@zeljko.petkovic Al' si ga iskopao...nisam se ovoga dotakao godinama. Nažalost, nisam bio na Korzici od tada.

Ja, opet, nosio sam Nolan L, i nakon toga baš E1 isto L.

Realno je da se u ovoj temi postavi i lokacija sa Gmap.

Upravo ovo. Kada pišem, to je jedan dan ture dnevno, a tome još prethodi priprema slika, trekova i sl. Sve u svemu, putopis za turu od 10 dana, 20 radnih dana po 2-3 sata.

Nikola svaka čast na profesionalnom uspehu i hvala što nam omogućuješ da bar ovako, preko foruma imamo uvid u ovo blago!

Nisam imao sa čim posebno da uporedim. Velike su šanse da su i prethodne bile lepljene, mada to ne mogu sa sigurnošću da tvrdim. Inače, Guzzi je imao Brembo kočnice i integralni sistem kočenja (1981. godište), tako da je pristojno zaustavljao.

Jednom u životu sam vozio pločice za lepljenim ferodama. 1994. godine sam kupio Moto Guzzi V35/II, i kad su pločice došle na zamenu, to je bila jedina varijanta. Tada je nabavka bilo čega u vezi sa motorima predstavljala pravi izazov. Jednostavno ničega nije bilo da se kupi. Sa ove tačke gledišta, možda deluje kao neodgovorno ponašanje, ali treba uzeti u obzir i vremenski okvir kada se to dešavalo.

Moj 3TB je podignut napred i pozadi po oko 5cm, i dalje punim stopalom na zemlji, visok 188.

Bravo Sale!

To što zakucava je do uređaja, a što izmišlja je do Garmina...naširoko poznata tema.

Jel postoji neki sličan android uređaj gde se željene aplikacija instaliraju direktno na uređaj? Po meni je sistem osakaćen obavezom da se telefon povezuje.

CB500X

@zeljko.petkovic Ova potrošnja guma nije za poređenje sa bilo kojom turom koju sam/smo vozili. Ovo je vulkanizer u Cagliari-ju: Google Maps WWW.GOOGLE.COM ★★★★★ · Reifengeschäft Ovo je vulkanizer u Olbiji: Google Maps WWW.GOOGLE.COM ★★★★★ · Reifengeschäft

Da li ovo radi samo ako je telefon povezan na uređaj ili je moguće aplikacije instalirati na uređaj?

Bilo je ovih dana na fejsu da je nekome ukraden baš ovaj motor.

Moje iskustvo sa Brelom, vezano za kupovinu motora i postprodajnu podršku je odlično.

Što je najgore, ništa značajno. Bilo je tu nekih vožnji, kampovanje sa klubom u Bihaću pored Une, Crna Gora u septembru sa ženom, par vikenda kojekude...U suštini, ovu godinu sam podbacio jer sam bio okupiran renoviranjem vikendice, pa sam ukupno napravio nekih 10-11000km, obično bude malo više. Inače, već godinama unazad glavne ture vozimo u proleće i to na jug, tada su temperature prijatne, nema turističkih gužvi i sve je jeftinije.

@ftp Teorija deluje logično, ali osim prvog dana do Crne Gore i od Ankone prvi deo dana, sve ostalo nije bilo hladno. Na Sardiniji su možda samo jutra bila ispod 20.

@DraganNS Apsolutno mi/nam nije jasno. Naravno da se prvo razmišljalo o pritisku, vešanju...bez odgovora. Odličan primer je Boban...skinuo je Dunlop Roadsmart 4 veče pred put sa nepunih 9000km i stavio istu gumu. Stara bila u takvom stanju da se mislio da s njom krene na put, al' sva sreća nije.Uvek vozi u paru i dinamično, ali sa novim gumama jedva se dovezao do kuće. Čamo Conti road atack 4, imala u sebi 1000km, menjao u Olbiji, Mrške ne sećam se model, imala u sebi 200km, menjao u Olbiji prednju, zadnju nije našao...kombijem kući.

Sad sam na 92000km i ne planiram da menjam još uvek. U okruženju ima skoro svih novijih motora, pa se često zamenimo i tu se manje-više probalo skoro sve aktuelno, ali nekako se uvek rado vratim na svoj motor. ST je dosta pogodila moj senzibilitet za vožnju, tako je i dalje.

