Prvi dan je na meniju čuvena 125-ica. Ide sa severa, skroz do juga gde nam je današnji cilj. Već od prvih krivina, svi su oduševljeni. Odličan asfalt, sa krivinama u lepim radijusima predstavlja pravi vozački užitak. Osećaj je dodatno pojačan asfaltom od crvenog kamena sa setom odličnih krivina neposredno pre prevoja Passo Ghenna Silana. Na vrhu prevoja se sačekujemo i pravimo kratku pauzu.

Na Sardiniji nas dočekuje sunčano jutro. Po planu idemo do obližnje plaže koju smo unapred odabrali, Porto Istana Beach. Na plaži organizujemo piknik za doručak. Toliko je prijatno, da se nikome ne kreće. Uživamo u jutarnjem suncu.

Sledeća destinacija je Civitaveccia. Stižemo na vreme, pa možemo da priuštimo ručak u piceriji koju je Nata pažljivim istraživanjem odabrala. Iz grada odlazimo u luku gde nas trajekt već čeka i odmah se ukrcavamo. Brod je dosta veći od onog kojim smo sinoć stigli u Ankonu, pa sa interesovanjem posmatramo napregledno dugačke hodnike na brodu. Nakon smeštaja u kabine, nalazimo se u salonu da malo zamezimo, speremo grlo i rekapituliramo današnji dan.

Tek što smo obišli oko Terni-ja, prolazimo kroz stari grad na uzvišenju, Narni, vrlo živopisan. Stajemo na kratku pauzu da uživamo u ambijentu i da se malo gušterišemo na suncu. Vozikamo se kroz lepe krajeve. U jednom trenutku, put nas vodi kroz omanje mesto Nepi. Kako se sa puta uočava čitavo mesto na uzvičenju, odlučujemo da je vreme za pauzu. U Italiji svaki stari grad na brdašcetu izgleda sjajno. Na kraju šetališta je kafe sa baštom na suncu. Imamo dovoljno vremena, uštedeli smo neodlaskom u planine, pa ne propuštamo priliku da se još malo opustimo.

Današnji plan je deluje jednostavan, ali i pomalo ambiciozan. Cilj je preći preko "čizme" na drugu stranu, do Civitaveccia-e gde nas čeka trajekt do Sardinije. Još uvek je rano jutro i u Ankoni je prilično hladno kada se iskrcavamo sa trajekta. Odluka je da krenemo, pa ćemo negde usput da se snađemo za doručak i kafu. Putevi kojima vozimo su lokalni, kroz sela i lepu prirodu, a uz to je i drugi dan Uskrsa pa se potraga odužila. U jednom malom selu, Cesolo, nailazimo na lokalni kafe koji radi, a uz to ima i po neki kroasan. Ko zna kada je, bilo koji stranac svratio u ovaj kafe, a sada smo ga takoreći okupirali. Uz kafe smo naručili i bukvalno sva peciva koja su bila na stanju. Mislili smo da će temperatura ići gore kako odmiče dan, ali je još uvek 7-8 stepeni. To doprinosi odluci da ambiciozni plan o prelasku preko 2 Nacionalna parka na planinama, Monti Sibillini i Gran Sasso e Monti della Laga, izbacimo iz plana za današnju vožnju. Put je trebalo da se penje na preko 1600mnv, a još u podnožju je hladno. U gradiću Visso, odakle kreće uspon, napuštamo planiranu rutu i nastavljamo prelepom kotlinom. Ispred nas se pojavljuje lokalac na staroj Africi Twin koji lepo vozi, pa se priključujemo uživanju. Sledeća pauza je ubrzo, u malom mestu Borgo Cerreto. Tu nalazimo objekat po sistemu "sve u jedan" kakvih smo u više navrata sretali po malim mestima u Italiji. U pitanju je prodavnica, kafe, suvenirnica, pekara...Kvalitetan espreso se podrazumeva, kao i svuda u Italiji. Ne mogu da se setim da sam igde popio lošu kafu. Sledeća pauza je ubrzo, u malom mestu Borgo Cerreto. Tu nalazimo objekat po sistemu "sve u jedan" kakvih smo u više navrata sretali po malim mestima u Italiji. U pitanju je prodavnica, kafe, suvenirnica, pekara...Kvalitetan espreso se podrazumeva, kao i svuda u Italiji. Ne mogu da se setim da sam igde popio lošu kafu. Sada je temperetura već došla u zonu komfora, pa se baš uživa u vožnji. Malo ispred grada Terni sa leve strane uočavamo impresivan vodopad, kao i kompletnu prateću turističku infrastrukturu, veoma lepo uređenu. Taman mesto za neplaniranu pauzu. Ulazak u kompleks vodopada se plaća, karte nisu jeftine, a još veči problem je što poseta zahteva dosta vremena koje u ovom slučaju nemamo. U svakom slučaju, po neko piće i zalogaj se podrazumevaju.

