Da kažem i ja koju o ovom sokoćelu Možda nekome bude od koristi... 1. Godiste motocikla koji ste vozili: Ova moja Honda je '84 godište. Model VF500F - znači sa poluoklopom... 2. Vrijeme provedeno na motorciklu: Posedujem ga od septembra 2011 ali se nisam sa njim nešto puno navozao - ispod ću napisati i zašto. 3. Sta mi se dopada: 1. Položaj sedenja, opšta udobnost za vozača i suvozačicu. 2. Agregat - V4 mašina prirodno uravnotežena, praktično bez vibracija, sa dobrim obrtnim momentom kao i kod svakog V4 motora. Iako ima "samo" 500ccm, deklarisana snaga je 52kW (70 KS), što je u rangu (i jače od) većine jedno/dvocilindričnih motora od 750+ccm... Ta snaga se i oseti. Do nekih 6.500 o/min može da se vozi dosta rasterećeno, uz vrlo malu potrošnju, bez potrebe za čestim menjanjem brzina itd. Od 6500 o/min pa sve do 12.500 vuče kao kamion i što je najbolje, vuče konstantno. 3. Kočnice - i prednja i zadnja se vrlo lako i lepo doziraju, a prednja viljuška ima TRAC sistem za sprečavanje propadanja prednjeg dela prilikom naglog kočenja. 4. Sta je moglo biti bolje: 1. Zaštita od vetra. Fabrički vizir je jednostavno kratak. 2. Zadnja guma bi mogla biti šira - fabrička dimenzija je 110/90-18. 3. Prednjne svetlo je loše - to sam koliko-toliko rešio ugradnjom ksenona, ali bez projektorskog sočiva ni to nije neko sjajno rešenje (bolje jeste, ali nije sjajno). 5. Moj utisak: Ja sam ovaj motor uzeo u apsolutno nevoznom stanju. Počev od karburatora koji su bili u totalnom raspadu, preko sistema hlađenja, procurelog dihtunga prednje glave pa do rezervoara koji je stalno cureo. E sad, mehanički deo se sredio - nedostatak delova nije toliko izražen iako motor spada u relativnu egzotiku (proizvodio se od 84-86 godine), ali najveći problem koji me je ujedno i sprečio da se više navozam ovim motorom prošle godine bio je problem sa konstantnim curenjem rezervoara. Ovo je ujedno i najveća fabrička boljka ovog motocikla. Ako pogledate strane forume (posebno one posvećene VF Hondama) videćete da praktično nema ni jednog primerka na belom svetu da je preživeo do današnjih dana a da nije imao problema sa rezervoarom. Fabrički je tako konstruisan da se u donjem delu sa strana nalaze "džepovi" u kojima se skuplja talog, voda itd, taj deo iznutra krene da korodira i pre ili kasnije on procuri. Kad se na vreme uoči, može da se zavari i da se zaštiti iznutra odgovarajućim epoksidnim bojama, ali ako se zapusti kao na ovom mom primerku, onda korozija vrlo brzo krene dalje i vi dobijete rešeto. Posle nekoliko bezuspešnih pokušaja hartletovanja i varenja, zapušavanja raznim tečnim metalima i slično i beskonačnih pokušaja da kupim drugi rezervoar, problem sam rešio trajno tako što sam celokupan rezervoar prekrio fiberglas/karbon kombinacijom uz upotrebu smole visokootporne na hemijske uticaje (smola je Dion 9100)... Inače, ono što moram reći je da me motor nigde i nikada nije ostavio, uvek je palio na čvrgu čak i sa urnisanim karburatorima itd. U tom smislu nemam apsolutno nikakve zamerke. Trenutno je sokoćelo kod majstor Bokilića, raskupusali smo ga celog da ga detaljno pregledamo pred sledeću sezonu - rasklopili agregat i pregledali stanje radilice, ležajeva, klipnjača, menjača, iskoristili priliku da promenimo razne semeringe i dihtunge, sredili jedan puknuti plastični vod na karbovima itd... Ostaće još da se i vizuelno dotera pred sezonu i onda samo Na kraju par sličica: Ovde je rezervoar još bio u fabričkoj boji ali je cureo Ovde je rezervoar konačno sređen u smislu curenja, grubo izgitovan i bačen preko špric-git (isto urađeno i sa prednjom plastikom) da koliko-toliko liči na nešto i da može da se vozi do konačnog farbanja

