Meni je MZ 250 i Yamaha XT 600 trosila 4l/100km ali ne i katana. Jevto, koju brzinu si mu odrzavao i koliko dugo kada ti je trosio 10l/100km?

Hvala na lepim komentarima. Nisam mogao ranije da se javim.

Interesantno, sigurno cu je uvrstiti u mesta za obilazak u sledecoj voznji na tu stranu. Hvala.

Lepo. Gde je slikana ova zadnja slika?

TRECI DAN (01.10.2019) ... pravi primer stomakougadjanja. Em sam prekrsio vlastito pravilo da nejedem tesku hranu na putu, pogotovo veceru, em sam se prejeo. Normalno ko neplati na mostu plati na cupriji, pa me je celu noc mucila gorusica. Ipak sam odmorio posto je okolina nestvarno mirna, zbog blizne jezera i povucenosti od puta (naucio sam se prilikom puta u Rumuniji pre mesec dana). I tako cekam da malo otopli i da se skloni jutarnja magla, a na plazi neko u sorcu. Nije valjda da se kupao?! Odmah nakon mosta je skretanje za Durmitor i prolazi se nestvarnim mracnim tunelima kao isklesanim dletom. Steta sto nemam GoPro pa da zabelezim mnoge interesantne predele i scene tokom same voznje. A Durmitor, .... ostao sam bez reci. Velicina i nestvarana priroda me je ocarala. Ovde bih mogao da provedem dane. Svako stajaliste ima klupicu pozicioniranu da se upije sto vise ovog krajolika. Stalno teram sebe da krenem, ali odmah posle 50 m opet stanem. Vise puta sam sebi rekao, ovo je poslednja poza. Nikako da se odvojim od zadivljujucih prizora i vidim da i retki turisti ovde uspore, utihnu, nekakav mir ih obuzme. ... nastavljam dalje Zabljak i Crno jezero. Nisam uopste ocekivao da je Zabljak tako nacickan simpaticnim kucicam za prenociste, a ja sam mislio neko malo selo sa par kuca. Kad ono pravi turisticki gigant. Puno turista i kod rampe za Crno Jezero odustanem uvidevsi da je dan odmaklo i da necu sve moci da obidjem sto sam se nadao. Inace ova severna strana Durmitora je obrasla gustim i visokim cetinarima. Kod Djurdjevic Tare, obavezno pauza. I ovde puno Kineza. Bas sam prijatno iznenadjen tolikim brojem turista u ovo vreme. Nekako mi se cinilo da je sezona prosla. Sta sam jos primetio sto je novost za mene. U Crnoj Gori, dva od tri automobila su imali tablice iz hrvatske. Pred Prijepolje nestane mi goriva i stanem na prinudni parking da prebacim na rezervu. Kad kolega u kolima sa Prijepoljskim tablicama staje da me priupita da li imam problem. Posto sam se zahvalio, on se okrenu i pozdrav. Sjajan gest ovog coveka koji predpostavljam da je moto kolega koji je trenutno vozio kola. Pozdrav ako prati ovaj formum. Verovatno me je zapazio na nizbrdici gde je motor poceo da trokira i dosao je da vidi da li mi treba pomoc. Svaka cast. A sada slag na tortu kao zavsnicu ovog putovanja. Manastir Kumanica. Nalazi se na putu za Crnu Goru, Prijepolje-Podgorica. Zbog nakaradnih novo-izmisljenih granica, da bi ste dosli do manastira, prvo prelazite Srbsku granicu pa pre Crnogorske granice skrecete i prelazite reku gde je opet Srbija (carinici javljaju ako neko dolazi da ne bi ponovo udarali pecate). Inace carinik na glavnom prelazu je bio izuzetno ljubazan, cak je izasao i podigao jednu o mojih rukavica koja mi je spala sa rezervoara dok sam se borio sa papirima. Pozdrav takvim ljudima. Ovaj Pravoslavni Manastir je cudesan iako je mali i odmah uz prugu. Istice se posebnoscu medju mnogim manastirima. Mnoga i razna isceljenja se ovde dogodjaju, tako da dolaze ljudi iz celog sveta i raznih veroispovesti kako bi dobili pomoc. Smatra se da je ispod manastira pokopan vrlo vazan i Bogougodan covek ali se nezna tacno ko. Mrak me je uhvatio pred Uzice i onaj gadan, mastan i izgreban drum koji se nevidi od nadolazecih farova vozila, uspesno sam protutnjao, vozeci iza nekog kamiona koji je dosta brzo vozio po takvom putu. Sve u svemu jos jedno putovanje isprepletano divnim novim dozivljajima. Kada uporedim ovu turu sa predhodnom, "Rumunija u septembru 2019", kao da mi je ova bila upecatljivija. Vozila je bilo manje a temperatura prijatnija iako je dan bio kraci, putevi interesantniji, vise mesta za obilazak a na manjem prostoru. Smestaj duplo jeftiniji. Opet nedovoljno vremena da se vise i bolje istraze i upoznaju sve destinacije koje su bile na ovoj ruti. Preporuka.

