A kada vi krećete? Vrlo, vrlo brzo.

Ne žuri kući, ovde kiše ima i previše

Na žalost, kako sada stvari stoje u maju sigurno neće biti novog kursa. Možda bude posle toga, ako se proširi ekipa predavača. Ako ne, novi termin će biti tek na jesen.

Pozdravi mi Huseina puno, a naročito celu porodicu!!!

Piši taj putopis, još malo i moći ćeš i mali oglas da daš, il' da pišeš u "But i guz" ...

Sine Arvače, živi svoj san! VIki i ja navijamo za tebe i Bogija iz petnih žila!!!

Majstore, odlična ideja za zaštitu guma folijom (da se ne pune vodom i ostalim glupostima)! To skidam od tebe odmah sad, taman nešto lomimo glavu kako da kačimo gume! Inače, ove reflektujuće trake su sjajna stvar u mraku, neverovatno koliko sam bolje vidljiv noću pošto sam zalepio te folije na bočne kofere, ima tome već neko vreme. Pravi potez. Da vratim tip za gume - uz ove fency touratech kantice za gorivo (male su!) kupi CE atestiranu kanticu za auto, model kao kvadar (ima ih kod nas, oko 800rsd) i vozi je na desnom suvozačkom fuzasteru. Ne smeta ni u jednoj varijanti telu, nema disbalansa, a mnogo više goriva staje. Za gopro - na žalost, kadar sa rol bara neće ti biti upotrebljiv osim scene od max po 5sec u montaži. Prejake vibracije.

MIlanče, što nam se Tanja ovako "usukala"? Baš lepo izgleda...

Strašno, strašno, tragedija... potpuno sam zanemeo. Velika tragedija za porodicu, onda i za nas koji smo ga više ili manje znali. Siromašniji smo za jako pozitivnog čoveka. Kao da je takvih previše, pa da ih ovako gubimo... Sve moje misli su uz njegovu porodicu. Nadam se da će pronaći podršku i solidarnost, pa i na ovim stranama . Kada je vatra ovako blizu, previše analize nije važno. Važna je solidarnost, šta god da se desilo i šta god da je uzrok. Naša podrška bez rezerve. Inače, sve mi je jasno zašto postoji, slažem se u načelu, sve razumem, ali sve više i dublje mrzim ovu konferenciju. Ne mogu više da podnesem da na ovaj način čitam ovakve vesti. Kakva tragedija, Marinko druže... :'(

Zna Pera šta priča! :moto3:

Znaš sve šta ti želim, evo ti i ovako javno podrška. Uživanje ti sledi, naravno to znaš. Radujem se zbog obojice!

Sve ok, niko ne kaže da pričaš u prazno. Meni je baš sve zanimljivo, uvek je super kada se neko trudi da argumentuje svoj stav. Ja naravno ostajem pri tome da je "motor iznad sebe" tehnika sigurnija za istu brzinu i isti radijus krivine od ove druge tehnike, to sam argumentovao i nisam video da je to pobijeno. Za uzak ulazak - rekoh da to jeste recept za problem i jednostavno ga ne treba preporučivati bilo kome ko još nema dovoljnu sigurnost (da ne pričam o trejl brejkingu, još gore). Ispucavanje je posledica "jedan na jedan", nisi se ti zalagao za ispucavanje, nego je to direktna posledica uskog ulaska sa dovoljno velikom brzinom (a pre ili kasnije brzina će biti dovoljno velika, zato se uči što preglednija trajektorija, koja nas na izlazu iz krivine udaljava što više od saobraćaja iz suprotnog smera). Za bočno proklizavanje gume, nisi u pravu (ali možemo drugom prilikom, mada jasno je i na brzinu: ne sme da počne, pa da važi kinetičko trenje. Ne sme prednja guma da bočno kliza, jer kada počne da klize često se smakne trenutno. Vožnja u zoni klizanja prednje gume nije od interesa za putnu vožnju, tj. za ovu priču). Za onu matematiku oko brzine rekcije, možeš i na PP. To me ZAISTA zanima, jer tu vidim prostor da "policjska tehnika" ima svoje adute. Iskreno me zanima da pogledam i zbog sebe i zbog drugih.

I od mene: lepo se provedite!

