Jump to content

Moto Zajednica

doktor

Nosilac medalje zahvalnosti
  • Broj tema i poruka

    5587
  • Pridružio se

  • Posetio poslednji put

Sve što je postavio član: doktor

  1. Na magistrali se drži solidan tempo, malo smo se i razvukli, pa negde ispred Ploča vidimo da nam nema Hozea i Tiće. Zaustavila ih je policija zbog prebrze vožnje. Hoze je to prevazišao diplomatski, tako što je policajca zamolio da to reše na način kako se rešava u zemljama koje još uvek nisu u EU, pošto mi još uvek nismo. Policajcu je taj pristup bio zabavan, pa je sve proteklo odlično. Jedno vreme smo pokušavali da nađemo neki restoran za ručak, ali bezuspešno, ipak je Uskrs, pa smo se zadovoljili sendvičima sa pumpe. U Split stižemo na vreme. Prvo idemo do šaltera da pokupimo karte za ukrcavanje, pa polako u kolonu. Iako je dosta rano, početak aprila, ispred trajekta je solidna kolona motora. Tablice na motorima su iz najrazličitijih zemalja. Nakon ukrcavanja, idemo da se smestimo pa do brodskog salona gde ćemo se malo opustiti pre spavanja. Hrane i pića ima u izobilju.
  2. Jutro je obasjano suncem, ali je kasnije u toku dana najavljena kiša. Jedva smo popakovali hranu koju su Nikola i Vlado kupili sinoć. Idemo u kafe-restoran "El Rey" na vidikovcu iznad plaže Jaz. Plan je da tu doručkujemo i sačekamo Tiću i Hozea koji treba da stignu iz Podgorice gde su sinoć ostali kod Tićine familije. Ubrzo smo svi na okupu. Idemo prema Spiltu, vozićemo se kroz bokokotorski zaliv, nemamo veliku kilometražu za danas, pa da gustiramo. Vožnja tik uz more kroz zaliv je veoma lepo iskustvo, posebno van sezone kada nema gužve. Prvo stajanje je na graničnom prelazu sa Hrvatskom. Ne zadržavamo se dugo, dan je još uvek lep pa koristimo da dobacimo što dalje. Kako smo skrenuli na Pelješac, oblaci počinju da bivaju sve bliži, pa u Stonu oblačimo kična odela. Sva sreća, nisu nam trebala dugo. Kratak predah pravimo ispred pelješkog mosta.
  3. Diskutujemo gde da stanemo na ručak i odluka pada da Tića pozove svoje prijatelje u Podgorici, pošto je inače odatle i da idemo kod jednog od njih u restoran. Malo je i otoplilo, ne previše, ali je prijatnije za vožnju. Samo što smo prošli Mojkovac, Aleksa i Hoze su nestali iz kolone. Čujemo se sa njima, vratili su se u Mojkovac da nađu vulkanizera jer je Hoze probušio gumu. Istu tu gumu je probušio i dan ranije u Pančevu kada je išao po kišno odelo. Čujemo se sa njima i pada dogovor da ih čekamo u Podgorici u restoranu kod Tićinog druga. Posle Kolašina se uključujemo na novi autoput i odmah kreće da pada sneg i temperatura da se spušta. Postalo je jasno zašto se Bjelasica tako zove. Nije dugo trajalo i nakon izlaska iz nekog od tunela, obasjava nas sunce. Na naplatnoj rampi, gde smo se sačekali, tempreratura je već prebacila 20 stepeni. U Podgorici dolazimo ispred restorana “Gostiona 1928” koji je u pešačkoj zoni. Čeka nas veliki sto za sve nas na terasi i po piće na račun kuće. Restoran je fenomenalan, pa smo tu uživali u klopi i sačekali ostatak dok su stigli iz Mojkovca. Oni su imali super iskustvo kod vulkanizera. Sredio im je i felnu. Traka koja ide preko žica se raspadala i delići trake su bušili gumu. Vlado je kontaktirao svog drugara iz Budve koji ima apartmane. Tu smo stari gosti, već smo jednom noćili prilikom povratka iz Albanije pre par godina. Pohitali smo prema Budvi, ali nas je mrak uhvatio nekoliko kilometara ispred Budve. Dok smo se smestili i raspremili već je bilo kasno. Pošto je sutra katolički Uskrs, planirali smo da se snabdemo sa namirnicama kako bi imali klopu za na brod, a i šta pretekne za neki piknik u Italiji. Vlado i Nikola uzimaju auto od gazde i odlaze u nabavku. Vraćaju se sa punim gepekom od kola. Namirnice su trajale skoro do pred kraj ture i bile od velikog značaja na turi.