Verovali ili ne, u prvih 10 na Africa Eco Race.

Na magistrali se drži solidan tempo, malo smo se i razvukli, pa negde ispred Ploča vidimo da nam nema Hozea i Tiće. Zaustavila ih je policija zbog prebrze vožnje. Hoze je to prevazišao diplomatski, tako što je policajca zamolio da to reše na način kako se rešava u zemljama koje još uvek nisu u EU, pošto mi još uvek nismo. Policajcu je taj pristup bio zabavan, pa je sve proteklo odlično. Jedno vreme smo pokušavali da nađemo neki restoran za ručak, ali bezuspešno, ipak je Uskrs, pa smo se zadovoljili sendvičima sa pumpe. U Split stižemo na vreme. Prvo idemo do šaltera da pokupimo karte za ukrcavanje, pa polako u kolonu. Iako je dosta rano, početak aprila, ispred trajekta je solidna kolona motora. Tablice na motorima su iz najrazličitijih zemalja. Nakon ukrcavanja, idemo da se smestimo pa do brodskog salona gde ćemo se malo opustiti pre spavanja. Hrane i pića ima u izobilju.

Jutro je obasjano suncem, ali je kasnije u toku dana najavljena kiša. Jedva smo popakovali hranu koju su Nikola i Vlado kupili sinoć. Idemo u kafe-restoran "El Rey" na vidikovcu iznad plaže Jaz. Plan je da tu doručkujemo i sačekamo Tiću i Hozea koji treba da stignu iz Podgorice gde su sinoć ostali kod Tićine familije. Ubrzo smo svi na okupu. Idemo prema Spiltu, vozićemo se kroz bokokotorski zaliv, nemamo veliku kilometražu za danas, pa da gustiramo. Vožnja tik uz more kroz zaliv je veoma lepo iskustvo, posebno van sezone kada nema gužve. Prvo stajanje je na graničnom prelazu sa Hrvatskom. Ne zadržavamo se dugo, dan je još uvek lep pa koristimo da dobacimo što dalje. Kako smo skrenuli na Pelješac, oblaci počinju da bivaju sve bliži, pa u Stonu oblačimo kična odela. Sva sreća, nisu nam trebala dugo. Kratak predah pravimo ispred pelješkog mosta.

Diskutujemo gde da stanemo na ručak i odluka pada da Tića pozove svoje prijatelje u Podgorici, pošto je inače odatle i da idemo kod jednog od njih u restoran. Malo je i otoplilo, ne previše, ali je prijatnije za vožnju. Samo što smo prošli Mojkovac, Aleksa i Hoze su nestali iz kolone. Čujemo se sa njima, vratili su se u Mojkovac da nađu vulkanizera jer je Hoze probušio gumu. Istu tu gumu je probušio i dan ranije u Pančevu kada je išao po kišno odelo. Čujemo se sa njima i pada dogovor da ih čekamo u Podgorici u restoranu kod Tićinog druga. Posle Kolašina se uključujemo na novi autoput i odmah kreće da pada sneg i temperatura da se spušta. Postalo je jasno zašto se Bjelasica tako zove. Nije dugo trajalo i nakon izlaska iz nekog od tunela, obasjava nas sunce. Na naplatnoj rampi, gde smo se sačekali, tempreratura je već prebacila 20 stepeni. U Podgorici dolazimo ispred restorana “Gostiona 1928” koji je u pešačkoj zoni. Čeka nas veliki sto za sve nas na terasi i po piće na račun kuće. Restoran je fenomenalan, pa smo tu uživali u klopi i sačekali ostatak dok su stigli iz Mojkovca. Oni su imali super iskustvo kod vulkanizera. Sredio im je i felnu. Traka koja ide preko žica se raspadala i delići trake su bušili gumu. Vlado je kontaktirao svog drugara iz Budve koji ima apartmane. Tu smo stari gosti, već smo jednom noćili prilikom povratka iz Albanije pre par godina. Pohitali smo prema Budvi, ali nas je mrak uhvatio nekoliko kilometara ispred Budve. Dok smo se smestili i raspremili već je bilo kasno. Pošto je sutra katolički Uskrs, planirali smo da se snabdemo sa namirnicama kako bi imali klopu za na brod, a i šta pretekne za neki piknik u Italiji. Vlado i Nikola uzimaju auto od gazde i odlaze u nabavku. Vraćaju se sa punim gepekom od kola. Namirnice su trajale skoro do pred kraj ture i bile od velikog značaja na turi.

