Imam sve brojeve, svih (jedino ako ne znam) moto casopisa koji su proteklih 30-ak godina uspeli izaci kod nas iz stampe. Naravno i gomila drugih. Koliko god da na netu ima sve, ipak mi je casopis drag i nezamenjiv. Vec dugo nema nekog casopisa u redovnoj prodaji, tako da se radujem novom izdanju, pa makar i online.

Postavljam oglas za drugara. Na prodaju NITRO kaciga, nova nikada nošena, dva nova vizira, crni i providni. Cena 100€ 065/8384114 Mihajlo

Maki svaka cast! Kada ova enduro voznja postane rutina i vise od toga, onda cemo, nadam se, citati jedan pravi avanturisticki putopis!

Sta da ti kazem, osim da si mi ovim putopisom ulepsao zimske dane! Ovakvo putovanje je model za razbibrigu! PS. posto vidim da ti je Kraljevo baza na ovu stranu, javni se sledeci put.

Čestitam, pre svega, na autentičnom životnom stilu, iz koga se izrodio i ovaj divni putopis!

Bato, svaka cast sto si ovu nesvakidasnju avanturu podelio sa nama! Puna podrska za svako sledece putovanje, a i putopis (vidimo da ti dobro ide)!

Blago je skriveno svuda oko nas...a na ovaj nacin malo smo u prilici da uzivamo! Ko je u prilici da oseti mirise prirode uzivo, ne treba da propusti priliku!

Pocetak zvuci odlicno!

Toliko ti dobro ide ovo pisanje putopisa, da bi trebalo da racunamo na tebe kao redovnog putopisca!

Mi bas nasuprot...kako cujem kada smo se vratili, imali smo srece.

Hostovane su na postimage-u, ali su oni u medjuvremenu promenili ekstenziju sa .org na .cc, pa sada linkovi ne rade. Potrebno bi bilo na svim linkovima zameniti .org u .cc i radice. Ne znam da li nesto moze da se uradi.

Kroz BiH postoji nebrojeno lepših ruta za vožnju od ove.

Bio sam sa ekipom pre 2-3 godine na turi po Tatrama i veoma lepo smo se proveli. Sam region Tatri nije veliki, ali ima materijala za par dana vozikanja, malo sa Poljske, a malo vise sa Slovacke strane...i Visoke i Niske Tatre. Uz to je i sve solidno pristupacno.

Zavisi od toga da li prolazis kroz kisu ili treba da vozis po kisi par stotina kilometara. Za kratke pljuskove najcesce ne treba, mada posle par godina koriscenja, oslabi kapacitet tih postava sa membranama.

IXS ima u svojoj ponudi takve brojeve. Radi ih ona firma sa Mirjeva BSZ Company.

Ducati organizuje povremeno test voznje. Na jednoj od tih test voznji sam vozio Multistradu Enduro 1200. Motor mi se bas svideo, ergonomija mozda i najbolja koju sam osetio, geometrija fantasticna, bas kao sto se i ocekuje...Ali ta rupa u obrtnom momentu koju je imala 1200 se bas oseti i tacno od 6000 pocinje da vuce kako treba. Na tim obrtajima deluje da je motor dosta slabiji nego sto jeste, i odlicno je sto su tu rupu ispeglali. Inace, ni traga od starih Dukatija, sve je savrseno ugladjeno.

Ovo ne moze da se registruje kod nas. Nema sertifikat o saobraznosti i ne moze ga dobiti. Ovo kazem iz iskustva. Nas predsednik kluba vozi trike (ima problem sa nogama), i pokusao je da kupi iz inostranstva konverziju Gold Winga u trike. Posto nije radila Honda vec neka od radionica za preradu, kod nas nece da moze, info je diretno iz agencije za bezbednost, bukvalno smo pribavili papire od motora i preko naseg sugradjanina koji radi u agenciji proverili.

Hvala svima!

Dobrodošli na sajt - Početna WWW.VLADIMIRVUKOV.COM A sto u Kraljevo?

U Kraljevu se registruju, naravno uz zadovoljavanje odredjenih standarda...tipa homologirano svetlo, migavci i sl.

Jedino se mesta razlikuju. Nije namerno, telefon drzim desnom rukom, pa sam ja uvek sa desne strane...pa tako deluje.

Ova tura je pruzila mnogo vise nego sto se bilo ko od nas nadao. Skoro citavo putovanje je bilo kroz prelepu prirodu, kupali smo se na 2 mora, bili u termalnoj banji, otkrili neke bisere u okruzenju za koje nismo ni znali da postoje i na kraju bas se navozali. Ukupna kilometraza na mom satu je bila oko 2650km. Zaista kvalitetnih i sadrzajnih. Ukupna kinta za 8 dana, 7 noci je bila oko 450€. Neke od predela koje smo obisli na ovom putovanju, sigurno cu posetiti ponovo. Ovde pre svega mislim na Rodope. Ispunjavaju sve uslove da se ode na produzeni vikend. Ako nekome treba detaljnja ruta mogu da postavim.

