Инспирисан гледањем документарца ``Why we ride`` ( ko га није гледао нека обавезно то уради) почео сам да размишљам одакле толика љубав према истим
Као и велика већина овде присутних почео сам рано негде око основне школе на Торију, па онда аутоматик, ту се завршава прво поглавље моје вожње двоточкаша.
Негде око 18-те године гле чуда опет се буди иста и ја после прве велике љубави BMW 323i кога сам слупао,купујем преозбиљну машину за своје године.
Kawasaki ZZR 1100
После једне вожње само са кацигом на глави мало брже од дозвољеног,схватио сам да ипак то није за мене и да морам да баталим или
Пре 7-8 год почиње и треће поглавље у мом животу возача двоточкаша.
За сада најлепше,упознао одличне људе,створио лепа пријатељства.
У овом периоду схватам да је то права љубав(прво што урадим ујутру је погледам да ли ми је све ок са скутером )
После вожње сам смирен опуштен и веома задовољан,а богами и сви око мене.Ни мала несрећа коју сам доживео није ме пореметила нити умањила жељу и љубав ка вожњи двоточкаша.
Е сад оно што би ја волео је да чујем од Вас ,шта вас нагони да возите своје љубимце и љубимице?
Поделите то са нама само напред