Svanulo je jutro polaska. Kraljevački deo ekipe se okuplja u lokalnom kafiću, a beogradski deo ekipe nas čeka u Čačku na Leonardo pumpi. Svi smo dobro opremljeni, aktivni veš i postave na odelima se podrazumevaju. Do Čačka testiramo da li je hladno, 8 je stepeni, ali svi smo zadovoljni kao sve to funkcioniše. Nalazimo se sa ekipom i pičimo prema Zlatiboru. Kako se penjemo, sve je hladnije, dok smo prelazili preko Zlatibora bilo je svega 4-5 stepeni i vlažno. Nigde ne stajemo, gledamo da što pre siđemo sa planine. Prvo stajanje je na pumpi ispred Prijepolja, taman da se natankamo i protegnemo. Uprkos hladnoći, sve funkcioniše odlično. Ubrzo smo na granici i svedočimo jednom zanimljivom događaju. Policajka na granici nas zove da priđemo, iako nije bilo gužve. Objašnjava nam da mi na motorima ne treba da čekamo u koloni već da je obiđemo. Zahvaljujemo joj se, ali na pitanje zašto njene kolege, posebo na prelazu Jabuka, vraćaju motoriste koji obilaze kolonu na kraj reda, uzvraća da verovatno ne poznaju propise.

Sardinija nas je čekala i dočekala. Bila je u planu još pre neku godinu, baš na samom početku korone, malo je i nedostajalo da krenemo, ali ipak okolnosti nisu dozvolile. Konačno, ove godine ukazala se prilika. Ekipa koja kreće na turu je poznata, što se kaže, mnogo smo hleba pojeli zajedno, što na turama, što na drugim zajedničkim druženjima. Za razliku od mnogih prethodnih tura, ovoga puta nekoliko žena je odustalo, što i nije bilo loše, uzevši u obzir suštinu ture na Sardiniji. Učesnici ture: Hoze i Tića, BMW F800GS Boban i Mina, Yamaha Tracer 900 Čamo i Sanja, Kawasaki Versys 1000 Aleksa i Nata, BMW R1250GS Vlado, BMW R1200GS Mrške, Suzuki Burgman 650 Dumbe, Ducati Multistrada 1200S Nikola, Yamaha XT1200ZE doktor, Yamaha XT1200Z Ovoga puta na turu krećemo 8. aprila. U našim krajevima loše vreme nije prolazilo, uključujući i sneg nekoliko dana pred put. Prognoze su se pratile pojačano. Iako vreme nije bilo naklonjeno, rešenosti nije nedostajalo. Pokret je bio u subotu, a trajekt iz Splita smo imali u nedelju veče. To nam je omgućavalo da put do Splita podelimo na dva dana i time izbegnemo velike dnevne kilometraže i rane polaske zbog hladnog vremena. Prvobitna ideja da noćimo u Sarajevu je otpala jer je po prognozi trebalo da bude 2 stepena i da pada sneg. To je bio razlog da prvi dan krenemo prema Crnoj Gori, pa bi noćili ili u Podgorici ili u Budvi, u zavisnosti od toga dokle dobacimo. Karte za trajekt su kupljene nekih dve nedelje pred put. Gledali smo da se rezervišu četvorokrevetne kabine jer su pristojno jeftinije od dvokrevetnih, a trebalo je rezervisati 3 trajekta. Smeštaj na Sardiniji je rezervisala Nata, tako što je pregovarala sa nekoliko hotela koji su dolazili u obzir, i ispregovarala odličnu cenu od nekih, u proseku, 30-ak € za noćenje sa doručkom. Trekove za Sardiniju smo sašili Nikola i ja.

@slave74 Koje ti je ovo vozilo? Čini mi se da si pominjao prvu seriju Tuarega, a ovo mi ne liči.

Ovo bi trebalo da je RSE, a SE je kultni i pravi se od 96.

Dovoljno je da se otvore oglasi i sve se vidi...sumnjam da baš svi mogu da se snađu...jedino ako se ne prolazi "na budalu" jer je teško i proveriti kako izgleda original jer ima gomila originalnih varijacija na temu.

I kod nas u Srbiji nema 2 ista Harley-a...ne znam kako se registruju. Šta kaže @bdada na to?

Evo @Bokes je odgovorio. Danas mi je stigla poruka za još jedan.

Upravo dobio poruku da je jedan paket u paketomatu.

Znači "održavanje".

Jel si to udomio NT-a? Čestitam!

Zloupotreba tehnologije u cilju pohlepe.

Pogledaj C4 Aircross, to ti je ASX sa boljom opremom i enterijerom, isti motor, isti pogon.

I lepinja sa kajmakom u onoj kafani...

Koji Caponord je jedan cilindar?

Pogledaj ovde: https://www.facebook.com/groups/1136085570144929/?ref=share&mibextid=NSMWBT

Lako.