E drugari, želim vam lep put i lep provod - ja bih vam se vrlo rado pridružio, ali jedan motor mi je raskupusan na generalnom sređivanju za narednu sezonu, a drugi, kupljen pre neki dan, još nisam registrovao Ali neka, biće prilike

Mislim da prvo treba da odlučiš da li hoćeš F4i ili F4i Sport. To su dva različita motora - ko' dupe i uvo. Sport je pravi R, dok je CBR 600 F4i sport-turing motor. Drugačije se na njima sedi, razvoj snage je totalno drugačiji, ogibljenje, kočnice itd. Sport je naravno i skuplji.

Evo ga i poslednji snimak sa vožnje koji imam - od kafane u Savincu ka Divčibarama - 42 min je snimljeno, nisam ništa seckao . EDIT: stavio sam sad link ka videu kome je doteran malo kontrast i malo je posvetljen. Originalni snimak ako nekome treba, neka piše PP da pošeljem link.

Evo još jedan snimak - uspon na Bukulju. Žao mi je što ne mogu brže da postavljam snimke ali stvarno ne stižem od posla.

Nije kolega mrxofon snimao video nego moja malenkost Što će reći, na ovoj fotki sam ja Inače si dobro zapazio - napravio sam sopstveni nosač za kacigu za Xperia Mini mobilni telefon. S obzirom da snima HD video odličnog kvaliteta a uz to je jako mali i lagan, zaključio sam da mogu da ga iskoristim kao action kameru. Nosač sam napravio od delova nosača za kamericu MD-80 i nosača ventilatora procesorskog kulera. Ceo sklop je čvrst, i telefon ne može da ispadne u vožnji (mogu bez problema da uhvatim nosač ili telefon u nosaču i dignem celu kacigu), sve u svemu ja sam vrlo zadovoljan kako je ispalo celo grunfovanje. Jedini problem u dizajnu koji se vidi na gornjoj slici je što nema jednostavnog skidanja i stavljanja nosača, jer je za kacigu fiksiran dvostruko lepljivom trakom pa onda još ojačan preko karbonskom folijom. Zato sam u međuvremenu poručio ovaj komplet. Time ću dobiti mogućnost stavljanja i skidanja nosača "na klik". Staviću kasnije detaljnije fotke gde se vidi kako izgleda sam nosač i ostatak video snimaka sa vožnje...

Evo ga deo 2. Ovde sam vas "stizao" jer ste mi klisnuli dok sam uljučivao/isključivao kameru. Probao sam da se na brzinu "poigram" sa levelsima i da makar malo umanjim uticaj ovog direktnog niskog sunca, ali mrka kapa. Histogram je na svakom frejmu pomeren na desno ali je razlika prevelika između frejmova na suncu i ovih u hladovini tako da kad namestim da bude dobro na suncu, onda deo kroz šumu ispadne crna mrlja, a kad namestim deo kroz šumu, onda ovo na suncu nije "ni tamo ni vamo" što bi rekli. Da sam imao neko senilo to bi donekle pomoglo, ali je pitanje kakvo bi to senilo bilo za ovoliko širok ugao... Skinuo sam sad neke video filtere, između ostalog i neki "autolevels" pa ću probati ima li boljitka.

Evo ga prvi video u nizu... Slede i ostali kako budem stizao da obradim...

