Ulice i male radnje Lavova zanimljiva su mesta. Za one koji vole takve stvari, a tu i sebe ubrajam, gotovo da ništa drugo nije potrebno za predivnu šetnju: Ima tu i puno odličnih kafića i restorana, od malih i intimnih, do velikih međunarodnih lanaca. Za svakoga ponešto, ali uvek sa prihvatljivim cenama! Lavov je pravo mesto za odmor, nevezano za vožnju i motor. Svega oko osam stotina kilometara od Beograda, takoreći iza ćoška! Otkrivam na sopstveno iznenađenje, Jedna od najlepših ulica, u samom centru Lavova, je srpska ulica. Smeštena na uglu ruske i centralnog gradskog Trga Rinok, teško je zamisliti bolju lokaciju i samim tim skoro fizički osećam naklonost celog grada prema mestu sa koga dolazim i narodu kome pripadam. Lep osećaj. Naročito što ulica živi, buja mladošću i lepotom!

Vreme je da nastavimo priču... Za one koji su izgubili nit, ili bi samo da obnove sećanje, prethodni grad možete pronaći ovde Lavov-Lviv-Lvov-Lemberg, grad sa više lica, baš kao što ima više imena Lavov, zvaćemo ga srpskim imenom dakle, komplikovan je grad za smeštaj putnika motocikliste. Hoteli u centru grada po pravilu nemaju odgovarajući parking za motocikl, logična je to posledica činjenice da je centar grada dobro očuvana istorijska četvrt. Sa druge strane obod mesta obiluje adekvatnim i dobrim hotelima, ali avaj - putniku sa ograničenim budžetom u ovom slučaju prepreka su cene. Okreni obrni, stvar se svede na izbor nekog od brojnih hotela u malim satelitskim mestima, desetak ili više kilometara udaljenih od Lavova. U mom slučaju, evo šta motor i vi dobijete za tridestak evra: U blizini je, sasvim zgodno ali i zabavno za mene, benzinska stanica azerbejdžanske državne naftne kompanije Socar. U želji da pronađu tržište za svoje drivate, proširili su se po celom regionu. Meni je zabavna činjenica da su mi poznati i pouzdani, baš kao i zapadni petro trgovci na koje je većina navikla: Da Lavova možete svojim motorom za svega desetak minuta, ili, ako kao ja ne želite da kvarite šetnju celodnevnom strepnjom za sudbinu motora na javnom parkingu, možete koristiti ono što koriste i lokalci - maršutke. Maršutka je neka vrsta linijskog taksija, popularnog i veoma jeftinog, različite veličine, ima ih od sasvim malih kombija, do gotovo autobusa, koja prevozi putnike po unapred definisanoj ruti. Maršutke nemaju stanice, morate im mahnuti da vam stanu, ponekad to i nije sasvim lako, ponekad je u njima gužva, ali uvek vas brzo prevezu i to po pravilu do samog centra grada. Maršutke veoma rado i često koristim u svim ex-SSSR državama, ni Ukrajina nije izuzetak: Iz maršutke iskočite ravno na prospekt Svobody (bul. Slobode), na samom početku ove centralne lavovske ulice je markantna zgrda Pozorišta, opere i baleta: Ambijent na ulici, i pored na momente tmurnog i kišovitog dana, osvaja na prečac. Lavov je živ i veseo grad, prave centralnoevropske arhitekture: Turizam je značajna delatnost u Lavovu, pogotovo u centralnoj zoni grada. Prodavci suvenira su na svakom koraku. Priznajem, ponekad ni sam ne volim previše taj turistički vašar, ali ovoga puta iznenađen konstatujem da je stvar urađena se neuobičajeno visokom dozom stila. Pogledajte samo ovog trgovca i njegov mali mobilni štand: Tu je naravno i uobičajeni vašar, čak i kada ga ne tražite, pronađe on vas: Ukrajina je verovatno najkomplikovanija hrišćanska država u religijskom smislu, za koju ja znam. Svaka zamisliva grana hrišćanstva ovde je prisutna! Ukrajina ima čak tri pravoslavne crkve: ukrajinsku pravoslavu crkvu - moskovsku patrijaršiju, zvanično priznat deo ruske pravoslavne zrkve, koja ima i najviše hramova u zemlji, ukrajinsku pravoslavnu crkvu - kijevsku patrijaršiju, nastalu posle osamostaljenja zemlje 1995. koju druge pravoslavne crkve ne priznaju, ali koja ima najviše vernika u zemlji, kao i ukrajinsku autokefalnu pravoslavnu crkvu, opet i samu podeljenu na dve suprotstavljene grupe! Pored toga, u Ukrajini deluje i jedinstvena Grko-katolička crkva (tzv. Unijati), zanimljiva grana hrišćanstva nastala u 16. veku kao pokušaj ujedinjenja pravoslavaca i katolika, te naposletku i tradicionalna katolička i protestanska crkva. Katolička crkva u Lavovu ima naročito velike, lepe i značajne hramove, ne čudi to budući da Lavov, udaljen svega pedesetak kilometara od Poljske, ima značajnu katoličku manjinu. Ovo obilje hrišćanskih pravaca i učenja valjda nigde nije toliko očigledno i prisutno kao oko Krakovske ulice u Lavovu. Na potezu od svega nekoliko stotina metara, sve nabrojane hrišćansku crkve, uz dodatak jermenske apostolske crkve, imaju svoje hramove. Grko-katolički hram Preobraženja Gospodnjeg: Predivna i jedinstvana jermenska katedrala, najstarija crkva u Lavovu. Stara čitavih 650 godina, može se reći da je ova crkva čak jedan od novijih i mlađih hramova drevne jermenske apostolske crkve! Katoličke katedrale i samostani: Pravoslavne crkve: Svi ovi hramovi mesto su mira i spokoja. I sećanja, ako želite da se sećate:

