Taj spomenik je spomenik Nezavisnosti, na centralnom trgu (ispred starog grada) u Rigi. Lep putopis!

Imaš novi most kod Vidina, prelaz je sa rumunske strane (integrisani granični prelaz). Mostarina za motore se ne plaća

Mostarac, razvaljuješ

E, hebo me hrčak kada sam zinuo na ovu temu... Tako mi i treba. Poenta mi je bila 100e je mnogo, rekoh šta je minimum, šta ide preko i to je to.

Zato što nije relevantna nekom drugom za bilo šta, a gledanje u tuđi novčanik samo kod nas nije nepristojno...

MIlence, moja cifra nije relevantna bilo kome drugom za planiranje (osim ako ti nije puka znatiželja, ali za to onda moraš prvo da platiš pivo ). Neophodi su benzin i klopa, preko toga je zaista sve individualno, kako sam i napisao. Ima država gde su i "hoteli" jeftini, pa onda tu svi potroše slično (npr. Iran, Mongolija...), jer svakoga mrzi da širi šator ako ne mora, ali na većini mesta radi se o ličnom izboru, a bar u današnje vreme nije teško za 5min videti u bilo kojoj zemlji koliko košta smeštaj kategorije koja te zanima. Ustvari, čak je i hrana individualna kategorija, jer ljudi imaju različite navike... Inače, mi smo potrošili isto, jer smo imali zajedničku kasu (delili sve na pola, po meni najlakši način za put).

Na ovakvim putovanjima važno je znati da sprint i maraton nisu isti sportovi, prosto važe druga pravila. Tako se treba i ponašati. Po meni ('ajde da popujem ) strpljenje i mentalna snaga su možda najvažniji. Kada se izgubi strpljenje, počinju problemi. Što se navika u vožnji tiče, mnogo sam kilometara prešao po asfaltu i tu su navike formirane. Voleo bih da još mnogo bolje vozim van asfalta, tu vidim veliki prostor za napredak , i to je nešto što nameravam da popravljam...

Hajde da vidimo da li mozemo da skupimo vecinu za 21.09, 1. leon r6 2. severian

Drugari, Računajte da je benzin na istoku (dobar) oko 1$ za litar, negde malo više (ali nigde preko 1e, najskuplji je u Kirgistanu), negde mnogo manje (Iran npr. gde je pun rezervoar za moj motor oko 3e ). Pored toga za hranu vam treba (fast food, bazari, tako nešto, ne mislim na restorane) oko 10e dnevno po osobi. To je ono što mora. Preko toga, sve je pitanje ličnog izbora i ličnog ukusa, neko volE šator (=0 na istoku), neko vole hotelčiće, a neko voli i može da priušti i odlične hotele. To je individualno i svako ima svoju matematiku. Pri tome imajte na umu da je cena za jednog i dvoje u hotelu praktično ista. Evo, malopre sam pio sa još jednim putnikom, pa neka kaže svoju matematiku ovde, ako hoće. Iskustva i cifre nam se vrlo poklapaju za taj deo sveta...

Moj motor bi, uz drugog vozača, išao i ispod 1:40 Btw, najbolja tema na forumu trenutno! Ne prekidajte žurku...

Vlajkone, veruj drugu na reč - sa 100e dnevno možeš hiper mega ljuks da putuješ... U većem delu sveta. I sa pola od toga može veoma, veoma, veoma lepo. Samo da nije zapad i Amerika. Ide sve i dosta niže, uz malo pažnje.