CDI je u narodu uobičajen naziv za crnu kutijicu koja upravlja trenutkom paljenja bez realnog znanja šta ona u stvari radi Tako da će i prodavci i serviseri govoriti "CDI" a ne "TCI" iako je ovaj potonji sistem primenjen u konkretnom slučaju... Ja sam iskoristio ispravan termin samo zarad objašnjenja kako da nađeš razlog zašto nema varnice - test kod CDI sistema paljenja išao bi totalno drugačije. Hajde nek te ne mrzi - odradi merenja koja sam naveo... Ili ako si već siguran da je CDI (ili kako god hoćeš da ga zoveš) krivac, vidi da pozajmiš od nekog ko ima Keeway Supershadow ili Cruiser, Sprint Challenger ili Yamahu Virago 250, pa probaj... Radi se o potpuno istom uređaju na svim pobrojanim motorima...

Supershadow koristi TCI (Transistor Controled Ignition) sistem paljenja a ne CDI (Capacitive Discharge Ignition). Može biti da je TCI crkao, ali ja bih za početak proverio bobine. Tačnije proverio bih da li ima struje na bobinama kada daš kontakt. Bobine u TCI sistemu su stalno pod naponom - na njih dolazi +12V sa akumulatora (prethodno može biti prekinuta na kontakt bravi, na kill switch tasteru i na tasteru ćopave). Ako je to u redu, onda proveri otpornost primara i sekundara bobina - na primaru treba da ti očita 4+-0.2 ohm a na sekundaru 19+-2 Kohm (ako meriš preko kapice za svećicu a ako skineš kapicu onda zmeđu 10 i 15 Kohm). Ako je to u redu, onda treba sumnjiti u TCI uređaj. A pre svega toga, probaj druge svećice

Evo i informacija za nedelju... Predviđena ruta je: Beograd - Ralja - Sopot - Kosmaj - Aranđelovac - D. Šatornja - Rudnik - G. Milanovac - Takovo - Divčibare - Mionica - Bogovađa - Lazarevac - Beograd. U zavisnosti od "prolaznog vremena" na Divčibarama bi videli da li bi išli na Mionicu ili ka Valjevu (ja lično bih voleo da odvezem deo ka Valjevu, ali ako budemo tanki sa vremenom, onda ćemo ići na Mionicu). Polazak je oko pola 10 sa Jugopetrolove benzinske pumpe na Trošarini.

Ujaaaa!?! Ima li koga? Može li motorno prometalo navedeno iznad da se turi na spisak??? Ovakvo:

hornetshooting ti je već odgovorio, a imaš i PP sa detaljima

Da li ti odgovara možda nedelja? Lord Oblivion, njegova lepša polovina, moja supruga (to je još pod znakom pitanja) i ja (to je sigurno) planirali smo otprilike turu tog tipa za nedelju... Za nedelju je takođe predviđeno lepo vreme... Ja u subotu ne mogu zbog porodičnih obaveza. Znači, ako ti možeš u nedelju, ekipa je tu

Gde si montirao bocu za plin i kog je kapaciteta boca. Daj neku fotku ako imaš

Ja sam prešao na kraju negde oko 450 km, a Lord sigurno bar još 50 km više... Bela Honda je VF500F Sreća pa smo baš lagano vozili, tako da je bilo vremena da kočim i bežim levo između tamića i one oktavije... Ja sam samo odmahnuo glavom što se i vidi na snimku, ali se ne vidi da je momak koji je vozio oktaviu iza tamića bukvalno stao, zabo sirenu i kroz prozor ovome čestitao sve živo i mrtvo Mislim da je iz njegove perspektive delovalo da će oba motora završiti u prikolici