Pre tri dana prosao kroz rumuniju. Kao ni do sada, nisu trazili nikakav novac da prezentujem, niti potvrde. Ocito da rade profajling , tj. traze od slucaja do slucaja, ali nije pravilo...

Poslušajte ove Peđine reči, bolje poente celog ovog putovanja nećete pronaći! Putujte klinci, gde god možete i uvek kada možete. Ništa na svetu ne širi vidike kao putovanja!

Hvala svima na divnim rečima, zaista. Dosta je bilo odmora, sutra nastavljamo putopis! Stigosmo do Lavova...

Samo kratko pitanje, zar za kočionu tečnost ne važi da je treba menjati na svake dve godine? Tj. samo prvi put posle jedne godine, a onda na dve? Pitam, jer su moja serv. uputstva takva (reprom 2010+). Inače, ti si veoma veliko pojačanje za ovu sekciju foruma, dragoceni su ljudi koji umesto recikliranja Internet znanja imaju zaista iskustva iz prve ruke. Unapred se radujem tvojim porukama u ovoj maloj BMW sekciji...

Nije još kraj putopisa, ostaje da završimo priču, stigli smo do Lavova.

Zatvoren krug. Po želji malog Aljoše, poslaednja deonica obojena žutom (zašto žutom, pitajte njega ): A sada dolazak iz moje perspektive, malo tehnički nesavršeno, u svom onom uzbuđenju nisam dobro povezao audio, ko te pita, od koga je, dobro je: Hvala vam ljudi!

Prebacujte ove fotke u Putopis! Ne postoji bolji način da se ovakvo putovanje završi, nego ovaj koji ste mi priredili! Mesto im je tamo. Hvala vam, ljudi...

Ljudi, hvala vam svima od srca! Jos je sve uzburkano u meni, tek sam iz VIR-a ušao u kuću, ali ovakav doček nisam ni u snu sanjao! Toliko motora i dragih lica, učinili ste da se osetim veoma posebno. I molim vas da prebacite fotografije sa granice i iz vožnje u ovu temu. Doček koji ste mi priredili bio je integralni i možda najlepši deo ovog putovanja, mesto mu je u ovoj temi. Zaista nisam mogao da zamislim lepši način kako izvesti ove poslednje kilometre, nego u onoj koloni sa vama. Hvala vam od srca!

Svanulo je predivno sunčano jutro u Velikom Varadinu (Oradea). Valjda kao nagrada za poslednju etapu do kuće! Čudan je osećaj, poslednje jutro putovanja. Već sam jutrima ušao u rutinu, ovo je 62. put da se budim na ovom putovanju, sve obavljam efikasno, brzo se pakujem, treba mi tek oko jedan čas nakon buđenja da nahranjen i pripremljen budem na putu. Ne i jutros. Danas vreme teče sporo, spuštam polako gard i tek naporom volje uspevam da se koncentrišem na još jednu vožnju, koliko god ova kratka i jednostavna bila, završeci su najteži i na motoru ponekad opasni. Osećanja su zamućena, komplikovana. Rekao sam već jednom ranije: lepo je putovati, ali lepo je i vraćati se. Na kraju putovanja, kada već osećaš miris doma, a mogu ga već skoro fizički osetiti, topla večera i omiljena torta, poznat parfem i pogled koji dolazi sa njim, uvek sam ovako rastrzan. Da li sam sretan ili sam setan? I jedno i drugo. Uvek, ne može da promaši! *** Planiranje je važno. Planirao sam da ovo putovanje traje šezdeset i jedan dan, trajaće tek dan više. Završavam ga u okviru planiranog vremena i potpuno u okviru planiranog budžeta. U ozbiljnom životu, kada vodite neki projekat, ovo su dva ključna kriterijuma uspeha! *** Sa puta se vraćam bogatiji. Dodatno sam upoznao sebe, eto uvek je moguće pokupiti još poneku samospoznaju. Video sam predivne zemlje, imamo divnu, prebogatu planetu, lepu na toliko međusobno različitih načina. Dato nam je da živimo na predivnom mestu. Ti koji čitaš ove redove, seti se toga, počni od sebe, čuvaj svaki delić ove naše kugle, taj šumarak kada praviš roštilj, ulicu gde hodaš, kada menjaš ulje na motocikli, odloži staro na odgovoran način i tvoja deca treba da uživaju u putovanjima! Najviše i iznad svega: krenuo sam sam, a vraćam se bogatiji za poznanstva sa toliko mnogo predivnih ljudi! Od turskih policajaca u Erzencanu, od njih je ta ljubaznost krenula, pa predivni Iran i svi njegovi divni, obrazovani, moderni ljudi, toliko nesebični i dobri da vam dodirnu srce i podsete vas kako odnosi među ljudima treba da izgledaju, klinci sa recepcije u Azerbejdžanu, nikada od njih hladni hotelijer biti neće kada su toliko emotivnii, pa društvo sa paroma (trajekta), kakvo neverovatno društvo, kao iz filmske priče izašlo, kakva inspiracija i hrabrost! Helge i Verner, čuvali su me kada je bilo vozački najteže, ovamo kao čvrsti i grubi, a strine emotivne najveće, Bože koliko mi nedostaju, nije ni taj jun daleko! Nina, glumica iz Almatija, mali hotel u Astani, klinci iz Astrahana, dobri i pažljivi ljudi se nižu i nužu, niz nema kraja. Svako "srećan put", svako "neka te Bog (različiti Bogovi!) čuva", svaki pogled odobravanja i stisnuta ruka u znak podrške, kada siromašan čovek priđe, vidi se da nema ništa osim te odeće na sebi, ciničan zapadnjak već zauzima gard, a on vas blagoslovi i ponudi vas hlebom, podseti vas da je ljudska dobrota poklonjena rođenjem, da su ljudi pažljiva, nežna i dobra bića. Zapamti to, slučajni čitaoče, bez obzira na ono što su te od rođenja u ovoj našoj zapadnoj civilizaciji učili, bez obzira na teror masovnih medija i njihovog stupidnog pogleda na život, ne daj da te prevare: ljudi su dobri! Čak i oni koji su loši, nisu loši uvek i prema svima. Sve ovo zna svaki putnik, ali eto, ja sam imao potrebu da ti kažem. *** Vreme mi ističe. Polako se spreman za put. Poslednja etapa putovanja. Sva ona prostranstva, sve stepe i pustinje, stala su u mali pansion na obodu Velikog Varadina i jednu dušu u njemu. Da se kreće! Na put! Čekaju me dragi ljudi, nije red da odocnim.

Grad komplikovanog imena. Ako ga zovete na ruskom, onda je Ljvov, ako pričate na ukrajinskom onda je Ljviv (mada, oni to izgovore više kao "Ljiv" ili "Ljvu", nešto između, meni jako teško), a na srpskom je Lavov. I Nemci ga zovu po svom: Lemberg. Jedino ne znam kako je na engleskom, tj. znam - Lviv, ali ne znam kako bih transkribovao...

U pravu si, a inače danas su mi Ukrajinci iznudli još 50 Eur. Razmišljao sam da li da puknem i potučem se, jer ovoga puta je bilo potpuno bez osnova, čista iznuda, ili da shvatim kao putarinu. I shvatio sam kao putarinu. Vidi se da starim, mudriji sam, hehe... Danas je bio planirano predivan (prelazak Karpata) i neplanirano težak dan, tek malopre sam stigao na odredište u Rumuniji (Oradea). Ostala je još sića kiometara, tek oko tri stotine i neki, nije ni za pod zub... da se baci... Društvo, vidimo se sutra!!! Jao, hvata me trema... I zaista se bliži kraj...