DRUGI DAN (30.09.2019) Sinoc sam imao vremena da se prosetam Trebinjem, osetim nocnu atmosferu i odmerim gde cu da napravim dnevne kadrove. Ujutru nakon dorucka koji je bio uracunat u hotelu, peske se penjem do Hercegovacke Gracanice koja nadgleda Trebinje sa obliznjeg brda. Mnogo mi se svideo osecaj u ovom hramu. Nisam to ocekivao u novijem zdanju i posebno mi je drago da sam ovu crkvu video. Pogled na Trebinje Sada sam mogao da obidjem i sam gradic koji je takodje ostavio prelep utisak. Vredelo je zadrzavanja u Trebinju i oko 11:00 krecem za Herceg Novi. Prilikom spustanja na more, tamni, niski oblaci i po koja kap se me pozurivali da bar predjem klizave serpentine pre nego sto me uhvati kisa. E to ti je kada nisam poneo kisnu opremu. Steta, a bas sam mislio da prosetam glavnim setalistem. Uz stalnu pretnju od kise nastavljam u nadi da izadjem iz oblaka i izbegnem nepredvidjenu neprijatnost voznje u mokroj opremi po klizavoj Jadranskoj magistrali. I pored tmurnih uslova, voznja Boka Kotorskim zalivom je divna. Mestasca su povezana kao jedan i bezbroj fenomenalnih mesta uz obalu pruzaju fenomenalno okruzenje. U Kotoru se i sunce pojavilo a sa njim i mnostvo turista, koje nisam ocekivao i ovom periodu. Sve vri od Kineza, Rusa, Nemaca, Amerikanaca i ko zna koga jos. Hteo sam da slikam tvrdjavu ali zbog guzve sam nastavio dalje. Penjem se uskim ali prelepim puticem odmah iznad Kotora u pravcu Lovcena. Biciklisti (svaka im cast), motociklisti, kola, autobusi, sta sve ne, opseda ove deonice ali je prohodno i nema zastoja za nas. Kola vec imaju ozbiljnih problema da se mimoidju ali ipak sve funkcionise. Pogled, priroda, sve u superlativu. Na mnogim stajalistima i vidikovcima zapocinjem razgovor sa momkom koji u kolima prevozi nekoliko Kineskih turista. Kasnije se javljamo jedan drugome kako se krecemo istom rutom i na Lovcenu saznajem da mnogi u Crnoj Gori primenjuju ovakav vid turisticke ponude poslednjih godina. Ovu konkretnu grupu je pokupio u Beogradu i obilaze zemlju vec 10-tak dana. Lovcen Dobra fora je da se placa 2 evra na rampi, sto sam misli kao prikladna ulaznica, ... kad jos 5 evra na ulasku pokrivenih stepenica koja idu ka mauzoleju. Pitam ti ja krsnog gorstaka, "Znaci bice 10 evra za pred samu gradjevinu?", "Pa moze biti". Posto ipak nije bilo dodatnog placanja, a inace se ispusti dusa da se popne stepenicama na vrh u moto opremi. Pri povratku trazim 10 evra povracaj zbog napora. "Aaa, nemogu ti ja to, ali mozes dzabe ponovo da se popnes". Dole na parkingu sretnem tri Poljaka motociklista i obratim se na Poljskom, oni, "Poljak", ma ne bre "Srbin". Kako to, pa mislili smo da si Poljak. Ama svi smo mi Srbi. Cude se, pa sam morao da ih podsetio na njihovu poznatu legendu o tri brata koja su dosla sa Helmskog polustrva, tj. Dunava "Leh, Ceh i Rus". Leh-Poljak, secate se Leh Valense, vodje "Solidarnosti", kada su izbacivali komunizam iz zemlje, znaci ime i dalje opstalo. Ceh-Cehoslovak i Rus-Rus. Jest vala, pa mi smo Sloveni. Ma ne bre, Srbi, to je pravilniji i stariji naziv a naziv Sloveni, su nam Nemci uvalili da mislimo da smo dodjosi u Evropi , znate onu "da se Vlasi ne dosete" pa da imaju "opravdanje" da nas zavade, progone i kradu. Tacno, pa to ima smisla. Tek smo tu krenuli u razmenu kulturno-istorisko-politickih tema. Njima Cesi i danas zameraju sto su tenkovima gusili "Prasko Prolece 1968", sto nisam znao. Izgleda da su Poljski vojnici Varsavskog Pakta bili poslati da intervenisu a ne Sovjeti. Zanimljiva ekipa ali se nisu bas pripremili za obilazak ovih krajeva a jedan od njih je vec treci put na Lovcenu sa motorom. Kazu da je prosle godina ulaznica bila samo 3 evra. Inace dvojica voze sestocilidrase, hondu goldwing 1800 (najnoviju), BMW 1600 gt, i najslabiji, hondu cbf 600. Svi iz Krakova. Ma mogli smo mi tu i da zasednemo ali necu stici do Zabljaka pre mraka ako nastavim a ni oni nazad do Kotora, pa se srdacno pozdravismo i pozelesmo jedni drugima sretan put. Spustam se do Cetinja lepim krivudavim putem a dalje super prav i noviji put za Niksic. Vidim Manstir Ostrog kako se presijava u poslednjim zracima sunca tog dana. Posto sam ranije vec obilazio ovaj manastir, ima tu divna anegdota o dozivljaju na put tog dana prilikom povratka za Beograd, ali to drugom prilikom. Zurim ka Zabljaku ali nema sanse da stignem, najdalje Pluzine pa sutra na Durmitor. Vec je zahladnelo kako se sunce sklonilo iza planinskih vrhova i oblacim postavu i sve drugo da se nesmrznem. Uspevam da nadjem smestaj u Pluzinama (opet iz treceg puta). Krevet za 5 evra na samom jezeru u rekao bih lovackom smestaju sa restoranom. Tu nisam mogao da odolim domacem toplom gulasu. Porcija ogromna, zapravo kao dve velike porcije u jednoj. Obicno veceram laganu hranu ali ovo je bio pun pogodak i sve sam savladao.

