Hvala Marokanac, i ja uzivam u tvojim putopisima! Na kisu smo negde i racunali, idemu u Englesku, jel...ali ovo sto nas je zadesilo bilo je previse i za njihove prilike. Hladno i kisa skoro citavo vreme. Ali negde u sebi, samo cekam priliku da odem ponovo, bez obzira na kisu...jednostavno ona je izbledela, a ostale su samo lepe uspomene.

Doktore, evo koristim priliku, da ti saopštim, da sam i ja sa familiom ove godine ali i sa autom od 30.4 pa do 5.5 u Toscani, Tačnije na ovoj adresi Casale La Colina - Casa Vacanze. Ako si kojim slučajem u tom terminu u blizini, vabim te i društvo naravno na litru Toscanskog crvenog. Samo nemoj mi reeči, da slučajno ne piješ crnog vina A doživljaj sa Isle of Man-a i to još motorom , možda ga posjetim i ja al u nekom drugom životu... Hvala na ponudi, crveno vino mi je u srcu...kao i Toscana, samo sto ce ona morati da saceka do neke naredne prilike, za razliku od vina...ovaj put ipak malo juznije od Toscane.

Procesljaj putopise iz Umaga, ima ih nekoliko, i uglavnom ces naci odgovore na sva pitanja.

Spustili smo se do promenade na veliku paradu koja je pomerena za jedan dan zbog kise. Na paradi je bilo svega i svacega. Prvo je pocelo akrobacijama koje su izvodili avioni, posle je usledio nastup cuvene akro-lakrdijaske grupe „Purple helmets“, pa street-fight show...Tu smo se videli i sa Zeljkom iz Trogira, jedinim covekom sa ovih prostora koga smo sreli na TT-u. Vec je bila prosla ponoc kada smo otisli na spavanje.

Nakon odgledanih trka, otisli smo u kamp da pripremimo klopu. Iskoristili smo priliku i da se barem delimicno spakujemo, jer je trebalo da se cekiramo na trajekt oko 4.30 ujutru.

Ja sam te preduge pauze iskoristio da skocim do grada sa Anom da kupimo poklone, i da se provozam gradom po lepom vremenu.

Posto smo prethodnih dana obisli uglavnom vecinu pozicija za gledanje trka, odlucili smo da ovaj dan odemo na Braddan Bridge jer nam je delovao kao najbolja pozicija. Tu smo platili ulaz 3 GBP u portu crkve koja je za ovu priliku pretvorena u mini tribinu sa stolicama iznetim iz crkvene sale. Karta vazi citav dan i moze se izlaziti neogranicen broj puta. Inace, u crkvenoj sali su postavljene tezge gde mestani prodaju lokalne specijalitete, sendvice i kolace po vrlo pristojnim cenama. Jedino sto se ne sluzi alkohol, ali u blizini smo nasli prodavnicu, tako da ni to nije bio problem. Inace, na ulazu u portu mestani su organizovali potpisivanje peticije protiv skracenja broja dana za odrzavanje nekih trka. To samo govori koliko su ovde trke vazan cinilac u zivotima svih ljudi. Satnica za trke tog dana se prilicno rastegla. Razlog je bio jer se na pojedinim mestima na stazi zadrzala voda od kise koja je padala prehodne noci, pa se cekalo da se staza osusi. To kod posetilaca nije izazivalo ni trunku nervoze. Svi su bili toliko opusteni i relaksirani kao da sve protice u najboljem mogucem redu.

U obliznjem kontejneru smo nabavili dorucak, english breakfast, pojacanu porciju.

Jos jedan dan posvecen trkama. Ne planiramo nigde da se vozimo, citav dan cemo provesti gledajuci trke i vrzmajuci se po gradu. Svanuo dan bez kise, cak se u medjuvremenu i razvedrilo. Dok smo kuvali kafu u kampu, primetili smo da je na Vuckovom Stromu busna prednja guma, pa je Mile izvrsio cepovanje.

Bas tako... Upoznali smo mnogo ljudi koji dolaze godinama. Svi traze nesto vise od pukog trkanja. Iako svi prate trke, osecaj nije kao na kruznim trkama, vozaca vidis 4 puta od pocetka do kraja trke. Jednostavno citava atmosvera je nesto vise, i verovatno je to magnet koji privlaci toliko ljudi iz citavog sveta vec godinama.

A ja se zalim da je Britanija skupa...

Samo da podrzim...uzivam!

Pre neku godinu pricam sa prijateljima koji su na Nordkapp isli jos u vreme dok su bila samo kozna odela, naravno hladnoca i kisa se podrazumevaju...rekli su mi da bi ponovo krenuli istog trena, uprkos teskocama na koje su nailazili prvi put. Isto tako i ovo...uzbudjenje, zadovoljstvo i iskustvo prevazilazi sve poteskoce. A i kad vidis kako tamo stvari funkcionisu u najboljem redu i po kisi, jednostavno se prilagodis.

Futu sam provozao 2007 i naceo Toscanu...zato mi je draga...a sada mi je u planu Amalfi Coast i Sicilia...tako da tek neki naredni put.

Hvala na ponudi, u Italiji sam ako sve bude po planu vec za mesec dana, ali dosta juznije od tebe...inace Toscana mi je prirasla srcu, tako da zelim da joj pruzim pravu priliku...

