Milet je jos jedno anticko nalaziste i put do istog je isao preko ravnice sa izraslom visokom trskom pored puta. Vetar koji je jak i uvek prisutan u Turskoj, ovde me je bacao u suprotnu traku. Jedno vreme sam bio dobro nagnut na desnu stranu (odakle je vetar duvao) pa ipak je uspevao da me pomeri ulevo. Sva sreca nije bilo mnogo saobracaja ali vrlo neprijatno iskustvo i zbog istog, nisam zapamtio voznu motorom po ovoj zemlji opustajucom i ugodnom. Takodje sam primetio da Turci dozivljavaju pojedinacno nadolazece svetlo kao spor i mali moped, tako da sam imao ceste slucajeve ukljucivanja automobila sa sporednih puteva, koji su povodovali ostra kocenje sa proklizavanjem zadnjeg tocka, besomucnog sviranja, amblendovanja i jos sto sta sto nije za opisivanje. Kada sam se navikao da je to uobicajena stvar ovde, onda sam to odradjivao profesionalno, bez ikakvo iznenadjenja i uzbudjenja. Nisam vise ni svirao samo jako kocenje i kontrolisano proklizavanje. Blago mastan asfalt rastopljen visokim letnjim temperaturama nije bio od pomoci. Generalno je bilo vrlo malo motocikala na putu, pogotovo onih koji su terali do max. Zapravo zbog vetra cesto sam zavrtao gas do kraja. Ovaj motor moze najvise 160 ali usled prokletog vetra to je bilo 140 km/sat. Sve je to uslovljavalo da su lokalni vozaci bili zateceni i eto zabave. Na svu srecu putevi siroki sa slabim saobracajem. Koliko bih tek brzo isao da sam bio natovaren sa tri kofera i tank torbom. Zbog malog tanka, 13l, najvise sam gurao do 200km u cugu. Kako god i gde god vozio, Yamaha je trosila 4l/100km. Uglavnom sam morao da odmaram na oko 120km gde je neudobno sediste uzrokovalo cestim pauzama. Gde god sam stao, obicno na pumpnim stanicama, nije prolazilo bez da me gazda casti sa cajem (kupio ili ne kupio gorivo). Bas lep obicaj.

A tek poznati Trojanski konj. Sve su to Turci vesto ubacili u turizam, jer se zapravo i dalje traga za pravom Trojom i mnoge indicije su da je na nasem Jadranu ali to se ne bi uklopilo u Becko-Berlinsku skolu izmisljene istorije.

Mnoge slike i mesta su razbacane u ovoj prici, dosta vremena je proslo od tada pa ne zamerite. Orjentaciono sam obilazio razna zanimljiva mesta duz obale od Dardanela do Antalije i u kontinent sve do Kapadokije, nazad na Ankaru i na kraju Istambul, tj. Carigrad. Galipolje. Ovde je bila zesca bitka gde je skoro pola miliona ljudi izginulo na obe strane. Koliko je meni poznato, sve su to zakuvali englezi (a ko bi drugi), posto su prvo Rusima izobecavali vracanje Carigrada i izlazak u Sredozemno more. Onda su pogazili dogovor i brze bolje probali sami da zauzmu Bosfor. U Cannakale sam spavao na krovu na prostirci. To je bio jedini slobodan smestaj u hotelu koji je svako vece pustao Tursku verziju bitke (na Engleskom) sa propagandom ubijanja u pojam anglosaksonaca pred turisticki obilazak Galipolja sledeceg dana. Inace hotel pun Australijanaca, Novo Zelandjana i Engleza.

Praktikujem da kada obilazim strane zemlje, naucim 10-15 reci koje mogu da se kombinuju u prostim, prosto prosirenim recenicama. Akcenat imitiram. Nekako imam osecaj postovanja jer sam gost, pa bi u najmanju ruku bio red da se bar potrudim da komuniciram na lokalnom jeziku. U Turskoj i nije strasno jer mnoge reci su Srbske, pa se lokalci uvek obraduju kada vide strance koji "parlaju" njihov jezik. Tako sam sa doticnim prodavcom suvenira nesto i prozborio, Sve stvari na mestu i poceo sam da se osecam super opusteno. Ovakav odnos je trajao tokom celog mog boravka i ostavio je lep utisak. Nakon sto smo se ispricali, ajde da kupim neku sitnicu kod coveka koji se tako lepo poneo prema meni. Sledeca destinacija, Kusadasi. Tada je tek poceo da se promovise kao letnja destinacija, tako da ako ste nekog pitali kod nas u vezi Turske, Istambul za sverc, Kusadasi za odmor.

