Pozdrav Vojislave, prelep motor. Kada sam trazio motor pre tri godine i ovaj model je bio u opciji ali tada nisam naisao na stanje kao tvoj pa sam uzeo gsxf-a isto godiste.

Forsber@ & srrdjan@ ... stvarno puno lepih sadrzaja. Mozda sledece sezone dopunim ovu turu sa propustenim.

Ako je verovati internet sajtovima kao np., onda se moze lako uporediti 600 naspram 900 ... itd. Yamaha XJ900S Diversion WWW.MOTORCYCLESPECS.CO.ZA Motorcycle Specifications, reviews, road tests

Pozdrav

Pa sa kupljenim dodatkom bi mi vise odgovaralo. Kada sam kupio ovaj motor upravo je imao korman instaliran i delovalo je zgodno kada sam ga isprobavao, ali se na duzu turu ispostavilo da je standardna postavka bolja. Nije idealno ali vozim tako poslednje tri sezone. Na zalost, izgubljeni su klasicni nosaci kormana pa sam sa gore navedenim dodatcima hteo da poboljsam poziciju sa "heblovima" i bez mnogo zezanja. Pitanje je, da li ste nesto slicno radili a jos bolje ako ste to radili sa istim ovakvim dodatkom.

Sa ovim "pivot handlebar raiser" sa Ali Expressa, nemoze brza i direktna instalacija kao sto sam se nadao. 1. ili da skidam trianglu i pravim klasican nosac za korman, pa na njega da dodam kupljeni deo (u ovom slucaju morao bih da idem na ugradnju kormana) 2. obradim ovaj deo da prodje zavrtanj 3. dodam produzetak na obradjeni valjkasti deo iz 2., kako bih dobio duzi oslonac kao i ravnomerniji hvat prilikom pritezanja Javljam sta sam uradio ili ako neko ima drugo resenje

Uzeo sam model koji se osim sto podize upravljac, moze i da se okrece oko ose i time priblizi. Kada sam danas probao da instaliram, primetim da mora da se obradjuje jer kod nasih motora, rucice imaju zljeb za zavrtanj. Takodje deo koji ulazi u otvor gde prolazi upravljac, nema dovoljno duzine za ceo potez i time bi obrada bila na ivici dodatka. ovako nesto

Jednodnevna voznja pocetkom Jula ove godine u Kucajskim Planinama. Manastir Vitovnica (tu je sahranjem monah Tadej), u okolini Petrovca na Mlavi. Banja Zdrelo (napravljen hotel i zabavni park). Nisam nosio kupace pa sam samo zabelezio lep ambijent. Posle vrlo lepog puta, Manastir Gornjak. Vrelo Mlave (Zagubica). Nalazi se u lepoj udolini. Tu se nalazi i restoran koji nudi recnu pastrmku. Posle jako loseg kolovoza koji dalje ide ka Despotovcu, nailazi se na Manastir Manasiju (posto ima vec dosta slika istog, samo grb Sv. Lazara. Manastir Ravanica gde su i mosti Svetog Kneza Lazara. Na ovoj relaciji postoji i Vrelo Mlave, Buk, Lisine, Resavska pecina, tako da se moze ostati jos koji dan i obici sjajne lokacije i znamenitosti na ovoj kratkoj ruti.

Da li je neko instalirao podizace upravljaca (posto nisu ni heblovi ni korman)?

Tu smo se negde mimoisli. Nabasao na "rampu" slucajno, posto sam projezdio kroz Novaci, trazeci rezervisan smestaj za to vece. Tako sam i saznao da je trka bila organizovana. To je bilo pred kraj dana, negde oko 17:00. U koje ste vreme krenuli da "osvajate" Transalpinu?

Pa bili smo u isto vreme (1- 4-ti septembar). Napisao sam putopis "Rumunija u septembru 2019", ako ga vec niste procitali. Zanimljivo da se trka na Transalpini "umesala" mnogima u plan puta. Meni, na svu srecu, nije, ali to je ispalo skroz slucajno.

Bas lep snimak. Kada ste bili?

