Srećan rođendan, ispisnice! I šta bakica... U najboljim smo godinama. Još je pred nama mnogo avantura i lepih doživljaja!

Suze mi krenu. A žena se smeje. Heroine!

Eto, a ti miroljubiv čovek. Da si ga tukao na vreme... Stvarno, nikad se ne zna koga treba na vreme preventivno izmlatiti, jer kad odraste, postane neko govno. Naravoučenije, tucite sve oko sebe, za nekog ćete biti u pravu.

SpartAAAAAAA Ali, sad su panduri potisnuli narod.

Dizelašu jedan

Ako su zadržali motore radi provere, znači da imaju pravo da ih proveravaju tri meseca. Male li kazne...

Jan Palah... Dosta mu svega, pa ako ide, bar da bude efektno i za pamćenje.

A i oko ugovora... Koliko znam, nije potpuno validan dok ne bude plaćen porez na promet. Država hoće svoj deo, ništa ih ne zanima, samo da otmu.

Kupio sam i prodao bar dvadesetak motora i desetak automobila, neke na ovlašćenje, neke sam prenosio. Nisam nikada imao nikakav problem. Jeste da me zove neko posle neku godinu da prenesemo motor, ali to ne shvatam kao neku problematiku. Kad bi se prekopalo, od '85. do danas se mnooooogo motora i automobila još vodi na mene. Desilo mi se i da me posle šest dana od prodaje zove peta!!! osoba kod koje je moj auto (s oko 50 000 km manje za tih čest dana ). Previše strahujete, čini mi se. Da, dese se sranja, ali po mom znanju i saznanju, toliko retko da je verovatnija šestica (ne kažem sedmica) na lotou nego problem. Opustite se. Napišite kupoprodajni ugovor, potpišite ga (najbolje pred svedocima), priznanicu za isplaćenu cenu i dalje sve ide uobičajeno.

Moj brat, Adam Cabaj je nestao! Bio je na solo proputovanju krou Hrvatsku i Bosnu, na putu ka Crnoj Gori i Albaniji. Poslednja poznata lokacija mu je bila u sredu, 18. juna u Auto kampu Drina u Bosni. Vozi noviji model Afrike tvin, švajcarske registracije SG61794. Star je 32 godine i visine od oko 190 cm. Ako išta znate, molim Vas, kontaktriajte me na +49 176 434 11 474 Eva. Prema onome što sam našao na Fejsu, ušao je u Crnu Goru i krenuo ka kanjonu Martvice ( ja mislim da je greška, da treba da piše Mrtvice). Evo i ova objava njegovog prijatelja: @makikt Ovo je negde blizu tebe, ako se ne varam?

Baš sebe u poslednje vreme uhvatim kako razmišljam o svemu ovome. I istini za volju, još nisam ništa pametno smislio. Teško je priznati da ne možeš više da radiš nešto što ti je tokom decenija bila najobičnija stvar. Da moraš sebe da ograničiš, da smanjiš svoje želje, promeniš navike. Da sebe realno sagledaš, da prihvatiš smanjenje fizičkih mogućnosti. Da se telo promenilo, da je postalo kao stari motor. Radi, ali traži veće održavanje, negu. Preskoči koji takt, ali ide. Dok ne prolupa.

Sjajno! Baš mi je prijalo da pročitam ove putešestvije. A Meteor je sila. Nemoj nikada da se osetiš inferiorno zbog kubikaže i konjaže. Za ovakva putovanja je samo srce potrebno, sve ostalo je šminka i insistiranje na udobnosti. Kad putuješ, važno je putovanje, a ne cilj. I siguran sam da si uživao više nego mnogi sa napucanim motorima i opremom. Srećno nadalje i da čitamo još lepih putopisa. Fotke su odlične.

@Satelis Kao da čitam detektivski roman. Odlično!

Mene zvali juče neki, rekao bih da su ovi: AM CLUB 24H Pomoć na Putu WWW.AMCSRBIJA.RS Pomoć na putu nije vezana za automobil, već za vas lično. Obezbedite se po promotivnoj ceni i putujte bezbrižno kroz Evropu, Srbiju i region. Kao ima moto dodatak do 100km samo po Srbiji. Kaže da postoje 10 godina. Neubedljiva agentkinja, naravno da sam ih otkačio. Ako neko ima iskustva sa njima, neka piše, nije loše znati.

Našao s Turčinom da se cenka

Meni nikad nije bila jasna ova logika. Imam ili sam kupio nešto neodgovarajuće/preskupo/neispravno/dosadilo mi. Neću da izvadim bar pola para, jer mnogo gubim, radije ću bukvalno sve da izgubim time što će nešto da stoji sto godina (u nekim slučajima predmet istruli, raspadne se, još više gubi vrednost). U ovakvom slučaju, zajebao sam se, stisnem zube, vadim fleku koliko mogu, prežalim gubitak i idem dalje. Ništa lično, stasquo, samo mi je ovo bio dobar primer. Ti spusti cenu, daj na KP i na bilo kom od raznih moto sajtova oglas (ima ih gomila po Fejsu), nadam se da će minus da bude što manji.

Imaš ih tri na tom potezu. Tvrđava Ram, Golubac i Fetislam u Kladovu. Takođe, možeš da obiđeš Viminacijum kod Kostolca. Moj predlog je da se iz Banatske palanke pređe skelom u Ram, da se doživi Dunav na svom najširem mestu (koliko ja znam), malo se vratiš do Viminacijuma i onda "nizbrdo" prema Đerdapu. Ne sme se propustiti i obilazak Lepenskog vira. Spavanje u Kladovu... Imam tamo u mom putopisu preporuku za čoveka, na sto metara od centra grada, dvorište za motore, čisto, uredno. A iz Kladova, Miroč, Homolje, Zaječar... Dušu dalo za vožnju i obilaske.

