Pre neki dan saznam da je Dzoni napisao Balkan u Kraljevu, dok je bio na odsluzenju vojnog roka...a cesto ga slusam u kacigi, pa u to ime. Vec nekoliko godina unazad, ustalio se obicaj da se u septembru ode na neku turu. Bez nekog posebnog razloga i bez bilo kakvog detaljnog planiranja. Ustvari, odavno vise detaljno ne planiram. Samo odredim destinaciju, a u casovima dokolice i citanja putopisa osmislim rutu, barem orijentaciono. Nekada to bude bas tako, a nekada situacija rutira, da ne kazem Garmin. Tako dodjem do toga da imam pregrst destinacija na gotovs. Neke zahtevaju manje dana, a neke vise, pa tako kombinujem po potrebi. U ovom slucaju, imam Rodope koji su trebali da se smeste u neku produzeni vikend turu, malo Tesalije, pa kad smo vec tu i obilazak Meteora, NP Pindos sa kanjonom Vikos i posetu Papingu...Kada svemu tome dodamo jos i kupanjac na barem dva mora, dobijamo savrsen recept za odlicnu turu na okosnici sezone. Ko ce da ide...Aleksa jedini siguran. Batić ima neke poslovne obaveze, pa nam se pridruzuje oko Soluna. Taman.

Sestric zivi i radi u Beču, ima njihovu dozvolu, a vozi auto na naše table.

Predivno! Let balonom iznad mog rodnog grada sam dobio od kuma na poklon za vencanje, tako da sam sa tobom ponovo prosao citavu proceduru, kao i tada. Tisinu narusava samo trenutak kada se ukljuci gorionik...

Ovo Manasija sa tobom? Pozdrav za vas obojicu!

U Alpima/Dolomitima je odlicno da nemas plan...gde god da ides, super je, samo biras "B" roads.

Svaka cast na majstorskom radu i volji da sve dokumentujes i podelis!

Popunio, mada nisam siguran da ce ovako postavljena pitanja dati pravu sliku.

Da napomenem jos nesto u vezi gradova... Tamo negde 2006-7 smo pravili kruznu turu preko Italije i Grcke (na forumu putopis "Pun krug"), i zeleli smo da obidjemo neke od gradova. To smo radili tako sto npr. danas vozimo do predvece do nekog grada, smestimo se pa sutra razgledamo taj grad u civilnoj garderobi citav dan, uvece nocimo opet na istom mestu pa tek sutradan nastavimo. Varijanta gde kasno popodne dodjes u neki grad, a ujutru u neko doba kreces dalje, ne nudi bog zna kakve mogucnosti za obilazak, osim sto si se izmrcvario sa ulaskom i izlaskom iz velikog grada.

Ko jos placa tu postarinu i carinu iz Louisa?

Pratio sa zadovoljstvom...a da ova Sicilija nije bila vec planirana, verovatno bi se prikljucio grupi. Sta cu kad uvek imam gomilu planiranih tura na cekanju...

Kada sam pocinjao da putujem motorom, trudio sam se da rezervisem smestaj unapred...to je bila kao neka vrsta sigurnosti. Poslednjih godina, to ne radim, jer je to pocelo da me zamara...da me obavezuje da stignem negde...Sada uglavnom preko booking aplikacije sa telefona rezervisemo smestaj u toku dana za uvece, eventualno dan ranije. I to radi fenomenalno, cesto se uhvati i neki last minute, pa za jeftiniju cenu ubodes neki super smestaj.