  4. Svanulo je jutro polaska. Kraljevački deo ekipe se okuplja u lokalnom kafiću, a beogradski deo ekipe nas čeka u Čačku na Leonardo pumpi. Svi smo dobro opremljeni, aktivni veš i postave na odelima se podrazumevaju. Do Čačka testiramo da li je hladno, 8 je stepeni, ali svi smo zadovoljni kao sve to funkcioniše. Nalazimo se sa ekipom i pičimo prema Zlatiboru. Kako se penjemo, sve je hladnije, dok smo prelazili preko Zlatibora bilo je svega 4-5 stepeni i vlažno. Nigde ne stajemo, gledamo da što pre siđemo sa planine. Prvo stajanje je na pumpi ispred Prijepolja, taman da se natankamo i protegnemo. Uprkos hladnoći, sve funkcioniše odlično. Ubrzo smo na granici i svedočimo jednom zanimljivom događaju. Policajka na granici nas zove da priđemo, iako nije bilo gužve. Objašnjava nam da mi na motorima ne treba da čekamo u koloni već da je obiđemo. Zahvaljujemo joj se, ali na pitanje zašto njene kolege, posebo na prelazu Jabuka, vraćaju motoriste koji obilaze kolonu na kraj reda, uzvraća da verovatno ne poznaju propise.
  5. Sardinija nas je čekala i dočekala. Bila je u planu još pre neku godinu, baš na samom početku korone, malo je i nedostajalo da krenemo, ali ipak okolnosti nisu dozvolile. Konačno, ove godine ukazala se prilika. Ekipa koja kreće na turu je poznata, što se kaže, mnogo smo hleba pojeli zajedno, što na turama, što na drugim zajedničkim druženjima. Za razliku od mnogih prethodnih tura, ovoga puta nekoliko žena je odustalo, što i nije bilo loše, uzevši u obzir suštinu ture na Sardiniji. Učesnici ture: Hoze i Tića, BMW F800GS Boban i Mina, Yamaha Tracer 900 Čamo i Sanja, Kawasaki Versys 1000 Aleksa i Nata, BMW R1250GS Vlado, BMW R1200GS Mrške, Suzuki Burgman 650 Dumbe, Ducati Multistrada 1200S Nikola, Yamaha XT1200ZE doktor, Yamaha XT1200Z Ovoga puta na turu krećemo 8. aprila. U našim krajevima loše vreme nije prolazilo, uključujući i sneg nekoliko dana pred put. Prognoze su se pratile pojačano. Iako vreme nije bilo naklonjeno, rešenosti nije nedostajalo. Pokret je bio u subotu, a trajekt iz Splita smo imali u nedelju veče. To nam je omgućavalo da put do Splita podelimo na dva dana i time izbegnemo velike dnevne kilometraže i rane polaske zbog hladnog vremena. Prvobitna ideja da noćimo u Sarajevu je otpala jer je po prognozi trebalo da bude 2 stepena i da pada sneg. To je bio razlog da prvi dan krenemo prema Crnoj Gori, pa bi noćili ili u Podgorici ili u Budvi, u zavisnosti od toga dokle dobacimo. Karte za trajekt su kupljene nekih dve nedelje pred put. Gledali smo da se rezervišu četvorokrevetne kabine jer su pristojno jeftinije od dvokrevetnih, a trebalo je rezervisati 3 trajekta. Smeštaj na Sardiniji je rezervisala Nata, tako što je pregovarala sa nekoliko hotela koji su dolazili u obzir, i ispregovarala odličnu cenu od nekih, u proseku, 30-ak € za noćenje sa doručkom. Trekove za Sardiniju smo sašili Nikola i ja.
  6. doktor

