Vrlo zanimljiva ali i nejasna situacija. Ne znam da li je nešto menjano, ali znam za jednu "rupu" koju je naš zobs imao. Dakle kod nas znak za put sa prvenstvom prolaza važi sve dok ga neki drugi znak ne poništi, dakle nije samo na raskrsnici. Ako ti prođeš raskrsnicu i vidiš znak da se krećeš putem sa prvenstvom prolaza, pa naiđeš na sledeću raskrsnicu koja nema znakove - za tebe i dalje važi da se krećeš putem sa prvenstvom prolaza. Ali, na taj put se uključuje neko kao na ovom snimku koji nije imao nikakve znakove. Za njega važi pravilo desne strane. I sada obojica misle da imaju prvenstvo i obojica su u pravu. Eto problema. Da, i meni. Ali čime je to određeno, pod pretpostavkom da nema znakova nigde ? Skoro istu situaciju imamo u selu, ukrštaju se na sličan način putevi skoro iste širine i istog protoka. I oduvek se znalo da jedan put ima prvenstvo, iako nema znakova, a i krši se pravilo desne strane. E sad u zadnjih desetak godina tu je počelo da se dešava mnogo problema, jer ovi koji se uključuju, uglavnom mladi vozači, prolaze jer ispravno pretpostavljaju da imaju prvenstvo zbog pravila desne strane. I jednom prilikom mene vozi deda, njega neko tu iseče, i on sad svira. Inače profesionalni vozač i instruktor u penziji. I pitam ja njega zašto ne poštuje pravilo desne strane - kaže pa nisu putevi iste važnosti. Kako znaš ? Pa ovaj kojim se mi krećemo ima obeleženu isprekidanu liniju a ovaj drugi nije obeležen. Nikad na to nisam obratio pažnju, jer ponavljam, putevi izgledaju isto, iste su širine, i sličan protok vozila imaju. Naravno linije se ne iscrtavaju redovno pa izblede. Ali zaista na tom putu koji se uključuje nikad nije obeležena linija na sredini puta. Elem, gledao sam na netu ali nisam mogao da nađem nešto o ovome. Da li može neko da prokomentariše, možda @jasminko VIR ? Ovako bi mogla da se objasni i situacija na snimku. Mada je ovde nekako očiglednije da je put kojim se kreće snimatelj put veće važnosti.

Baš lepo izgleda. U zdravlju se vozio!

Tri puta prefarbavan u crno

Dobrodošao!

Svaka čast majstore, stvarno je uživanje pratiti ovu temu.

Eto, sasvim slučajno naleteh na ovu fantastičnu temu, pa je red da se upišem. Svaka čast Sev.

Šteta, stvarno odlično ovo izgleda, rado bih gledao. p.s: Imam kablovsku, ali ne mts.

T R K ?

Pratim. Meni se često desi da zaboravim karticu kući, a nemam keša. I konačno rešim da instaliram google wallet na telefon, tj. uhvatim neku lepu akciju za Mastercard (koja još uvek traje), pa instaliram. Mogu ti reći da je super stvar, baš za ovakve situacije, kad zaboraviš ili izgubiš karticu. p.s: Ne bih smeo da ovako ostavim čizme Niko se nije probudio i rekao danas ću da ukradem čizme na parkingu, ali mnogi neće propustiti priliku da povoljno dođu do skupog dela opreme.

Hvala Nešo pročitaću kasnije. Inače ja sam u početku mislio da je taj problem karakterističan samo za određene modele, uključujući i moj Tenere, tek sam kasnije shvatio da je mnogo šira priča. Dugo pokušavam da to rešim kod sebe, malo sam poboljšao stanje, a malo se i navikao i tako, teram do daljnjeg Pretpostavljam da kod mene i ne može tako lako da se menja mapa, morao bih da kupim Power Commander ili tako nešto verovatno. p.s: Ti i @Paljevina treba da se udružite i da napravite kanal poput Borkovih "Budućih klasika" (ili Wheelers Deelers) ali za motore. To bi bio hit!