Razmišljajući gde da se provozam za vikend čujem se u petak sa Lordom Oblivionom... U par rečenica se dogovorimo da idemo. Ostalo je samo da definišemo rutu Čujemo se još jednom nešto kasnije i dogovorimo sledeći "plan": Beograd - Ripanj - Barajevo - Lazarevac - Ćelije - Bogovađa - Vračević - Mionica - Struganik - Ravna Gora - Divčibare - Kosjerić - Seča Reka - Varda - Rogačica - Ljubovija - Pecka - Stave - Pričević - Valjevo - Petnica - Robaje - Brezđe - Mionica - Lazarevac - Beograd... Ideja je bila da se što je moguće više "izlomatamo" po putevima kojima se ređe ide, tačnije da izbegnemo magistralne i lokalne prometnije puteve... Polazak je bio u subotu ujutro oko pola sedam... Prvi deo - do Lazarevca protiče u laganoj vožnji. Iako smo se dobro obukli, na spustu sa Gluščevog brda ka Barajevu smrzli smo se onako "za medalju" Stajemo u Lazarevcu kod DIS-a da kupimo nešto za jelo za usput, zatim i par minuta kasnije na pauzu za kafu u Ćelijama... Dok smo pili kafu pristiže i sledeća ekipa Pozdravljamo se, oni toče gorivo i nastavljaju put ka Divcima a i mi krećemo par minuta kasnije. Na fotki ispod je Lord Oblivion ispred svoje sure bedevije Nastavljamo dalje par kilometara Ibarskom do skretanja za Bogovađu. Od Bogovađe nastavljamo dalje ka Mionici. Kod odvajanja za Vračević uključujem kamericu za snmanje ali se na kraju ispostavilo da ugao snimanja nije bio dobar, tako da ostajete uskraćeni za snimak ovog dela puta Iz Mionice skrećemo ka Vrujcima i onda posle par kilometara odvajamo za Struganik gde nam je plan da posetimo rodnu kuću vojvode Živojina Mišića. Put do same kuće je u lošem stanju... Ipak, vredi posetiti. Nastavljamo dalje ka Ravnoj Gori. Cilj je memorijalni centar posvećen Draži Mihajloviću... I tu smo... Inače sve ovo vreme snimam put kamericom montiranom na kacigu u nadi da ću imati lep putni video i na žalost ne fotografišem nešto preterano... Kako se na kraju ispostavilo - uglavnom sam snimao nebo i krošnje višeg drveća Od Ravne Gore plan je da idemo na Divčibare... Vidimo makadamski put na početku koga stoji putokaz "Divčibare 16 km" i nacrtan bicikl Ok, super, samo 16 km - začas smo na Divčibarama... Krećemo i onda makadamski put posle par stotina metara prelazi u običan šumski zemljani, sa ogromnim kolotrazima od traktora ispunjenim lišćem. Već posle jedva kilometar ja padam Ralica se nasukala na stenu, stajem u mestu, spuštam levu nogu da se oslonim, međutim ne mogu da dohvatim zemlju jer je motor na vrhu kolotraga i ostaje jedino "kapitulacija" - nema šanse da ga zadržim. Levi retrovizor otpada pri padu (tačnije izvlači se šraf koji ga drži iz navoja) a ja kačim pantalone za nešto prilikom skakanja sa motora i cepam ih od dupeta pa jedno 30 cm niz nogavicu :D Drugih oštećenja nema ni na meni ni na motoru... Nastavljamo polako dalje ali put postaje sve gori i gori - krupne stene, prašina i duboki kolotrazi ispunjeni lišćem... Pošto je moj motor i niži i teži, Lord ide prvi pa pomaže meni preko krupnijih stena. Tako se batrgamo nekih 2 km i nailazimo na ekipu koja kolje i peče neke prasiće Odmaramo tu malo i oni nas savetuju da definitivno ne pokušavamo dalje, jer puta praktično i nema - ono što smo mislili da je put je u stvari obeležena monti-bike ruta... Put nazad, pošto je uzbrdo, bio je lakši. Ipak za ta 4 km (2 do "tamo" i 2 nazad) izgubili smo sat i 20 minuta i shvatili potpuni smisao poslovice "ne ide se bez ku*ca u svatove" :D Peglamo nazad ka Mionici a odatle na Divčibare... Usput stajemo da klopamo. Pogled sa Divčibara: Nastavljamo dalje ka Kosjeriću. Stajemo usput na jednom izvoru da pijemo vode. Lord se čuje sa Kepom i pada dogovor da se nađemo u Kosjeriću u kafiću kod Božovića. U tom nas pristiže i kolega Neskez iz Valjeva koji se uputio na Zlatar U Kosjeriću nam se pridružuje Kepo, a nedugo zatim stiže i enduro ekipa koja se endurisala po Divčibarama Iz Kosjerića idemo za Seču Reku, odatle ka Vardi i iz Varde u Rogačicu. Od Varde do Rogačice ima komad od nekoliko kilometara makadama pa smo se opet setili izreke "bez ku*ca u svatove" U Ljuboviju smo stigli oko 6, sa dobrih dva sata zakašnjenja... Pošto je već počeo da pada mrak, zaključujemo da je bolje da prespavamo kod mene u Ljuboviji i sutradan nastavimo dalje. Za taj dan, kilometar sat pokazao je tačno 312 km... Sutradan nastavljmo preko Proslopa u Pecku. Iz Pecke idemo dalje za Valjevske Stave i Pričević. Ugao kamerice smo konačno potrefili tako da sledi snimak deonice od Pričevića do Valjeva U Valjevu svraćamo u Tešnjar na kaficu. Tu me dočekuje poruka od supruge da je mlađi klinac nešto krenuo da povraća tako da sam morao skratiti predviđenu rutu... Lord Oblivion me prati do Lajkovca, ja odatle nastavljam Ibarskom ka Beogradu jer je to najbrža ruta, a on odvaja ka Lazarevcu da još malo "izgluvari" Sve u svemu lepo smo se navozali a ja sam pride zaključio da ne bi bilo loše da sledeći motor bude neki enduro