Mislim da sam prvo obisao Efes. Fenomenalno. Tu sam tek poceo da shvatam gde sam dosao. Istoriske podatke necu iznosit, danas su lako dostupni, ali ne vezano za znamenitosti ostalo mi je u secanju osecaj, mirisi, dozivljaj i iskustvo. Znate, i dalje ste u grcu, gde da ostavim motor i rancic sa kacigom. Ima da me opeljese samo tako, a vrucincina ne vidjena. Kad ono, novo prijatno iznenadjenje. Naime, ulazim na makadamski parking u Efesu a lokalni prodavac sa standa suvenira mi mase da se parkiram. Opa, pocinje igranka, kad me sad navuku, ali vrucina me je smeksala i prepustam se sudbini. Covek mi nudi parking u hladu pored njegove tezge. Godinama smo tu negde. Pitam ga koliko da platim, a on odmahuje rukom kao nemoj da me vredjas. Dobro, nego mogu li sve da ostavim kod tebe osim novcanika i pasosa. Ma garantujem ti zivotom, samo ti idi efendi u obilazak. Onako u magnovenju odlazim da istrazujem Efes u podne.

Cesme. Pun pogodak, Dzamaha. A zasto, pa ja sam imao "velike planove". Osamdesetih godina sam pratio Pariz-Dakar i mislim da je moglo amaterski da se ucestvuje. Upravo se plati paket koji je ukljucivao XT 600 Tenere, spremnu za reli sa svim detaljima placenim osim tehnicke podrske (i to je postojalo ali je bilo teoretski nedostizno za nas standard). Placeno je i prisustvovanje reliju do kraja i ako se ispadne u toku trke. Racunam, za deset godina je prica ostvarljiva, znaci pada 2000-te sa mojih 35 godina, eto me u trci. Svi znamo kako su nam se planovi raspali ali eto bar da probam makinu ako vec ne mogu nista drugo. Ne secam se koliko je iznajmljivanje kostalo ali sam dobio dobar popust na dane. Celo putovanje je trajalo 3 nedelje tako da sam motor vozio neki dan manje, posto sam koristio autobus za dolazak i povratak iz Turske. Uspeli smo da skarabudzimo neku kacigu koja je isla uz motor. Momak koji je vodio firmu je imao kacige forme radi, jer se uglavnom iznajmljivalo za odlazak na plazu a ne grande turizmo. Plan je bio da iz raznih baza pravim dnevne, max. dvodevne ture. Posto sam od opreme imao samo bezveznu kacigu pokazalo se vise nego dovoljno u sred leta na 40+.

Najzad Turska. Nemogu da veruje koliko je veliki granicni prelaz. Kao aerodrom. Nisam ovo zamisljao. Odavde se oseca da sam usao u imperiju. Autobuska stanica ne zamisliva. Peroni na nekoliko spratova. Cudna stvar da imate slobodan prilaz (nije ogradjeno kao kod nas) a karte se uzimaju po firmama, ne destinacijama. Tj. odaberete prevoznika a on vam prodaje kartu za odredjenu destinaciju. Trazim rent-a motor ali nigde nista. Pitam gde da nadjem neku agenciju na stanici alisveukazuje na to da moram do Izmira u neko turisticko mesto. Tamo ima takvih stvari. Dobro, onda uzimam kartu za Izmir. Karte jeftinije nego kod nas a autobusi veci. Kao da je razmak izmedju sedista veci.Mogu da prekrstim noge. Karte su ravnomerno rasporedjene tako da se ljudi ne guzvaju. Ako nije autobus pun, karte se izdaju tako da svako dobije najvise mesta do sledeceg putnika shodno popunjenosti. Erkondisn tako radi da ako pusete (nije dzabe, puse ko Turci), dim se ne oseca. Putevi brzi i pauze su na taman razmaku u velikim autobuskim postajama gde postoje ogromni samousluzni restorani tople hrane. Cene nize nego kod nas i dok se autobusi peru spolja, imate dovoljno vremena da se okrepite. Bas sam prijatno iznenadjen. Sve je ovo novo za mene. Stizem u Izmir ali mi predlazu da idem dalje u Cesme i daju mi tacnu adresu gde se rentiraju motori. To mi je prioritet, od toga zavisi kao cu dalje da planiram. Ne brinite, stizu slike ...

Prva dogodovstina je u autobusu Skoplje-Istambul. Tu se upoznajem sa mladom mamom koja sa detetom ide u Iran kod svoga muza na skolski raspust. Ne secam se imena mlade dame ali je situacija bila zanimljiva. Autobus dupke pun, pun ljudi i dima (erkondisn ne radi sto je kod nas normalno). U pitanju je nocna voznja. Na granici sa Bugarskom, svi salju pasose do vozaca i kasnije vracaju. E tu se u nizu zelenih pasosa samo moj crveni razlikuje. Odmah upadam u oci i neki zabradjeni likovi me nesto pitaju. Moja nova saputnica me moli da se predstavim kao njen muz, jer je u islamskom svetu vrlo netipicno da udata zena putuje samo sa detetom (ona je inace nasa udata za Iranca). Ja pristajem i preteci podledi i pitanja prestaju. Osim zaustavljanja Bugarskih policajaca u nocnom haracu, sve je dalje bilo normalno. Naime,u to vreme Bugarska je bila dosta ne bezbedna za strane vozace. Presretali su ih cesto trazeci mito. Dva boksa cigareta su zavrsavala posao. Ovo je jos jedan razlog bio zasto nisam hteo da vozim kroz Bugarsku.