    Kratke voznje

    @slave74 Koje ti je ovo vozilo? Čini mi se da si pominjao prvu seriju Tuarega, a ovo mi ne liči.
  7. doktor

    Cene motora

    Ovo bi trebalo da je RSE, a SE je kultni i pravi se od 96.
  8. Dovoljno je da se otvore oglasi i sve se vidi...sumnjam da baš svi mogu da se snađu...jedino ako se ne prolazi "na budalu" jer je teško i proveriti kako izgleda original jer ima gomila originalnih varijacija na temu.
  9. I kod nas u Srbiji nema 2 ista Harley-a...ne znam kako se registruju. Šta kaže @bdada na to?
  10. doktor

    AliExpress

    Evo @Bokes je odgovorio. Danas mi je stigla poruka za još jedan.
  11. doktor

    AliExpress

    Upravo dobio poruku da je jedan paket u paketomatu.
  12. Jel si to udomio NT-a? Čestitam!
  13. Zloupotreba tehnologije u cilju pohlepe.
  14. Pogledaj C4 Aircross, to ti je ASX sa boljom opremom i enterijerom, isti motor, isti pogon.
  15. doktor

    Kratke voznje

    I lepinja sa kajmakom u onoj kafani...
  16. Koji Caponord je jedan cilindar?
  17. Pogledaj ovde: https://www.facebook.com/groups/1136085570144929/?ref=share&mibextid=NSMWBT
  18. Lako.
  19. Tako sam i ja nekako, prethodnih godina obišao ovaj trio fantastiko... Nisam kampovao. Na jugu smo bili u nekom hotelu, a na severu u vinariji, nešto poput agroturizmo, samo što je jedna prijateljica ispregovarala za cene za veću grupu, pa smo bili na 30-ak € noćenje sa doručkom. Što se tiče smeštaja, odlični utisci. Putevi su fenomenalni, bukvalno svaki krivudavi put sa karte je odličan. Asfalt je kao šmirgla, put čist bez rizle i prašine, dobri radijusi, vrlo često vezanih po nekoliko levih i nekoliko desnih krivina bez ispravljanja...bukvalno teretana za motore. Idealno za vežbanje tehnike. To što se gume troše kao lude, ide u staž službe.
  20. Bio sam u aprilu na Sardiniji. Po tvom opisu, više bi ti legla Korzika, nekako je živopisnija. Što se Sardinije tiče, osim plaža i dobrih krivudavih puteva za motore, ostalo i da ne vidiš, nisi ništa specijalno propustio. Na Sardiniji bi peglanje krivina trebalo da bude visoko na listi prioriteta, ako ne na prvom mestu.
  21. Poslednjih par godina idem u Tuzlu, odličan skup na prelepom mestu. Bonus celodnevno kupanje u slanoj vodi.
  22. U manastiru Vraćevšnica je nedavno bio požar gde je izgoreo deo konaka. Možda je bolja opcija neki dobrovoljni prilog ko želi i koliko može.
  23. Ne postoji ni kod nas, ni u Evropi. Jedina obaveza je da se servis uradi sa originalnim delovima. Drugar koji je kupio novog GS-a i radio servis mimo ovlašćenog, je imao problem sa kardanom na 1300km i ostvario garanciju bez obzira na to. Naravno da su pokušali da ga preveslaju, ali pošto ni on nije od juče, komunikaciju je zasnivao na pisanim tragovima. Posle par hiljada km, ponovo je imao problem sa kočionim klještima na zadnjem točku, kao posledica tog servisa kardana, njihovom greškom (nije zamenjeno nešto što se menja prilikom skidanja klješta) pa je ponovo ostvario garanciju.
  24. Nešto gledam ovo, za vikend sam verovatno u Budvi, sa koje strane se ulazi u restoran?
×
×
  • Create New...

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja