreba za kolima. U to vreme sve sam zavrsavao motorom. Faks, nabavke, druzenja, i putovanja kao vrhunac upotrebne vrednosti motora. Cini mi se da sam nesto mladji od tebe tako da nisam iskusio tvoje iskustvo odlaska na more (Grcku) na dve noci. Pravi posao posle fakulteta je trebao da se dogodi 90-tih ali zbog situacije, nikada se vise nisu stvorili uslovi koje su zaposleni 80-tih imali. Tako da su se moja putovanja 80-tih finansirala od dzeparca koji se nije trosio godinu dana i poslovi preko studentske zadruge + "ad hok" privatna delatnost. Pa ipak je postojala sigurnost da se planovi prave i sprovode koliko toliko, danas je plan od danas do sutra, ako ga u opste ima. Opet ljubav prema motorima ne jenjava i koga jos to drzi namakne jos po koji kilometar da ga zelja mine, uz mnogo veca odricanja nego pre 30 godina.

Jovane ... hvala. Pamti se i dobro i lose inace ne bi bilo potpuno i pravo. Eol ... hvala. U pravu si da je danas dostupnije (ima u radnjama) ali je i nepristupacnije zbog krize, pa mu na slicno dodje. Mozes da gledas ali ne smes da pipas.

Nema ih u Atini i razumem da su krenuli nazad motorom. Krecem ka Larisi i eto Pedje i Ane. Sta ti je to kada sa nekim dugo vozis, prosto se srodite i tok misli u vezi voznje su vam skoro identicni. Stali su da odmore u istom hotelu u Larisi gde smo odseli kada smo dolazili. Tu je bio jedan simpatican recepcionar koji je vozio GPZ 305. Mislim da je imao kajis umesto prenosnog lanca. Znam da mi je dao krug da probam kada smo predhodno bili kod njega. Secam se i slike ali je verovarno nisam prebacio u jpeg ili ko zna gde je. Super sto se ovako sve razvilo. Nasli smo se na instinkt. Riskantno ali kada vec ispade da se motorom vraca, bolje to zajedno da uradimo, pogotovo sa povredom kicme. Trebalo je da se vrate vozom a tu im i ne bih trebao pa se nismo za dalji ni dogovarali. Eto kako Bog sve uredi. Povratak je uvek bio planiran da bude sto laksi i brzi. Nekako se covek zasiti i voznje i turizma. Vec slepljeni sa sedistem vozimo 120-130 po grckim autoputevima. Negde kod Leptokarije pocinjemo da nailazimo na nase registracije. Sviramo svakome jer nase nigde nismo videli u Grckoj. Verovatno im je bilo cudno, pa smo prestali nakon pocetne euforije. Vec smo na putu 2 nedelje i potpuno smo se iskljucili iz svakodnevnice kod kuce. Drugi svet. Cim smo presli nasu granicu, stari dobri losi putevi, tu-dum-tudum. Posle jednog tu-dum, meni levi nosac kofera popusti. Na slici se vidi i Pedjina nova kaciga, ista moja ali crna. Ma kazem vam, lozili smo se na enduro. Jos jedan odmor pored autoputa. Specijalno pored znaka, asocijacija na MZ-a. Stigosmo u Beograd svi na broj, malo izlupani i umorni. Pedja je dobio gips kadu od kukova do glave kad se javio kod nas u bolnici na kontrolu. To je nakon 7 dana od povrede, ali ajde. Kaze ne moze da dise, pa nazad u bolnicu da mu otvore gips, krug u predelu stomaka. Pretegli. Tako je Pedja vozio Jawu sve sa gipsom nekoliko meseci. Izgledao je ko djeneral onako neprirodno ispravljen. Tada nam je sve to bilo normalno, sada kada pisem vidim da smo imali vise srece nego pameti. Bog nas je pogledao.