Plan B - odnosi se kao drugi izbor ako put po Karpatima, "Rumunija u Septembru 2019", nije mogao da se ostvari zbog vremenskih prilika (inace uvek imam vise putnih varijanti pa shodno okolnostima se najzgodniji primenjuje. Prilika se otvorila iznenada posto nisam ocekivao stabilno i lepo vreme krajem septembra-pocetkom oktobra ove 2019 godine. Put je isao iz Kraljeva-Visegrad-Trebinje (prvi dan), Trebinje-Herceg Novi-Lovcen-Pluzine (drugi dan) i Pluzine-Zabljak-Manastir Kumanica-Kraljevo (treci dan). Oko 1100 km, tri dana, motor Suzuki gsx750f. PRVI DAN (29.09.2019) Nakon prolaska Ovcarsko-Kablarskom klisurom i "plesanjem" na mnogim deonicama koje se popravljaju od Ovcarske Banje pa do nesto posle Uzica, eto me u Visegradu (Andric Gradu). Svaka cast Emiru Kusturici za ovakav poduhvat. Takodje je i lepa zamisao da se mnoge zgrade koriste kao javne gradske ustanove, ne samo kao turisticki kompleks. Na primer, Teslin spomenik je smesten ispred elektro distribucije, sto je odlicno uklopljena kulturna kao i nameska celina. I poznati most na Drini. Prilikom izlaska, na semaforu se pozdravim sa moto kolegom koji je isao iz bocne ulice, klimanjem glavom. Nesto kasnije ga obidjem pa se zamislim da nije neko ogranicenje brzine koju sam prevideo, posto je isao dosta sporo a i auto iza njega. Nedaleko stanem na parking pored puta da pojedem sendvic. Tu pak isti vozac obara brzinu i sporazumevamo se mimikom u hodu "da li je sve u redu, jeste nego sam stao da nesto pojedem". Krecem kad kod prve kafane, odmah pre raskrsnice za Trebinje, sedi novi drugar i mase da stanem i da mu se pridruzim. Nakon kratkog upoznavanja uspostavi se da Sale iz Vrnjacke Banje (sada vozi crnu diverziju 900), je vozio FJ 1100. Pa ja poznajem Pedju iz Beograda (na forumu mislim da je "Morphy") koji i dalje vozi taj model, i tako malo po malo uspostavi se da znamo istog coveka i svi smo vrsnjaci. Razmenismo telefone i Sale promeni plan da ide za Sarajevo kako bi zajedno odvozali put do Foce pa ce da vidi da li da nastavi sa mnom do Trebinja ili da ide na Pivsko jezero. Tu me je upozorio da u fedraciji treba voditi posebnu paznju na ogranicenja u gradovima, jer imaju radare i zaustavljaju tek na izlazu. On je predvodio, kao bolji poznavalac uslova na terenu. Uspesno prodjosmo postavljene zamke i razdvojismo se nakon Foce uz napomenu da je put dalje do Tjentista los. Hvala Saletu na savetima jer se uspostavilo da su putari ostavili neoznacene neravnomerno isecene komade asfalta na tom potezu koji inace nije neki (pricam o samom kvalitetu kolovoza). Par puta sam imao ozbiljna kocenja sa klizanjem zadnjeg tocka zbog iznenadnih nedovrsenih radova. Cuo sam se sa Saletom nakon putesestvija gde se zalio da je on prosao jos gore na potezu Foca-Pluzine, gde je asfalta jedvah bilo za sirinu gume. Nesto valja rade, raskopavaju put. Ovde se vidi kako je desna strana sanirana nakon klizista koje se pojavilo pre neku godinu, samo nema vise stepenica. Nakon kratkog odmora put je dalje lep (kako kolovoz tako i krajolik). Saobracaj jako redak pa je voznja bila sjajna osim tu i tamo neke krave, ali Hvala Bogu, uspesno smo se sporazumeli pa nije bilo neprijatnih situacija. Gacko Ovde me je Sale isto upozorio da policija zna da ceka nakon pravca na Gackom polju, ali nikoga nije bilo da omete kasno popodnevnu voznju. Tako sam u sam smiraj dana stigao u Trebinje i nakon treceg pokusaja nasao fin smestaj za pristojnu cenu (skoro dva puta nizu od slicnog u Rumuniji).

Mozda Ziko, ali lakse sam mnoge stvari podnosio sa 25 nego sa puta 2.

Samo napred Sveto. Divim ti se na kamping varijanti s obzirom da mi se cini da sam nesto mladji od tebe ali vise i ne pomisljam na tu vrstu nocenja. Pozdrav, Dejan.

To mi se i ucinilo posto moja je ista samo bela. Kakvi su ti utisci? Da li si je vozio i na TDM i ima li razlike kada se ista vozi na banditu, tj. polu oklop naspram bez oklopa motor?

Koju kacigu nosis?

Super putopis Nenade. Da li znaci da su popravili asfalt na deonici Kursumija - Djake, posto kada sam bio u Djavoljoj Varosi pocetkom Jula ove godine, ta deonica je bila dosta losa. Vozilo se oko 60-70km/h, da kolko-tolko nepoispadaju sve plombe.

srednjovekovni Koznik - na putu za Brus od strane Goca

Svaka cast za tri musketara na istrajnosti i izdrzljivosti. Lep opis putovanja. Posto sam prvo citao Rumunsku epopeju (koja se odigrala ove godine), sada vidim da ste vec imali kisna iskustva.

Dobra tura. Izgleda smo bili u Rumuniji u slicnom periodu. Imam jos od ranije orjentaciono razvijena dva plana, jedan za Jasi kao kranja destinacija a drugi Bugarska sa Crnim morem najdalje ali to ne ove godine jer sam se vec vozio "Rumunija u septembru 2019". Koliko ste dana putovali i kada (ako moze mapa)? ... cisto iz radoznalosti, koji je to bio hotel za 11e u Rumuniji? Pozdrav, Dejan

U pravu si Jovane, ima dosta praznog hoda do Karpata. U ovoj prici 2/3 puta je u pukom prelasku do/od destinacije. Inace kada sam premisljao o Rumuniji, imao sam i plan za Jasi (mnogo sadrzajniji i duzi od ovog ali je ovako ipak dobro ispalo s obzirom na sve). Mozda se i taj duzi put ostvari jednog dana.

