Ono što se meni ne dopada u celoj ovoj novijoj priči s prikoličarima je to što ne može da se lako otkači prikolica i da se vozi kao običan motor. Ovako prerađen motor s prikolicom gubi smisao motora. Kao što ni trajk nije motor, ni ovi nabudženi trotočkaši. Oni samo spajaju jednu lepu stvar motociklizma, osećaj da jezdiš otvoren, ali i spaja sve mane motocikla i auta - izloženost vremenu, ranjivost, obaveznu moto opremu, polaganje i za motor, veliku širinu (bitno u gradu), mali komfor, veću potrošnju, nedostatak prtljažnog prostora... Ja ne vidim u njima nikakvu prednost, svrhu, osim da tročlana porodica može da ode zajedno na izlet "motorom". A verovatno košta više od pristojnog malog auta. Na ovaj način je to besmislica.

Prekrasni su. Koliko su osetljivi za život u dvorištu? Koliko istršavanja im je potrebno? Hvala ti na divnom gestu!

Ovo mi je simpatično: Danas se dovezao i zahvalio mi se kako sve dobro radi. A rado bih ga posedovao, makar mi stajao u dnevnoj sobi.

Da znaš Mada, Srđan i Deki su ljudi koje poznajem 30+ godina i uveren sam da nisu klasični serviseri kao oni napolju. Bar ih ja tako doživljavam. A i Zeks se, po meni, sjajno uklapa u njihov tim.

Slažem se da se da živeti. I sa picajzlama (onim sitnim živuljkama) se da živeti, samo nije prijatno. Ako sam dao poveću količinu para, očekujem da bar neko vreme nemam nikavih problema sa proizvodom. Bilo da je to motor, auto, veš mašina ili štipaljke. Kad kupim motor star xxx godina, sve sam to ukalkulisao u uživanje. A ako se iskezim za debelo dvocifren broj evAra, onda bih bio baš besan. Najgore mi je da kupim nešto novo, a ono radi k'o staro. Što sam onda otišao pa kupio novo? Generalno je problem što ljudi to prihvataju kao normalno. Kao što je normalno da te država guli, da je normalno da svaki političar uzima mito i krade, kao što je normalno da za svoje pare ne dobiješ ono što si platio, već u nekim slučajevima drsko, ponižavajuće i nepristojno ponašanje kad se požališ da proizvod ne ispunjava ono za šta je napravljen.

Ako iza konačnog proizvoda stoji fabrika (KTM, BMW, Mercedes, Zastava...), onda je ona odgovorna za kvalitet ugrađenih delova jer je ta fabrika birala čije i kakve proizvode će ugraditi u svoj proizvod. Ja motor kupujem od te fabrike (KTM, Honda, Kawasaki, BMW....), a ne u prodavnici pa biram šta smatram da je dobro. Snabdevača, kooperanta ili kako se već naziva, treba gaziti da isporuči najkvalitetnije delove - kako je dogovoreno. Ako ima veliki procenat loših delova, onda mora da se insistira na kvalitetu ili da se menja dobavljač, kooperant, ili kako već. Ime koje je poznato ne mora da znači i da je svaki njihov komad kvalitetan. Na njima je da opravdaju svoju reputaciju a na konačnom prodavcu da insistira na kjvalitetu isporučenih komponenti.

To! Bravo, Auslander. Pogledajte samo glavu kod nove. Kao da su kopirali staru dvotaktnu glavu. Meni je prelepa. Pravi 100% retro motor. A zanimljivo, kad sam počinjao da vozim, njih je bilo na sve strane. Meni su to (tada) bili prastari modeli, nikakvi... Pa sam uzeo onu "moderniju". Doduše, nije bila Jawa nego ČZ, pa sam posle kupio Jawu. Sada mi je ova starija neuporedivo lepša od one koju sam ja imao.