Navedeni materijal obrađuje točak kod automobila i klizanje (blokadu) U SMERU okretanja točka. To nije ono o čemu ovde pričamo (smicanje točka kod motora u krivini, tj. proklizavanje pod uglom od 90 stepeni u odnosu na kretanje). Kulonov zakon naravno važi za kruta tela, ali je ok aproksimacija za moto gumu u bočnom klizanju. Možemo da širimo priču i ovde, mada smorismo, ali videćeš na kraju da je tačno da za istu brzinu i radijus krivine (dakle, još jednom - ista je centrifugalna sila koja nas "smiče") sigurnije je visiti sa motora. Pretpostavka je da pričamo o putnoj brzini, tj. onda kada razlika u tehnikama zaista ima nekog smisla. Nego, ono što je meni ovde baš zanimljivo - to je ta matematika oko različite brzine reakcije u dve tehnike. Tu VIDIM prostor da policijska tehnika može da ima svoje adute i u tom smislu radujem se argumentaciji unapred! Što se položaja glave tiče i sledstveno "boljeg pregleda", to zaista verujem da nema mnogo veze (mala je razlika). Inače zaista, ali zaista si ovde iznosio pogrešan pristup trajektoriji u krivini (što npr. ima mnogo veći uticaj na preglednost). To što si pričao (uzak ulaz, jako kasno kočenje do duboko u krivinu) može da bude veoma opasno na realnom putu, pri iole većoj brzini (nepreglednost na ulazu i ispucavanja na izlazu). Slažem se da smanjenje brzine ovo relativizuje, tu se makar svi slažemo - svi propagiramo prilagođenje brzine i vežbu.

Bravo, bravo, bravo!

Taj model sam pre par nedelja video u Luisu, tako da imaš i uobičajene Luis kanale. Nije neka povoljna cena, doduše (bilo oko 200e). Napomena: uživo izgledaju dosta tanko i lagano, plus su kratke. Nije jaka turing čizma, kako deluje na slici, više je letnji model za popodne-dva. Ako treba za to - odlična je (udobna i lagana, probao sam je). Savet: broj veće nego što nosiš cipele.

Kada idemo?

Mozda je neka vrsta empirijskog dokaza cinjenica da slalom izmedju cunjeva nije moguc sportskom tehnikom? Verovatno zbog brzine kojom je potrebno prebaciti se jedne strane na drugu, a pri tome je motor nagnut vise u policijskoj nego u sportskoj tehnici. Ili na primeru preglednosti krivine, sa kojom tehnikom imas vecu preglednost? Tamo gde ti je glava unutar krivine u odnosu na motor ili spolja? Mislim spolja, cak i po 1m je mislim razlika po odokativnoj proceni. Kod slalom vožnje (koju veoma volim i često se tako igram, generalno je jedna super vežba u svakom pogledu), razlog bi mogao da bude i u maloj brzini npr. Inače, nije slalom baš neki dobar model za brzinu reakcije kod izbegavanja prepreke u krivini (o čemu ovde pričamo, zar ne?), prosto nije ista stvar. Nisam baš čvrsto ubeđen u tu razliku u brzini reakcije, ja je lično baš i ne vidim u realnom životu na putu, a vozim na oba načina. Preglednost u krivini? E, to je sasvim druga stvar - ima ključni uticaj na bezbednost! Ali, što se preglednosti krivine tiče, razlika u položaju tela između dve tehnike nikako nije 1m, verovatno ni blizu toga. Jer, ne pričamo ovde o takmičarskom položaju tela (visim skroz sa motora u ekstremnom nagibu), pričamo o putnoj vožnji - o malom pomeranju glave, ramena i onda i tela u stranu krivine i sedenju na "pola guza". Razlika u položaju glave nije ni 20-30cm, verovatno i manje, ne znam sada - nisam merio, verovatno ni ti (mada je dobra ideja da i to snimimo, pa uporedno pogledamo svi, svašta se zanimljivo zaključi kada se stvari snime i inače). Uzgred, mnogo veći uticaj na siguran prolazak krivine je pravilan izbor putanje, prilagođavanje brzine i završetak kočenja pre krivine i onda, nije loše, (kada uslovi dozvole) rasterećenje prednjeg točka (blagim postepenim dodavanjem gasa). Uzak ulazak, koji vidim da poneko propagira, pa još sa kočenjem do pola krivine (!) neuporedivo je manje sigurna strategija, govorimo o putu i javnom (nepredvidljivom) saobraćaju, za sve brzine gde te krivina, zbog uske putanje, na izlazu ispuca pravo na taj saobraćaj koji pre toga nisi video. Ako je brzina toliko niska da te krivina ne ispucava, ok, putanja je manje bitna. Samo što loše navike stečena na 40kmh ostaju i taj jedan put kada se odvrne dizna i u krivinu uđeš sa većom brzinom => bolje imati dobre navike i kada ne treba (male brzine), nego ostati zakovan u lošim kada zatreba (putna brzina, npr. >= 80kmh).