Bio sam u Dolomitima nekoliko puta, sto ciljano, sto u kombinaciji sa drugim mestima. Slazem se da treba ici barem u jednom pravcu autoputem i da ne treba trositi dane od Italije u Bosni (tu mozete vikendom). Niko ne voli autoput, ali je na ovakvim putovanjima obavezan, jer prosto niko nema neogranicen broj dana. Koliko vidim, od Stelvia kroz citave Dolomite za jedan dan...a po meni bi na ovom putovanju tu trebalo provesti najveci broj dana. Imate prelepa jezera, gde mozete da nocite. Ima gomila kampova sa bungalovima i tu vam je najjeftinije nocenje, motori na sigurnom, a mozete i da pripremite hranu. A mozda se i okupate. Veneciju mozete posetiti jedan dan, sa nocenjem u Mestre (na kopnu). Milano bi potpuno izbacio, osim ako bas nemate neku posebnu zelju da ga posetite...veliki gradovi i motori se uopste ne slazu. Od Milana prema Sloveniji bi proveo barem par dana. Po meni je to biser ovog putovanja. Kroz Italiju, od ulaska, nemojte magistralom koja je paralelna sa autoputem, jednom sam pokusao i uzas...kolone i ogranicenja, a vozis kroz naselja. Jedino severnije, ali si tada vec u planini, kuda bi se vracali.

@Mladen990 Jesi li siguran da ces te gume moci da zgrejes na ulici?

Ovaj kanjon stalno merakam, ali mi se nikada ne uklapa da svratim, moracu to da ispravim prvom prilikom.

Zadnja guma nema niakvu "šaru" po sredini pa prednja "seče" vodu u slučaju voznje po kisi. Tako neko objasnjenje ako se dobro secam.

Taj Z6 sam vozio u vreme kada se pojavio, ima tome dobro preko 10 godina i tada sam bio odusevljen. Na TDM-u je trajala oko 14-15000km. Mora da se montira u paru.

Ako nesto mogu da pomognem, javi se.

10 dana, 9 noci, 2 na brodu i 7 u Italiji

@zlaya Karte smo kupili nekoliko dana pred put, mozda 7-10, mada posto je svako kupovao odvojeno, a bilo je problema sa potvrdom polaska, mislim da su poslednje uzete dan-dva pre puta. Kupovane su na site-u kompanije Ventouris. Sto se tice finansija, zaboravih da napisem osvrt... Kao i obicno pravili smo zajednicku kasu i to je nesto sto radimo na svakom putovanju. Lakse je i bolje, a na neki nacin i stedi lovu. Klopa je bila nekoliko puta restorani i nekoliko puta smo se snabdeli namirnicama i organizovali zakusku...dorucak svako jutro u hotelu. Nas dvoje je tura kostala nesto preko 1400€.

Evo i nesto rekapitulacije putovanja... Iako smo na putovanje krenuli ranim prolecem, vreme nas je posluzilo fenomenalno. Osim kratke epizode na pocetku putovanja prvog dana oko Mojkovca, svih drugih dana smo imali prelepo vreme. Temperatura kakva se samo pozeleti moze. Pravo prolecno prijatno vreme. Sto se tice smestaja, osim prve noci u Italiji koju smo rezervisali iskljucivo iz razloga sto je bio praznik, sve ostale smestaje smo rezervisali u toku popodneva za uvece. Uvek je bilo u pitanju nocenje sa doruckom, kako bi tu na licu mesta doruckovali i popili kafu i izbegli trazenje alternativnih varijanti sa velikom grupom. Ukupni prosek za citavo putovanje je bio oko 23-24€ po osobi dnevno za nocenje sa doruckom. Trajekt smo uzeli iz Draca, u tom trenutku iz Bara nije ni isao, a i kada ide cene su dosta skuplje, za nekih 30%. Cena karte za motor, dve osobe i spoljnu kabinu sa toaletom je bila 319€ povratna. Brod je bio OK, nista specijalno i nista losije nego inace. U odlasku smo kasnili zbog uzburkanog mora, a u povratku smo isli na vreme. Motori su sluzili odlicno, bukvalno bez ijednog i najmanjeg problema. Gorivo je u Italiji dosta skupo, kako gde, a uz to smo se na jugu prvi put susreli sa varijantom da ako na jednom redu pumpi tocis sam je jedna cena, a ako tocis na drugom redu pumpi gde pise „servito“ i gde bi trebalo da budes usluzen je druga cena, veca oko 30 centi po litru. Tako da treba voditi racuna...Hoze je na samom pocetku dok jos nismo poceli da obracamo paznju na to, spontano stao u red gde pise servito, sam sipao, ali je morao da plati kao da je usluzen. Putovanje u ovako velikoj grupi je proteklo odlicno, zapravo bolje nego sto je za ocekivati. Uvek nas je bilo puno za zajebanciju. Od pocetka je bilo neko nepisano pravilo da ne moramo striktno da se pridrzavamo voznje u koloni. Kad god neko pozeli da se odvoji ili prosto dinamika saobracaja tako zahteva, sastajemo se kasnije na nekom mestu. To je u principu dobro funkcionisalo, a i svi se vrlo dobro poznajemo i dosta smo se vozili zajedno, pa se u svakom trenutku zna sta moze da se ocekuje. Sicilija...uh...gradovi, gradici, sela, bez izuzetka su prelepi. Priroda veoma raznolika, od ravnice i oranica, do planina, zelenih polja i tirkiznog mora. Cini mi se da bi svako mesto pojednicano moglo da bude predmet putovanja. Za ovako ograniceno vreme, puno toga smo prosli. Nakon par dana nije bilo lako setiti se svih mesta koja smo posetili. Naravno, puno toga je ostalo, bas onako kako i prilici, da postoji valjani razlog kada se ponovo krene u istom pravcu.