Smeštaj sam pomenuo u uvodu...nije baš jeftin, ali Aleksina žena je ozbiljan pregovarač, tako da smo prošli na oko 30€/noćenje sa doručkom. Inače, na ovakvim turama, gde je veća grupa, obavezno se uzima smeštaj sa doručkom. Lako se i preko Bookinga proveri ciljano cena smeštaja. Na cenu trajekta najviše utiče vrsta smeštaja na brodu. Standardna cena za dvoje i motor u dvokrevetnoj kabini, na svim celonoćnim prelascima tipa Split-Ankona, Drač-Bari, Civitaveccia-Olbia, Olbia-Livorno i sl. je od 150-200€ u jednom pravcu. Mi smo birali četvorokrevetne kabine, tako da je cena bila niža 20-30%. Naravno, smeštaj tipa Deck, tj. smestiš se gde god nađeš zgodno mesto, može i vreća, dušek...je značajno jeftinije. Mene je tura koštala oko 1400€.

Ovo je jedna od najkontroverznijih tura koje sam vozio u životu. Toliko smo je puta pominjali od kada smo se vratili. Sve ono što smo znali o Sardiniji, nije bilo dovoljno da steknemo objektivnu sliku. Ali sada, nakon povratka, postalo je potpuno jasno zašto se tolike prezentacije i testovi motora održavaju baš na Sardinji. To je jedna mreža savršenih puteva za vožnju motora, sa odličnim gripom kao da se vozi po šmirgli, gde možeš da odradiš bilo kakvu korekciju u punom nagibu bez ikakvog ugrošavanja stabilnosti. Savršeni radiusi za vežbanje tehnike. Jednostavno teretana za motore. I to je čitav smisao odlaska motorom na Sardiniju. Sve ostalo naravno da može, ali maši metu. Jedino gde još Sardinija može da pruži mnogo su plaže, ali za to treba doći tokom leta, kada su i cene drugačije. Što se nekakvih obilazaka tiče, ta mesta su zanimljiva, ali poredeći sa kontinentalnom Italijom gde je svako seoce kao iz bajke, ništa se ne propušta posebno. Krajolik je takođe zanimljiv, ali opet ako se poredi sa kontinentalnom Italijom, nije nešto bez čega se ne može. Iako sam u Italiji bio mnogo puta i običaj da restorani rade dvokratno mi nije stran, ovoga puta nam je smetao više nego ikada pre. Nekako, sada nismo mogli da se uklopimo sa ovim običajem. Sva sreća pa je klope koju smo kupili još u Budvi bilo u izobilju, pa smo mogli da prezalogajimo i u vreme kada su kuhinje zatvorene. Što se tiče guma, iznad glave samo stoji znak pitanja. Gume su se trošile potpuno nenormalno. Kod svih, samo kod nekih i previše. Sve one analize vešanja, tereta, pritiska u gumama, suštinski bi mogle uticati, ali kao da je ovde nešto drugo bilo u pitanju. Samo na 3 motora su se gume trošile pojačano, ali ravnomerno i povratak kući je bio bez problema. Svi ostali su ili menjali gume na putu ili su jedva došli do kuće. Planirani trekovi: Odvozani trekovi:

Čim je kiša uminula nastavili smo. Prvo granica, pa onda kratko stajanje za rastanak, odvajamo se od beogradskog dela ekipe i Dumbe i ja nastavljamo do Kraljeva. Ako izuzmeno sunčano jutro, čitav dan po kiši. Nikola je javio da je čim je sišao sa broda u Splitu, takođe bio primoran da taži da zameni gume.