U pravu si, slažem se, tj. koliko vidim svi se u tome slažemo.

Samo kratko, bez dalje rasprave: Sila trenja ne zavisi od površine, dakle cela ta priča nije od interesa. Fizika iz srednje škole . Drugo, trenje kotrljanja nije od interesa (u smislu sprečavanja pada). Do pada dovodi smicanje, tj. bočno proklizavanje gume, a to je trenje klizanja, za isto važe iznete formule. Centrifugalna sila, pri const. brzini (a dve tehnike vožnje upoređujemo pri ISTOJ, tj. const. brizini) nije od interesa za razliku između dve tehnike, jer je ista u oba slučaja (v=const, r=const, jer se radi o upoređivanju dve tehnike pri ISTOJ brzini u ISTOJ krivini, znači krivini istog radijusa). Vreme reakcije MOŽE da bude od interesa i to MOŽE da bude argument, samo neko treba da dokaže (matematikom ako može) zašto je kraće u policijskoj tehnici. Do tada to nikako ne uzimamo kao aksiom, kako je ovde izneto. Naprotiv, široki, tj. "kasni" ulaz u krivinu garantuje da se prepreke i saobraćaj iz suprotnog smera vidi ranije, po mom iskustvu bar nekih 0.2-0.3sec ranije. Snimali smo neke filmiće za kurs (uska i široka putanja ulaska) i kada izmontiram uporedni kadar biće APSOLUTNO jasno o čemu pričam. Pz i svako dobro, uz puno sigurnih km svima!

Prelepo!

Eh, komšija... ja obrisao, reko' ispalo mnogo komplikovano za društveno-politički trenutak na forumu i uhvatila me neka mala snaga, da se ne raspravljam 100x put isto, smešan sam bio sam sebi, ali revnosni admin ne da ni smetlištu da ostane smetlište .

U ovim temama je nezahvalno pisati, sto ljudi, dvesta mišljenja, mnogo je to bolje uživo. Kao i običnio, i pored 21 strane i mnogo različitih mišljenja, odgovor je poznat. Uzgred, nije ni komplikovan - iz domena je srednjoškolske fizike . Dakle, jednostavna stvar (naveo je več neko): što veća sila trenja, to je sistem "motor-vozač" stabilniji u nagibu (sila trenja se protivi bočnom otklizavanju gume, a upravo to nas dovodi do pada). Sila trenja (obeležimo je sa F) jednaka je: F=k * N k - koeficijent trenja, konstantan za svaki materijal i spoljnje uslove (npr. auto guma na suvom approx ima k=0.8, a na mokrom k=0.4, dakle već ovde je jasno zašto nam je na mokrom "klizavije") N je tzv "normalna sila", tj. sila koja deluje OD podloge i jednaka je sili G (težini) kojom planeta Zemlja privlači sistem motor-vozač. Zašto je jednaka? Pa zato što važi III Njutnov zakon ("zakon akcije i reakcije"), pa koliko motor i vozač zajedno pritiskaju podlogu, javlja se reakcija i jednakom silom podloga deluje na njih (zato npr. ne propadamo kroz "čvrstu" podlogu). I na kraju, G=m*g (g je konstanta za određenu geogr. širinu i iznosi approx 9.81 m/s2, a m je masa sistema motor-vozač). I na kraju: kompletna masa sistema vozač-motor skoncentrisana je u "centru mase". To je ono kada uzmete dugačak štap, pa ga držite u ravnoteži na vrhu jednog prsta - to je moguće, zato što ga podupirete u centru mase. Dakle, sada znamo sve što je potrebno. Kada stojimo vertikalno, sila G ima samo vertikalnu komponentu (jer, centar mase je na vertikali), pa je G najveća, dakle i sila N (koja je po intenzitetu jednaka G) je najveća, a to znači da je i sila trenja najveća (vidi formulu gore) => najstabilniji smo. Kada se naginjemo (kako god da sedimo na motoru, bilo ispod, bilo iznad motora) "naginje se", tj. pomera se i naš centar mase. Kada se centar mase pomera, tj. pravi otkon od vertikale na zemlju, vertikalna sila G se razlaže na dve komponente: vertikalnu i horizontalnu i obe su po intenzitetu manje od onog G kada smo bili uspravni (tada je cela sila G bila vertikalna komponenta). Normalna sila N jednaka je vertikalnoj komponenti G (zakon akcije i reakcije!) => sila N je manja nego kada smo uspravni, a samim tim i sila trenja F je manja, pa nam je "klizavije". Ovo je i intuitivno jasno: što smo više nagnuti, osećamo se nestabilnije, "klizavije". Sada znamo i zašto . I dobro, da najzad dođemo do dve tehnike vožnje (policijski i stil kada "visimo" sa motora). Gde smo stabilniji? Stabilniji smo u onoj tehnici gde nam je centar mase manje pomeren od vertikale, tj. manje nagnut, za istu brzinu prolaza kroz krivinu!!! A, gde je to? E, to zavisi ko vozi i šta vozi . Za ogromnu većinu putnih motora koji su značajno teži od svog vozača, na položaj centra mase više utiče položaj motora, nego položaj vozača. Ovo je sve izraženije, na sve većim brzinama (da ne ulazim i u to, ali odgovorne su žiroskopske sile). Drugim rečima, od interesa nam je da MOTOR bude što manje nagnut, jer tako centar mase sistema motor-vozač bude manje pomeren od vertikale, pa to znači da je vertikalna komponenta sile G veća nego kada je centar mase više pomeren u stranu. A što veća sila G, videli smo, veće je trenje, pa ćemo teže proklizati. Znači za putne motore, za putne brzine, pri nekoj fiksnoj posmatranoj brzini (npr. 80kmh) sigurnija je tehnika "visi sa motora", jer je tako centar mase manje pomeren i trenje je posledično veće, pa je manja šanse od otklizavanja. Stvar se značajno menja kod malih brzina i kod lakih motora. Tada položaj tela vozača utiče više na položaj centra mase, pa je tehnika "motor ispod tela" (tzv "policijska") sigurnija. Iz istog razloga! Centar mase se na taj način manje pomera od vertikale, pa smo stabilniji. Drugim rečima, niko ne negira ni jednu tehniku. Treba znati obe i koristiti ih, ako želimo da vozimo sigurno, kada su primerene. Slalom, laki motori ("supermoto stil"), grad, male brzine - sigurnija je policijska tehnika. Putne brzine, put, staza, trke - sigurnije je visiti sa motora. Za istu brzinu. Ili, za istu sigurnost, krivina može da se prođe brže (ovo je bitno za trke). Ali najbitnije: daleko najvažnije, daleko, daleko i opet da kažem - DALEKO najvažnije je posedovanje veštine! Rutina i veština (kilometri i vozačko i saobraćajno iskustvo) u realnom životu imaju daleko veću važnost nego upotreba bilo koje tehnike same po sebi. Vežba je najvažnija, u bilo kojoj tehnici. Ovo razmatranje oko stila vožnje je samo predlog šta vežbati. A bez vežbe, sto foruma i kurseva ne znače previše . Ko ima veštinu, rutinu u tehnici koju je izabrao, biće hiljadostruko bolji i sigurniji vozač od i najbolje teoretski potkovanog forumskog vozača. Zato je moje lično mišljenje: ko već ima rutinu u bilo kojoj tehnici (visi sa motora, gura motor ispod sebe ili se čak i ne pomera), neka se ne menja. Sigurnost već ima. Novi vozači - bolje je da budu upućeni u različite tehnike, da im se da predlog šta je sigurnije. Uživajmo u ovom našem prelepom hobiju! :moto3:

Ajde ti dotore izlistaj te kafane! Mislim, ono konkretno... (osim Jonuza i onog što bojović već dugo priča, ali nikako da pokaže , na ulazu u Rašku, nikako da nabodem BAŠ dobru kafanu)