Nisam imao Nemanju ovog puta sa mnom, a mene sramota da onako bezobrazno fotografišem

Vožnja ka Lvivu, približavam se kući Iz Kijeva krećem po oblačnom i skoro kišovitom vremenu. Temperatura je blago opala (9C), ali i dalje me Bogovi putovanja glade po glavi, sasvim je prijatno za vožnju. Iako krećem dosta kasno, tek oko 11h, ne uspevam da izbegnem kijevsku saobraćajnu gužvu: Na momente je čak uzbudljivo: Zanimljivo, pored svih upozorenja po Internetu (uvek se to pokaže kao netačno), ukrajinska policija nema ništa protiv da ih na putu pretičete, a u gužvi zaobilazite: Do Rovna put je odličan, gotovo pravi evropski auto-put: Naravno, ključ se krije u reči "gotovo". Put, iako je odlična dupla magistrala sa po dve vozne i jednom zaustavnom trakom u svakom smeru, često ima ukrštanja u nivou i prolazi kroz naseljena mesta. Drugim rečima, ograničenja brzine su česta i nelogično niska. Na jednom od takvih (60kmh!?), posle čitavih 19.000km padam na ispitu prepoznavanja krajputaških sakrivenih policijskih patrola. Ukrajinska policija me snima radarom u prekršaju, a odmah potom mlad i inače prijatan policajac potpuno otvoreno i neuvijeno mi iznuđuje 30 Eur. Alternativa je bila oduzimanje dokumenata i plaćanje kazne (50Eur) u nekom gradu, dakle gubitak od bar 2h vremena, uz potencijalne dodatne probleme. Kao stranac zaista nemate tu alternativu, zar ne? Mrzim te situacije, mislim da u Srbiji nikada u životu nisam policajcu dao novac, iako me je to uvek koštalo i u vremenu, i mnogo više u parama. Prosto, nije ok. Nastavljam neraspoložen, mlađani policajac i njegov stariji kolega su mi donekle pokvarili sliku o Ukrajini. Tužna je već sama činjenica da saobraćajni policajac uzima novac, ali način na koji je to učinio, praktično otovrena iznuda bez i malo uvijanja, daje veoma lošu sliku o zemlji. Iza Rovna, put je povremeno u izgradnji: A i kada je dvosmerna magistrala, u odličnom je stanju: Sve vreme, prolazite kroz poljoprivredne zone. Ukrajina ima ogroman potencijal u proizvodnji hrane: Približavam se Lvivu i kao po komandi iz poslednjih nekoliko etapa, dan se prolepšava, a iza oblaka pojavljuje se Sunce. Vožnja je veoma ugodna! Čak, ova deonica dvosmernog puta ima i dosta brzih krivina, a nema teškog saobraćaja. Tih dvestotinak kilomatara bila mi je najzabavnija deonica u vozačkom smislu još od Kazahstana! U zapadnoj Ukrajini, osim poljoprivrede, ima i industrije. Pogledajte kako je dan sada već lep: I još jednom, veoma brzo prelazim planiranih pet stotina i kusur kilometara. Još jedna laka etapa, baš kako i prija pred kraj. I pored kasnog polaska, u Lviv pristižem dobrano pre sumraka, sa dovoljno vremena za sve rutinske večernje poslove oko motora i opreme: Smeštaj mi je ovoga puta na periferiji, svi hoteli u centru ovog starog grada su preskupi, bez parkinga. Odlučio sam se za odličan hotel sa parkingom, u malom satelitskom gradiću pored Lviva. To znači da ću grad istražiti tek sutra, a večeras je vreme za odmor! *** U Lvivu sam već dve večeri. Polako već osećam zov doma, blizu sam, tek nešto više od osam stotina kilometara od Beograda. Jedan krug, posle čitavih 60 dana i skoro pola sveta, polako zatvaram: Za koji trenutak krećem i na tu poslednju deonicu! Moglo bi sve u jednom danu, nije to ništa posebno čak iako su između još dve granice, ali nema pravog razloga. A treba ostaviti vreme i da priča stigne sadašnjost. Večeras.

Ajd' sad ti sa devojkom iz Kijeva - šta sam propustio? Daj dopunu...

