20.04.2024 Maganik- Međeđi vrh 2139 mnv Dugo, baš dugo nisam pisala u ovoj temi, a nije da nisam imala šta. Svega je bilo u proteklom periodu. Promenila sam motor, pa povredila nogu, pa pauzirala godinu dana. I o tome bih mogla dosta zanimljivog da napišem, počev od dileme da li je to kraj što se moje moto karijere tiče , ili ću se ipak ponovo uhvatiti u vrzino kolo , pa preko muke i borbe da zalečim povredu i prohodam što pre , budući da sam rehabilitaciju radila samostalno u selu hodajući uz pomoć štaka po makadamskim putevuma uzbrdo i nizbrdo, iznova i iznova, sve dalje i dalje, dok na kraju nisam prohodala bez njih. I dok su svi ostali bez dileme znali da prva ljubav zaborava nema, da ću se sigurno ponovo vratiti na motor, ja nisam bila sasvim sigurna u to. Bar mi se tako činilo iz perspektive oporavka . Ali , kako je vreme odmicalo a ja sve više ličila na onu staru, sve češće sam o motoru razmišljala a onda i počela da ga pripremam za sezonu. I naravno, čim sam ponovo na njega sela i napravila prvi krug, sve je bilo jasno. Krećemo iznova Onda je usledila jedna sjajna sezona off road vožnje po Crnoj Gori. Sve što sam ranije vozila Xtrainerom i Klx-om, sve sam to prešla i sa mojim Luciferkom, kako sam ga prvobitno iz revolta nazvala. Ali nakon prelepog druženja prethodne godine, i pređenih preko 6000 km po vrletima Crne Gore poznatim ali i novim putevuma, on, odnosno ona je dobila novi nadimak iz milošte, moja Betica . Ali, ovo sada nije priča o tome. Vožnje i prelepe predele do kojih sam stigla Beticom, ostavljam za neki drugi put. Ovo je priča o Maganiku. Mom Maganiku, oko koga sam kružila motorom sa svih strana dokle god sam mogla prići na dva točka. A najviše koliko sam mogla prići motorom, bilo je do ispod Maganika, do katuna Poljane i katuna Maganik. A on, onako nadmoćan, usamljeni kameni div, posmatrao me je odozgo i mamio da mu se još više približim. Već dve godine maštam o tome kako ću se popeti uz njegove kamene litice do samog vrha, i time zaokružiti svoju priča o Maganiku, krovu moga zavičaja, planini koja nosi i čuva duh prošlih ali i sadašnjih vremena moga kraja. Došao je i taj dan. Pažljivo izabran da bude vedar i bez vetra, sa minimalno snega na vrhovima da se može bezbedno popeti. Ali trebalo je osmisliti i logistiku, kako prići dovoljno blizu početnoj tački uspona nekim prevoznim sredstvom. Da sam u ovaj poduhvat krenula sama, mogla bih motorom do katuna. Ali, niti imam planinarskog iskustva, niti se na takvu planinu penje sam, a najvažniji razlog je taj što sam ovaj poseban trenutak, uspon na Međeđi vrh, želela da podelim sa ćerkom koja i sama planinarka. Terenskim vozilom se lako može doći do katuna Maganik koji je na 25 km od nas, ali mi nismo imale takvo vozilo, već mali putni autić. Pa smo morale Maganiku prići sa strane Nikšića, preko Štitova i rudnika boksita, i nekih osam kilometara solidnog makadamskog puta do katuna Rekočica. U katunima sada još uvek nikoga nema. Čitav taj deo ispod Maganika je potpuno pust, bez signala mobilnog telefona, pa je u tom smislu jako bitno da sve bude dobro isplanirano i da sve protekne kako treba jer smo od trenutka silaska sa asfalta prepuštene same sebi. Meni je sve u podnožju planine poznato, motorom odlazim tamo i kada nikoga nema. Ali kada krenemo naviše, nemam predstavu šta nas čeka. Ni kakav uspon, ni kakav teren, ni ima li prepreka, ni hoću li ja imati snage da izađem do vrha, ni da li će biti snega gore jer opremu za sneg nemamo. Ali volja da dam sve od sebe, pa i više, je tu . A to je ono najbitnije, pokretač svega. Volja je ta koja pomera granice i ruši barijere. Sada je taj trenutak i ja ću se maksimalno potruditi da ga iskoristim. I tako krenusmo u osvajanje Maganika. Od Rekočice do Katuna Maganik ima nekih dva kilometra laganog hoda relativno ravnim makadamskim putem koji u zadnjem delu prelazi u sing trail kroz lepu šumicu. Odatle se Maganik vidi u svoj svojoj lepoti a nama postaje jasno da ćemo morati dobro da se pomučimo ako želimo da budemo nagrađene predivnim pogledom odozgo. Put od Rekočice ka Katunu Maganik Tamo treba da se popnemo Stari katun Maganik Ostaci kolibe moje porodice Odmor pred početak uspona I krećemo naviše U početku, red kamena, red trave kroz borovu šumu, poveći konstantan nagib , za moje fizičke sposobnosti podosta naporan. Ali ne dam se . Korak po korak sa povremenim pauzama da dođem do daha, polako napredujemo. I izbismo na čistinu. Maganičko polje u podnožju i kolibice male kao drvene figurice . Deluje da smo se dosta popele a nije ni četrvrtina puta pređena. Idemo dalje... Strmim travnatim livadama penjemo se do grebena. A tamo sneg ! Tek toliko da razbije monotoniju kamena i čaroliju učini još lepšom Taman kad smo pomislile da je vrh na koji se penjemo onaj koji nam je današnji cilj, shvatamo da avanturi još nije kraj. Još jedno kraće spuštanje, prelaz preko uskog kamenog grebenčića i uspon na sledeći vrh je ono što nas još uvek razdvaja od cilja . Ali, već i ovde je sve magično i čarobno. Kao da hodam po drugoj planeti. Umorna jesam ali ne osećam to. Adrenalin raste jer sada sam već tu na korak od vrha, najvišeg vrha mog Maganika. Sada je već izvesno da ću prepešačiti i tih poslednjih pola kilometra i popeti se na Međeđi vrh. Ispod u podnožju vidimo malecki katun Poljana. Desno na horizontu su Prokletije, pa Komovi, pa Bjelasica. Levo Moračke planine i Kapetanovo jezero, a iza se vidi i Durmitor još uvek beo. Ispred nas je Sinjajevina a iza planina Prekornica. Sve kao na dlanu. Prelepo! Nestvarno! Poljana u podnožju, na horizontu Prokletije Moračke planine Poslednji uspon I evo ga ! Međeđi vrh 2139 mnv Krov moga zavičaja i nas dve na njemu ! Nagrada za uspešan uspon - kolačići To je to - mojoj sreći nema kraja Eh da je dan još mogao da potraje pa da duže ostanemo na vrhu sad kad smo ga već popele. Ali mora se nazad.. Babin zub Pa nizbrdo ka katunu... I siđosmo Sad možemo i da predahnemo. Sjajan dan, uspešan uspon. Predivni pejsaži i slike za pamćenje. Maganik je naš! Maganik je moj! Popeh se i ja na Međeđi vrh. Ako nije moglo motorom , moglo je peške. Ima još vrhova i čarobnih mesta na Maganiku, kao i uspon sa druge strane koji je još zahtevniji i strmiji. Ali, to ostaje za neki drugi put, možda ... Meni je srce puno. Osetila sam i doživela Maganik u svakom smislu. To je ono što sam dugo želela. A sutradan zaslužena nagrada za sav napor i trud , kako bolje nego ovako

