Dobrodošli na sajt - Početna WWW.VLADIMIRVUKOV.COM A sto u Kraljevo?

U Kraljevu se registruju, naravno uz zadovoljavanje odredjenih standarda...tipa homologirano svetlo, migavci i sl.

Jedino se mesta razlikuju. Nije namerno, telefon drzim desnom rukom, pa sam ja uvek sa desne strane...pa tako deluje.

Ova tura je pruzila mnogo vise nego sto se bilo ko od nas nadao. Skoro citavo putovanje je bilo kroz prelepu prirodu, kupali smo se na 2 mora, bili u termalnoj banji, otkrili neke bisere u okruzenju za koje nismo ni znali da postoje i na kraju bas se navozali. Ukupna kilometraza na mom satu je bila oko 2650km. Zaista kvalitetnih i sadrzajnih. Ukupna kinta za 8 dana, 7 noci je bila oko 450€. Neke od predela koje smo obisli na ovom putovanju, sigurno cu posetiti ponovo. Ovde pre svega mislim na Rodope. Ispunjavaju sve uslove da se ode na produzeni vikend. Ako nekome treba detaljnja ruta mogu da postavim.

Od Valone, dalje na sever nema nekog preteranog uzitka u voznji, samo tek da se prodje. Garmin nam je malo uneo razonode, tako sto nas je na samom ulasku u Drac, skrenuo na neku precicu koja ide lokalnim seoskim putevima. U Skadru, idemo u restoran na Bojani na klopu. Ovde je moguce pojesti solidnu platu sa morskim plodovima po ceni visestruko nizom nego bilo gde u okruzenju. Pored klope u restoranu, obavezno svracanje i u jednu poslasticarnicu na ulasku u Skadar, na tri lece. Dalje nas put vodi na sada vec dosta poznati put SH 20, koji je odlican, i ne propustamo priliku da se ovuda provozamo. Ali posto smo ga vec vozili nekoliko puta, ne stajemo i ne slikamo. Samo jedna slika dok sam zastao na mostu pre granice sa Crnom Gorom. Spavanje za veceras smo rezervisali u Dolini Grebaje. U pitanju su bungalovi, a postoji i kafana. Stigli smo bukvalno u trenutku kada se smrkavalo. Temperatura je znacajno opala u odnosu na sta smo bili naviknuti prethodnih dana. Malo smo popili po neko pice u kafani, pa posto su radnici zatvarali kafanu, narucili smo jos po rakiju i pivo i izgustirali na terasi. Kako ujutru jos uvek nije bilo nikoga u nasem smestaju, prebacili smo se u susedni na kafu i dorucak. Sunce se stidljivo pomaljalo, sa svih strana su visoke planine, pa mu treba vremena da obasja citavu dolinu. Otisli smo i malo dublje u dolinu da je izbliza pogledamo. Osuncana dolina izgleda nestvarno. Sinoc nismo mogli ni da naslutimo kakva lepota se ovde krije. Iz doline se vracamo do Gusinja i dalje dobro poznatim putevima prema kuci. Da bi barem malo uneli novine u povratak kuci, od Berana prema Rozaju idemo alternativnim putem preko planine malo severnije od magistrale. Predeli na tom putu su odlicni, mada se u jednom delu put radi pa je bilo kraceg obilaska. Dalje po tradiciji svracanje u Zeleni raj u Rozaju, ibarska kao i uvek nadahnuto i klopa u Jerininom gradu ispred Kraljeva za razlaz.

Put sa prevoja prelazi na drugu stranu planine, mhogo sumovitiju i bogatiju restoranima i hotelcicima. Kada smo vec sisli sa planine, tip sa autom izlece sa strane na put kojim idemo, sve do polovine moje trake, sekuci tako i auto koji mi je dolazio u susret i mene. Sve se desilo bas brzo, iznenada, reakcija je mogla biti samo instiktivna. Da je samo jos malo isao napred ne bi imao mesta da se provucem. Kako sam isao prvi, Aleksa koji je isao iza mene kaze da je jos i mahao rukama u fazonu otkud smo mu se mi stvorili. Dolazimo u Valonu i biramo jedan bar na plazi sa malo iskuliramo i popijemo kafu. Za razliku od prethodnog puta kada sam bio ovde, setaliste pored plaze je zavrseno i uredjeno, zasadjene su velike palme, pa sada deluje bas reprezentativno.