Pa da krenemo ... Turska, leto 1996, XT 600 E, oko 3500km po samoj Turskoj sto je pokrilo recimo trecinu drzave (deo blizi Evropi). Razvoju dogadjaja koji su usledili su uticali mnogi faktori: 1. sama odabir destinacije se igrom slucaja nametnuo, naime neki moji poznanici su pricali o Turskoj i dali mi vodic koji su koristili kada su porodicno sa starim hipi volksvagen karavanom obisli tu zemlju (pre toga sam Tursku gledao kao mesto odakle dolaze gastarbajteri za Nemacku). 2. nisam imao svoj motor od kako sam prodao MZ-a (to je bilo sa pocetkom krize), recimo da je to bilo pre 6 godina (1990). Takvo je bilo vreme ali uspeo sam da sacuvam pare od prodaje motora, koje na zalost nisu bile dovoljne za kupovinu drugog. Cuo sam da moze povoljno da se iznajmi u Turskoj. 3. niko od ljudi koje sam znao, nisu bili zainteresovani ili u mogucnosti da mi se pridruze. Tako da se odlucujem na riskantnu varijantu da odem do Istambula autobusom i tamo uzmem motor. Idem samo sa turistickim prirucnikom i minimum stvari u rancu (bez moto opreme), jer mozda nista ne bude od motora. Tada bih uzeo auto i skratio boravak shodno finansijama. Iz Beograda ide samo jedna firma pa se odlucujem da odem do Skoplja jer odatle ide pet linija dnevno i bolje cene/povratci otvoreni.

S obzirom da je Turska dosta aktuelna u poslednje vreme, opredelila me je u izboru ove price od mnogih. Posto se putovanje odigralo 1996 (cini mi se da su te godine digli sankcije a ratovi su prestali, sto se uspostavilo da i nije bas bilo tacno), dosta stvari vadim iz dubina secanja. Tada nije bilo interneta i koristio se klasican foto aparat sa negativima, tako da sam za ovu priliku morao da prebacim neke stare fotografije u elektronski format kako bi ovaj putopis iz proslosti imao i koliko toliko i vizualnu podrsku.

Jeste da ova zima nije tako strasna i da smo imali miholjsko leto ali ima jos dosta do pocetka moto sezone pa rekoh da prekratimo ove zimske dane secanjima sa minulih putesestvija. Neke svari uvek aktuelne a to su: motori i putovanja

Samo da informisem drustvo da rotacioni podizac "heblova", koje sam pominjao u postu par stranica ranije, nemogu da urade posao. Naime, desni nosac je problem jer rezervoar ulja za prednju kocnicu smeta. Tako da ovi podizaci jedino mogu da budu instalirani na klasicne nosace kormana. Ova postavka vec ozbiljno menja upravljac u odnosu na original pa se pitam da li prolazi tehnicki pregled ukoliko se promeni sa heblova na korman?

Vrlo lepo napisano i fotografisano. Posto sam prolazio slicnom rutom ove sezone, "Plan B", bas je interesantno cuti tvoja iskustva. Pratim. Dejan

Pozdrav gene. Slicna prica. Tada i nije bilo mnogo motociklista pa smo se mozda i videli po gradu iz vremena MZ-a.

Sale-VFR kakvu razliku primecujes u voznji izmedju VFR-a i horneta? Pozdrav, Dejan

Evo jos jedne lepe destinacije. Manastir Lesje. Izbrisao sam putne mape ali svako moze da nadje ova mesta i isplanira put iz svog mesta. Gde god da ste u Srbiji sve one mogu da se obidju u jednom danu (oko 500km max.), kao sto BaneBP rece.

Tursku sam obilazio motorom 1996-97 pa ne znam koliko je danas aktuelno. Naime, trebao bi da postoji trajekt Izmir-Atina. Ali ako hoces da prelazis kod Dardanela (kao sto predhodni postovi navode), na potezu do trajekta imas Troju i Galipolje kao turisticke destinacije.

Hvala Vojislave, nadam se da si obisao prikazane destinacije a ako nisi, eto "novih" ideja za sezonu.

Voznja do Orasca za prvomajske praznike prosle godine.

April prosle godine. Manastir Fenek.

Pozdrav generaciji

Sto rece Djolji@ ... sve interesantnije.

Posto je pao prvi sneg, da se ogrejemo i telom i duhom. Manastir Vujan gde se podvizavao monah Pavle (tj. sada upokojeni Patrijarh Pavle). Tih dana je bilo oko 40C.

Vidakn@, alexanto@ i ... su dobro primetili. Previse je kratak rok za ovako nesto i samim tim neozbiljno od strane predlagaca za izmenu ZOBS-a. Predlog koji moze da se uputi je da produze rok za razmatranje predloga izmena i ponude smisljeni nacin saradnje koja ce stvarno i da uzme u obzir predlog koristnika.

Slazem se sa tvojim komentarom. Nemogu da izdvojim ni jedan drumski motor od 750cc iz tog perioda. Svi ispunjavaju sve zahteve osim godina. Presudilo je stanje trenutne ponude i plateznih (ne)mogucnosti.