Juče probah Tuarega, nisam ni izbliza očekivao da je tako dobar motor. Probaše i par drugara, isti utisak.

Jeste off, ali zašto je pranje ruku alkoholom rutina? U velikoj meri isušuje kožu i narušava lipidnu barijeru...što može dovesti do solidnog problema sa kožom nakon dugotrajnog korišćenja.

SE model je od 1996, a ovde je u pitanju model do 1996.

Pilion, definitivno nešto posebno. Destinacija za ljubitelje aktivnog turizma. Kada sam bio na letovanju, pre nekoliko godina, bili smo smešteni pored Tsagarade u mestu Mouresi. Istovremeno si na planini i na letovanju. Za pokrivanje smo imali jorgane. Ostaje želja da u nekom narednom putovanju obiđem jug Piliona. Svaka čast za ovako lepo složene utiske!

Tako je bilo i po starom.

Kod mene Mivv, sa prigušivačem (zanitovan je) je homologiran za ulicu.

U par navrata sam vozio sa bušnom unutrašnjom, jednom čak 40km. Na pravcu skoro sve Ok, u krivinama borba.

Pogledaj Dunlop Trailmax Mission, guma je u toj klasi, ali važi za baš dugotrajnu, blokovi su velike debljine.

To što neko na svoju ruku koristi auspuh glasniji nego što mu je odobreno na tehničkom je stvar za policiju i vanredni tehnički, a zabrana prolaska nekim putem je nesposobnost vlasti da stanu na put tim pojedincima, pa maltretiraju sve ostale od kojih je 99% regularno.

Mislim da za ovu turu komplikuješ sebi život sa prikolicom, ograničen si smeštajom, moraš da se vratiš na isto mesto, obzirom da imaš 4 dana motorom bolje koristiš vreme...

Dokle god se koristi legalno sredstvo prevoza sa obavljenim tehničkim pregledom, svaku zabranu ove vrste doživljavam kao diskriminaciju. Kao, dozvole ti da registruješ, ali ti zabranjuju da voziš. Popeli su se malo na onu stvar sa svim mogućim i nemogućim zabranama.

@Jovan Ristic Razgovora radi... Jasno je da postoji neka odluka po kojoj se postupa, ali pitanje je ustavnosti takve odluke. Svedoci smo mnoštva neustavnih zakona i sl. Zbog toga i postoji instrument ocene ustavnosti. Ukoliko je bonus-malus sistem zasnovan na potencijalnoj šteti koju napravi korisnik, onda nema mesta "sankcionisati" bilo koga zbog kraće registracije. Deluje kao da NBS "tera vodu na vodenicu od osiguranja" ovakvim odlukama.

Ovaj putopis je, barem meni, pravo osveženje u moru već viđenih destinacija. Ove predele, barem deo njih, sam prošao, i stvarno su blago na dohvat ruke. NP Pindos je poznat po tome što kanjon Vikos deli 2. mesto najdubljeg kanjona na svetu sa kanjonom Tare (na različitim mestima su različite informacije), ali pored toga, možda i zanimljivije je prisustvo većeg broja kamenih sela u planini koja su dosta rekonstruisana i izgledaju bajkovito, a Papingo je šlag na tortu na vrhu planine. S druge strane, NP Džumerka sam prošao prošle godine i tek zagrebao ispod površine i naslutio šta se sve krije tamo. Krenuli smo iz Preveze (put Arta-Trikala), a vlasnik smeštaja, bajker, je rodom iz mesta Syrrako, u blizini Mparos pass-a, pa nam je skrenuo pažnju na taj region. Jednostavno, centralna Grčka je region koji ima šta da ponudi i vredi na njega potrošiti vreme.

Moj predlog ti je da sašiješ. Ja imam Touratech unutrašnje torbe, OK su, ali mi ove šivene deluju dosta bolje. V-max Bikes WWW.FACEBOOK.COM V-max Bikes. Gefällt 1.593 Mal · 2 Personen sprechen darüber. Kontakt: 0605603333 MOTO TORBE

SH22 je prilično nov ali uzak put.

Pitanje je uopšte da li je vraćanje premijskog stepena na početni nivo ustavno, a da niste skrivili nikakav saobraćajni udes.

Jedino na asfaltu (što je i očekivano), jer je i Teneri i Tuaregu makadam prirodnije okruženje. Koga ne zanima makadam, svakako je bolji izbor.

Već nekoliko godina se ne pravi u kampu Stela Maris, gde se pravio kada se masovno išlo. I mene zanima kako je na novom mestu.

Prodajem mountain bike Scott Aspect, vel. M, točkovi 29, zadnji menjač XT, ostalo Deore, vila Rock Shock 30 sa lockout-om na kormanu. Servisiran nedavno, nova zadnja kaseta. Ima po neku tačkicu na ramu. Cena 450€. 063466403 url=https://postimages.org/][/url]

Deo između Nestorio i Konice smo prošli pre 3 godine u proleće. Taj deo puta koji opisuješ i nama se svideo neverovatno...u proleće je bilo puno rascvetalog drveća pored puta, bukvalno vožnja kao kroz rajsku baštu. Inače NP Pindos je prelep kraj sa dosta planinskih kamenih gradića/sela koja deluju kao da su iz bajke.

Ovaj početak zvuči odlično, a Grčka je odlična moto destinacija, baš početkom i krajem sezone.