Na ulasku u Rozaje svracamo u „Zeleni raj“ na okrepljenje. Jos jedno od mesta koje posecujemo redovno kada smo u ovim krajevima. Vlasnik je profesor knjizevnosti, veliki zaljubljenik u prorodu i poznavalac ovih krajeva, od njega se uz casicu ili dve moze puno toga zanimljivog saznati. Voznja poznatim, ali nista manje lepim putevima prema kuci. Ibarska magistrala, koliko god puta da je vozim, ne prestaje da mi prija i da me pocasti uzivanjem. Preko puta srednjovekovnog grada Maglic, po tradiciji, svracamo u kafanu „Jerinin grad“ na klopu i razlaz. Pored toga sto tu kafanu redovno posecujemo, i vlasnik kafane nam je drugar i bajker, tu je klopa posebna poslastica, pa posle Italije itekako prija.

Izlazak sa trajekta i povratak kucama. Samo jos da utvrdimo kojim putem. Idemo na sever, preko novog puta SH20 prema Gusinju, pa dalje prema Srbiji. Sve negde do Skadra je put samo da se prodje, ali ubrzo zatim pocinje pravi uzitak od puta. Iako sam ga prosao vec nekoliko puta, ne propustam priliku da se tuda opet provozam. Ovoga puta to se nametnulo kao najracionalnija odluka. Usput svracanje u selo Tamare, na kaficu, i na poznati vidikovac na zajednicko slikanje za kraj.

Kod mene u komsiluku (Kraljevo) su drugaru prepakovali bravu za Vario top case, sa GS-a. Cena-jeftino.

Ostalo je jos da stignemo na trajekt. Ulazimo sa jedne strane grada i prolazeci kroz centar idemo na drugu stranu gde je ulaz u luku. Uprkos tome sto sam vise puta prolazio kroz Bari, na ranijim putovanjima, ovaj prolazak kroz grad na mene je ostavio utisak da je Bari veoma ozbiljan i lepo uredjen grad. Na tom prolasku kroz grad, Camo se gubi, tj. nestaje. Prethodnih dana nije bilo prilike za kupovine, pa mu je ovde bila poslednja prilika, a nije mogao da odoli. To je moglo da ga kosta da zakasni na brod, ali sva sreca nije. Mi vec na palubi cirkamo pivo i cekamo ga da se pojavi...sve vreme se zezajuci na temu njegovog kasnjena ili bolje receno naseg cekanja njega na turi. I on se pojavljuje u zadnjem trenutku.