Ali, onda podmazuje samo jednu stranu lanca. Unutrašnja, čini mi se i prljavija, slabo dobija ulje. Ne znam, nisam nikad probao, samo razmišljam. Da ima nešto kao zmijski jezik, pa da ide i sa spoljne i sa unutrašnje strane lančanika, bilo bi idealno.

Nek je sa srećom! Uživajte!

@N.F.S. Strom 1000, 2004. godište

@N.F.S. Da li je to univerzalna vartalica, ili samo za Versys?

Draga Maki, mnogo mi je drago što si opet sela na motor. Iz iskustva... prva ozbiljna povreda na motoru mi je bila '86. (fraktura dva vratna pršljena). Bio sam u bolnici, šanc kragna, čupav, prljava kosa (ne može da se pere u bolnici sa kragnom), naočare "Leo Martin" stil, u penjoaru preko državne pidžame, leva noga ufačlovana jer mi je palac ostao ispod poluge menjača pa je meso bilo razneto, u papučama... Iskočio sam kroz prozor sobe u bolnici, napravio dva kruga po Bolničkom krugu, zamalo me izbaciše iz bolnice jer me je videla predivna glavna med. sestra Verica. A sve to jer sam u momentu kad me je drugar zezao shvatio da ako tad ne sednem na motor i razbijem strah, verovatno nikad više neću voziti motor. Nije mi bilo svejedno, ali mi je posle prvih stotinjak metara osmeh ponovo bio na licu. I do danas je. Samo treba razbiti taj prvi strah. Isto iz iskustva... imao sam razne padove, ali je najgore kad posle pada ili povrede stalno misliš na to "šta može da se desi". Taj strah te vodi u nov pad. Ta misao, ta uplašenost, neretko i vrlo kruto držanje na motoru kao posledica te misli da negde ne pogrešiš, upravo mogu da te dovedu do greške koja vodi u nezgodnu situaciju ili pad. Zaboravi povredu kad voziš. Zaboravi preteranu opreznost. Ne razmišljaj o tome, nikako. Samo razmišljaj o sreći. O sreći što se opet voziš, što opet obilaziš te čarobne predele, sreći što si u mogućnosti da opet budeš tamo gde ti srce jače lupa i gde se osećaš najlepše. Znaš, upravo sam shvatio da su tvoji putopisi najlepši primer ljubavnog pisma. Pisma koje se piše o i za nekog kog neizmerno voliš, kao ti svoj kraj. Uživaj!

Uzmi motor sa karburatorima i uživaj u svakom režimu vožnje

Stvarno ne mogu da shvatim čitavu priču oko toga da početnik seda odmah na jak i težak motor. Još se neki usuđuju da savetuju početnike da "ispod 600 nije motor i to će ti brzo dosaditti". Otkud znaju s kim se "dopisuju", kakva je to osoba u motoričkom smislu. I sve te priče da se neće doći u situaciju da se malo više zavrne, keve mi... Ko će posle da leči te koji su poslušali savete "iskusnih" i polupali se ili još gore. Ne učimo svi isto. Neko uči brže, neko sporije. Neko je spretniji, neko manje. Neko ima izraženiji osećaj za vožnju, neko manje izražen, neko ga nema uopšte. A voli. Hoće. Neće nikad priznati da nije za to. Praktično niko. Svi su odlični vozači (u svojim očima). Svi su pametni po tuđoj guzici. To što se savetodavac provukao bez posledica, nije pravilo. U današnjem saobraćaju i sa današnjom snagom i težinom motora to je izuzetak. Nije isto pasti ili je čak dovoljno samo da motor pretegne u mestu zbog neiskustva vozača sa 150 ili 250 kg. Nije isto pogrešno dodati gas na izlasku iz krivine pri 40 konja i 140 konjića. Nije isto kad... Ništa nije isto, da ne nabrajam. I motor koji je nov za vozača nije isto kao onaj na kojeg je vozač navikao. Traži vreme prilagođavannja, upoznavanja. A kamo li kad se prvi put sedne na nešto od 250 kg i 100+ ks. Kakvu prethodnu referencu ima taj vozač? Bicikl, ako ga je vozio? Skuter od 250 ccm koji se ponaša sasvim drugačije od motocikla? Nagledao sam se tih što su odmah sedali na, u to doba, japance kao pojam brzine i snage. Malo njih i danas vozi. Zapravo, nisam siguran ni da ima nekog od njih. Odustali posle padova. A i žita sam se najeo po sahranama takvih. Ja sam imao sreću da mi materijlna situacija nije dozvoljavala da preterujem sa snagom motora. A svi smo (bili) mladi, ludi, jaki, neuništivi... Prvo se uči azbuka, onda se čita knjiga. Motor i skuter su slični, ali se voze prilično drugačije. Težina motora i gravitacija su neumoljivi. Po meni, veću uslugu činite nekome ako ga odmah upoznajete sa "tamnom stranom" motociklizma, nego da ga ohrabrujete da preskače stepenike. Previše ljudi smatra da mogu, malo njih je realno u proceni svojih mogućnosti. Postupnost u savladavanju znanja i umeća je osnov za preživljavanje i uživanje na motoru. Realno sagledavanje svojih mogućnosti i svog znanja je drugi oslonac za preživljavanje ovog hobija/ljubavi/načina života. Treći oslonac je iskustvo. Vozite što više, kratke relacije, duge, putujte. Ne žurite da stignete, već uživajte. Svaka vožnja je novo iskustvo, mogućnost da se nauči nešto što niste znali.

Jujuju... kakve izrazne reči