ST 1100 ima praktično "automobilski" motor . Jedna slika govori više nego hiljadu reči: Razvod bregastih rešen je preko zupčastog kaiša, sve ostalo su zupčanici. Nepoderiv agregat... Da imam para za poseban touring motor, ST1100 bio bi mi na prvom mestu

Ja u celoj priči iz teksta nisam skontao šta su to "MC" a šta "MK" klubovi?!?! Koliko su mene učili iz svahili jezika kad sam bio mali, "MC" je skraćenica od Motorcycle Club što je, jelte, po naški, Moto klub što je na kraju = "MK". Kapiram da verovatno podružnice raznoraznih belosvetskih polukriminalnih ili kriminalnih "klubova" (HA, Bandidos, Outlwas i sličnih 1% klubova) pokušavaju da se zapate i na području bivše Juge ne bi li dalje širili "posao", ali ne vidim kakve to baš ima veze sa aktuelnom moto klubskom scenom i gde su tačno dodirne tačke?!?

Ako imaš kočnicu u glavi, GSXF 600 nije loš motor za početnika - sedi se dosta udobno, upravljiv je, dobar i za dvoje itd. Ako se odlučiš i kupiš GSXF 600 (a i bilo koji drugi motor), moj ti je prijateljski savet da se odvezeš na poligon pa da lagano probaš stani-kreni vožnju, manipulaciju u mestu, guranje motora (ovo obavezno - ko nije gurao, nije ni vozio, a GSXF je potežak ), osmicu... Nemoj da te bude "blam". Možda će te neko gledati kao idiota ali šta te briga. Provedeš jedno dva sata na poligonu, dobro se ispreznajaš, ali upoznaš svoj motor. Posle se izvezeš u grad pa polako do prve magistrale i onda probaš na magistrali kako ide, kako ubrzava, kako koči sa većih brzina, u kom rasponu obrtaja da ga držiš kad hoćeš da pretekneš neko vozilo. I na kraju, bitno je da vidiš gde je granica komfora za tebe i taj motor. Na primer, meni je granica komfora onde gde vetar počinje intenzivnije da mi sveta. Šta meni na primer vredi što moj motor ide preko 200 km/h ako je već oko 120 km/h pritisak na grudi i glavu toliki da mi takva duža vožnja ne prija... U suštini, bitno je da te ne pretiču šleperi i autobusi na magistralnim putevima jer to zna biti stresno, a za to ti je dovoljno konstantnih i laganih 90 km/h i laganih 120-130 u preticanju. U takvom režimu i potrošnja goriva je idealna... Za sve to GSXF je puna mera...