CETVRTI DAN (Septembar 4) Uzas. Jako sam slabo spavao. Naime, soba je na drugom spratu i na 5 metara od nje je put kao nasa Ibarska magistrala ali puta tri. Glavni put za Bukurest od strane Brasova. Sta sve nisam radio, ako zatvorim sve prozore, zagusljivo. Bas ovde nemaju klimatizaciju. Ako upalim televizor sve slika sa snegom. A u svim predhodnim smestajima svi kablovski kanali rade. Pokrivaci i jastuk malo starijeg izdanja i ne tako prijatni kao u predhodnim krevetima. Stavim cepove za usi i to me delimicno spase posto sam hteo i sa kacigom da spava, kolika je to buka bila. Verovatno sam zaspao negde u gluvo doba noci kada je saobracaj malo popustio. Vremenska prognoza - svuda kisa narednih dana, jedino se u Krajovi kao nesto sunce smesi. Znaci kuci jer mi se bas nije ostajalo da kisnem, ovako ako me uhvati kisa bar sam nazad u bazi gde mogu da se presvucem od glave do pete. Posto sam vec ovde, bar da obidjem poznati Peles zamak, kad ono bas danas se otvara za posetioce od 11:00. Em imam jako dugu turu, em verovatno po kisi, em kasan start. Samo jos da me noc uhvati na sve ovo. Proveravam sa mojim internet koordinatorom, negde pise otvara se u 9:00, negde u 10:00. Nista, gadjam sredinu pa necu mnog da cekam, ili da okasnim. Gledam sta mi je ostalo od para, kad ono nesto tanko. Ako platim ulaznicu, necu imati za benzin do Srbije ili cu stici na isparenjima ako nema iznudjenih zaobilazaka. Kao i uvek, kako Bog da. Sve ce to dobro biti. Sinaia je sjajna. Sve stare kuce sa lepim okucnicama, slicnog stila i sve to se penje vijugavim ulicama u nedogled. Veliki, mali hoteli, panisioni, kuce za izdavanje, sve sredjeno i cisto. Opet nisam dovoljno napravio predpripreme, ali volim ovakva lepa iznenadjenja (to je car putovanja, uvek nesto neocekivano). Krece po koja kap i Marijan nudi kafu za pred put, zahladnelo. Nisam hteo da ga odbijem ali gledam da izbegavam kafu, pogotovo na prazan zeludac. Stizem u zamak kad tamo se polako skupljaju turisti ali nema protoka jer je ipak u 11:00 otvaranje. Nema sanse da cekam jer misija postaje neizvodljiva sa daljim odlaganjem polaska pa se odlucujem na spoljnje razgledanje zamka Peles i neposredne okoline. Predivan zamak. Bila bi steta da ga nisam video. U sirem kompleksu nalazi se i zamak Pelisor. A sada put pod noge. Vozim do Targovista ne bas dobrim planinskim putem. Ovde vec sela nisu tako sredjena i usorena kao do sada. Ima dosta cigana ali nelice na ove nase, nekako su drugojaciji. Dosta zaprega sa konjima ali sve ide koliko put dozvoljava. Nema mnogo saobracaja a kise nema iako je dosta oblacno. Od Targovista koristim auto put do Pitesti-ja ali nevozim preko 110 uz neki ispad na 140. Gledam da sto manje trosim ali Rumuni generalno brze voze. Preko 100, u mestima gde je ogranicenje na 50, vozi se 70. Auto put mnogi voze 130 i vise. Pa ako preticem nesto sporija vozila moram da ubrzam jer ima saobracaja. Od Pitestija do Krajove je sve toplije i oblaci sve vislji. Ovo vec izgleda obecavajuce ali nemenjam tempo posto putevi su dobri i uglavnom pravi. Sada je sve ravnica do Bugarske a ni tu nema nekih brda, kamo li prevoja. U Slatini sipam za preostali novac i za malo pa pun tank. Nadam se da mi vise leji nece trebati. Od Krajove do Vidina, Bugarska, kolovoz je super, steta sto je uglavnom prav. Pejzaz su nepregledna ravnica sa usevima na velikim parcelama. Ima i malo bocnog vetra ali nije strasno. Katana je stabilna masina. Nekako me ne vuce da stanem i slikam. Po proceni mozda cu prenociti u Zajecaru gde su cene smestaja duplo manje nego u Rumuniji. Nije vise Rumunija jeftina destinacija, u Srbiji se jeftinije prolazi. Cene goriva su iste, kao i hrane a smestaj je duplo skuplji. Stizem na granicni prelaz a kamionske kolone su bar 5 km duge. Na srecu imam nekoliko automobila ispred i brzo prolazim granicu. Most se za motore neplaca, dobro sam zapamtio komentare kolega koji su ovde