Kada se Fanikolorom (uspinjačom) vratite do Ministarstva spoljnih poslova, predlažem da ne propustite Andrejevski uzviz (uspon), mada će, ako me poslušate sa izborom smera kretanja i zaboravite na preporuku vodiča, za vas to biti lagani spusk (spust). Kako god da je napadnete, to je prava boemska ulica prepuna kafića i restorana, uličnih prodavaca suvenira i dobre atmosfera. Najveća znamenitost ulice, po kome je ista i dobila ime, je autentični biser barokne arhitekture 18. veka u Ukrajini - crkva sv. Adreja: Možda će vam se od svih kijevskih crkava zavrteti u glavi, znam ljude koji su prosto alergični na iste, ali šta da radim, svaka vredi i svaka je zadivljujuća, šteta je nešto propustiti, bar od ovih koje sam ovde naveo. I sam uzviz je sjajan: Idući nogu pred nogu dolazite do još jednog od brojnih kijevskih trgova - Kontrakove plošćadi. Ako do ovde stignete, predlažem odmor i ručak u sjajnom lancu jeftinih ukrajinskih eksres restorana: Izuzetno kvalitetan restoran, omiljen kod lokalaca (od njih sam i saznao, raspitujući se za mesto gde se dobro i jeftino jede). Preporučujem! U Kijevu, kao i u svim većim gradovima ex-SSSR, nema razloga da arčite tabane, gradski prevoz je čist, tačan, frekventan i izuzetno jeftin. Cena metro karte u Kijevu je 20 dinara. A metro stanice, velika većina, izgleda ovako: Za tren oka ste nazad na Hrašćetiku, centralnom gradskom bulevaru. Ulica koja može da stane rame uz rame većini svetski poznatih bulevara: *** Šetam već ceo dan. Uključujući sinoćnu šetnju prilično sam dobro upoznao centralne gradske rejone, laskam sebi. Na ovom bi mestu mnogi putnik odustao i svirao kraj. Ali, kako propustiti Kijev noću? Nikako, naravno! Trg Nezavisnosti: Hrešćatik noću: Malo politike i ćaskanja sa opozicijom, šta ću, čovek je misleće biće: Kijev je blizu Beograda, nije skup, prelep grad. Već vidim, dolaziće se ovde češće, sa Gospođom sigurno, a verujem i u širem društvu!

Ulazim u Mihajlovski manastir, kao i u svim pravoslavnim hramovima, ulaz je slobodan i dostupan svima: U manastirskoj porti je mala crkva sv. Jovana Krstitelja: Manastir se nalazi na prvorazrednoj lokaciji desne obale Dnjepra, na samoj ivici brega koji gleda na reku. Danas je taj breg prelep park, okupan u svim bojama jeseni: I onda ugledate još jednu moćnu reku, još jedno naše evropsko blago. Dnjepar, daleko je on ovde od svog ušća u Crno more, a već je snažan i moćan. Ovo preko je rečna ada, leva obala je tek neposredno ispred oblakodera u daljini (leva obala Dnjepra je novi, stambeni deo grada, nešto poput Novog Beograda): Nastaje još jedan most i veliki auto-put, bravo Ukrajino: Pogled je neverovatan. Ovaj park je popularan: Ako samo želite, do reke imate zabavan prevoz. Možda ste ovo već videli na zagrebačkom Griču, lepo je i tamo, no u Kijevu je pogled impozantniji: A sa obale, pogled na Dnjepar je dostojan takmac pogledu sa visine: Vreme je da se polako vratim u grad...