Polazimo ka Kranjskoj Gori, malo se gubimo u koloni i potom se pronalazimo, hvala tehnologiji i modernim komunikacijama koji nam skraćuju period brige u tim trenucima. Pozdravljam se sa Slovencima, čekajući mog beogradskog saputnika da se otrgne od Dolomita u kojima je prvi put , hvala im za ovaj dan, tako savršen na samom kraju ovog epskog putovanja! I onda, znam čak i tačno mesto, tu negde između naplatne rampe nove deonice auto-puta i Pordenonea , neposredno pošto smo se opet okupili i potom krenuli, dogodilo se! Dogodilo se ono što sam očigledno čekao poslednjih nekoliko dana, jureći levo-desno po centralnoj Evropi. U jednom čistom i destilisano iskrenom trenutku, jednom od onih koje gotovo da možete iskusiti samo na motoru, osetio sam punim srcem da je moje putovanje završeno. Gotovo je! Vreme je da idem kući! Istog trenutka odluka je doneta, a na pauzi u Sežani potom i međusobno potvrđena. Idemo za Beograd! Odmah, bez odlaganja, još večeras! U pitanjima srca odlaganja nema... Javljam novonastalu situaciju Violeti, u kratkom telefonskom razgovoru nije uspela da sakrije svoju zatečenost i potom brigu, iako me je kao i uvek podržala. Obećavam sve što se u tim situacijama obećava i krećem! Dosadna vožnja, auto-putem, hladno je i umorni smo. Povremeno stajemo, povremeno lomimo tempo, samo da povremeno ne dremamo . I tako celu noć. Pred jutro, gotovo na samom cilju, jedan od motora misteriozno otkazuje. Imamo dijagnostički uređaj, nešto prtljamo, vreme curi, organizovan je i prevoz, no motor sam odlučuje da prekine taj štrajk, valjda smo permanentnom 24-časovnom vožnjom narušili pravila nekog nepostojećeg sindikata putnih motocikala pa je za trenutak odbio poslušnost, a onda se sažalio i pokrenuo. U izlazak sunca, kako drugačije nego idući na istok, stižem u moju Srbiju. Na granicu mog doma! Iako se Srbija i ja sve više ne razumemo, to je kao odnos prema ženi koju voliš (ne možeš više operativno, svakodnevno sa njom, previše se svađate, ali ne znaš ni kako ćeš bez nje!), lepa mi je u ovaj izlazak Sunca i moja je! Sada ne vidim mane, vidim samo ljubav, eto to vam putovanja i vraćanja učine. Evo me na graničnoj liniji, trtljam završno slovo : Na kraju, motor i ja sa njim vratili smo se tamo odakle smo i krenuli. To je valjda dobro, uspeh, ali ko će to znati, šta je dobro i šta je uspeh, važno je da smo svi sigurno i u celosti stigli kući... Gotovo!

Jutro, nedelja 7. septembar, ustajemo rano. Dan počinjemo prelaskom gotovo praznog Grossglocnera: Sa druge strane alpskog masiva, u Lienzu, po dogovoru čekaju nas Pavle, Andrej i Jože. Dogovor je da tog dana vozimo Dolomite zajedno. Kasnimo gotovo pola sata, zov praznog Grossa učinio je da me kasnije celog dana savest peče zbog tog zakašnjenja. Evo nas, negde iznad Cortine, sa našim ovde prisutnim drugarima Nemom i Vencelom: Pre toga smo već forsirali Tri Cime: Ceo dan vozimo po Dolomitima, prevoj za prevoj. Prepodne prolazi u savršenom vremenu, veoma lepa vožnja u tempu, apsolutno sam uživao u svakom trenutku i vožnje i usputnih druženja: Eto, pokazuje se i da dobra stara Evropa ima šta da punudi nemirnom bajkerskom srcu. I Alpe i Dolomite naprosto obožavam, otvoreno to pričam! Iako će mnogi putnik na istoku sa visine gledati na ovu moju izjavu , ona je prosto i tačna i opravdana... Dok smo ručali vreme se pokvarilo i počela je jaka kiša. Od onih hladnih i dosadnih, dobro nas je pokvasila. Ali smo je pobedili i muški prošli direktno kroz epicentar, a onda stali da proslavimo : Evo nas kako biramo kojom slalom putanjom krenuti na počinak, ka Sloveniji. Već je kasno, naši domaćini (a opet se pokazuje da su Slovenci savršeni domaćini i hvala im na tome!) sutra rade, a kući će zabavljeni nama, stići gotovo pred ponoć!

Sutradan, u dva skoka, savršenim planinskim putevima iz snova direktno u Nemačku: Deonica od Plzena do granice i nakon toga kroz Nacionalni park Bayerischer Wald, pa onda do Austrije je moto put prvorazrednog kvaliteta. Apsolutna preporuka za svakoga ko se nađe u blizini, izbegavanje glavnih magistrala obavezno! Kod Passau-a prešli smo Dunav (oprosti velika reko, al' ja sam morao preko ) i ušli u Austriju. Kako smo zgazili u ovu namćorastu zemlju, tako je počelo da sipa: U Eugendorfu kod Salcburga planirao sam zanavljanje uništene opreme i sitnica, na poznatoj lokaciji za slične sportske aktivnosti: Ostatak dana proveli smo u vožnji lepih i meni omiljenih alpskih deonica i nakon toga u traženju smeštaja. Završili smo u Bruku, malom i pitoresknom mestu podno Grossglockner-a. Lepo mesto, a smeštaj koji smo izabrali u okviru cene spavanja obezbeđuje i besplatnu ulaznicu za Gross (imajući u vidu da ista košta 24eur, opet su poskupeli, stvar nije za potcenjivanje u inače skupim Alpima).