prolazili. Nazalost nisam se zadrzavao da ga slikam. U Vidinu se cujem sa zenom koja mi daje kordinate smestaja u Zajecaru ali nije rezervisala. Potez kroz Bugarsku se brzo vozi, nema naselja ni saobracaja. U jednom momentu sam pomislio da nisam pogresio posto sam ocekivao gust saobracaj izmedju tri zemlje. Primetio sam da me ove Bugarske zakrpe podsecaju na nase, nekako i pored neravnina vozi se 90-100. Tako nesto nisam mogao na Rumunskim putevima. Nekako si drugojacije rupe. Ako je los put to je max 60, ako je dobar mogao i bi i preko 200, sto kod nas ni na autoputu nije preporucljivo zbog kolovoza. Na nasem prelazu simpatican carinik mi prica njegova moto iskustva ali malo sam i umoran i vec stavio kacigu. Vreme je prijatno ali previse mirovanja u punoj opremi i nije zabavno, pa se ipak pozdravljamo. Rado bih popricao ali imam jos dosta puta da prevalim, jer mi se javlja da mozda dobacim do Kraljeva danas. Tako stizem u Zajecar oko 17:00 i odlucujem da nastavim. Put znam i odlican je. Ici cu preko Kragujevca posto rade na putu Krusevac-Kraljevo i netreba mi greban, mastan kolovoz po mraku. Inace je ta deonica dosta naporna zbog mnogih sela, ukljucivanja i iskljucivanja, pogotovo posle ovolikih kilometara. Okolina Rtnja je stvarno posebna. Kao i asocijacija na vremena kada sam skijao za istoimeni ski klub "Rtanj". Poslednji snimci sa puta. Put se zavrsio u 21:00 kada sam sisao sa motora. Neka zavrsna misao i zaokruzivanje ove putesestvije. Zadnja deonica je bila oko 600km sto je ipak maximum za ovakve uslove. Pokazalo se da je kilometraza od oko 300km gde moze nesto i da se vidi/obidje/provoza i da se nastavi odmoran i naredni dan, mnogo primerenija za visednevna putovanja. Cak i tada je dobro napraviti "dane bez motora" radi raznolikosti. Motor je radio perfektno. Potrosnja na dugim, brzim, bez mnogo saltanja deonicama, 5 l/100km. Planinski putevi, 1-2-3 i cesta menjanja brzina, kocenje motorom, 6l/100km. Sve ostalo izmedju. Nije neka razlika u potrosnji izmedju 110 i 140 ako se krecem bez naglih promena ritma. Kratki ispadi na 180 su zanemarljivi i to se omakne pri preticanjima. Potrosnja za hranu je bila minimalna jer inace manje jedem kada sam na putu (lagana i neopterecujuca) ali ovog put sam bas cinculirao. Potrosnja na dodatne sadrzaje kao ulaznice, mape, nalepnice, takodje minimalna. Smestaj je bio skup. Mislim da nocenje treba da bude ne vise od 10 evra u ponudjenim uslovima (i bilo je koliko sam citao na temu putovanja u Rumuniji). Znaci cista soba sa kupatilom i parkingom za motor. Sve u svemu ispalo je mnogo vise nego sto sam ocekivao a dobio mnogo manje (cisto iz ekonomske tacke). Prvi dan - sve placano u dinarima (dva rezervoara i sendvici od kuce) - recimo 25e Tri dana u Rumuniji - smestaj, gorivo, min hrana, min suveniri/ulaznice - 175e + rezervoar u Srbiji + 1500din roming Znaci nesto preko 200e za 4 dana je minimum a to je 50evra/dan, sto uopste nije jeftino. Rumunija je i pored toga sjajna destinacija (ko moze da priusti), jer je bar meni bila vrlo prijatno iznenadjenje. Velika zemlja koja ima sta da ponudi. Ljudi vrlo srdacni i bliski. Zemlja koja nije razarana pa ima mnoge lepe celine. Priroda raznolika a putevi sve bolji i bolji (koliko sam mogao da procenim iz dosadasnjih iskustava). Sami Rumuni kazu da je prosecna plata oko 300 evra ali osecaj je da je veca ili kod nas nedaju verodostoju sliku o nasim prosecnim primanjima. Mnogi voze moderne automobile (cini mi se da vise ima dacia kod nas na putu), mogu da priuste odmore, grade se kuce, cistije je nego kod nas (grafite nigde nisam video). Vide se cesta stada od po 50-100 krava kao i manjih zivotinja. Generalno vise ljudi. Cela atmosfera me podseca na 80-te kod nas. Naravno sve je ovo neki moj opsti utisak koji sam pokupio sa ovog putovanja. Pozdrav svima i vidimo se na drumu. P.S. Molio bih administratora da se sada ova tema prebaci u "Putopise". Hvala.