Jutro je donelo novu priliku da se uverimo u neorganizovanost u hotelu. Dorucak je pocinjao neobicno kasno, pa su svi gosti takoreci cekali u redu da se otvori restoran. Dok smo cekali na dorucak, pomislili smo da bi mozda u sanku pored bazena mogli da pripremimo kafu, ali sank je izgledao kao da je pala bomba. Sinoc se gazda sa ortacima malo vise opustio, pa je stanje u sanku valjda posledica toga. Odmah nakon dorucka krecemo, vec zbog toga malo kasnimo u polasku. Idemo putem uz more, preko NP Llogara. Pre nego sto dodjemo do glavnog uspona na prevoj, put vijuga pored mora, malo se penjuci, pa malo silazeci tik do mora. prolazimo i nekoliko malih mesta, koja na mene ostavljaju bas lep utisak. U sustini, vise sam ljubitelj tih manjih mesta nego velikih gradova poput Sarande. Naredni put cu za nocenje odabrati bas neko od tih mesta, mozda bas Himare. Uspon na prevoj sa pogledom na more je fenomenalno iskustvo. Moze bas da se vozi opusteno. Ugodjaj je kompletan.

Sve bolje od boljeg! Kojim se mehanizmom sluzis da bi zapamtio/napisao imena svih mesta, puteva, barova...?

Do Ksamila smo odabrali da idemo skelom, pa dalje mozemo prema sarande. Ovaj deo Albanske rivijere je sve vise naklonjen turizmu, sve se vise grade hoteli i dosta se uredjuje. Mada, ako se skrene sa glavnih turistickih koridora, primetan je nedostatak osnovne infrastrukture. Jos ranije smo odabrali hotel ispred sarande, ali kada smo dosli, plaza ispred hotela nije bila u funkciji, pa idemo da potrazimo drugi hotel. To je malo potrajalo, ipak je septembar, pa je dosta objekata zatvoreno. Konacno pronalazimo hotel, nije bog zna sta, ali je jeftin, ima plazu i bazen, a bogami i dorucak. 35€/3 osobe sa doruckom Malo konzumiramo mogucnosti, plazu, pivo i bazen. Plaza je onako, krupno ostro kamenje i hladna, ledena voda. Bazen, takodje srednje zalosno, vidi se da je kraj sezone i da se ne vodi racuna previse. Malo su i stomaci poceli da reaguju, pa krecemo do grada. Idemo motorima, ima 3-4 kilometra. Setaliste je lepo sredjeno, puno je restorana pa se nekako odlucujemo u koji cemo. Klopa koju smo narucili je bila fenomenalna, neko jelo koje u nazivu ima Skenderbeg. Posle svega povratak u hotel na jos po jedno ladno, koje smo nabavili u marketu u povratku.

Iz Gjirokastera idemo prema Ksamilu i dalje prema Sarande. Ali pre svega, usput nam je svracanje na vrelo zvano Blue eye. Hladna i prozirna voda, dosta naroda i nekoliko kafanica. Nije cudo nevidjeno, ali kad si vec tu, sto da se ne obidje.

Napustamo Grcku sa prelepim uspomenama. Ovo mesto koje smo posetili nam jos uvek ne izlazi iz glave i na svakom stajanju razgovaramo o tome. U Albaniji nam je prvi cilj Gjirokaster. Na vrhu brda se nalazi tvrdjava, a ispod je stari grad. Nije preterano veliki, ali je lep i uredjen. Ne treba puno vremena za obilazak, pa posle setnje ulicicama sedamao na pice i kolac, lokalni sprecijalitet. U povratku na parking ispred starog grada, dao sam izjavu za neku od lokalnih televizija.

Jutro koristimo da jos malo upijemo lepotu ovog mesta, sada obasjanog jutarnjim suncem. Pocetak kanjona Vikos se sada dobro vidi, a najbolje sa puta kojim se ovde dolazi. Na samo kilometar dalje, na bukvalnom kraju puta, nalazi se i Mikro Papingo, pa kad smo vec tu da i to obidjemo. Pozdravljamo se sa ovim prelepim mestom i krecemo. Sa odlaznog puta odlicno se vidi deo planine gde se nalazi Papingo i serpentine kojima se do tamo dolazi. Pre nego sto smo izasli na glavni put prema albanskoj granici, sve cesce vidjamo automobile oldtimere. Sve same poslastice od modela. Imaju neke brojeve na sebi, ocigledno je u pitanju reli oldtimera. Dobar su kraj odabrali. Kod starta, prolaznog cilja ili sta vec zastajemo da napravimo neku fotku.

