Nisam siguran da su te kabanice koje su veoma male kad se spakuju, otporne na kidanje vetra pri voznji...tj. koliko mogu da traju. Imao sam jednodelno odelo od 50-ak eura i dobro je radilo, nije pustalo (nekoliko godina), sve dok ga prosle godine nisam poneo u Englesku gde smo kisnuli nekoliko dana bez prestanka i tada je pustilo po sbvim savovima. Sada sam kupio dvodelno odelo Revit, ali nisam imao prilike da ga probam, mada u odnosu na prethodno, deluje dosta ozbiljniji materijal, ali i zauzima vise mesta.

Koje si ono gume stavio na motor? Videh na jednoj slici, pa nesto nisam siguran koje su.

Ja sam odustao zbog porodicno-poslovnih razloga... Sto se tice smestaja, prilicno je aktuelna varijanta spavanja u bungalovima u kampovima, i to sam i ja planirao da upraznjavam (vec sam tu opciju koristio par puta). Kampova ima svuda koliko hoces (u svakoj navigaciji imas gomilu), tako da negde gde vam treba, ne bi trebalo biti problema da se nadje. Manji broj kampova ne radi pre juna, ali sasvim dovoljan broj radi vec u maju. To je inace i prilicno prakticna varijanta u smislu bezbednosti motora jer parkiras tik ispred bungalova. Inace, u zavisnosti od tipa bungalova, smestaj moze da bude dosta komforniji od jeftinih klasicnih smestaja.

Ja sam bio 2007. na Krfu motorom i kriterijum za izbor mesta mi je bio da to bude na sredini ostrva da bih mogao da ga obilazim lagano. Uzeli smo smestaj u Dasiji, tako da su nam i sever i jug bili skoro podjednako udaljeni (iako tu na plazi nismo bili ni jednom). Nemoj da slusas price da na jednoj strani ima lepih plaza, a na drugoju nema...jer su lepe plaze skoro svuda i pravi je greh ne istraziti ih, kad si vec tu. Slobodno se mozes uputiti i na one malene, manje poznate plaze kojih takodje ima na pretek. U svakom slucaju, gde god da ides, provesces se nezaboravno. Ne zaboravi ni waterpark, jedan od naboljih u Evropi (mada je ulaz oko 25E, ali vredi svaki dinar)...a i mala seoca u unutrasnjosti su fenomanalna.

Prolecna uzivancija...!

Kao i uvek... Kuda ste isli preko Velebita...prvenstveno me zanima gde su oni prelepi slapovi Une?

Ajde Popsy, oporavljaj...ali samo do kraja, da ne bude posle ne ide mi od ruke!

Ja koristim tank torbu samo za neke sitnice tipa dokumenti, foto aparat, telefon... Nabavio sam torbu u vreme kada na trzistu nije bio izbor torbi za maxi endure kao sada, i prezadovoljan sam. U pitanju je Famsa, model 244/15. Nabavio sam je u Milanu. http://famsa.it/scheda_prodotto.asp?id=6 http://www.bikerworldusa.com/famsa.html

Ja sam u Turskoj bio 2005. i tada smo nahebali od radara...ostavili smo (nas 6-oro) malo bogatsvo. Ista prica sa tim kamerama...i ja sam trazio da vidim, samo sto je u nasem slucaju pozvao vozilo sa radarom. Bas steta, lepa zemlja, zivopisna, more, klopa...skoro sve, samo sto su gorivo i radari (koje je gotovo nemoguce izbeci) preskupi.

Sto se mene tice i osnovna varijanta mi se svidja...samo mi taj pristup "vise kilograma jednako ADV" nije najjasniji.

Dobro si prosao...zelim ti brz i uspesan oporavak, a "gospodji" da nadoknadi sve sto treba! Bane, SVAKA CAST!

Imas temu o K60 Scout...potrazi po forumu, dobra i svestrana guma za to sto tebi treba.

Isao sam ja 2007. iz Brindizija do Patre na Peloponezu. Karta za motor nije skupa, reda velicine do 50E, a za putnika cena zavisi od vrste smestaja na brodu...kabina moze da kosta oko 100-tinjak eura.

Evo i ja konacno, posle skoro 500km dodjoh kuci! Uprkos tome sto sam sinoc stigao kasno i propustio voznju kroz Rumuniju, sjajno sam se proveo! Dobar susret i odlicno druzenje zasluzuju odlicnu ocenu! Pozdrav svima!

Probaj da nadjes nesto na Zlataru, trebalo bi da ima nekih etno-domacinstava. A ako ides na Prijepolje pa na Zabljak, imas Kamenu goru.

Koliko me secanje sluzi, KZ je isto sto i Z, samo za americko trziste.

Jel stajes u ovu jaknu sa onim AS bionikom...ako staje, zainteresovan sam.

Moto klub "KINGS" Kraljevo, pravi humanitarni old scool skup na prostoru svog ranca, pored vodenice, na 5 km od grada prema Gocu. Sve u duhu nekadasnjih skupova, sa malom binom, bez "velikih" zvezda, sa akcentom na druzenje, zabavu, kupanje, muziku...klopa i pice se podrazumevaju.

Srecko, nisam siguran da smo se razumeli, a mozda si u pravu... Nisam mislio da se vise slika odjednom upload-uje (na host), to uglavnom rade svi servisi, vec ti program generise kodove sa sve onih zagradica za forume, sve odjednom, tako da mozes sve kodove da prekopiras na forum odjednom, ukljucujuci one kockaste zagrade.