Prolazimo istom deonicom i uspesno stizemo do Atine gde nalazimo smestaj najblize zeleznickoj stanici. Idemo da obezbedimo prevoz do Beograda ali ko za inat auto-voz pun. Da li moze u postanski vagon? Ne. Nista, da sacekamo koji dan, taman malo odmora i uhvatimo drugi voz. Pedja, kako si? Moze turizam? Moze. Tako mi provedemo neko vreme u Atini a Pedji bolje. Voz jos ne mozemo da nadjemo. Dobro, odoh ja jos malo da prosvrljam po Peloponezu posto su se stvari stabilizovale i pozdravismo se u nadi da ce se naci auto voz za Bg. Nastavljam put sam i obilazim Korint i mislim Naflio da je najdalje dokle sam dobacio. Nalazim kamp i tu upoznajem dvoje moto kolega iz Nemacke a pridruzuje nam se i Nemica koja putuje stopom vec neko vreme. U kampu je i dosta francuske dece, rekao bih osnovaca, koji organizovano putuju sa starijim vodicem. Koja razlika u konceptu putovanja u poredjenju sa nama. Tu provodim zanimljivu noc i nesto svetne izmedju Nemice i mene. Tu bi kolega stampar imao materijala za pisanje. Nudio sam joj da nastavimo dalje na motoru ali je otisla rano ujutru a da nisam osetio. Kolege Nemci su je videli da me je poljubila pred polazak dok sam spavao. Onako u blazenom stanju nastavljam za Naflio pored mora krivudavim putem medju borovima. Kacigu ne nosim i nisam u ratnoj opremi. Kruzig na 50km/sat. ... Stop kompjut ... kompjut ... Pa ja necu imati para za povratak a treba da vidim sta je Pedja na kraju uradio. Racunam da je vec u Beogradu ili bar u vozu za Bg. Vracam se u kamp, pakujem stvari, pa nazad za Atinu do smestaja gde sam ih ostavio. Verovatno su mi ostavili neku poruku.

Lepo raspolozeni i vec uhodani u putni tempo krecemo iz kampa u Itea za Atinu. Putevi siroki, asfalt perfektan, nema saobracaja, motori bolje rade od kako smo na boljem gorivu i ulju. Penjemo se vec duze vreme blagim usponom. Kako visina raste sve manje rastinja a sve vise kamena. U jednoj desnoj krivini, iz neobjasnjivog razloga Pedja nastavlja da obara i sada vozi po sirokoj bankini od krupnog ostrog belog tucanika. Posto vozim iza njega ali na asfaltu, gledam sta se dogadja. Na asfaltu i uzbrdici smo se kretali 60-70km/sat. Po tucaniku se ta brzina drasticno smanjuje i vidim da se Pedja bori da ne padne. Vozim nekako iza skosno na 5-10 metara. Prednji tocak mu se smiruje i polako uzima pravac da se izvuce na asfalt. Brzina pala na 20km/sat. Dobro je, sve pod kontrolom. Kad iznenada Pedja, Ana i motor nestaju. Zaustavljam se i tek tada vidim dubok jarak koji ide ispod kolovoza za odvod vode s planine u provaliju s desne strane. Uopste se nije video od zaslepljujuceg sunca i beline kamenja. Pedja preko motora udario glavom direktno u stenu. Ana odskocila sa motora kao macka i nista joj nije. Kaciga pukla, drug svestan ali krv iz usta. Rekoh unutrasnje krvarenje. Tada sam prvi put osetio jezu da ce drug da mi premine na rukama. Polako ga smestam pored motora na stranici jarka. Deluje stabilno pa ga ostavljam sa Anom i jurim nazad u gradic po hitnu pomoc. Pri povratku uvidjam da se niko ne vidi sa puta, jarak je dovoljno dubok da se vidi samo ako neko prolazi pored peske. Posto nas je Ana cula na vreme izlazi iz jarka i signalizira inace bi promasili. Hitna kola ga preuzimaju i sad sa Anom gledamo sta da radimo sa motorima. Izvlacimo Jawu iz jarka i nakon kratke provere ne izgleda lose. Mozda malo kriva guvernala. Za svaki slucaj ja vozim udarenu jawu a Ana mog MZ-a. Posto je sve nizbrdica, ne palimo motore vec ih tako doterujemo do bolnice. Pedja je vec zbrinut i doktor mi pokazuje rentgenski snimak. Imao je jako puno srece, nagnjecena dva kicmena prsljena, sama kicma nepovredjena, glava u redu. Stavili bi mu oni cvrsci steznik, mozda cak i gips preventive radi ali onda mora da ostane u bolnici a nemamo nikakvo zdrastveno osiguranje. Mirovanje obavezno. Sta sad. Mi motorima na pola puta, kako sve to izvesti. Mislim da su ga zadrzali dan dva a onda smo nastavili. Dobio je kragnu (koja se vidi na predhodnoj grupnoj slici). Pred sam izlazak, doktor primecuje konce sto vire iz sava na mojoj butini. Verovatno sam nosio sorc taj dan. Pa sta je to, daj da ti to izvadimo. Tu nam se u isti mah javila nova rec. Krstasi! Sve smo u fronclama kao posle bitke. Doktor se smeje i odmahuje glavom. Samo Bog da vas cuva. Jos jedan dan u istom kampu pa da smislimo sta dalje. Nasli smo mreznu lezaljku za Pedju, to mu je vise prijalo od duseka. Vitez Pedja (nova titula), odlucuje da moze da potera motor do Atine a tamo da nadjemo auto voz za motor i tako da se on i Ana prebace za Bg.

NebojsaPeric ... knjiga je od Pirsiga, ako se dobro secam. Waterman ... hvala za ono momak. Savan ... hvala.