TRECI DAN (Septembar 3) Lepo vreme, odmoran + dorucak (koji inace nepraktikujem), svedski sto gde sam napravio i neki sendvic za kasnije. Nigde nikoga na recepciji da se odjavim, kazu dolaze posle 10:00. Kaze cistacica da pozovem neki broj. Zovem (hvala romingu, tj. informaciji jocke@-ta da mogu tako nesto da uzmem za svaki slucaj), niko se nejavlja. Sada cistacica Ioana zove neki njen broj i najzad se javlja Kristina (prepoznajem glas od juce). Kaze, ma samo dajte kljuc i pare cistacici i sve u redu. Ja u cudu jer predhodni smestaj u Novacima sam ispisivao knjigu sa svim mogucim podatcima i potpisima. Sve sama neka cuda, ali ajde ... Auto put do Sibiu-a spucam brzo (motori neplacaju) i odokativno se parkiram. Kasnije pri povratku vidim da sam ispred Pravoslavne crkve koja se uklapa u ogroman gradski centar sve iz 17-18 vek (treba proveriti, ali slicna evropska arhitektura iz tog doba u celoj evropi). A u pozadini ogromna katedrala. Iako je rano, cuju se razni jezici ali nema jos guzve. Da sam bar ovde nocio, imao bih sta da obidje, jer je sve ocuvano u istom stilu i to je centar sa spletom 10 ulicica X 10 ulicica. Vise nego dovoljno da se covek izgubi u vremenu. Zanimljivo da i u Sebesu kao i u Sibiu mnoge javne zgrade i restorani imaju Nemacke nazive ispisane na Nemackom kao da niste u Rumuniji. Put se nastavlja dalje, ovde svracam u tvrdjavu Fagaras u istoimenom gradu. Nalazi se vrlo zgodno u samom centru pored novije velike Pravoslavne Crkve i opasana je vodenim jarkom oko koga ide ulica i setaliste sa drvecem i klupama. Ovde mi na ulazu kasjerka nudi da ostavim kod nje tank torbu, kacigu i jaknu, koje vucaram sa sobom zbog nedostatka mesta da se skladisti u cvrstim torbama na motoru. Inace se pokazalo da je tank torba i top case (zadnji kofer) najelegantnija kombinacija. Probijate se kroz guzve a nosite nesto prtljaga. U sustini i netreba vise za nekih nedelju dana puta, pod uslovom da nenosite alatnicu i kamp opremu. Podrazumeva se da nista od ponetog neperete (kada bi i to resili imate i za jos nedelju dana puta, i jos ...). A nije problem i da se nose gore navedene stvari u ruci/ramenima. Puno hvala ljubaznoj kasjerki muzeja tvrdjave Fagaras. Danas je predodredjen dan za ozbiljan obilazak kulturnih znamenitosti. I sada kada imam mapu ali i skraceno vreme zbog nocenja u Sebesu, odlucujem da presecem precicom direktno na zamak Bran i uopste da ne ulazim u Brasov. Racunam da je Sibiu bio dovoljan da se stekne utisak starih Rumunskih velikih gradova. Kad ono precica, bas i nije bila lepa za voznju. Veci deo los, jos veci deo u fazi popravljanja. Bolje sam prolazio bez mape, pa "tata sta je bre ovo". Ipak dobro je sto sam preprecio jer se vremenska prognoza kvari za sutrasnji dan i ko zna sta mogu da obidjem po kisi. Jedino je kolovoz bio jako los. Zamak Bran. Ovu sliku sam uspeo da slucajno napravim, tj. parkiram se i ne skidajuci opremu prvo da iskoristim ovu dobru pozu, kad eto ide momak hoce da naplati parking. Kazem, motor, na to on, pa za motor parking. Stvarno na znaku pored koga sam stao tacno pise kola toliko, motor upola cene. Nesto se preracunavam, a je li koliko odprilike traje obilazak, decko kaze da nezna i ja taman da prelomim ajde da se vise nepetljam, kad on gde su ti oci, zar nevidis tablu. Rekoh u sebi, e ovaj nece dobro proci u zivotu sa ovakvim zajedljivim komentarima, a pogotovo u korist razvoju turizma u Rumuniji. Nema problema, pomerim se 50 metara nize i pored puta kao i ostali, parkiram. Ovde nema nikakvih znakova, ni zabrane i odbrane. Inace mislim da je 1evro/sat za motor trebalo da se plati. Trenutno nemogu da ubacim druge slike pa cu probati kasnije, mozda je do opterecenja protoka mreze. Kompleks oko zamka je lepo napravljen i celo mestasce je orjentisano ka turizmu. Cene su jace. Na primer, za nalepnicu sam platio 10 leja sto je preko 2 evra. Na drugim mestima su upola jeftinije. Druge stvari nisam gledao, nebih imao gde ni da ih stavim. Bilo je turista ali se komotno prolazilo i sve se moglo videti i slikati bez da vam stalno neko upada u kadar. Ulaznica je bila duplo skuplja nego u Fagarasu. Ima tu i prica o Vladu Tepesu i vampirima ali to je vise marketing jer je njegov zamak na Transfagarasanu koji nisam ovom prilikom obisao. Tu je i rodoslov ovog velmoze izlozen gde se vidi njegovo Srbsko poreklo. To sto se kaze da je pio krv, pa sta ce drugo da kazu za ratnika koji je nebrojano mnogo Osmanlija na kolac nabio. Inace ovaj zamak ima vise veze sa kraljicom Marijom. Posto se blizi smiraj dana ponovo biram precicu na Predeal kako bih stigao do Sinaja za videla, gde mi je sledece prenociste. Kad opet iznenadjenje. Tamo u daljini se vidi jos jedana stara tvrdjava, poznati Rasnov (ovo sam tek kuci uspeo da otkrijem). Bas ima puno toga da se vidi u Rumuniji al' se ne postizava. A tek put. Nov novcijat, sav se crni, jos mastan pa nisam smeo da preterujem, ali krivinarenje super. Ima ukosnica ali mi se cine sire on onih na Transalpini. Okruzenje, planinski put prepun divnim hotelskim kompleksima. Tek ovde se otkrivaju velike turisticke mogucnosti kako za obilaske tako i za odmor. Bas prijatno iznenadjenje. Stizem u Sinaia a pre nje Busteni. Ogromni prostori sa puno ljudi u setnji. Fenomenalne vile. Lici mi na neku vrlo popularnu banju. Sinaj samo nastavak sa jos lepsim uredjenim prostorima. Pa samo na ovom potezu moze da se provede nedelju dana pa i vise. Samo jos da nadjem smestaj koji je pored samog puta i sigurno ima svoje dvoriste. Vozim se, vozim, a put se i racva za centar Sinaja pa dodatna nedoumica. Koji od njih ide pored smestaja. Naidjem na zeleznicku stanicu u starinskom stilu i tu se zaustavim i pozovem broj telefona koji sam dobio za kontakt. Covek se javi na Engleskom ali nemoze da mi objasni gde se kuca nalazi (cak i nepokusava), kaze dolazim po tebe za 5 minuta. Bas lepo ali nit je pitao kako izgledam ni sa cim sam dosao, nista. Prodje akademskih 15 min. niko od prolaznika mi nedeluje da nekog trazi. Daj da pitam jednog coveka, mozda on zna za lokaciju koju trazim. Krenusmo tako preko njegovog pametnog telefona da trazimo adresu, pa se nesto koci, pa oce, pa nece. Ipak se pojavi na google maps. Rekoh, zna taj google i da pogresi, ali drugo nemamo. Rumun objasnjava, polu Srbski, polu Englesko-Italijanski, polu mimikom (stara skola). Ispada da je dosta jednostavno, posle drugog pesackog nadvoznjaka na 3 km od stanice gde se nalazimo sa leve strane puta. Super, hvala, kad on, jel si motorom, onda me prati, ja cu kolima da te odvezem. Ma nemoras, ma nema problema. I tako ti uz pomoc ovog vise nego ljubaznog coveka nadjosmo mesto. Nekako da se zahvalim, ponudim da popijemo neku, ali on vozi i da se neopterecujem, vazno da je nasao mesto i da mi je pomogao. Jos jednom puno hvala. Ovde moram da napomenem da su Rumuni vrlo otvoreni i spremni da pomognu i pored jezickih prepreka. U kuci me doceka Marijan, tu negde sa godistem i njegov sinovac, tek zavrsio srednju. Posto sam neuspesno pokusao Marijanu da objasnim situaciju i da javi svom kolegi da me netrazi na zeleznickoj stanici, budi svog sinovca Lucijana, koji govori Engleski i sad je sve jasno i nudi se pivo da zalijemo uspeh. Uh, gde sada, nakon napornog dana, bolje prvo kafu pa cemo videti. Marijan neispusta pivsku flasu ali stize i kafa za njega. Nesto negoduje, kao tanka kafa. Daj da vidim, kad ono konjak. Pa Marijane, to se kod nas zove "beton" i tako smo se "raspricali". Lucijan se lozi na motore ali mama je protiv. 'Ajde sedi malo na moj motor, cisto da se okurazi. Jako skroman momak, sve se nesto snebiva ali kada je seo, daj da ga slikam. Pokazujem na sliku i sugerisem da pokaze mami i kaze da je kupio motor. Smeje se.