Jbg. cene u Bugarskoj i Grckoj nisu za poredjenje. Sad nesto racunam, 1,4€ casa vina, pa toliko kosta i kod nas. Ovde je nocenje sa doruckom bilo 20€/osobi...zaboravih da napisem.

Od mosta se penjemo citavim spletom serpentina do platoa na kome se nalazi Papingo. Malo sam se promuvao po ulicicama da pronadjem neki smestaj. Ispred jednog smestaja parkirana 2 motora, pa rekoh da ovde pokusam. Smestaj je u tradicionalnoj kuci i vraca u neka davno prosla vremena. Kada smo se smestili, idemo da malo prosetamo po ovom lepom i neobicnom mestu. Ulice, kuce, trgovi...sve nas ostavlja bez daha. Nismo ni slutili kakav je ovo dragulj, ali dobro skriven u dubini planine, na kraj puta. Dok se motate po svim onim puteljcima, i na kraju penjanje uz mnogobrojne serpentine, ne ocekujete da se na kraju nalazi nagrada. Ovaj gradic nas je odvalio, nismo mogli da dodjemo sebi da se ovakvo mesto nalazi, takoreci na vrh planine. Jednostavno nema reci kojima se moze opisati sarm i atmosfera ovog gradica. Sto se kaze jedna slika govori za hiljadu reci. Na kraju veceri sedamo u jednu tavernu na po casu, dve vina. Da li sto je van sezone, ali 1/2l belog vina za 7€ ne deluje skupo, narocito sto uz svaki bakal gazda donese i neku zakuskicu.

Dalje na putu prema Papingu, prolazimo kroz jos par tih kamenih gradica. Svaki na svoj nacin deluje zanimljivo. Pravimo kratku pauzu na prelasku preko reke koja dolazi iz kanjona Vikos. To bi trebalo da je ista ona reka koje nije bilo ispod mosta na kome smo pauzirali. U svakom slucaju prelepa je, tirkizne boje i prozirna.

Malo se odvajamo sa puta, idemo na vidikovac sa koga se pruza pogled na kanjon Vikos. Inace, kanjon Vikos i kanjon Tare vode borbu za drugi najdublji kanjon na svetu posle Colorada, po podacima sa neta. Na putu do vidikovca, prolazi se pored krajnje neobicne kamene formacije, nazvane Stone forest. Stene predstavljaju oblike stvorene od nebrojeno mnogo kamenih ploca slozenih u redovima jedne preko drugih. Veoma je intrigantna proslost ovih malih gradica u proslosti. Nastali su pre vise stotina godina, a kako region nije podesan za bilo kakav uzgoj, stocarstvo ili slicno, mozda bas izobilje ovog kamena daje odgovor na pitanje cime su se tada ljudi bavili u ovim u to doba dosta zabacenim predelima.

Od Metsova krecemo da vijugamo uskim putevima kroz srediste nacionalnog parka. Cilj za danas je planinski gradic Papingo, ali alternativnim putevima. Vozi se dosta sporo, putevi su uski, cesto slabo odrzavani, ali sve to nadoknadjuju krajolici kroz koje prolazimo. Citav kraj ima neku neobicnu lepotu. Cesti su kameni mostovi stari po par stotina godina. U zapadnom delu NP koji obgrljuje kanjon Vikos je jedan mikroregion sa nekolicinom malih planinski mesta, napravljenih od kamena, i sasvim solidno obnovljenih i originalnog izgleda. Pored jednog od kamenih mostova pravimo pauzu za klopu. Leto je bilo susno, pa je reka koja protice ispod mosta presusila.

U Metsovu se parkiramo na trgu sa mnostvom drugih motora. Ovaj planinski gradic, gaji poseban sarm. Nekada je bio na putu prema Igumenitsi, a od kada je izgradjen autoput, postaje mesto gde se srecu ljubitelji aktivnosti u prirodi. Od Metsova na sever pocinje Nacionalni park Pindos.

Sa Meterora idemo u Metsovo. Put do tamo je odlican, dobra magistrala obodom planine i sa dobrim pogledom. U jednom trenutku, zelimo da se ukljucimo na stari put za Metsovo, medjutim na raskrnici je postavljen znak da je put zatvoren. Posle kratke dileme ipak odlucujemo da prodjemo pored znaka i da pokusamo da prodjemo. Alternativa je autoputem sto smo zeleli izbeci. Izuzev sto je na par mesta jedna traka puta obrusena, ostatak je u korektnom stanju sa malo vise nanosa po putu zbog nekoriscenja. Ipak smo sreli nekoliko motora i kampera, a na suprotnoj strani puta nije ni bilo blokade. Sa jednog vidikovca vidimo i Metsovo kao na dlanu.