Naravno da neću zameriti - čak šta više, kritika je na mestu

Vidimo se sutra. Taman je vreme za sledeće istakanje... 1. NeshaXX 2. Thelord 3. NOTORIOUS 4. redAlert 5. Arakis 6. Loshmi Capo 7. Koprian 8. Ruža+ ekipa MK CRUISERS 9. Icatenej

Imam decu... Dva dečaka od 7 i 3 godine. Ovo je stariji sa mnom na poslednjoj BJB akciji za decu ometenu u razvoju. Šta mi je cilj. Prevashodno da izrastu u samosvesne i stabilne osobe koje znaju šta žele u životu. A recept - puno posvećenog vremena. Odgovori na bezbroj pitanja. Konkretna kritika kad nešto zabrljaju. Konzistentnost u svemu - to je najbitnije. Ako se nešto obeća mora da se ispuni i sa naše strane kao roditelja i sa njihove kao dece. Svesno sam odlučio recimo da u velikoj meri batalim privatne poslove pored redovnog (bavim se informatikom, rukovodilac sam u velikoj firmi pa nije baš da ću gladovati ako ne radim sa strane). Mogu da vozim stari motor, bitno je da je tehnički ispravan. Mogu da vozim Daciu kupljenu pre par godina - ne mora da bude "zvučnije" ime. Ne moram da imam najnoviji ajfon. Ne moram da po svaku cenu beskonačno jurim za materijalnim što nam se inače nameće kao ultimativni model ponašanja. Ne moram ni da idem tri puta sedmično sa "društvom" na mali fudbal... Bitno mi je da imam za ratu kredita za stan i da se normalno prehranimo i obučemo. A toliko ću UVEK da nakupim jer mi nikakav rad nije stran.. Ali zato ne da MORAM nego HOĆU da uspavam klince svako veče, da im pevam i pričam priču. Hoću da ih potrpam u auto i odvedem na Drinu. Hoću da ih stalno iznenadim nečim novim, nečim što će podsticati njihovu maštu i kreativnost. Suština je da oni sada prate model ponašanja nas kao roditelja i identifikuju se sa nama. Doći će i trenutak kada će biti suprotno - kada će početi da negiraju roditelje i da se identifikuju sa svojom starosnom grupom, ali ako je "temelj" dobro postavljen i taj period proći će u uzajamnom poverenju i poštovanju. Kad dođe vreme da požele motor - dobiće ga. Sve što prethodno budem radio kao roditelj treba da predupredi situaciju u kojoj bi moje dete zavrnulo gas toliko da svesno ugrozi sebe i druge. Vreme će pokazati da li ću u tome uspeti. Nemoj mi trpati u usta ono što nisam rekao... Osvrnuo sam se na činjenicu da je ove godine nenormalno mnogo mladeži izginulo i osakaćeno u saobraćaju. Najkrivlji su roditelji - nego ko drugi - nisu ih naučili najosnovnije - da cene sopstveni život. Svakome se može desiti da nastrada u saobraćaju, nisam ni o tome pričao, već o činjenici da mladić od 20 godina prvi put sedne na R motor od 750ccm, stavi maloletnog druga pozadi i onda sebe ubije a njega osakati za ceo život. Znači pusti demagogiju.

Molim te, kazi mi recept sta bi roditelji trebali da rade? Ako pitaš šta bi roditelji trebalo da rade kad su im deca već praktično odrasla - odgovor je NIŠTA. Šta su uradili - uradili su. Treblo bi da čekaju unučiće ako su dobro "radili".

Ja ljudi ne pamtim da je ovoliko mlađarije stradalo kao ove godine - što na motorima što u automobilima. Ništa mi više nije jasno - kakvo je to ludilo u mladima - kome i šta pokušavaju da pokažu i dokažu??? Pa majku mu jebem, može li se biti šmeker bez "200 na sat u krivinu", mora li se ginuti i sakatiti da bi pokazali da imaju veću pišu??? Gde su i šta rade pusti roditelji???