Odlučio sam na kraju da ću sve snimke koje imam strpati u dva videa od po desetak minuta; i evo prvog dela:

Ujutru se budim malo kasnije. Izgleda da će biti lep dan. U dvorištu kuće koje je juče bilo puno automobila sada su samo moj motor i jedan kombi. Uh, kako bi sada rado popio jednu kaficu, ali nisam znao da li je ok da sam uđem u kuhinju i poslužim se, a vlasnike nigde ne vidim. "Good morning! Would you like some coffee?" čujem pitanje iz kuhinje koje mi je baš ulepšalo jutro. Zanimljivi su mi ti kratki susreti na putovanjima, sa osobama koje vidim prvi i verovatno poslednji put, a koji mi opet na neki način ostanu u sećanju. Adrian je sin vlasnice apartmana, sličnih smo godina i interesovanja pa je bilo mnogo tema za razgovor. Priča on o putovanjima, planinarenjima, kampovanjima sa ženom itd. Evo baš smo sad uzeli da ovaj kombi modifikujemo za kampovanje pa planiramo nove akcije. Čak su i deca izrazila želju da ga koriste, super je to. Verovatno sam u tom trenutku izgledao malo zbunjeno - jer sam trenutak pre toga pomislio kako i život bez dece ima nekih svoj prednosti, jer sam nekako bio vrlo siguran da život kakav on opisuje nije moguć sa decom. On to verovatno primećuje pa nastavlja dalje: da, da, imamo troje, ali su već veliki, dvoje je punoletno jedan samo što nije postao. Ljudi se često iznenade kad saznaju, verovatno i to što smo mladoliki doprinosi, ali tako ti je to kad ti vera zabranjuje seks pre braka, a želiš što pre da probaš Vrlo zanimljivo. Gotovo sam siguran da mi je rekao da je katolik, odnosno pripada nekoj jako tradicionalnoj grani katoličanstva, ali mi je to malo čudno s obzirom da su rumuni većinski pravoslavci. U svakom slučaju već sam se zadržao dosta duže nego što sam planirao i vreme je da podjem. Adrian mi donosi kremu za bol u vratu na koji sam se tokom razgovora požalio. Maže se gde boli i obavezno malo ispod nosa. Jeste da me je vrat i dalje boleo isto kao pre, ali sada mi je to bilo smešno Note to self: u buduće nemoj nositi kameru na kacigi ako ne snimaš. Vozeći ka prevoju susreo sam se sa jednim problemom: non stop sam želeo da stajem i slikam i vrlo brzo sam uvideo da to tako neće ići. Treba napraviti plan kratkih pauza i držati ga se, inače nema ništa od vožnje. Uslovi su bili prihvatljivi, ali daleko od idealnih. Bitno je da nije bilo kiše. Na vrhu pored jezera magla, hladnoća i dosta snega pored puta. Pred polazak na ovu turu sam se dvoumio da li da uopšte nosim zimske rukavice ili ne s obzirom da je kraj juna. Sreća je da sam ipak našao dovoljno mesta za njih, inače mi ovaj prevoj ne bi ostao u lepom sećanju. Sa druge strane tunela - druga priča. Osetno je toplije a i sunce se sve češće probija. I opet - šta da pišem? To se treba doživeti. Planina je ovde stvarno impozantna, divlja, oštra. Osećaj je skroz drugačiji nego na TA, ali ako bih morao da biram - za vožnju bih pre izabrao Transalpinu. Vozim ka jezeru Vidraru i uživam. I onda za izbor trase koristim i drugu korisnu informaciju koju su mi dali poljaci: “put 704l koji ide sa druge strane jezera je odličan i vrlo zabavan, kao stvoren za tvoj motor!” To mi treba. Kratko privikavanje na nove uslove i gaaas. Ubrzo stižem do nekog lepog odmarališta na obali jezera, vreme je za pauzu, ali mesto deluje prazno. Izlazi neki majstor - radi li ovo ? - radi, što ne bi radilo ? Penjem se na terasu, nalazim konobara koji kao da se tek probudio. To mu nije smetalo da mi donese jednu od najboljih pasti koju sam probao u poslednje vreme. Ili jednostavno na ovakvim putovanjima sve ima lepši ukus nego obično? Sedim sam na velikoj terasi, posmatram jezero, meditiram. Odjednom se muzika koja se jedva čula u pozadini pojačava na maksimum, na vrlo kvalitetnom ozvučenju! Obalom se prolama melodic house koji se tako lako uklapa u ambijent i stvara nadrealnu scenu… Stojim