Od Valone, dalje na sever nema nekog preteranog uzitka u voznji, samo tek da se prodje. Garmin nam je malo uneo razonode, tako sto nas je na samom ulasku u Drac, skrenuo na neku precicu koja ide lokalnim seoskim putevima. U Skadru, idemo u restoran na Bojani na klopu. Ovde je moguce pojesti solidnu platu sa morskim plodovima po ceni visestruko nizom nego bilo gde u okruzenju. Pored klope u restoranu, obavezno svracanje i u jednu poslasticarnicu na ulasku u Skadar, na tri lece. Dalje nas put vodi na sada vec dosta poznati put SH 20, koji je odlican, i ne propustamo priliku da se ovuda provozamo. Ali posto smo ga vec vozili nekoliko puta, ne stajemo i ne slikamo. Samo jedna slika dok sam zastao na mostu pre granice sa Crnom Gorom. Spavanje za veceras smo rezervisali u Dolini Grebaje. U pitanju su bungalovi, a postoji i kafana. Stigli smo bukvalno u trenutku kada se smrkavalo. Temperatura je znacajno opala u odnosu na sta smo bili naviknuti prethodnih dana. Malo smo popili po neko pice u kafani, pa posto su radnici zatvarali kafanu, narucili smo jos po rakiju i pivo i izgustirali na terasi. Kako ujutru jos uvek nije bilo nikoga u nasem smestaju, prebacili smo se u susedni na kafu i dorucak. Sunce se stidljivo pomaljalo, sa svih strana su visoke planine, pa mu treba vremena da obasja citavu dolinu. Otisli smo i malo dublje u dolinu da je izbliza pogledamo. Osuncana dolina izgleda nestvarno. Sinoc nismo mogli ni da naslutimo kakva lepota se ovde krije. Iz doline se vracamo do Gusinja i dalje dobro poznatim putevima prema kuci. Da bi barem malo uneli novine u povratak kuci, od Berana prema Rozaju idemo alternativnim putem preko planine malo severnije od magistrale. Predeli na tom putu su odlicni, mada se u jednom delu put radi pa je bilo kraceg obilaska. Dalje po tradiciji svracanje u Zeleni raj u Rozaju, ibarska kao i uvek nadahnuto i klopa u Jerininom gradu ispred Kraljeva za razlaz.

Put sa prevoja prelazi na drugu stranu planine, mhogo sumovitiju i bogatiju restoranima i hotelcicima. Kada smo vec sisli sa planine, tip sa autom izlece sa strane na put kojim idemo, sve do polovine moje trake, sekuci tako i auto koji mi je dolazio u susret i mene. Sve se desilo bas brzo, iznenada, reakcija je mogla biti samo instiktivna. Da je samo jos malo isao napred ne bi imao mesta da se provucem. Kako sam isao prvi, Aleksa koji je isao iza mene kaze da je jos i mahao rukama u fazonu otkud smo mu se mi stvorili. Dolazimo u Valonu i biramo jedan bar na plazi sa malo iskuliramo i popijemo kafu. Za razliku od prethodnog puta kada sam bio ovde, setaliste pored plaze je zavrseno i uredjeno, zasadjene su velike palme, pa sada deluje bas reprezentativno.

Jutro je donelo novu priliku da se uverimo u neorganizovanost u hotelu. Dorucak je pocinjao neobicno kasno, pa su svi gosti takoreci cekali u redu da se otvori restoran. Dok smo cekali na dorucak, pomislili smo da bi mozda u sanku pored bazena mogli da pripremimo kafu, ali sank je izgledao kao da je pala bomba. Sinoc se gazda sa ortacima malo vise opustio, pa je stanje u sanku valjda posledica toga. Odmah nakon dorucka krecemo, vec zbog toga malo kasnimo u polasku. Idemo putem uz more, preko NP Llogara. Pre nego sto dodjemo do glavnog uspona na prevoj, put vijuga pored mora, malo se penjuci, pa malo silazeci tik do mora. prolazimo i nekoliko malih mesta, koja na mene ostavljaju bas lep utisak. U sustini, vise sam ljubitelj tih manjih mesta nego velikih gradova poput Sarande. Naredni put cu za nocenje odabrati bas neko od tih mesta, mozda bas Himare. Uspon na prevoj sa pogledom na more je fenomenalno iskustvo. Moze bas da se vozi opusteno. Ugodjaj je kompletan.