Motip Dupli - nemacki sprej za do 800C. Kupio sam ga u nasim farbarama u nameri da sredim grane i izduv ali nikako da se nakanim, tako da nemam licnog iskustva sa istim. Uzeo sam ga jer pise na uputstvu da je upravo za farbanje metala koji su izlozeni visokim temperaturama. Pise da se nanosi u tankim slojevima na cist metal a kasnije dodatno susi da se zapece sat vremena na 180-200C. (uputstvo je na samoj sprej boci) Sto se tice dihtunga grana na spoju sa motorom, obavezna je zamena nakon ponovnog montiranja ali posto ih jos nisam nabavio, sve ceka. Vazno je da se "fals" vazduh nepojavi na potezu ulaz-izlaz celog izduvnog sistema.

Da li mozete da otvorite novu temu za motor, Suzuki GSX 750 F, 1988 - 1997? Hvala

Miholjsko leto.

Meni je MZ 250 i Yamaha XT 600 trosila 4l/100km ali ne i katana. Jevto, koju brzinu si mu odrzavao i koliko dugo kada ti je trosio 10l/100km?

Hvala na lepim komentarima. Nisam mogao ranije da se javim.

Interesantno, sigurno cu je uvrstiti u mesta za obilazak u sledecoj voznji na tu stranu. Hvala.

Lepo. Gde je slikana ova zadnja slika?

TRECI DAN (01.10.2019) ... pravi primer stomakougadjanja. Em sam prekrsio vlastito pravilo da nejedem tesku hranu na putu, pogotovo veceru, em sam se prejeo. Normalno ko neplati na mostu plati na cupriji, pa me je celu noc mucila gorusica. Ipak sam odmorio posto je okolina nestvarno mirna, zbog blizne jezera i povucenosti od puta (naucio sam se prilikom puta u Rumuniji pre mesec dana). I tako cekam da malo otopli i da se skloni jutarnja magla, a na plazi neko u sorcu. Nije valjda da se kupao?! Odmah nakon mosta je skretanje za Durmitor i prolazi se nestvarnim mracnim tunelima kao isklesanim dletom. Steta sto nemam GoPro pa da zabelezim mnoge interesantne predele i scene tokom same voznje. A Durmitor, .... ostao sam bez reci. Velicina i nestvarana priroda me je ocarala. Ovde bih mogao da provedem dane. Svako stajaliste ima klupicu pozicioniranu da se upije sto vise ovog krajolika. Stalno teram sebe da krenem, ali odmah posle 50 m opet stanem. Vise puta sam sebi rekao, ovo je poslednja poza. Nikako da se odvojim od zadivljujucih prizora i vidim da i retki turisti ovde uspore, utihnu, nekakav mir ih obuzme. ... nastavljam dalje Zabljak i Crno jezero. Nisam uopste ocekivao da je Zabljak tako nacickan simpaticnim kucicam za prenociste, a ja sam mislio neko malo selo sa par kuca. Kad ono pravi turisticki gigant. Puno turista i kod rampe za Crno Jezero odustanem uvidevsi da je dan odmaklo i da necu sve moci da obidjem sto sam se nadao. Inace ova severna strana Durmitora je obrasla gustim i visokim cetinarima. Kod Djurdjevic Tare, obavezno pauza. I ovde puno Kineza. Bas sam prijatno iznenadjen tolikim brojem turista u ovo vreme. Nekako mi se cinilo da je sezona prosla. Sta sam jos primetio sto je novost za mene. U Crnoj Gori, dva od tri automobila su imali tablice iz hrvatske. Pred Prijepolje nestane mi goriva i stanem na prinudni parking da prebacim na rezervu. Kad kolega u kolima sa Prijepoljskim tablicama staje da me priupita da li imam problem. Posto sam se zahvalio, on se okrenu i pozdrav. Sjajan gest ovog coveka koji predpostavljam da je moto kolega koji je trenutno vozio kola. Pozdrav ako prati ovaj formum. Verovatno me je zapazio na nizbrdici gde je motor poceo da trokira i dosao je da vidi da li mi treba pomoc. Svaka cast. A sada slag na tortu kao zavsnicu ovog putovanja. Manastir Kumanica. Nalazi se na putu za Crnu Goru, Prijepolje-Podgorica. Zbog nakaradnih novo-izmisljenih granica, da bi ste dosli do manastira, prvo prelazite Srbsku granicu pa pre Crnogorske granice skrecete i prelazite reku gde je opet Srbija (carinici javljaju ako neko dolazi da ne bi ponovo udarali pecate). Inace carinik na glavnom prelazu je bio izuzetno ljubazan, cak je izasao i podigao jednu o mojih rukavica koja mi je spala sa rezervoara dok sam se borio sa papirima. Pozdrav takvim ljudima. Ovaj Pravoslavni Manastir je cudesan iako je mali i odmah uz prugu. Istice se posebnoscu medju mnogim manastirima. Mnoga i razna isceljenja se ovde dogodjaju, tako da dolaze ljudi iz celog sveta i raznih veroispovesti kako bi dobili pomoc. Smatra se da je ispod manastira pokopan vrlo vazan i Bogougodan covek ali se nezna tacno ko. Mrak me je uhvatio pred Uzice i onaj gadan, mastan i izgreban drum koji se nevidi od nadolazecih farova vozila, uspesno sam protutnjao, vozeci iza nekog kamiona koji je dosta brzo vozio po takvom putu. Sve u svemu jos jedno putovanje isprepletano divnim novim dozivljajima. Kada uporedim ovu turu sa predhodnom, "Rumunija u septembru 2019", kao da mi je ova bila upecatljivija. Vozila je bilo manje a temperatura prijatnija iako je dan bio kraci, putevi interesantniji, vise mesta za obilazak a na manjem prostoru. Smestaj duplo jeftiniji. Opet nedovoljno vremena da se vise i bolje istraze i upoznaju sve destinacije koje su bile na ovoj ruti. Preporuka.