Morača , u gornjem toku

Ako se niko nije javio ja sam zainteresovana. Jel ti problem da izmeriš dužine rukava, i širinu i dužinu jakne? Nosila bih preko gladijatora pa da vidim da li bi mi odgovarala. Hvala, pozz

Uvek me obraduje kada pročitam da se i devojke, posebno u tom broju, priključe nekoj zajedničkoj vožnji. Najčešće su u manjini ili voze same. Ove vaše vožnje gde sve češće čitam da momci i devojke voze zajedno ohrabruju da ipak ima nade za toleranciju i kompromis Bravo momci i devojke! Samo tako nastavite

Kad se pomenu Vražji vir, setih se svog prvog kupanja od pre par godina u istom . Samo leto bilo, sve zeleno i voda toplija

Tražite vraga? Ili je to mit ...?

Stara seoska crnogorska kuća od drveta i blata, sa ozidanom štalom od kamena ispod

Dva mala drugara Jedan ume i da pozdravi

Planinski visovi nestvarne lepote, u zimskom ambijentu. Kučke planine - Maglič 2141 mnv pogled odozgo na okolne vrhove

Iskoristiću Racinu temu da okačim nekoliko slika sa vožnje kojom sam zatvorila sezonu 2023, par dana pred kraj decembra. Nadam se da domaćinu neće smetati Izlazak na Pogledalo ispod Maganika, 1600 mnv . - neverovatno je da se moglo izaći tako kasno, na samom kraju godine, tako visoko u planinu malo po snegu malo po kamenjaru dalje neće moći... tragovi u snegu, ostaje da nagađam čiji Pogledalo , 1600 mnv I na kraju, pozdrav vožnji i planini na motoru do proleća!

