Због дотичних сам само једном ушао на скуп.
Био 10ак минута, згрануо се и више прилазио нисам.
Изненадио се нисам, очекивао сам, али опет ми се мало згадило.
Делује ми, по свему виђеном, да мотори постају статусни симболи. Додуше, били су и до сад, али на неки други начин... Знало се ко шта вози и из ког разлога.
Сад као да је сваки индијанац који је дохватио мало више лове одлучио да купи мотор и да иде по скуповима да привлачи пажњу (лечи комплексе).
Нема ту више неке дражи, страсти, љубави према два точка.
Чак и овде се доказујемо ко вози скупљи мотор, чији је ауспух јачи, ко га је дуже држао у црвеном...