DRUGI DAN (30.09.2019) Sinoc sam imao vremena da se prosetam Trebinjem, osetim nocnu atmosferu i odmerim gde cu da napravim dnevne kadrove. Ujutru nakon dorucka koji je bio uracunat u hotelu, peske se penjem do Hercegovacke Gracanice koja nadgleda Trebinje sa obliznjeg brda. Mnogo mi se svideo osecaj u ovom hramu. Nisam to ocekivao u novijem zdanju i posebno mi je drago da sam ovu crkvu video. Pogled na Trebinje Sada sam mogao da obidjem i sam gradic koji je takodje ostavio prelep utisak. Vredelo je zadrzavanja u Trebinju i oko 11:00 krecem za Herceg Novi. Prilikom spustanja na more, tamni, niski oblaci i po koja kap se me pozurivali da bar predjem klizave serpentine pre nego sto me uhvati kisa. E to ti je kada nisam poneo kisnu opremu. Steta, a bas sam mislio da prosetam glavnim setalistem. Uz stalnu pretnju od kise nastavljam u nadi da izadjem iz oblaka i izbegnem nepredvidjenu neprijatnost voznje u mokroj opremi po klizavoj Jadranskoj magistrali. I pored tmurnih uslova, voznja Boka Kotorskim zalivom je divna. Mestasca su povezana kao jedan i bezbroj fenomenalnih mesta uz obalu pruzaju fenomenalno okruzenje. U Kotoru se i sunce pojavilo a sa njim i mnostvo turista, koje nisam ocekivao i ovom periodu. Sve vri od Kineza, Rusa, Nemaca, Amerikanaca i ko zna koga jos. Hteo sam da slikam tvrdjavu ali zbog guzve sam nastavio dalje. Penjem se uskim ali prelepim puticem odmah iznad Kotora u pravcu Lovcena. Biciklisti (svaka im cast), motociklisti, kola, autobusi, sta sve ne, opseda ove deonice ali je prohodno i nema zastoja za nas. Kola vec imaju ozbiljnih problema da se mimoidju ali ipak sve funkcionise. Pogled, priroda, sve u superlativu. Na mnogim stajalistima i vidikovcima zapocinjem razgovor sa momkom koji u kolima prevozi nekoliko Kineskih turista. Kasnije se javljamo jedan drugome kako se krecemo istom rutom i na Lovcenu saznajem da mnogi u Crnoj Gori primenjuju ovakav vid turisticke ponude poslednjih godina. Ovu konkretnu grupu je pokupio u Beogradu i obilaze zemlju vec 10-tak dana. Lovcen Dobra fora je da se placa 2 evra na rampi, sto sam misli kao prikladna ulaznica, ... kad jos 5 evra na ulasku pokrivenih stepenica koja idu ka mauzoleju. Pitam ti ja krsnog gorstaka, "Znaci bice 10 evra za pred samu gradjevinu?", "Pa moze biti". Posto ipak nije bilo dodatnog placanja, a inace se ispusti dusa da se popne stepenicama na vrh u moto opremi. Pri