Jutro donosi novi pogled na Meteore, jos sa balkona hotelske sobe. Pre nego sto krenemo dalje, idemo u obilazak cuvenih manastira na stenama, jedno od najfotogenicnijih mesta na svetu. Ovog puta bez ulaska u manastire. Nemamo ni vremena za tako nesto, obilasci manastira ili baren nekog od njih bi uzeli citav dan. A i uprkos tome sto smo krenuli rano, gore je vec ozbiljna guzva. U blizini manastira, parking je tesko naci, cak i za motore. Kako god, pocasceni smo predivnim pogledom na manstire i nestvarnim slikama urezanim u pamcenje.

Dalje nas put vodi prema Kalambaki. Vozimo se kilometrima kroz brda, sa retkim naseljima, lepim krajolicima. Ispred kalambake stajemo na kaficu i da proverima na bookingu kako stoji stvar sa smestajem. Odabrali smo hotel, pa idemo direktno tamo, da izbegnemo proviziju bookinga. Medjutim, na recepciji nas zatice cena veca nego preko bookinga, sto i kazem recepcionarki. Ona kaze da im je neka akcija preko bookinga i da tu na licu mesta napravim rezervaciju sto i cinim. Hotel solidan, ima bas dobar bazen, pa pre odlaska u grad prvo na jedan kupanjac. Kasnije u gradu svracamo na pizzu, ispred parkiran GS 1100, mreza BMW, pass R1100GS. Inace gradic zivi od turista koji su dosli u obilazak Meteora i ima ih na hiljade, pa je sve podredjeno tome.

U medjuvremenu smo se dogovorili sa Batićem da ga cekamo na prvom odmoristu posle Soluna, a ispred Katarine. Cekali smo se oko sat vremena. Kada je stigao, idemo u Katarinu u Lidl da nabavimo nesto klope, pa posto idemo preko Olimpa, negde cemo vec stati na klopu. Kad smo bili na vrhu prevoja, desno se odvaja put i Batić kaze da skrenemo malo da vidimo gde vodi taj put. Bas na tom putu nailazimo na letnjikovac, doduse, nije u reprezentativnom stanju, ali moze da posluzi za klopu. Bonus je odlican pogled.

Budim se dosta rano i dobijam nagradu za to. Predivan izlazak sunca koji posmatram sa terase. Ubrzo ustaaje i Aleksa, pa silazimo u bastu da popijemo jutarnju kaficu. Sa Batićem smo se čuli, on će krenuti ranu ujutru, pa se nalazimo negde na obilaznici oko Soluna. Mi taman imamo vremena da svratimo u Solun da Aleksa zameni gume. To je postala skoro tradicija da Aleksa montira gume na turi. Ove koje skida je stavio u Trogiru. Od Nea Peramosa, put ide bas uz samu obalu. Predivno jutro pored mora i odlicna voznja. Prolazimo mnogobrojne plaze i sve vreme razmisljam kako bi na nekim od njih kvalitetno potrosio malo vremena. Ubrzo smo u Solunu, bas ispred servisa za zamenu guma. Za servis nismo imali nikakve preporuke, jednostavno je Aleksa nasao servis na netu, pozvao i pitao da li govore engleski i dogovorio zamenu guma u 11h. Mi smo ispred bili tacno par minuta pre toga. Za razliku od onoga kako smo navikli da Grci znaju da budu previse lezerni, ovaj servis je ostavio utisak u najboljem mogucem maniru profesionalaca. Motor je odmah uvezen, postavljen na radni sto, tockovi se skidaju...za to vreme Aleksa odlucuje koje ce gume. Sve se radi sa posebnom paznjom, od skidanja tockova, montaze guma, balansiranja, vracanja tockova na motor, svi srafovi se dotezu moment kljucem. Fenomenalno. Jednostavno nismo ocekivali tako profesionalnu, uslugu. Cena odlicna. Ako nekome zatreba, momci su stvarno fenomenalni, Dimitris i Panos. www.trochos.gr

Ova tema je poput emisije na Discavery-ju! A uzitak jos i veci, jer pratimo jednog od nas! Svaka cast i na znanju i na volji da sve ovo podelis sa nama!

Imam skinut track sa navigacije, postavicu ga na kraju.