Silazak sa prevoja je bio opet u društvu lokalnih motorista. Ubrzo smo ispred Bolonje gde se uključujemo na autoput. Stajemo na pumpu da se dopunimo i da se za večeras pozdravimo sa Hozeom i Tićom, idu u Ljubljanu. Sa te pumpe krećemo da garimo bez stajanja. Ipak par minuta kasnije vidim u retrovizoru Bobana i Minu da usporavaju. Nije delovalo sumnjivo, jer se svi malo razvučemo po putu, pa se na točenjima skupljamo. Na sledećem stajanju, posle više od 100km, Saznajemo zašto su stali. Ubrzo posle polaska sa pumpe, Bobanu odleće tank torba sa motora pri velikoj brzini. Video je torbu u retrovizoru kako odleće pored puta. U torbi je bio čitav život....sve pare, telefon, kartice, lična dokumenta i od motora...Dok se zaustavio, prošlo je par stotina metara, tako da ne može sa sigurnošću da odredi deo gde je pala, pa pokušavaju da pregledaju nekih 200-300 metara pored puta. U tome nailazi policija i prisiljava ih da izađu sa autoputa, jer ne smeju tu da budu. Za to vreme mi smo na vezi sa njima. Oni nam kažu da su odlučili da obiđu okolo i da se vrate na auoput i opet pokušaju da nađu torbicu. Mi se dogovaramo da Mrške, Dumbe i ja nastavimo prema Rijeci gde bi danas noćili, a Aleksa da se vrati ne bi li se bratu Bobanu našao u nevolji. U trenutku dok je prolazio pored, ali u suprotnoj traci, Boban još uvek nije našao torbicu. Ali kada je uspeo da se okrene i dodje do njih, Boban je bukvalno u tom trenutku ugledao torbicu u dubokoj travi. Nama javljaju da su našli torbicu u da kreću dalje, noćiće negde oko Trsta, pa se čujemo za povratak sutra. Mi smo do Rijeke stigli uveče, s tim da je posledni deo od Slovenije bilo baš hladno. Uzeli smo smeštaj takoreće u centru. Mrške i ja smo se malo prošetali po centru, popili po neko pivo i otišli na klopu. Tu smo dobili i preporuku gde sutra na jagnjetinu. Ostalo je da se sutra čujemo ako uspemo da se dogovorimo za zajednički povratak. Ujutru smo se spremili i pošli na doručak i da Mrške proba da nađe zadnju gumu za Burgmana. Pojeli smo jedan od najboljih bureka i dobili informaciju da tu gumu u Rijeci nećemo naći jer je redak profil, a u Rijeci nema Burgmana. Sa ekipom se čujemo i oni kreću iz Trsta. Mi krećemo starom karlovačkom, ali ubrzo čim smo izašli iz Rijeke počinje kiša i stajemo da se obučemo u Kišna odela. Uz to, zbog vetra je zatvoren i deo autoputa, pa je karlovačka nakrcana i kamionima. Nije da smo baš pogodili trenutak. Stajemo u restoran Bosiljevo na jagnjetinu i da proverimo kako nam je prolazno vreme. Ne deluje da ćemo se uklopiti. Još smo se i u restoranu zadržali više nego što treba. Dok sam u wc-u prao ruke pre polaska, čujem kroz otvoren prozor Bobana kako turira ispred restorana. Ipak smo se uklopili, iako mi nije jasno kako su uspeli da stignu. Sada još samo da sačekamo da i oni klopaju pa nastavljamo. Za to vreme. čuli smo se i sa Hozeom koji ide iz Slovenije i dogovaramo se da se vidimo na prvoj pumpi posle Zagreba. Opet smo na okupu i krećemo svi skupa. Brzo smo oko Zagreba, ali tek kada sam prolazio pored pumpe gde smo trebali da se vidimo sa Hozeom, vidim da se na tu pumpu skreće sa pomoćnog puta malo ranije. Valjda se vidimo na sledećoj. Kako smo stigli na sledeću pumpu i parkirali se, istog trenutka i Hoze pristiže. Kad te hoće, onda te hoće, čak i ako pogrešiš. Tu smo se natankali i dalje prema Srbiji samo gas. Iako kiša od kada smo obukli kišna odela nije prestajala, to nas ni malo nije demoralisalo. Vozili smo baš solidan tempo. U jednom trenutku pred granicu, Dumbe me obilazi i pokazuje na rezervoar, pa skrećemo na pumpu koja je ispred nas. U tom trenutku i ostali koji su bili iza nas, takođe skreću. Tog trenutka počinje pravi potop. Kakva sreća. Na toj pumpi smo se zadržali preko sat vremena dok nije prošao nalet oluje. Taman smo proverili i gume i ne stoje baš najbolje. Mršketu je zadnja toliko loša da je pozvao sina da krene kombijem u susret. Bobanu su gume u toliko lošem stanju da je pitanje da li dobacuje do Beograda, a stavio ih je veče pred put. Bukvalno je zamenio identične gume novim.

Još dok smo tu stajali, motori su pored nas prolazili u rojevima. Ubrzo smo u sedlu i hvatamo priključak sa lokalcima. Kako se penjemo sve više i više, tako i temperatura postaje sve niža. Zastajemo pored čuvenog restorana Futa pass in 1890 na proširenju pored puta. Ovaj restoran je poznat po tome što je godinama bio domaćin romantične trke oldtimera Mille Miglia. Ubrzo smo u jurnjavi sa lokalnim bajkerima, sve do prevoja Raticosa i nadaleko poznatog okupljališta motorista Chalet Raticosa. Iako je na prevoju maksimalno 10-ak stepeni, motora je u izobilju. Neprekidno se smenjuju na parkingu, a zaluta i po neki biciklista. Ovde smo popili piće i malo uživali u ambijentu.