na ivici terase i upijam… Par trenutaka kasnije jurim mokrim i mestimično blatnjavim makadamom iznad same vode, još sam pod jakim utiskom i imam utisak da mi motor lagano leti kao ona muzika preko jezera. Na kratkom pravcu susrećem lokalca koji cepa kvad u suprotnom smeru, mimoilazimo se nekako pri solidnoj brzini. Ok, dobar podsetnik gde sam, vreme je da se malo opusti ruka jer ne bi bilo zabavno da smo se susreli u nekoj od nepreglednih krivina. Skoro pred asfalt primećujem da mi je ispala kišna jakna, znam da je nisam baš lepo vezao kad sam krenuo sa pauze. Nerviram se i ljut sam na sebe, ali zbog čega ? Pa ovo je zapravo super, vozaću se ovde još malo. Nazad skoro do hotela, pa opet. Makadam od 20ak kilometara postaje skoro 40. Konačno tunel, i eto me na brani. ### Kad prođu godine i počnem da zaboravljam i više nego sada, nadam se da ću moći da se setim samo dve stvari sa ovog mog prvog putešestvija: Tog divnog osećaja opuštenosti i jednostavnosti kada su vožnja, put i motor bili jedino o čemu sam razmišljao i kada se sve svodilo na samo jedno pitanje: “Gde dalje?” I trenutka kada sam na tezgi sa suvenirima ugledao mali drveni semafor. I doživeo nalet emocija kakav ne pamtim. Jer me kući čeka jedan mali dasa koji je opčinjen semaforima, tatin suvozač sa zadnjeg sedišta koji na zeleno nikad neće propustiti da poviče “tata, gas, gas!”, i njegova mama koja nam za kraj godine već nosi najlepši poklon koji mogu zamisliti. Nedostaju mi. Trebalo mi je da malo razbijem rutinu svakodnevnice, da se pomerim i da sa distance pogledam svoj život. I opet osetim sreću i zahvalnost. Od tog trenutka mi se menja osećaj: više se ne vozim, sada se vraćam kući. ### Vozim dalje po prelepom danu. Kurta de Arđeš, Kampulung, pa kroz dolinu reke Dimbovica a onda na istok kroz neka živopisna mala sela sve do mesta Moroeni, gde sam odlučio da prespavam. Ali opet se ponavlja priča od prethodne večeri - iako online naizgled ima puno smeštaja - na licu mesta ne uspevam da nađem nešto povoljno a da radi. Dolazim do neke kuće u brdu, strmo je pa i i onako visoka kuća izgleda još više. Ne uspevam nikog da dozovem i već palim motor da krenem, i tada se pojavljuje čovek. Na pitanje da li ima mesta da prenoćim premišlja se par sekundi, pa mi kaže da sačekam, proveriće. Posle par trenutaka izlazi i veselo mi kaže da ima, ali samo mala soba u potkrovlju. Kao da je bitno Sunce će uskoro zaći, a ja sam umoran tako da bi me bilo kakva soba usrećila. Da li mogu negde u blizini da večeram? “Naravno da može. Kod nas u restoranu” sa osmehom mi kaže vlasnica Julijana, koja se tu pojavila. Malo kasnije silazim do restorana i tek tada shvatam da je prazan, kao verovatno i cela kuća. Nešto me baš hoće samoća na ovom putovanju. Dok večeram neku vrlo zanimljivu i ukusnu rumunsku verziju ćevapa (mići) sa prilogom, koje je preporučila i pripremila, Julijana mi objašnjava da su oni zapravo trenutno na odmoru tj. ne rade, i da sam pokušao da rezervišem mesto preko bookinga ne bih uspeo. Međutim, shvatili su u kakvoj sam situaciji a i znali su da ću teško naći smeštaj, pa su odlučili da me prime. Pogotovo poštuju i vole putnike na motorima, jer nekada davno i njih dvoje su se vozili motorom i želja im je da to ponovo počnu. Uz pivo nastavljamo razgovor još dugo posle večere, ali umor čini svoje i konačno krećem ka svojoj sobi. Dok se kroz prazne hodnike i stepeništa penjem ka vrhu kuće koji neodoljivo podseća na kulu i dok me pun mesec obasjava kroz prozore a drvena ograda i vrata škripe, počinjem da primećujem kako cela ova situacija dosta podseća na početak nekog horor filma u Transilvaniji. U početku mi je to vrlo zabavno, ali ubrzo prestaje da bude jer sam se setio da i likovima iz filmova u početku bude smešno Ali bilo kako bilo - umor i pivo čine svoje i ubrzo spavam čvrstim snom.