Hej, Ljubiša, jesam zaista uživao. Hvala na lepim rečima! ---- Od Varšave, gde smo proveli dva dana, nastavili smo dalje kroz Poljsku. Sve lokalnim, ali savršenim malim putevima, čudo kako je i najmanji putić u savršenom stanju: U Vroclavu smo proveli jednu noć i nastavili dalje ka Češkoj. Moj saputnik je usput odlučio da svoj motor zameni za lepši i pouzadaniji : Ušli smo ubrzo u Češku i brzom brzinom do Plzena: To veče je u Plzenu, na glavnom gradskom trgu, priređen laser šou. Prepun grad, opet taj beli šum jezika i glasova koji toliko volim i vazda tražim i sjajna predstava (velika katedrala je upotrebljena kao projekciono platno). Efektno i lepo, uživali smo: Plzen mi se svideo, a ni pivo nije loše , i nadam se da će me put ponovo baciti na tu stranu:

Bravo svima za doček. Svaka čast Za mene putovanje još traje, tj. trajucka. Što bi braća Bosanci rekli: "pomalo" . Ovo je opuštena, hedonistička faza (u smislu - ima tople vode svako veče, ne baš kao Pandin hedonizam u ovom novom putopisu ). Na Baltiku je stvarno bilo posebno. Dugo sam tamo ostao i, da kažem istinu, jedva se odvojio (naročito od Rige). U Rigi sam bio i na izložbi o Kirgistanu (kao neka vrsta dodatnog eksponata ). Ima jedna fotka odatle, bezvezna, ali reči su vanvremenske: U Kaunasu sam, da li je to uopšte moguće propustiti, bio u Žalgiris Areni: U Viljnusu sam proveo dva neverovatna dana (u sjajnom društvu uzgred, o tome naknadno): U Varšavi mi se po dogovoru pridružio komšija moreplovac, poljski zet , mota se i on ovde pa neka se sam predstavlja : E, da, zemenio sam najzad gume, stare su malo bile potrošene , kod Huberta (još jedno novo poznatstvo, čovek priča srpski i sjajan je tip uopšte, set Trial attacka2 sa montažom 195e, odlično ispalo ): Posle bančenja po Varšavi, sutra krećemo dalje po Poljskoj. Eto, to je telegafski izveštaj... Do nekog sledećeg pozdrav .

Sa drugarom pričam(o) o tvom motoru, totalno mi je sjajan (to znaš) i eto, setih se ove teme. Pa da je vratim u vrh, tamo gde joj je mesto!

Hoće.

Lep je!

Bravo Mimi!!! Kraj!!! Mašem ti iz Jurmale, sa Baltika:

Stigao i ja, pred granicu sa Letonijom, dosta bilo za danas. Jutros po Moskvi očajna kiša, hladno, baš onako mizerno, a MKAD (obilaznica) zakrčena kao da sam opet, Bože sakloni , u Istambulu. Čekao do 12 da malo popusti, mrzelo me iz toplog kreveta napolje , pa kada nije, šta ću, na motor... Posle jedno 170km mizerije čak je na momente bilo lepo i pomalo sunčano, inače je ovaj M9 jako lep za vožnju, sve vreme brezove šume. Kada je opet počelo da pere svojski, a temperatura pala ispod 10C odlučih da sviram kraj. I onako je plan da u Rigu stignem u četvrtak, a i preregulisana EU može da sačeka još jedno veče...

Mimi krenuo, krećem i ja polako. Odvratno vreme danas, kiša, hladno, muljavo. Taman da se vratimo u ritam...

Jbt, stvarno su više ličili na automobile, to mi je bila prva misao danas. Kad' smo ih terali da ih zaviju ovako...

Heh, zato je moj skuter ostao prljav. Preostale rublje vojnički isplanirane, nije ostalo mesta za pranje po moskovskim cenama . Inače, cene u Moskvi u pojedinim trenucima zaista zaslužuju jedan osrednji esej . Kao i luksuz koji ovde možete videti (kod Ritz-Carltona pre neko veče vidim Bentli, ista boja kao moj auto , priđem da pogledam, a ono pored njega - u istoj boji, sa istim početkom reg. tablica (!!!) - još šest, da dobro ste pročitali - još 6, najnovijih Audija A8, za obezbeđenje, na moj začuđeni izraz lica objasni mi crni portir). Moskva...