Posle toga, opet u pub blizu kampa da se malo prosusimo i popijemo po koji ale. U obliznjoj prodavnici smo nabavili i nesto klope. Veceru smo organizovali u zajednickoj kuhinji u kampu. Ovaj dan je bio karakteristican po tome sto je kisa padala citav dan. Kisna odela i kacige smo obukli cim smo ustali i nosili smo ih do spavanja. Jedino gde smo ih skinuli je bilo tokom boravka u pubovima. Okells je pivo sa Isle of Man, a ovo krajnje levo je Limited Edition, posveceno TT-u i toci se samo za vreme TT-a, a ujedno je i najjeftinije pivo koje se moze popiti u pub-u...2,7GBP. Inace ostrvo Man ima siroku autonomiju ukljucujuci vladu, parlament, novac...ali se i britanska funta koristi najnormalnije i nije potrebno zamenjivati novac.

Taj dan je na na plazi organizovan Beach Race. Obzirom da smo stigli na zavrsetak radova na pripremi staze, proveli smo nekoliko sati na kisi kako bi prisustvovali trkama na pesku. Bilo je prilicno zanimljivo. Nekoliko startova, sto moto kroseva, sto quadova.

Malo smo tu iskulirali, pa krecemo dalje. Naravno, hladnoca i kisa ne posustaju. Posebna poslastica je trebalo da nam bude Mountain Course, deo staze od Ramsey-a prema Douglasu i ide planinskim delom. To su planinski pravci sa blagim krivinama i dobrim pogledom gde se na trkama drzi veoma visok prosek. To je ujedno i jedini deo staze koji je jednosmeran i kad je otvoren za slobodnu voznju. Medjutim, od planiranog uzitka nije bilo nista. Cim smo se dotakli planine, magla je postala toliko gusta da se jedva videlo, bolje reci nije se videlo nista. Vozili smo polako uz maksimalnu paznju da ostanemo na putu. Spustili smo se u Douglas, otisli na setaliste i malo se muvali po gradu.

I tako je kisa citavu noc dobovala po satoru. Nije bilo tako hladno kao prethodne noci. Sada je to vec predstavljalo prilicno prijatan ambijent za spavanje. Ujutru je kisa na kratko prestala. Taman toliko da se izvucemo iz satora, obucemo kisna odela i krenemo. Posto je bio dan pauze izmedju trka, u planu smo imali da se provozamo citavim krugom za trkanje i da se malo spustimo do centra Douglasa. Normalno, sve se odvijalo kao po najlepsem vremenu, pa smo se i mi prilagodili opste prihvacenom modelu ponasanja. Krenuli smo u krug, laganica, sa razgledanjem. Kisa i hladno. Prva pauza je Ballaugh Bridge, mesto gde je cuveni skok na TT-u koji krasi gomile snimaka. Obzirom da je tu i takodje poznati pub „Raven“, iskoristili smo priliku za caj. Od kada smo u GB, caj nam dodje kao kod nas kafa, a bogami i prija da se malo ugrejemo. Zidovi unutra su prekriveni slikama vozaca na skoku ispred puba.

Napisao sam cene kampa na IOM (40GBP/5 noci/osoba), a kampovi gde smo spavali prve dve veceri su bili 45 i 55 GBP za nas 5/jedno vece. Za trajekt sam takodje napisao (oko 184 GBP/odlazak i povratak/jedna osoba/jedan bike), pivo skupo (u proseku 3,5GBP/pinta), hrana...u prodavnicama mozes da prodjes OK, a u barovima/restoranima...engleski dorucak koji je konkretan je od 4-6GBP, a klopa u restoranu je od 15 GBP pa na gore. Kad smo mi bili, 1GBP=1,3E

Fabricki mi je malo zatvoreniji nego sto volim, tj. ovaj je otvoreniji.

Nisam pitao, ali mislm da je tu negde...ima jos nekoliko komada, raznih modela, pa mogu da pitam.

Na putu prema kampu kupujemo rostilj za jednokratnu upotrebu i meso. Odlucili smo malo da se pocastimo. Medjutim paljenje rostilja ne ide bas kao sto smo mislili. Prilazi nam belgijanac iz obliznje ekipe, pita da li imamo problem sa paljenjem vatre i donosi brener. Naravno da je vatra posle toga popustila. Nije lepo otici na spavanje tek tako, pa se prosetamo do obliznjeg paba „Cat with no tail“na po pintu ale-a. U povratku je vec pocela da sipi kisica. Komsija u kampu pored nas, sa Triumphom, dolazi na IOM TT vec 30-ak godina.

Malo se se setamo izmedju boksova koji su ovde na izvol’te. Mozete sve da vidite sta se radi, i pitate po nesto ako vas zanima. Ima gomila standova sa opremom i raznim stvarima, nekoliko barova. Vlada uzavrela atmosvera. Pokusavamo da udjemo „na budalu“ na glavnu binu posto nemamo karte, a i kostaju cini mi se 20GBP. Probamo na prvi ulaz, ne moze, probamo na drugi ulaz, takodje. Probamo na treci ulaz, kontrolorka je na drugoj stani tribine, mi se uredno smestamo na sedista i pravimo se ludi ili ti 100GBP u dzepu. Niko nas nista ne pita. Odatle gledamo start druge trke Superstock 1000. Startuju sa par sekundi rastojanja, voze 4 kruga, svaki oko 50km i posle 2 kruga dolivaju gorivo. Sve se radi na old scool nacin. Gorivo se doliva prilicno arhaicnom aparaturom, krugovi se broje tako sto gomila klinaca okrece papirnate listice za svaki krug, za svakog vozaca, a ima ih oko 90, vremena se ispisuju sa cetkicom i farbom. Ni traga modernim tehnologijama. Tu smo videli i kalendar desavanja tj. trka na ostrvu za citavu sezonu 2012. Zakljucak je da se ovde odrazavaju trke citavo leto i svi zive samo za to.

Predvece odlazimo do Grand Stand-a tj. glavne tribine. Na putu do tamo srecemo grupu endurasa...