Već treći put se spuštam u V.D. od kad su ga popravljali, sada prvi put sama. Ali još se nisam pela Sve je bilo ok mada meni spust nije lagan. Sve vreme moram biti 100% skoncentrisana inače bi moglo biti belaja Ali siđoh sa glavom na ramenima. Doduše sve prvom , al siđoh Jeste put popravljan ali ipak ima tu i tamo mesta sa krupnim rastresitim kamenom, što u kombinaciji sa nagibom komplikuje stvari. Za sve ovo vreme od kad vozim gore dole na relaciji V.D. - Kapetanovo jezero ( od 2021.), sada prvi put još nisam ni probala da izađem gore. A izlazila sam recimo i sa klx-om ranije. Hoću reći put jeste popravljen i daleko bolji nego posle zime ali nije idealan ni sasvim lagan, bar meni .

Ubaciste mi crva sa ovim lepim snimkom Moračkih planina pa sam morala eto i ja provozati sve sa feleričnim stopalom kome sam nedavno obnovila povredu . Ne mogu da hodam al mogu pomalo da vozim. Sve je dobro dok ne padnem Uglavnom krst je na svom mestu kao što rekoste, a i svi vrhovi redom kako sam ih poslednji put pre dve godine ostavila A i Kapetanovo jezero je bilo začuđujuće mirno, bez gužve, kakvo je bilo ranije, pre postavljanja asfalta. Tamo peške jednom treba da se popnem ( Kapa Moračka) Gleda Beta dole, zna niz kakav strmek treba da siđe i pita se šta joj je to trebalo ( u Velje Duboko ) Pa kako čovek da odoli i sedi kući dok noga ne prođe kad je sve tako lepo

Jeste Uh ovaj vaš snimak me je podsetio da dugo tamo nisam bila. A ujedno me i podsetio zašto sam ovde ostala Ovaj kameni krš vanvremenske lepote, u koji čovek kada zađe čini mu se da je zabasao na neku drugu planetu, potpuno me je očarao čim smo se sreli Na prvi pogled mala, Crna Gora u off road smisli a i svakom drugom, pružila mi je sve što sam mogla očekivati. Prelepa priroda, vrhovi, visoravni, jezera, od kojih zastaje dah, a sa druge strane sve raznovrsne podloge, od zemlje, kamena, makadama, do livada pa i peska Kuda god da krenem lepota ali i izazov ne mogu da izostanu Drago mi je da ste i vi uživali u vožnji. Šteta što se nije pogodilo da sam mogla da vam se priključim, ali vas dvojica ste se super snašli i za kratko vreme dosta izvozili ovde. Snimci su vam odlični

Evo krsta. Ma prošli ste sigurno, jedino možda nema više krsta Krstac se zove to mesto.

Ko zna možda je pao tokom zime. Nisam odavno vozila tamo. Ako ste oba kreka vozili onda ste uglavnom sve prošli što se tu može voziti. Ima još jedan manje uočljiv krak koji ide do katuna Utlica, ispod u podnožju izvire reka Mrtvica. Ali iz tog pravca se do izvira ne može doći ni peške, litica je.

Moračke planine. Vrhovi levo od vašeg puta u pravcu od jezera, su Kapa Moračka, Lastva 2226 i Zagradac 2217 mnv. Ne vidim tačno sa snimka jeste li išli do katuna ispod same Kape Moračke ili desnim krakom do krsta. Posle krsta ima još malo puta do jednog katuna. Ne sećam se tačno kako mu je ime , moguće da je Morački katun. On je bukvalno iznad litice, a dole u podnožju vidi se selo Dragovića Polje i deo magistrale od Misoke ka Šavniku . Ove godine nisam vozila tuda, lepo što ste me podsetili. Super je snimak

Znači ranije je bilo na TET-u? Izgleda da je onda promenjeno. Svakako prelepi predeli koje ne treba preskočiti, i Bjelasica i Sinjajevina. Ima Cg puno lepih terena za vožnju i istraživanje. Evo ja tuda već neko vreme krstarim i stalno otkrivam nova mesta na koja tek treba da odem

Zbunio si me Gligo, evo sad ponovo gledam TET MNE, ne ide preko Bjelasice. Znam tu rutu od Biogradskog jezera do Komova, vozila sam ali nije deo Tet-a koliko ja vidim. Skinula sam evo sada ponovo rutu sa sajta, nema Bjelasice. Što se tiče puta od Velje Dubokog do Kapetanovog jezera jeste bio u očajnim stanju posle zime, gotovo neprohodan. Popravljan je nedavno ali je to još uvek daleko od stanja kakav je bio prethodnih godina. Posle popravke dva puta sam se spustila tuda, od Kapetanovog jezera ka Velje Dubokom, ali se nisam još uvek pela, ne stigoh. Očekujem da je teže i treba se pomučiti ali mislim da se može izaći. Svakako je ta deonica uvek dosta zahtevna.