povratku trazim 10 evra povracaj zbog napora. "Aaa, nemogu ti ja to, ali mozes dzabe ponovo da se popnes". Dole na parkingu sretnem tri Poljaka motociklista i obratim se na Poljskom, oni, "Poljak", ma ne bre "Srbin". Kako to, pa mislili smo da si Poljak. Ama svi smo mi Srbi. Cude se, pa sam morao da ih podsetio na njihovu poznatu legendu o tri brata koja su dosla sa Helmskog polustrva, tj. Dunava "Leh, Ceh i Rus". Leh-Poljak, secate se Leh Valense, vodje "Solidarnosti", kada su izbacivali komunizam iz zemlje, znaci ime i dalje opstalo. Ceh-Cehoslovak i Rus-Rus. Jest vala, pa mi smo Sloveni. Ma ne bre, Srbi, to je pravilniji i stariji naziv a naziv Sloveni, su nam Nemci uvalili da mislimo da smo dodjosi u Evropi , znate onu "da se Vlasi ne dosete" pa da imaju "opravdanje" da nas zavade, progone i kradu. Tacno, pa to ima smisla. Tek smo tu krenuli u razmenu kulturno-istorisko-politickih tema. Njima Cesi i danas zameraju sto su tenkovima gusili "Prasko Prolece 1968", sto nisam znao. Izgleda da su Poljski vojnici Varsavskog Pakta bili poslati da intervenisu a ne Sovjeti. Zanimljiva ekipa ali se nisu bas pripremili za obilazak ovih krajeva a jedan od njih je vec treci put na Lovcenu sa motorom. Kazu da je prosle godina ulaznica bila samo 3 evra. Inace dvojica voze sestocilidrase, hondu goldwing 1800 (najnoviju), BMW 1600 gt, i najslabiji, hondu cbf 600. Svi iz Krakova. Ma mogli smo mi tu i da zasednemo ali necu stici do Zabljaka pre mraka ako nastavim a ni oni nazad do Kotora, pa se srdacno pozdravismo i pozelesmo jedni drugima sretan put. Spustam se do Cetinja lepim krivudavim putem a dalje super prav i noviji put za Niksic. Vidim Manstir Ostrog kako se presijava u poslednjim zracima sunca tog dana. Posto sam ranije vec obilazio ovaj manastir, ima tu divna anegdota o dozivljaju na put tog dana prilikom povratka za Beograd, ali to drugom prilikom. Zurim ka Zabljaku ali nema sanse da stignem, najdalje Pluzine pa sutra na Durmitor. Vec je zahladnelo kako se sunce sklonilo iza planinskih vrhova i oblacim postavu i sve drugo da se nesmrznem. Uspevam da nadjem smestaj u Pluzinama (opet iz treceg puta). Krevet za 5 evra na samom jezeru u rekao bih lovackom smestaju sa restoranom. Tu nisam mogao da odolim domacem toplom gulasu. Porcija ogromna, zapravo kao dve velike porcije u jednoj. Obicno veceram laganu hranu ali ovo je bio pun pogodak i sve sam savladao.