Pa nije 150 nego 250 cc, greška je u opisu. Pa i ime mu kaže da je 250.

Više bi me obradovalo da su izbacili 350 ili 400

Takođe se slažem da ovi poklopci sa alija neće nešto posebno uraditi. I onako se preload retko menja ako nemaš saputnika. Opruge odgovarajuće tvrdoće će napraviti razliku. Ventili još veću. Imajte u vidu da ih kolega sa foruma radi 1/1 za duplo manju cenu nego original. Ja sam uzeo i skroz sam zadovoljan. Pisao sam o tome ovde:

@Skittles video sam ja skoro, ali pitanje je za šta ti treba ? Jer on je od 40 Nm pa naviše, a najveći deo bitnih šrafova na motoru je ispod toga. A one koji su preko svakako teško da možeš da zezneš. Prati Louis, ja sam na akciji uzeo dva za 70 evra: 4 - 24 Nm i od 24 - 200 Nm. Skroz su korektni. Ima i tema o tome.

Hvala druže, nego evo nikako da stignem da nastavim, pritisle obaveze, a i kad imam nešto slobodnog vremena uveče - budem umoran pa mi se ne piše. Imam nešto video materijala, dvoumio sam se da li da idem dan za danom, ili da sve bude u jednom videu na kraju, pa reših da probam da za TF napravim klip, pa ćemo videti.

A kako to izgleda u praksi, neki primer ? Zar nije osiguranje najveća stavka kao i kod nas?

To važi i za automobile ? Ako može malo detaljnije, kako to funkcioniše ?

Nešto se pitam, jel istina da je u nekim zemljama, poput CH, moguće imati jednu tablicu a više motora? Navodno je logika da vlasnik može da vozi samo jedan motor u jednom trenutku, pa se plaća samo jedno osiguranje, a naravno tehnički se radi za svaki. Nekad sam negde načuo tako nešto, pa me kopka da li je istina. Možda @el classico ?

Evo, setih se jednog primera - Voge 300 Rally vs Honda CRF 300 Rally : Inače što je veća konkurencija - bolje je za nas, a neka vozi ko šta voli.

Da baš na takve situacije sam mislio ali verujem da je šansa da se sve to poklopi baš mala.

Neki link ? Kad sam bio malo mlađi i mnogo gluplji (htedoh da napišem luđi ali u ovim godinama razumem da je ovo mnogo tačnije) proklizao sam u krivini vozeći golf 2, izleteo sam i zakucao se skoro pa direktno u betonski stub od neke garaže. Mislim da je brzina u trenutku udarca bila oko 50 - 60. Kao što napisaše mnogi pre mene, meni je i dan danas neprijatno da sednem u kola i da ne vežem pojas, tako sam naučen. Krenem iz garaže i znam da stajem za 60 metara da izbacim djubre i opet po automatizmu vezujem. Jednostavno automatska radnja, uopšte ne razmišljam o tome. Mislim da me je to i spasilo u ovoj situaciji. Od siline udarca sam se onesvestio na kratko, naprsla su mi 4 rebra, i imao sam ogromnu masnicu na mestu gde ide pojas. Ali ne smem ni da zamislim šta bi bilo da nisam bio vezan, ispred mene nije baš bila neka meka livada a i ne verujem da je prijatno da glavom probiješ vetrobran edit: Inače apsolutno mi je nebitno da li se neko vezuje ili ne u svojim kolima jer nikako ne utiče na mene (ok može da se desi i da utiče ali šanse za to su baš premale). Sa druge strane drndanje telefona u toku vožnje mi je nešto najopasnije, i to mi mnogo smeta. Pitam se samo koliko li je nesreća gde je baš to pravi uzrok, što se naravno nikad ne pominje a verovatno teško i utvrđuje. Verujem da je broj ogroman.

@djpesic naravno, ali ovu vožnju sam vozio krajem juna, tačnije u Krćišuari (kako reče jedan kolega da se pravilno izgovara ) sam noćio 28. juna.

Da li neko sa sigurnošću može da kaže kako rumuni izgovaraju imena nekih svojih mesta, a kako je pravilno kod nas ? Na primer "Timișoara". Mi kažemo Temišvar, a kako rumuni izgovaraju ? Pročitah ovde na forumu da je "Târgu Jiu" Trgu Žiu; "Novaci" je "Novaći" itd. Ali kako se recimo ova mesta izgovaraju: Ranca, Cârțișoara, Tălmaciu , Curtea de Argeș itd ?