I, da. Ne znam planirate li striktno tet, ali ukoliko imate vremena Sinjajevinu nemojte preskočiti a i Bjelasica je prelepa Ili to ostavite za drugi put kada ja budem slobodna pa zajedno da provozamo

Nažalost tu oko Međurečja nema smeštaja. Ali možda se može naći na Kapetanovom jezeru. Ima tamo neka kafanica a čini mi se i da imaju i smeštaj. Ima i još nekih vikendica pa vrv izdaje neko. Može se tu recimo završiti dan. Mada u tom slučaju prvi dan bi vam sadržao gotivo sve teže deonice i bio bi vrv nešto duži. A može i neki katun oko Bukumirskog i Rikavačkog jezera. Ono što je važno još da napomenem je da treba voditi računa o pumpama i eventualno poneti rezervnog goriva u zavisnosti od autonomije motora. Posle Podgorice na toj ruti prva sledeća pumpa je u Šavniku. Generalno, nevezano za tet, pumpe su u Pg, Kolašinu,Mojkovcu, Šavniku i na Žabljaku u tom delu Cg , pa imajući to u vidu a i autonimiju motora treba planirati rute. I još važno, u velikom delu ovoga što vozite nema signala. U tom smislu bi bilo dobro da neko ko nije sa vama uvek zna gde tog dana planirate da vozite. Iako generalno ni jedan deo nije vanredno opasan i pretežak sve to varira u zavisnosti od vremenskih uslova pa i trenutnog raspoloženja vozača. A i uvek se može desiti nešto nepredviđeno što priduži i zakomplikuje vožnju, recimo guma se probuši.

Preko Lole Pogled ka Prokletijama sa vrha Zečka Kučke planine Prokletije u Albaniji odmah preko puta Bukumirsko jezero (malo van rute TETa)

Često vozim ovim delovima TET- a , živim tu u blizini. Trenutno nisam tu , inače bih vam se pridružila . Po meni bi tu rutu najbolje bilo podeliti u dva dana da se fino sa uživanjem izvozi i zastane gde treba,a ima dosta lepih mesta za slikanje i odmor. Što se težine i stanja puta tiče mogu da kažem za deo TET-a od Boana do Rikavačkog jezera, ostalo nisam vozila. Prvi deo TET-a od Boana do Međurečja sam vozila iz tog pravca baš nedavno. Na početku je veliki uspon ali asfaltni dok se skoro ne popne na planinu Lola, kasnije širok makadamski put sa manje ili više poteškim deonicama u smislu uspona sa rasteresitim kamenom ali za crf, srednje i lagane motore neće biti većih teškoća da se savlada. Na tom potezu može se svratiti na Kapetanovo jezero koje nije na samoj ruti ali ne zahteva preveliko skretanje. Priroda okolo i pejsaži ne ostavljaju ravnodušnim. Malo da kažem zahtevnija deonica je od Kapetanovog jezera do Velje dubokog. To su serpentine kojima se spušta u podnožje. Voda je zumus puno oštetila put, kao i dosta drugih ali je delimično popravljen. Može se sada bez problema sići, verujem i popeti ( nisam probala) , samo malo dodatno treba pojačati pažnju. Što se nastavka rute tiče, odnosno drugog pomenutog dela TETa, od Međurečja ka manastiru Prekobrđe prvo vodi uzak asfaltni put par km uzbrdo koji zatim prelazi u korektan široki makadamski , do manastira. Iza manastira ima još malo da se vozi uzbrdo pre nego put počne da se spušta do reke Sjevernice da bi po njenom prelasku ( preko mosta ) ponovo počeo uspon, u dužim i strmijim deonicama na gore. Ovaj deo puta je zemljani, kada je suvo uz pažnju i odlučniju vožnju se izlazi bez problema. Crf sigirno izlazi. Eventualno poteškoća može biti ako je mokro i blatnjavo. Kad se izađe na Uvač dalje se vozi dolinom Opasanice, put makadamski i ok, delovi koje je voda odnela su sređeni. U zadnjem delu do ispred Rikavačkog jezera ponovo ima jedan poduži kameni uspon kroz šumu ali ništa previše strašno. Dalje nisam vozila Jeste smer suprotan od onog za koji si pitao ali se nadam da sam bar malo pomogla

Za sećanje i nezaborav , Marija i Marko

Jedna pomalo vanzemaljska od pre neki dan Crna glava 2139 mnv i Pešića jezero 1771 mnv

Bjelasica - severna strana, jednako fascinantna i očaravajuća Vrhovi, Mučnica 1809 mnv i Turjak 1912 mnv Jedna slika ne može da obuhvati sve Iza u podnožju Mojkovac i Tara a napred u podnožju Bijelo Polje ( nije stalo u kadar nažalost )