Kijev, srce Ukrajine Budim se bolje raspoložen. Sinoćnim agresivnim desantom raznih farmakoloških sredstava, ozbiljno sam oslabio protivnika, povukla se prokletnica na poslednju liniju odbrane, bolno grlo i surlu prepunu sekreta, znak je to da je već izgubila bitku. O prehladi pričam, dabome. Prvi jutarni pogled kroz prozor u Kijevu ne može biti mnogo bolji od ovoga dole! Spomenik slovenskoj vili Bereginji, simbolu novog romantičnog ukrajinskog nacionalizma sa početka 21. veka, koji je na tom reprezentativnom mestu zamenio, a koga bi drugog, nego mučenog Vladimira Iljiča i Trg Nezavisnosti u pozadini. Kakav način da započne dan! Doručak na brzinu, uleteh deset minuta pred zatvaranje, pojeo sam kao i uvek u sličnim prilikama pola cene hotelske sobe, večita je to borba putnika i hotelijera, valja se istaći kada protivnik napravi grešku i ponudi "buffet" varijantu za zavtrak, pa i polubolestan ne možeš izdati svoj tim, ostavih u čudu restoranske tetkice velikog post-sovjetskog hotela "Ukraina" da jedna drugoj u neverici prepričavaju koliko stranac relativno vitkog stasa i prepodobljenog jutarnjeg izgleda može da proguta u kratkoj jedinici vremena. Mislim se, videle bi vi ocvale bivše drugarice da mi je još Danijela ovde i nekoliko sendviča bi (sa dimljenim lososom, ako već nema nešto skuplje u ponudi!) volšebno našlo svoj put iz vaše čuvane sale, za popodne, valja se. Kada nas nekoliko prođe kroz vaš hotel, svi normativi i statistike vam se pokvare, šefovi proveravaju konobare da li su slučajno počeli da kradu, ne biva inače da sva ta hrana tek tako nestane. Dobro, majku mu, da li ti čoveče na tom putu gladuješ, šta ti je, puniš strane hačapurijem i nekim tamo doručkom, arčiš slova i bajtove Interneta na kalorije, vrati se na priču! Vraćam se, strogi čitaoče kada si već na kraj srca, mada ne pre nego dodam da i ove reči nastaju preko tanjira vrućeg boršča i tek ispečene ukrajinske lepinje! *** Zadovoljenih primarnih potreba, kako bi Bereginjom uklonjeni V. Ilič nekada rekao, izađoh na Maidan Neželeznosti (Trg Nezavisnosti), centralni gradski trg u Kijevu, na kome je uvek živo: Odatle je, idući čuvenom Hrešćatik avenijom na sever ka Dnjepru, svega nekoliko stotina metara do trga Evropa: (Dobro ljudi, dosta više sa tim fudbalom, gori ste od Bakua sa njegovim Eurosongom, razumeli smo, bilo je prvenstvo u Ukrajini...) Kada Trosvetiteljskom ulicom krenete ka Mihajlovskom skveru, a verujte - želite da krenete ka Mihajlovskom skveru, okrenite se za trenutak. Evo šta vidite: U jedan pogled staje zgrada kijevske Filharmonije, dvorci Starog Mista (Starog grada) i reflektori stadiona kijevskog Dinama (jeste, tu je igran EURO 2012). I dok se niste pošteno ni preznojili idući uzbrdo, stižete na jedan od najlepših trgova istočne Evrope - kijevski Mihajlovski trg. Na njemu se nalaze Mihajlovski zlatovršni pravoslavni manastir, ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslava, Diplomatska akademija, a u pozadini je još jedan barokni biser: crkva sv. Sofije. Sv. Sofija: Arhitektura je prava srednjeevropska, sve je izuzetno sređeno i impozantno. Zamišljam EU bitrokrate kada Janukoviču i njegovima dođu u posetu, pa ih ovi privedu u Ministarstvo spoljnih dela, sve dijagonalno vozeći službene mercedese po pešakoj zoni Trga, ovi evropljani, a delim njihovo iznenađenje upravo, izađu iz limunzina zabezeknuti, zar je ovo Ukrajina, zar Kijev ovako izgleda, pa ovo više liči na Prag ili centralni bezirk Viene, mudrim Ukrajincima ostane samo da se nasmeše i poentiraju: vidite da i mi pripadamo Evropi, što nas mučite, dajte neki razuman zadatak pa da se vidimo u toj EU za 10-15 godina. Moje fotografije teško mogu da dočaraju atmosferu koja zrači ovim prostorom. I bolji bi fotograf bio preslab za taj veliki zadatak.

Da pustimo hačapuri za sada, neka se krčka na bežanijskoj kosi, valja iz Harkova krenuti ka Kijevu Pomalo tmurno jutro. Tmuran i moj subjektivan osećaj, od hladnoće, nije strašna, ali ima je noću, duge sinoćnje šetnje i generalne iscrpljenosti trenutno sam zarozan i prehlađen, tako je već dan-dva. Jedva stojim na nogama, no valja voziti skoro pet stotina kilometara do Kijeva. Polazim, skoro je podne: Preokret, dodir sreće, danas je put jednostavno sjajan, razmišljam naknadno, onako šmrktav i usporen, logično kada vozim deonicu između dva najveća ukrajinska grada. Negde je put dupla magistrala razdvojenih smerova, a negde kvalitetan dvosmerni put, ali sve vreme vožnja u ovim uslovima je zaista prijatna: Dok sam u Ukrajini najradije poklanjam poverenje Lukoil-u, njihovo Ekto gorivo je garantovanog Euro 5 kvaliteta, motor se sa istim ponaša sjajno, startan je i potrošnja je manja oko 5-10%. Uživam dok traje, cena ovog vrhunskog goriva u Ukrajini je 1.1 Eur (Bože, zadnje vreme je došlo kada cenu zbog koje bi dizali pravu malu bunu još pre svega pet godina danas ovde navodim kao jeftinoću). Planiranje tankovanja i pronalaženje Lukoil pumpi glavna je zanimacija na putu. Cene su vam nazočne: Predeo kroz koji se vozi do Kijeva je prelep. Čak se i dan prolepšao: U Kjiev stižem veoma brzo, već oko 17h. Još je dan, odlično: *** Imam smeštaj u samom centru, zato čak i onako kilav i nikakav ipak izlazim u šetnju. A Kijev me dočekuje u punom svetlu: Pokazaće se da će mi već sutra biti mnogo bolje, a sa Kijevom ću brzo preći na Ti...

