Citav dan posvecen samo voznji uz more. U jednom malom mestu Pisciotta, pravimo pauzu na trgu i gusterisemo se na prolecnom suncu. Onaj osecaj kada ne mozes da odlucis da li bi ostao da uzivas u suncevim zracima ili bi krenuo u voznju prelepim predelima.

Cim smo se dotakli obale i puta koji vijuga padinama iznad mora, guzva je potpuno nestala, a osmeh se instalirao na lice i nije silasio odatle citav dan. Sunce se odbijalo od staklene povrsine tirkizne vode. Put je na trenutke podsecao na solidnu magistralu, a na trenutke lokalni put, iako je iste kategorije.

Malo logistike dok smo se svi prikupili, 2 apartmana su bila odvojena od glavne zgrade hotela. Ceka nas izvlacenje do obale tirenskog mora, nekih 60-ak kilometara. Drugi dan Uskrsa je, isto neradni dan. Nismo ocekivali preveliku guzvu, ali bukvalno do poslednjeg mesta pre obale, vozili smo tehnikom od sinoc. Znaci voznja skoro iskljucivo levom stranom pored kolone. Stresno i iscrpljujuce, iako se i lokalci tako ponasaju, a i policija nema probelm sa tim. Kod nas bi zaradili jedno 10x nasilnicku voznju, ali u zemlji gde skoro svi ili voze ili imaju nekog bliskog ko vozi motor, drugacije se gleda na to. Samo im jos nedostaju motori u koloni da guzvu prave jos vecom. Dok postupas nelegalno, imas osecaj da radis jednu krajnje legitimnu stvar, obilazak kolone motorom.

Idemo malo do grada da se prosetamo. Vec sinoc u prolasku kroz grad prema smestaju smo videli da je grad veoma lep. Taj utisak od veceri, sada se samo pojacao. Grad izgleda predivno okupan jutarnjim sunce. Ne zurimo sa polaskom. Malo vijugamo uskim ulicama starog dela grada. Tura je pocela da deluje i vise nije bitno nigde da se stigne na vreme. Imamo okvirni plan, ali ga se ne drzimo kao pijan plota.

Danas je na meniju Amalfitana. Ispred Napolija se iskljucujemo, ali Jela i Peca i Sanja i Camo odlaze da posete Pompeju. Za to vreme, mi lagano klizimo zapadnom obalom prema Sorentu. Usput stajemo na jedan lepi trg, i dok se tu malo muvamo, snimili smo jedan zanimljiv restoran, pa kako je vreme rucku, hajde na po pizzu i pivo. Sa zapadne strane nije bila tako velika guzva, ali kada smo presli na istocnu, docekala nas je u svoj svojoj velicini, bas kako se i ocekuje za Uskrs. Lagana voznja, kafica na trgu i vreme zacas proleti. Trebalo je stici do Salerna gde smo rezervisali smestaj, a Amalfitana je toliko lepa i zivopisna da ti se cini da je sve vreme ovog sveta malo da se nauziva u svoj toj lepoti. Mali gradici koji se spustaju niz padine prema tirkiznom moru, deluju u najmanju ruku carobno. A put koji vijuga obroncima, pruza priliku da se uziva u prelepom pogledu. Hteo sam da se provezemo ovim predelima, ali Uskrs definitivno nije pravi trenutak za to. Kako je kolona bila neprekidna, vozilo se skoro citavo vreme levom stranom, samo sa malim zastajanjem pored kolone kako bi propustili vozila koja su nam nailazila u susret. Policija je na taj vid voznje veoma blagonaklono gledala. U jednom trenutku, obilazeci kolonu, ustvari vozeci pored kolone levom trakom nailazimo na pesacki gde je policajac zaustavio vozila da bi pesaci presli...samo nam je pokazao iza sebe da nastavimo gde smo stali. Inace, smestaj za to vece je bio jedini rezervisani na citavom putovanju i to samo zato sto je bio praznik. Sve ostale smestaje smo rezervisali danas za veceras, i to popodne u vreme rucka. Nekoliko dana pred polazak sam povremeno proveravao kako stoji situacija sa smestajima za prvo vece, ali kako se praznik priblizavao, svi oni prihvatljivi smestaji su postajali zauzeti, a nisam mogao da napravim rezervaciju jer se do poslednjeg trenutka nije znalo da li ce bas svi uspeti da krenu. Na kraju stizemo u smestaj u poslednjem trenutku, bas onako kako nam je u tradiciji. Kada me pitaju koliko vam vremena treba do nekog mesta, uvek kazem do uvece, pa makar imali samo 100km. Jednostavno posedujemo takav dar, da koliko god kilometara da ima, mi to tako razvucemo na citav dan...zeleli ili ne.

Jutro polaska, tek se nazire pocetak proleca. nadamo se da idemo u toplije krajeve. 31. mart. Dogovor je da se deo ekipe koja krece iz Kraljeva i idu ibarskom magistralom, i deo ekipe koja krece iz Beograda, Cacka, Kosjerica i idu preko Zlatibora, nadje u kafani ispred Mojkovca. Uz to, nasa drugarica Mara koja bi trebala da putuje sa Hozeom, cekace nas u Podgorici. Aleksa krece solo, a sa zenom se nalazi na Siciliji. Cope je KTM-a kupio od Kepa nekoliko dana pred polazak, motor je kombijem dovezen u Kraljevo na servis, i cekao ga je kod mene spreman za put. A da Cope na KTM-a pre toga nije seo ni metar. I Kepo je motor kupio takodje pred put. I cekao saobracajnu. I stigla je. Camo je motor kupio nekoliko meseci pred put, ali ga je registrovao pred put. I cekao saobracajnu. I stigla je 3 dana pred put. Sa upisanim pogresnim podacima. Drama poprima ozbiljne razmere. Ali moj drugar iz kluba, koji je vlasnik tehnickog i agencije za registraciju, podnosi ponovo za izdavanje saobracajne sa urgencijom...i saobracajna stize, u poslednjem trenutku. Sto se tice nas koji smo krenuli ibarskom, klasika... lepa voznja, cevapi i mantije u Pazaru i za cas eto nas u Crnoj Gori. Negde oko 500 metara pre dogovorene kafane krece da duva strasno jak vetar. Kako prilazimo kafani vidim na sljunkovitom parkingu prevrnutog Tracera...od jacine vetra. Podizemo motor i trcimo u kafanu. Ekipa koja je isla preko Zlatibora je malo pre nas stigla. Dok smo se malo okrepljivali u kafani, vetar se jos pojacao i poceo je da nosi po neku kapljicu sa sobom. Kako je kafana na vrh brega, okolo je toliko fijukalo da smo se pitali da li cemo uopste moci da nastavimo. U jednom trenutku smo ipak odlucili da probamo da krenemo, potpuno nesigurni da li cemo moci zbog prejakog vetra. Uz to je trebalo odluciti da li obuci kisno odelo ili ne jer kisa jos uvek takoreci nije padala. Upravo je ovo bio pocetak nevremena koje se desavalo narednih dana kod nas, dok smo mi uzivali u prolecnom suncu. Ipak, kisa se malo pojacala, pa smo ispod trema neke kafane stali da se obucemo. Kisa nije dugo trajala, ali smo ostali u kisnjacima do Podgorice. Kisne oblake zamenilo je suncano nebo, pa nas je tu zadesila prva ozbiljnija vrucina. Mara nas je cekala u kafani „Troja“ kod Tuzija prema albanskoj granici. Tu se citava ekipa kompletirala. Ostalo je samo da stignemo do Draca, na ukrcaj u trajekt. Ideja da u Dracu odemo do restorana pre ukrcavanja, nije bila od koristi jer smo kasno stigli, pa smo morali da se zadovoljimo sendvicima, dok se ne ukrcamo. Usled vetra, more je bilo jako nemirno, pa brod nije mogao da isplovi. Cekali smo sve do ponoci, cak mi se cini i kasnije. Napali smo na po neko pivo na palubi kako bi prekratili vreme. Na iskrcavanju nas je sacekalo lepo vreme. Bezimo iz grada pa cemo na nekoj pumpi stati na kafu i dorucak.

Istina da nije neka lepota od puta, prosao sam nekoliko puta, poslednji put u septembru...ali bi autom isao tuda...da je do vozikanja pa da se malo obilazi

Ovo putovanje je cekalo godinama da bude odvozano. Nekada su pobedjivale druge destinacije za malo, nekada je nedostajalo dovoljno dana. Godinama sam, kad god bi se pojavio neki putopis sa Sicilije, "imao u planu"...Sve dok se nije pojavio kalendar za proslu skolsku godinu. Kada sam video da je prolecni rasput 10 dana koji obicno ne traje toliko, znao sam, idemo na Siciliju. Ne, ne idem u skolu, iako bi nekada moglo da se pomisli, vec mi zena radi u skoli, pa je uskladjivanje slobodnog vremena misija koju treba izvrsiti. Isto tako, i pisanje ovog putopisa je cekalo...trenutke da se sve poklopi. I realizacija putovanja, takodje. Neizvesnost oko polaska je trajala do poslednjeg trenutka. Kada smo tokom zime pominjali ovo putovanje, bilo je dosta zainteresovanih. Kao i obicno. U pitanju su sve drugari sa kojima se nakupilo dosta kilometara, a bogami i dosta 'leba pojelo zajedno. Ovoga puta u kompletu sa lepsim polovinama. Kako se putovanje priblizavalo, ocekivano je bilo da ce po neko odustati iz objektivnih razloga. Ali niko nije odustajao, nasuprot. Cak su svi imali i vise nego opravdane probleme zbog kojih bi mogli da odustanu. Ali nista od toga. Svi su se borili maksimalno, mnogo iznad svojih mogucnosti, da prevazidju teskoce koje su ih zadesile, samo da ne odustanu. I svi do jednog su uspeli. Pobedjivali su se problemi na poslu, sa slobodnim danima, sa cuvanjem dece, sa registracijom motora u zadnji cas...Bukvalno, poslednja saobracajna je stigla vece pred polazak. I tako, ovom putovanju se radovalo nas cetrnaestoro. Sanja i Čamo, Yamaha TDM 900 Mina i Boban, Yamaha Tracer 900 Jela i Peca, KTM Adventure S 950 Kepo i Bojana, BMW R 1200 GS ADV Mara i Hoze, Suzuki GSF 1250 N Bandit Nata i Aleksa, BMW R 1200 GS Milica i Doktor, Yamaha XT 1200 Z Super Tenere

Pa koja je onda racunica, sto nisi uzeo u kemoimpexu?

Cesto se pominje "razbijeno ulje", ali ja tada nisam imao pojma kako to izgleda. Ovo se desilo na Istri. Otisli smo od Umaga do Pule i u povratku za Umag motor je poceo da radi i salta kao da je voda u njemu, sve je bilo toliko bucno da to nije bilo normalno. Sutradan smo se vratili (isto je radio i u povratku) i ja sam otisao na servis. Samo sam se pitao da li moguce da se bas tako razbije takoreci odjednom, pa sam sumnjao na sve i svasta. Sva sreca, cim je ulje zamenjeno, sve je bilo kao pre.

Yamalube sam sipao prvih 36000km, tj. u garanciji i to je jedino ulje u zivotu koje sam docekao da se razbije, na nekih 7000km iskljucivo otvorenog puta (servisni interval 10000km). Toliko se razbilo da sam mislio da nesto nije u redu sa motorom. Nakon toga, ponovo u garanciji, sipano je isto ulje novo i motor je opet poceo da radi kako treba. Jedva sam cekao da ga se manem. Nakon toga sam sipao Motul 7100 i ne samo da se nije razbilo, vec je sve vreme bilo lepse saltovanje i rad motora (nepunih 10000km).

Po meni je preko Kosova malo zaobilazno...ja bih na Ulcinj, Tirana, Elbasan, Ohrid https://goo.gl/maps/h2DW8BiiYLA2

Da budem on topic... Sa Manetom iz Barela imam fenomenalno iskustvo u svakom pogledu, od same kupovine pa dalje kroz kupovinu pojedine opreme (sve sto sam kupio nakon motora kod njega u radnji, dobio sam lep popust) i naravno sa ostvarivanjem garancije. Nivo prepotentnosti koji sam doziveo u Platneru, gde sam se takodje raspitivao pre kupovine, drzi me dovoljno daleko od njih, a bogami i mnoge druge...kako cujem. U Barelu, da budem zvanicniji, mada vise mi lezi da kazem kod Maneta, jer je odnos prosto takav, sam ostvario garanciju par puta...cini mi se 2-3 puta za po 1-2 zice na zadnjem tocku i u medjuvremenu za TPS. Svaki put, bez izuzetka, bez bilo kakvog pravdanja ili ubedjivanja, Mane je postupio kao vrlo korektan prodavac i odmah, vec nakon telefonskog poziva zakazao servis da reklamacija bude uradjena. Jednom mi je cak i bez uvidjaja, poslao 2 zice brzom postom. Sto se kaze, nije sve propalo, ima jos uvek prodavaca koji postuju kupca i tako se odnose prema njemu.

pinlock

Gde si brate seo pored onolikog bureta?

Jbg. Sale, zivce ti niko ne moze platiti, a za sve ostalo ces lako. Ni sa jednim motorom se nismo vencali, a i da jesmo...show must go on!

Pre par godina sam probao Yamahin skuter sa 3 tocka Tricity i gotovo da nemate osecaj voznje vozila sa 3 tocka, cak se i ne vide iz pozicije vozaca. Pretpostavljam da je ovo slicno samo mnoogo bolje, nesto kao Tracer sa 3 tocka.

Za Ameriku 2020, za Evropu tokom 2019.

Kaciga prodata!

Videh juce na face-u neki racun...9500€

Pravao zboris... Velicina XL

Sto se Moldavije tice, imas ovde Severian-ov putopis sa detaljnim objasnjenjima puteva, gradova, prelazaka granica i sl.

30000din, naravno komunikacija nije na prodaju

Podesi nagib ploce da prati liniju motora, da ne bi kofer delovao kao da se odlomio nazad.

@Borhez Koje su ti ono druge lampe, da li su spotovi?