Meni je normalno da ono što volim poznajem do tančina i da mogu sam da utvrdim ispravnost ili da ga popravim ako mogu. Znači da volim to čime se zanimam, da ga volim "u celini i celosti". Odreći ću se koječega, spavanja, izlazaka, para, zarad svog hobija. A hobi je ono što me čini srećnim. Ako svaki problem mogu da rešim parama, a ne da uložim svoj rad, ljubav i pažnju, onda nisam zaljubljen u svoj hobi. Nagledao sam se ljudi koji su prozujali kroz moto svet za nekoliko sezona, svi su oni bili "najveći zaljubljenici", vrsni poznavaoci (načitani), visili kod majstora za svaku sitnicu. Oni su bili korisnici motora, a ne pravi zaljubljenici u motore i motociklizam. Isto kao što je moja Ljilja korisnik računara koji bi jedva znao da instalira neki program, a kamoli da nešto sredi ako zabaguje. I baš je boli dupe da ona to radi, ima ko će . I bez obzira što ona perfektno zna da radi u programima koji su joj potrebni, ona ne voli računare kao takve, ne zanimaju je, sve se rešava kod majstora. Ja pričam o tome. O onima koji vole motore i podredili su im mnogo toga u životu i onima koji su korisnici, koje ne zanima da dublje uđu u materiju i ulože deo sebe u njih. Motoristika je bila sastavni deo polaganja vozačkog ispita. Delovi vozila, čak su auto škole imale i presek motora fiće, a neke čak i presek celog auta. Prva pomoć je bila solidno ozbiljan ispit za sebe, s praktičnim delom gde su "kandidati" umotavali i bandažirali jedni druge. I pored nezainteresovanosti, ipak je mnogo toga ostajalo u glavama budućih vozača.

Ja bih onu bordo, klot Jawa, tako rado terao. Prelepa mi je jer mnogo liči na staru 175. (valjda toticu).

Po meni, kompletan motociklista i iskreni ljubitelj istih mora dobro da poznaje svoj motor, da ume da popravi i održava makar ono najosnovnije (promena ulja, svećica, filtera, pločica, skidanje i vraćanje točkova), sve ono što može da bude potrebno na nekom putovanju. Ne mora da zna da uradi laku generalnu (izraz koji obožavam, a ne znači ništa ). Isto važi i za auto. Ako poznaješ dobro svoje vozilo, svakako ćeš i bolje razumeti šta ono može, kako da ga voziš bez oštećenja, koje kvarove moraš momentalno da saniraš, za koje ima vremena. Na šta treba obratiti pažnju pre svakodnevnog pregleda, nedeljnog... Tek tako je neko stvarno motociklista, a ne samo vozač koji nema blage veze s tim šta mu se i zašto ispod dupeta dešava. Čime god da sam se bavio, kompjuterima, motorima, kolima, heklanjem, zanimalo me je i morao sam da znam zašto nešto funkcioniše tako kako funkcioniše, šta mogu da uradim da bih nastavio posao/uživanje/vožnju ako nešto ne radi kako treba. E, tek tada sam bio stvarni ljubitelj toga čime sam se zanimao.

GSX 750 E Jeste, malo bilo više ulja, sipano po manuleu, ali je motor stajao na nakrivo platou. Da mi je beton ispred garaže nakrivo sam tada utvrdio. Malo odstupanje, ali kad se motor postavi, ima premalo ulja i dolivam do max. Okrenem motor, ono preko max. Dovoljno je i da je štender za nijansu kriv, nejednak, da dođe do odstupanja od preko 200mll. Realno, kod vazdušare iz '80. koja prima 4l ulja, to nije puno, ali opet... Lepo, crevce, najveći špric koji može da se nađe pa vađenje.

To niko pouzdano ne zna, pošto sigurno nije probao da doliva sve pomalo dok se nešto ne desi. Recimo, dolaze mi prijatelji ispred kuće, Yamaha 250 je bila, oni očajni. Odmah traže ulje da sunu u motor. Motor sipa ulje na sve strane. Samo teče, oni još dolivaju, jer zaboga, curi ulje. Pogledam na "okce", samo vidim crno. "Prljavo je, rekao nam majstor". Motor su tek podigli od našeg drugara, "majstora", koji im je rekao da su tanki s uljem i da "sunu litar, dva". Oni su tako uradili, krenuli na izlet, posle stotinak kilometara, primete da počinje nešto da curka. Na deklu, između cilindara i bloka, na glavi... Doliju oni još malo (!!!!!!), da ne ostanu bez ulja. vozili dalje, ono curi, oni još dolivaju. Jedva su došli do mene jer sam im na putu ka BG. Kažu i da motor jako loše ide, teško se vrti... Oborim motor na bok, nešto mi je mnogo sumnjivo bilo. Ono se pojavi mehurić, mali, malecni, jasno vidljiv. Iz te sirote mašinice smo istočili oko šest litara ulja, što je više nego duplo od normiranog. Okce je bilo savršeno providno, mamalz se nije potrudio ni da im objasni koliko imaju ulja (izgleda da su imali tačno koliko treba), u kakvom je stanju motor. Elem, u motor smo posle sipali ulja koliko treba, oni su se posvađali s tim "majstorom", a najluđe od svega je što kad smo oprali motor, on nije nigde pustio ni kap ulja sledećih dve, tri godine koliko je još bio kod njih. Ništa nije bilo trajno oštećeno. Samo su dihtunzi popuštali (valjda od pritiska), a kad se sve vratilo u normalu, ni dihtunzi nisu ništa puštali. Imali su ludu sreću.

Hahahaha, sigurno znam ko je... Samo da ne trčim pred rudu.

Nikad nisam shvatao ljude koji nešto rade, a ne ulažu sebe u to. Pravdaju se malom platom, uslovima, imaju milion izgovora. Ako sam se prihvatio da nešto radim, šta god da je to, trudim se, dajem sve od sebe da to uradim što bolje znam, umem i mogu. Ako mi nešto ne odgovara, štrajkujem, neću ni da počnem da radim. Nije meni kriv (kad radim uslužnu delatnost nekome) naručilac posla, klijent, već onaj koji je iznad mene. Ako sam besan, ne izađem na ulicu pa udarim prvog čoveka koji naiđe, nego onog koji me je isterao iz takta. Nema razloga da ispašta onaj ko je tu došao s poverenjem u mene, moju firmu, mog "gazdu". Nepošteno je, jednostavno. Prevarantski.

Lepo je uređeno, što ne pitaš Sinišu kako da skineš višak plastifikacije. Možda on ima neku hemiju, pošto se sigurno dešavaju takve omaške. U Luisu se prodaju merači temperature ulja koji menjaju čep za sipanje ulja. Sad, da li može da se tu zavrne sonda, pa žicama do kormana ili nekako drugačije, ne znam, ali pogledaj i to.

Ajde da se uvde novo pravilo. Kad postavite neke lepe fotke, kao što je ova od GuMi5, napišite i gde je ta lepa građevina, priroda... Mene, recimo, zanima da potražim neke detalje na netu. Za but i guz, može i broj tel. modela. A ne bi bilo loše ni staviti čime je slikano, da li je obrađivano ili je "prirodno"...

Mile je čudo, kao i uvek. Tako je i meni omogućio nezaboravnu vikend obuku. Još jednom hvala! Ko god da prođe kurs, ma koliko mislio da zna, videće koliko je još toga ostalo da se nauči.

Čekaj, bre... Pa je l' ovo moj Dobriša sa RTS, iz grafike?

Izvrsno. Baš sam uživao u putopisu!

Nema slika

Moje iskustvo s kineskim koferom... Odlično je služio dok se jedan drugar nije navalio svom težinom na njega. Tada je pukla jedna nogica. Malo pleha, šraf koji viri, blago obrušen da uđe na ploču. I uvek, uvek gumica (parče stare unutrašnje gume je dovoljno) da zategne kofer za ploču, a preko ide elastični zatezač. Kad bih se još zezao sa gurtnom, onda bi bilo neotkidivo. Sad ga imam jedno šest, sedam sezona-prva serija koja se kod nas pojavila za 2000din. Vožen do 200km/h bez ikakvog problema.

Kad je krajem šezdesetih ili početkom sedamdesetih došla fabrička ekipa Trabanta na trke na Ušću, naši sa Alpinama, Alfama itd nisu znali šta ih je snašlo. Mali dvotakni zvrk ih je skoro iberundovao. U MZ su ljudi ubacivali Trabine klipove- naravno uz neko bušenje cilindra i dobijali ukupnu zapreminu oko 300ccm.

Šta fali? Fino podešavanje zatvaranja elemenata, provera kvaliteta radova, dihtovanja. Sve kao u Rols-Rojsu. Alat, jednostavan da bi i vlasnik mogao da ga lako održava i kastomizuje.

Slažem se sa konstatacijom, ali upravo zato što znamo koliko je to složen posao, mi to i ne radimo. Najgore je kad se nekome pruži prilika koju ta osoba ne iskoristi na pravi način (jer ne ume, ne može, ne zna...razlog i nije bitan), te uradi nešto nakaradno i kad joj se na to ukaže još smatra da je to zavera protiv nje (te osobe). Ako može taj stepen gradacije - gore od najgoreg je kad istoj toj osobi kolege ne ukažu na promašaj, već je puštaju da tone još dublje u neosnovanu sigurnost. Po meni, to se radi kad nekog hoćeš da pustiš da se toliko zaglibi da mora sam da da otkaz ili da bude otpušten. Fizički izgled nije toliko bitan, ali su neke fizičke osobine itekako potrebne. U ovom slučaju, pored preterane želje da non stop brblja, Jelena nema glas koji je potreban za komentatora. Radijski voditelj nije nikada mogao da bude neko ko ima iritirajući glas, a komentator ovakvih događaja je upravo najpribližniji tom pozivu. Ona postavku glasa ne može da promeni, ali onda može da izabere posao gde može da iskoristi svoje prednosti, a ne da ističe svoje mane. Pročitao sam više njenih tekstova u Auto Bildu, korektni su. Radi to! Piši! Ne trpaj se da radiš ono za šta nemaš predispozicije. Malo samokritike ti je preko potrebno. Inače, intervijui sa vozačima su pretežno bili "žali bože vremena što sam gledao". Dakle, ni samostalno smišljanje pitanja Jeleni nije baš jača strana. Dalje, Srđan ne mora da svaki trenutak pokrije nekom pričom. I on treba da nauči da malo ćuti, a ne da pošto poto nešto priča. Opet se vraćam na radio. U tome je razlika. Na radiju je tišina nedozvoljena, na TV je "crnac" (crn ekran) nedopustiv. Sržan se prosto plaši da ućiti, kao da je na radiju. Nije, objasni mu (Džanki Bjebi). E, sad naš Džanki Bejbi. Ne mljackaj! Stavi sunđer na mikrofon, odmakni ga, šta znam. Ne pravi pauze u sred rečenice. Bolje ćuti malo, sroči celu rečenicu u glavi pa je onda ispali. Ovako često imam utisak da si počeo rečenicu ne znajući gde ćeš da završiš i onda na pola smišljaš u momentu. Važi za sve komentatore, sa SK i sa ES. Naučite srpski jezik! Ne "odmarajte". Ne brkajte "je l' i jer". Čitajte gramatiku, čitajte malo knjige. Zar ne shvatate da je vaš posao (kao i književnika, novinara i svih koji imaju nešto da kažu) između ostalog i obrazovni. Ako neko od vas čuje nešto nakaradno, usvojiće to (svesno ili nesvesno). Vaš posao je i očuvanje jezika, vašeg osnovnog alata. Ako ga vi ne koristite ispravno i ne trudite se da se usavršite, šta onda ostaje za svu silu ljudi koji vas slušaju i na neki način vas imaju za uzor. Izvinite na dužem postu, ali ja sam "epičan" i volim da temeljno objasnim.

Čekaj, Boki, pa to je Suza a ne Honda