Ej, Mimi - vidi ga kakav je... u ustima da se istopi . Taman sam hteo da te pitam da ti ponesem jedan (jaje kupiš u Vršcu, pa ga razbijemo na licu mesta...) @pink cvet Nova Pizzeria na Kosi, odmah pored Balija. Možda Violeta zna i ime, ja ovako iz glave ne mogu da se setim...

Nova epizoda - Kiev, večeras...

Na ovakvim mestima, kada na raspolaganju imate samo jednu noć, od presudne važnosti je dobro isplaniran smeštaj. U Harkovu Violeta mi je pronašla savršenu varijantu: Pansion u samom, gotovo geografskom, centru grada, sjajan parking za motor i cenovno veoma pristupačan, sa još jeftinijim restoranom. Ne može bolje, putnički het-trik! *** Harkov je još jedan u nizu gradova bisera koje otkrivam na ovom putovanju. Očaravajuće mesto, pravi srednjevropski grad, saobraćajno odlično organizovan, sa mnogo šarma uveče, pun pozitivne energije i lepih ljudi na ulici. Naravno, čim uđete u novu zemlju, prvo na listi prioriteta je da zamenite novac u lokalnu valutu: A, onda upoznavanje grada može da počne! Istorijski trg, sam centar Harkova. Prvo što sam od centra ugledao. Zar i vi ne biste ostali zadivljeni? Centralna avenija, koja se od istorijskog trga spušta do Trga Roze Luksemburg neodoljivo podseća na centralnu madridsku aveniju Calle de Alcala, kada od Porte del Sol krene ka Sibilinom trgu: Grad je prepun zelenila i lepo osvetljenih parkova. U njima je živo i uveče: Postoji jedno mesto u maloj Univerzitetskoj ulici sa koga se sjajno vide tri velike harkovske pravoslavne crkve: Uspenjska katedrala, Pokrovski manastir u parku i nova, velika glavna pravoslavna katedrala. Na nepunih tri stotine metara jedna od druge, nalaze se na ušću harkovske reke u Lopan: Uspenjsku crkvu moram da ponovim, pravi biser arhitekture, prelepo osvetljen uveče, ujedno je i centar u kome se održavaju koncerti duhovne i klasične muzike: Dugo šetam to veče, te noći. Trg Roze Luksemburg: Na drugu strane od istorijskog trga, nalazi se Šumska ulica, centralna transverzala koja vodi do velikog sovjetskog Trga Slobode. Šumska ulica je prava srednjoevropska ulica, popločena kaldrmom i sa poznatom arhitekturom 19. veka: Preko puta velike fontane sa gornje fotografije je i gradsko pozorište. Pogledajte repertoar: Veliki ukrajinski heroj, pesnik Taras Ševčenko, dobio je svoj spomenik u istoimenom parku. Građani Harkova ponosni su na ovaj spomenik, ja lično video sam i uspelijih primeraka: Ali, ovo je već zanimljivo! Ukrajinci su ponosni na EURO 2012, evropsko prvenstvo u fudbalu koje je prošle godine održano i u Ukrajini. Harkov je bio dom jedne kvalifikacione grupe, a fudbalu i tom događaju u čast, grad je izgradio spomenik: I eto kako fudbal, razbibriga i sport, postade razlog nacionalnog ponosa... Glavna turistička atrakcija Harkova je Trg Slobode, jedan od najvećih trgova na svetu (u Harkovu će vas žučno ubeđivati, kako je, posle Tjenanmena u Pekingu, baš ovaj trg najveći). Meni prevelik, monumentalnost mu ne mogu poreći, ali baš ništa da raspali putničku maštu i dodirne srce na ovome trgu ne postoji: Neuporedivo je upečatljiviji stari grad. Mislim da i Harkov to shvata, pa je Trg Slobode nekako ostavljen po strani. Za kraj moram da pokažem sjajni harkovski metro! Dovešće vas do svakog kutka ovog grada, stanice su impresivne, ruski-stajl sa kristalnim lusterima i upečatljivom arhitekturom, a sve to po ceni od 20 dinara za jednu kartu. Inače, Harkov je za čitavih pola miliona stanovnika manji od Beograda. Pa ti vidi di ode svet...