DRUGI DAN (Septembar 2) Smestaj u Novacima je u novoj velikoj dvospratnoj kuci koja je napravljena za izdavanje. Ispod je trem gde je motor "prespavao". Sve se nalazi na 7ha seoskog imanja koje odrzava simpaticna bakica Silvija koja osim Rumunskog neparla ni jedan drugi jezik. Sva sreca tu su bili dva para Rumuna koji su uz pomoc Srbskog, Italijanskog, Engleskog, Googla i Rumunskog nesto pripomogli. Unuk Florin je preko mobilnog ipak znao Engleski pa smo i nesto para zamenili na obostranu korist. Kazem ja bakici, ma svi smo mi Srbi, a ona potvrdjuje, kaze ima rodbinu u Banatu. Ostali Rumuni nesto klimaju glavom u smislu, ima tu necega. Uz kafu polako razaznajem da je Rumunski sklepan od 1/3 Srbskih reci, 1/3 Italijanskih i 1/3 neke kombinacije prva dva koji se nerazaznaju na prvi mah. Mislim da neki lingvista bi to bolje objasnio. Vreme sjajno, odmoran posle udobnog i mirnog smestaja spreman za Transalpinu. Cesku moto ekupu od juce srecem na prvom stajalistu/vidikovcu. Vetric prisutan i rezak. Juzna strana Karpata je sa malo drveca. Slab saobracaj pa se moze lepo pristupiti krivinarenju. Mesto Ranca se malo nazire. Pravo planinsko/skijasko mestasce. Lep asfalt, dosta ukosnica i puno lepih pejzaza. Rumuni (kojih ima najvise kao turista), zaustavljaju se i svaki cas slikaju (podsetili su me na Japance). Severni deo je obrastao gustom cetinarskom sumom. Puno stajalista i usputnih poludivljih kampova. Svuda ima ljudi sa decom i stekao sam utisak da Rumuni vole da provode vreme u prirodi. Ljudi koji bili u smestaju su np. dosli na odmor u to selo. Na mnogim mestima su obezbedjeni rostilji, kako na javnim tako i na privatnim posedima. Ovde se vec formiralo jezerce od planiniskih reka. Tu sam stao da odmorim ali i nisam bas odabrao najbolje mesto nego eto malo da se istegnem, pojedem one sendvice iz Srbije i vodu natocenu u Novacima. Kolovoz je vec poceo da bude jako los. Krateri na sve strane i jedvah motorom na 50km/sat uspevam da ih izbegnem. Zato sam najvise i stao, kad ono pocese i drugi da staju, sto kolima, sto motorima. Zapravo ima jedno nepisano pravilo da tamo gde vidite parkirana vozila, tu je najverovatnije nesto lepo da se vidi/slika. Nisam namerno, ali su se mnogi navukli samo zato sto sam stao i seo na jednu stenu sa obliznjeg krnjeg brda. 50-tak metara pre ili posle su bila nesto lepsa stajalista. Danas sam krenu u neko normalnije vreme, tj. oko 10:00 a u 14:00 vec sam bio u sobi rezervisanoj u Sebesu. Tu sam se opet gubio dok nisam najzad nasao hotel u nekoj zapustenoj radnickoj cetvrti. Nisam slikao ali slike kolege Jovana.V., sto je napisao "2000km Rumunije", neodoljivo podsecaju na isto mesto. Naime, posto nisam rezervisao mesta unapred, sto zbog neizvestnosti vremenskih uslova, sto zbog ispitivanja realnog turistickog tempa na terenu, umesto Sibiu-a kazem zeni (glavni kordinator za smestaj preko interneta iz Beograda), Sebes. Jos nisam nasao mapu i to sam onako iz secanja lupio ime grada. Zapravo, trebalo je da nocim u Brasovu ali su se u medjuvremenu istopile jeftinije lokacije pa rekoh da se nadje nesto pre Brasova, np. Sibiu ili Fagaras. Ovde treba da pojasnim. Zbog ekonomske (i druge) krize koja traje poslednjih 30 godina kod nas, nisam pobornik kupovine retko koriscenih skupih uredjaja, kao na primer: smart telefon + internet paketi za isti, razne ele. uredjaje za navodjenje (koji bas i nisu tacni), cak se i laptopovi nose na ovakve puteve, itd. Pre interneta se putovalo bez problema sa klasicnom kartom i oglasima za smestaj istaknutim ispred kuca i hotela ili brosura iz turistickih biroa. Ovoga puta sam uvideo da iako i dalje nisu neophodne sve te djidja-bidje, mnogi ljudi su se navukli i prosto nemogu da funkcionisu drugacije. Tako da sam morao da primenim neku medjuvarijantu. Uzeo sam roming paket da bar imam 20min razgovora i 20sms. 1. prvo sto sam na licu mesta video da nema nista ispod 100 lej-a (ron)~22evra i nema veze sto kapaciteti nisu popunjeni. Tako da isto mi dodje da se rezervise preko booking-a (interneta) a lakse. 2. vrlo slabo se govori neki drugi jezik osim Rumunskog i jest da sam se sa Srbskim, Engleskim, Italijanskim, Spanskim i mimikom snalazio, sve to otezava komunikaciju. 3. uglavnom su ljudi koristili gore navedene uredjaje za bilo sta pa se opet vratismo na te Iphonove i Ipadove Bilo kako bilo eto mene u Sebesu umesto u Brasovu pa izadjoh u setnju da se malo upoznam sa detaljima kao sto su promena novca, lokalna hrana, znamenitosti Sebesa. Jos sam bio optimista pa sam mislio da skoknem do Turde do rudnika soli ili Deve do zamka. Dzaba, stigao me umor i mozda je ovako jos i najbolje ispalo. Promenio sam pare i to sa licnom kartom (pasos sam se odvikao da nosim sa sobom vec dugo godina). Probao lokalni specijalitet (Shoram - najslicnije vecem girosu). Sretao uparene sektase kako nutkaju ljude sa brosurama (u Sebesu sam video cetiri takve patrole). Najzad nasao mapu Rumunije, to je kada covek krene da se krece peske. Porazgovarao sa lokalnim prosjacima. Kupio "Silva" pivo u prodavnici i uocio da su cene tu negde, neke stvari su nesto skuplje neke nesto jeftinije nego kod nas. I dobro se prosetao po suncu jer je hotel bio na periferiji grada. E da, zena je trazila da ima siguran smestaj za motore a gledam trotoar i javni parking. Kada sam pitao na recepciji, oni potvrdjuju - secure parking, ima kameru. Rekoh, prvo selo sa kravama, sada renoviran ulaz ofucanih stambenih zgrada iz vremena komunizma i pijancima u okruzenju. Sta ce biti sledece.