Do sada ovo nisam uspeo... Ali...ovaj program, jedini od svih koje poznajem, omogucava da se postavi na forum vise slika odjednom...bukvalno samo jednim c/p. Neopisivo olaksanje. Ono sto sam video kao nedostatak, uspravne fotografije ne kapira i dodeljuje im neku suludu rezoluciju (malu) a postavlja ih uspravno u punoj sirini pa fotke uglavnom izgledaju mutno, iako to u sustini nisu.

Odlican trailer! Jedva cekam seriju...

Nije ranjiv motor nego vozac motora.

Na kraju svega, utisaka puna glava. Isle of Man TT je u pravom smislu reci bikersko hodocasce. Da biste otisli motorom na IOM, potrebno je stvarno puno volje i zelje, naravno pored sredstava koja se podrazumevaju. Jednostavno, ferry i smestaj na ostrvu se moraju rezervisati skoro godinu dana unapred i to odredjuje sve ostalo. Mi smo se stvarno puno potrudili da organizujemo sve ovo i to je trajalo skoro 2 godine. 2010. smo odlucili da idemo, 2011. smo rezervisali karte za ferry i kamp da bi tek 2012. otisli. Naravno da je opcija da se ide iz Srbije motorima bila prva, ali jednostavno mnogo dana na autoputu do Londona i nazad je produzavalo i poskupljavalo citavo putovanje i ta varijanta je otpala odmah na startu. Ljudi dolaze iz citavog sveta, ne mali broj to cini godinama. Sve generacije, musko i zensko. Imali smo prilke da vidimo motore za koje sam verovao da je moguce videti ih samo u muzeju. I to u neogranicenom broju. Kako starih, oldtimera, tako i najnovijih. Jednom recju specificna atmosfera na svakom koraku. Trke i tradicija. Cak mi se cini i vise od trka. Rutu smo odredili otprilike...imali smo ideju gde zelimo da idemo, a za odluku kojim putem pomogao nam je „Route Bible“, dzepno izdanje magazina „Bike“ prepuno zanimljivih puteva na citavom ostrvu. Mi smo se samo prilagodjavali da na mesta koja zelimo, stignemo nekim od tih puteva ili barem delom njih. I nismo pogresili. Sto se tice Velike Britanije, zanimljiva zemlja, prelepe prirode, zivopisnih mesta i lepih gradova. Naravno, i mnostvo osobenosti...pomenucu samo jedno od tih osobenosti koja najverovatnije nikome na svetu osim njima nisu najjasnija. Na lavaboima postoje dve slavine, jedna za toplu i druga za hladnu vodu, svaka na drugom kraju lavaboa. Nemoguce je napraviti mlaku vodu. Za mene je jedan od najacih utisaka sa ostrva „ale“ pivo...narocito toceni u pabovima, na mene su ostavili zaista poseban utisak. Veoma cesto ih se setim i pitam se zasto se ne prave nigde drugo. Tamo se piju masovno. O Londonu ne bih previse...svako ga dozivljava na svoj nacin, a meni je bas po meri. Ima sve sto jednom velegradu treba, posebno izrazen kosmopolitski duh, a sve to sa jednom dozom opustenosti...pre bih rekao lezernosti. Edinburgh...grad od braon kamena, kao da je od cokolade, citav je kao da je ispao iz neke bajke. Mistican i zanimljiv, a sa druge strane topao i gostoljubiv. Imao sam utisak da bi mi prijao duzi boravak. Nenametljiva komunikacija...to je nesto sto postoji izmedju ljudi, nebitno da li su poznanici ili ne. Nezamislivo je da se u bilo kojoj situaciji nadjete pored nekoga, a da se ne zapocne komunikacija, pa makar i samo formalna. Jednostavno se to podrazumeva...To je jedna od onih stvari koje neprimetno osvajaju. Jos samo finansijska konstrukcija. Mi smo planirali da napravimo low budget turu, koliko je to uopste moguce. Avio kartu smo kupili preko wizzair-a prilicno unapred, u Londonu nismo placali smestaj, Vucko nam je bio domacin i vise od toga, nosili smo kamp opremu i kampovali osim poslednje dve noci na turi, kada smo spavali u hostelima, kupovali smo klopu u marketima, osim kada je bila kisa da smo morali da klopamo u pabovima ili restoranima....Na ostrvu je sve mnogo skupo, pa cak i kada prodjes jeftino za njihove pojmove. Tako je i ukupan trosak bio prilican, ali jednostavno to osecanje da si bio delic TT-a je neprocenjivo.

Jutro za polazak je padala kisa kao luda. Opet naguravanje svih kofera u auto i pravac aerodrom. Zbogom do nekog sledeceg vidjenja!

Vece provodimo u obliznjem korejskom restoranu uz fenomenalnu klopu. Gomila razlicite klope servirane na razlicite nacine. Na kraju smo dobili nekakvu plotnu na kojoj se meso spremalo ispred nas. Sve u svemu, bogatstvo ukusa. I za ovaj restoran, pivo smo kupili u marketu. Opet taj obicaj koji nama sa ovih prostora ne deluje logicno. A i nema malo stvari koje nama tamo ne deluju logicno.