Harkov, ulazak u Ukrajinu Sledećeg jutra, iz Rostova krećem ka Ukrajini. Rusiju otkrivam malo, po malo. Prošle godine Soči, Gelendžik i Azov, a ove godine Astrahan, Volga, Volgograd, Rostov i Don. Mali koraci za veliku zemlju. Za danas planirao sam etapu od pet stotina kilometara, no u njoj je planiran i prelazak granice. Ponekad, to ume da traje. Oko devet časova ujutro ne postoji otkrit (otvoren) fast food kiosk u Rostovu, zanimljivo! Za bolji doručak nemam vremena, stajem na "stajanci" za kamiondžije, neposredno posle izlaza iz grada. Ove stajanke su u Rusiji generalno korisna mesta, na njima pored samog puta možete nabaviti praktično sve što vam je potrebno, po fer cenama i uz minimalan utrošak vremena: Ruski putevi su uglavnom odlični. Na njima se vozi brzo i pretežno bez stresa: Granični prelaz, na najkraćoj ruti ka Harkovu, nalazi se nepunih sto kilometara udaljen od Rostova. Stižem na rusku granicu veoma brzo: I naravno, da ne ostane sve rutinski i lako, pobrinula se putnička sudbina, koja ti nikada ne dozvoljava da predugo baš sve ide kao podmazano! Pri prelazu granice, na ruskoj strani, nisam imao carinsku deklaraciju (dokument koji dobijate pri ulazu u Rusiju, ako ni za šta drugo a ono za motocikl, a koji je neophodan da bi napustili zemlju). Ni meni, a ni ruskim carinicima nije jasno kako isti ja nisam dobio. Slutio sam, pesimista, da ću imati problem, čak sam najavio Violeti. Ostalo mi sećanje od prošlogodišnjeg ulaska u Rusiju, kako sam na pribavljanje tog dokumenta izgubio najviše vremena na granici, a ovoga puta ništa! Prošlo je napetih pola časa u obostranom razmišljanju šta i kako da radimo, moram da pohvalim ruske carinike, ni u jednom trenutku nisu čak ni pomislili da me vrete nazad i tako me ostave sa problemom da se sam snalazim, sve vreme su razmišljali i telefonirali u pokušaju da nađu neki kreativan način da problem oni reše. I onako usput, od dosade, pita me jedan stariji carinik gde sam sve bio. Ja preko volje, neraspoloženo opišem rutu, kad se odjednom on ozari, prosto mu na licu zaigra širok osmeh! Pa što ne kažeš brate Srbine da si bio u Kazahstanu, da nemaš slučajno njihovu ulaznu carinsku deklaraciju? Imam, kako nemam, posle kazne onomad ni jedan sveti kazaški papir ne bacam, neću ni u Beogradu, makar ne pre isteka kalendarske godine, što je sigurno, sigurno je! Ma dobro, odlično, slušaj da ti objasnim: Rusija i Kazahstan su u carinskoj uniji, njima si rekao da ideš u Rusiju, pa su ti oformili ulaznu deklaraciju, zato ti naši ništa novo nisu dali - znali su da dolaziš iz Kazahstana, davaj taj papir, napravismo red, zakrčio si mi granicu, radosnim tonom zapovedno će on! Auh, mislim se, šta da sam izašao u Kirgistan kako sam i planirao, pa u poslednji čas na samoj granici, sećate se, između Taraza i Almatija, zbog postojanja novog kvalitetnog puta promenio odluku. Verovatno ništa, mada sa Kazacima nikada se ne zna! Ne postavljaj suvišna pitanja, čak ni u mislima, kupi prnje i teraj se u Ukrajinu! A u Ukrajini, odmah primetite dve promene, obe na lošije. Momentalno se pokvare putevi: A benzin poskupi za preko trećinu: Ipak, zemlja je lepa, Evropa na koju smo navikli, osim 350km truckanja, samo na momente prekidanog kratkim deonicama korektnog puta, ništa drugo ne smeta: Ulazim u harkovsku oblast, odlično, grad je već blizu, gotovo opipljiv! Posle još malo truckanja, u predvečerje ulazim u Harkov, drugi najveći ukrajinski grad:

Biće dakle doručak PS: Mimi, da znaš da sam na Bežanijskoj Kosi našao pravi gruzijski hačapuri. Samo ne može (zbog hacapp-a) baš živo jaje, malo ga oprlje, čisto da uleti u standard...