Hvala svima na informacijama i lepim zeljama. Tura se zavrsila i sledi putopis. Molio bih administratora da prebaci ovu temu u "Putovanja". Hvala Bogu na svemu! Putovanje je trajalo 4 dana preko 1500 km, manje-vise planiranom marsutom. (Sept. 01-04, 2019). Motor Suzuki GSX 750 F (katana 2 gen, 1990) Vreme je posluzilo ali prognoze za Sredu (4-ti dan putovanja) su svuda najavljivale kisu osim na potezu Krajova-Vidin-... pa se brze bolje vratilo kuci dan-dva ranije. Motor je posluzio. Vozac takodje. PRVI DAN (Septembar 1) Za divno cudo probudio sam se nesto ranije i krenuo iz okoline Kraljeva u 7:30 i stigao u Novaci, Rumunije u 17:00. Prvo stajaliste je bio srednjovekovni zenski Manastir Sv. Petka u mestu Izvor na putu Paracin-Zajecar. Nisam ni znao da je tako lep i zahvaljujuci preporuci mog drugara Jocke@, tu sam napravio prvu pauzu od oko pola sata. I dalje se cula duhovna muzika ali je liturgija vec bila zavrsena. Svestenik jos citao dodatne molitve nekim ljudima koji su ostali nakon sluzbe. Zapalio sam svece i tek tada osetio da je putovanje zapocelo. Kolovoz i krajolik je sjajan na tom potezu sve do Zajecara. Pre izvor je Manastir u Lesju, pre Boljevca je Rtanj a pre Zajecara, Gamzigrad, posle Rajacke Pimnice, tako da tu ima jos lepih lokacija za obilazak ali posto sam to vec u ranijim voznjama obisao, nastavljam do druge pauze na punjenje rezervoara i sendvic dorucak/rucak. Sveza voda sa lokalnog izvora je prava stvar na putu. Nisam ulazio ni u Zajecar ni u Negotin prateci zaobilaznice tako da nakon nepreglednih vinograda skrecem desno sa puta Negotin-Kladovo gde putokaz vodi na granicni prelaz Djerdap 2, kako bih izbegao radove na putu koje je iskusio kolega DarkoSB@ sa drugarom, nekoliko nedelja ranije. Ispred mene jedan auto, iza mene ... ni jedan. Uz kratko zadrzavanja i cavrljanje sa carinicima sa obe strane brzo prelazim granicu. Mapu Rumunije nemam pa se vodim putokazima i tako vecinom uz Dunav, uzvodno dolazim do prvog veceg mesta u Rumuniji. Kolovoz je u pocetku bio los, setio sam se nekih prica o betonskim blokovima ali na svu srecu to je bilo kratko i dalje je put bio jako dobar. Ulazak u Turnu Severin me je prijatno iznenadio. Veliki, odlicni putevi, vise traka, saobracaj veliki ali ide, vrucina pa se nisam zadrzavao nego pravac Targu Jiu. Tamo cu da promenim pare i uzmem mapu. Zaustavljam se na prolaznim pumpnim stanicama u nadi uzmem kartu, sa nesto para sto mi je najmladja cerka dala nakon skolske eskurzije do Temisvara prosle godine i da se neosecam ko "guska u magli". Ko za inat, nigde karte Rumunije. Na jednoj pumpi srecem vecu grupu motociklista iz Ceske. Sve se dive makini i komentarisu, klasik, klasik. Uglavnom momci 20-30 god a predvodnik moja milost. Pokazuje na svoju policijsku hondu, policaj motor. Mislim se, nije losa fora, prvog postavili kao policajca i nema problema sa radarima i saobracajem. Svi vide veliki beli motor sa plavim i otvara se put ostatku kolone, a kad se uoci stvarna situacija, prodje voz. Tako stigoh do Targu Jiu i parkiram se. Pitam za banku, menjacnicu, knjizaru (ovo zbog mape) i nekako se sporazumem ali nedelja je i jedino mi preostaje neka menjacnica. Malo sta je otvoreno, vidim western union radi ali nemaju leve da mi prodaju. Dobro, racunam, tank napunjen pred granicu je dovoljan do Novaka a sutra cu menjati novac. Sendvica imam, tako da sam dobar, samo da putokazi nastave precizno da vode (sto se pokazalo da su i tu Rumuni dobri). Najzad Novaci, samo nije to malo seoce, vec vrlo dugo seoce i nikako da nadjem smestaj koji sam rezervisao preko booking-a dan ranije. Dodjem na kraj sela/mestasca, kad rampa, policija, reli na Transalpini u toku. Vratim se i na prvoj pumpi pitam za Casa de vacanta Madalina koju na svu srecu znaju ali je 3 km na sporednom putu. Prilazi mi pod kacigom moto kolega i pita da li govorim engleski. Pocinjemo pricu a njegov drugar se isparkirava a ono Bg tablice. Obojica na GS-ovima ali nismo stigli da se upoznamo jer je njegov stariji kompanjon pojurio. Ovaj svira i vice za njim, ceo dan ga jurim, stalno negde zuri, komentarise. Nadam se da prate ovaj forum (pozdrav) i da su stigli na vreme gde su isli. Zapravo, mislili su da sam prosao Transalpinu i da je sada otvorena kako bi je i oni odvozali, kako su planirali za taj dan, neznajuci za auto reli. I pored smernica ljubazne prodavacice, morao sam opet u lokalnu kafanu gde su me uputili u poslednja skretanja. Nema sanse da bih inace nasao kucu/imanje. (Sada sam slikao i crkvu gde se skrece, pa za buduce putnike neki pokazatelj, da ne lutaju, ako idu i isti smestaj). Mnoge crkve u Rumunij su inace oslikane i na spoljnoj fasadi. Tu sretnem Rumuna koji zna engleski i zapocnemo pricu i dok smo tako razgovarali nisam mogao da se otmem utisku da su Srbi, samo koriste drugi jezik. Covek mi je tako poznato izgledao da sam kasnije cak pomislio da je jedan od mojih davnih poznanika koje sam sreo pre mnogo godina van zemlje. Ali tog momenta se nismo "prepoznali" pa ostaje pitanje, koja bi to verovatnoca bila da se bas tu sretnemo.

Hvala Dragane. Skupljam informacije pa cu shodno situaciji odluciti. Obe opcije imaju svojih prednosti i mana. Put koji sam izneo u prelozima "Rumunija u septembru 2019" moze da varira od 4-6 dana. O promeni vremena da nepricamo, tako da sto vise opcija to bolje.

Da li moze da se nadje smestaj na licu mesta (bez rezervacije preko interneta) i da li moze da se dodje na lokacije koje se vode na bookingu, i uzme smestaj direktno na licu mesta (koja je razlika u ceni u odnosu na cene koje se postavljaju preko booking.com)?

Kakav je prelaz Dzerdap II? Da li se preko njega izbegavaju zastoji/radovi pre Kladova (pravac iz Negotina) i kakav je put do i posle prelaza ka Turnu Severin?

Super tura. Hvala na trudu. Posto cu uskoro biti blizu lociran, ovo moze da bude interesantno videti.

Ako ima puno zastoja i radova pre Kladova od strane Negotina, kakav je prelaz Dzerdap II? Da li se preko njega izbegavaju ti isti zastoji i kakav je put do i posle prelaza ka Turnu Severin?