Plan B - odnosi se kao drugi izbor ako put po Karpatima, "Rumunija u Septembru 2019", nije mogao da se ostvari zbog vremenskih prilika (inace uvek imam vise putnih varijanti pa shodno okolnostima se najzgodniji primenjuje. Prilika se otvorila iznenada posto nisam ocekivao stabilno i lepo vreme krajem septembra-pocetkom oktobra ove 2019 godine. Put je isao iz Kraljeva-Visegrad-Trebinje (prvi dan), Trebinje-Herceg Novi-Lovcen-Pluzine (drugi dan) i Pluzine-Zabljak-Manastir Kumanica-Kraljevo (treci dan). Oko 1100 km, tri dana, motor Suzuki gsx750f. PRVI DAN (29.09.2019) Nakon prolaska Ovcarsko-Kablarskom klisurom i "plesanjem" na mnogim deonicama koje se popravljaju od Ovcarske Banje pa do nesto posle Uzica, eto me u Visegradu (Andric Gradu). Svaka cast Emiru Kusturici za ovakav poduhvat. Takodje je i lepa zamisao da se mnoge zgrade koriste kao javne gradske ustanove, ne samo kao turisticki kompleks. Na primer, Teslin spomenik je smesten ispred elektro distribucije, sto je odlicno uklopljena kulturna kao i nameska celina. I poznati most na Drini. Prilikom izlaska, na semaforu se pozdravim sa moto kolegom koji je isao iz bocne ulice, klimanjem glavom. Nesto kasnije ga obidjem pa se zamislim da nije neko ogranicenje brzine koju sam prevideo, posto je isao dosta sporo a i auto iza njega. Nedaleko stanem na parking pored puta da pojedem sendvic. Tu pak isti vozac obara brzinu i sporazumevamo se mimikom u hodu "da li je sve u redu, jeste nego sam stao da nesto pojedem". Krecem kad kod prve kafane, odmah pre raskrsnice za Trebinje, sedi novi drugar i mase da stanem i da mu se pridruzim. Nakon kratkog upoznavanja uspostavi se da Sale iz Vrnjacke Banje (sada vozi crnu diverziju 900), je vozio FJ 1100. Pa ja poznajem Pedju iz Beograda (na forumu mislim da je "Morphy") koji i dalje vozi taj model, i tako malo po malo uspostavi se da znamo istog coveka i svi smo vrsnjaci. Razmenismo telefone i Sale promeni plan da ide za Sarajevo kako bi zajedno odvozali put do Foce pa ce da vidi da li da nastavi sa mnom do Trebinja ili da ide na Pivsko jezero. Tu me je upozorio da u fedraciji treba voditi posebnu paznju na ogranicenja u gradovima, jer imaju radare i zaustavljaju tek na izlazu. On je predvodio, kao bolji poznavalac uslova na terenu. Uspesno prodjosmo postavljene zamke i razdvojismo se nakon Foce uz napomenu da je put dalje do Tjentista los. Hvala Saletu na savetima jer se uspostavilo da su putari ostavili neoznacene neravnomerno isecene komade asfalta na tom potezu koji inace nije neki (pricam o samom kvalitetu kolovoza). Par puta sam imao ozbiljna kocenja sa klizanjem zadnjeg tocka zbog iznenadnih nedovrsenih radova. Cuo sam se sa Saletom nakon putesestvija gde se zalio da je on prosao jos gore na potezu Foca-Pluzine, gde je asfalta jedvah bilo za sirinu gume. Nesto valja rade, raskopavaju put. Ovde se vidi kako je desna strana sanirana nakon klizista koje se pojavilo pre neku godinu, samo nema vise stepenica. Nakon kratkog odmora put je dalje lep (kako kolovoz tako i krajolik). Saobracaj jako redak pa je voznja bila sjajna osim tu i tamo neke krave, ali Hvala Bogu, uspesno smo se sporazumeli pa nije bilo neprijatnih situacija. Gacko Ovde me je Sale isto upozorio da policija zna da ceka nakon pravca na Gackom polju, ali nikoga nije bilo da omete kasno popodnevnu voznju. Tako sam u sam smiraj dana stigao u Trebinje i nakon treceg pokusaja nasao fin smestaj za pristojnu cenu (skoro dva puta nizu od slicnog u Rumuniji).

Mozda Ziko, ali lakse sam mnoge stvari podnosio sa 25 nego sa puta 2.

Samo napred Sveto. Divim ti se na kamping varijanti s obzirom da mi se cini da sam nesto mladji od tebe ali vise i ne pomisljam na tu vrstu nocenja. Pozdrav, Dejan.