Nekoliko bonus fotografija koje su nekako promakle u putopisu... Olimpija, neposredno pred ulazak na lokalitet Monemvasija Kalamata Pogled na most Rio-Antirio iz kafea Deo puta Sparta-Kalamata

Iako mi je ovo treći put na Peloponezu, tek sada sam ga istinski doživeo. Tome je doprinelo i što je poseta ovog puta bila malo duža nego ranije, pa smo stigli da se detaljnije upoznamo. A da je imalo sa čime, imalo je. Peloponez je definitivno jedan od najsadržajnijih regiona gde sam bio. Barem je na mene ostavio takav utisak. Na svakom koraku ima svega...prelepih puteva za vožnju, bilo da vam je do peglanja ili do relaksirane vožnje i uživanja, divnih kamenih planinskih sela, fenomenalnih gradića pored mora, odličnih plaža, bez obzira da li volite kamenite ili peščane plaže, dugačke ili uvale, gastronomskih užitaka, arheoloških iskustava....Ove godine, u planu nam je bilo da imamo jedan dan za odmaranje na nekom zgodnom mestu. Medjutim, to imaginarno mesto nije bilo moguće odabrati, pa nam je taj dan rezerve omogućio da na najzanimljivijim mestima imamo vremena da uživamo bez žurbe i rasteretimo dnevne kilometraže. Svakako, bilo koju priliku za posetu Peloponezu ne bih propustio. Ovo su trekovi koje smo napravili po danima, sve je voženo baš ovako, samo smo neke malo skratili, jer smo imali dan u višku, pa smo dobili vremena na mestima gde nam je trebalo.

Na doručku nas je sačekalo dosta domaćih proizvoda za koje su zaduženi vlasnik i njegova supruga. Plan je da se ide preko planine, putem Arta-Trikala. Brzo smo došli do Arte i kreće vijugavi uspon. Predeli kroz koje prolazimo su impresivni. Sa leve strane se uzdiže planina Džumerka sa vrhom preko 2400mnv. Obzirom da nema mnogo naselja, a put obiluje tunelima i gradjen je na zahtevnom terenu, komentarisali smo da ovaj put košta nenormalno mnogo po glavi stanovnika koji žive u ovim krajevima. Pošto Trikala nije sama po sebi cilj, već mesto Kalambaka kako bi obišli Meteore, malo pre trikale skrećemo levo na još jedan planinski put. Odmah nakon skretanja je živopisno mesto Elati pa tu pravimo pauzu. Put dalje vodi kroz planinu. Prizori su prelepi. Na drugoj strani, čim smo krenuli da se spuštamo, svedočimo razornoj moći vode iz lokalnih rečica, od bujica koje su se desile nedavno. Nisam siguran da sam ikada video ovaj stepen destrukcije od vode koja je nosila sve pred sobom uključujući veliko drveće i masivne stene. Neosredno pred ulaz u Kalambaku improvizovani put nas vodi obilazno oko oštećenog mosta i spušta u korito reke kojim se prelazi na drugu stranu. Ubrzo smo na pauzi kako bi se prikupili da idemo u obilazak Meteora. Oko manstira smo se provozali, stajali na nekoliko vidikovaca kako bi napravili fotografije i odabrali jedan manastir da posetimo. Iako je sve u čitavom kompleksu manastira podredjeno turistima, sam pogled na neobične stene sa manastirima na vrhovima, ostavlja bez daha. Plan je da noćimo negde u Makedoniji pa ćemo videti dokle dobacujemo. Prvi deo puta iz Kalambake je odličan za vožnju, odličan asfalt, a krivine se smenjuju kao na rolerkosteru. Posle se izlazi na neki polu-autoput prema granici i tu smo za tren oka. Pošto je ovo manji granični prelaz i nikada nema gužve, prelazimo brzo i idemo u Bitolj na klopu. Tu pada i dogovor za večeras da noćimo u Velesu. U hotel stižemo uveče, smeštamo se u sobe i silazimo u kafe ispod hotela da još jednom rezimiramo gde smo bili i šta smo doživeli. Ujutru svraćamo na doručak i direktno autoputem idemo kući. Nije ostalo mnogo kilometara, tako da kući stižemo ranije, pa stižemo da se raspakujemo i odmorimo za nove radne pobede sutradan.

Novo jutro unosi osećaj početka vraćanja kući. Za danas je u najvećoj meri planirana vožnja planinskim putevima po severu Peloponeza. Pre polaska sam se spustio preko puta hotela do plaže, da pogledam kako izgleda deo uz more. U pitanju je lepa uvala sa ostrvima preko puta, ali sa veoma skromnom plažom. Čim smo se izvukli iz gradskog područja, počinje istinski vozački užitak. Put se lagano penje u planine i postaje sve hladnije, a u daljini se nazire i po neki oblak koji preti kišom. Na komunikaciji komentarišemo da bi trebalo negde da stanemo kako bi se obukli. Prolaze kilometri, ali nigde zgodnog mesta, tako da stajemo, što bi se reklo na sred puta. Put nema prometa, ali nas ipak obilazi grupa motora. Redjaju se krivine i predeli ukrašeni cvećem jarkih boja pored puta. Kratka pauza za okrepljenje i cepamo dalje. Ubrzo, oni oblaci koji su pretili počinju da ostvaruju svoju nameru. Oblačimo kišna odela, ali na svu sreću ne zadugo. Na prilasku Patri, malo smo se razdvojili. U pitanju je dosta veliki grad sa gužvama koje se podrazumevaju, pa se kolona rastegla. Čim smo prešli most Rio-Antirio, ubrzo smo stali na pumpu radi pauze, pa smo se tu i prikupili. Na pumpi zatičemo neobično mnogo motora. Plan nam je da noćimo u Prevezi, pa koristimo priliku da rezervišemo smeštaj. Nalazimo hotel u mestu Mitikas, u blizini Preveze. Brzo smo na gradskoj rivi u Prevezi, Uskrs je, pa je u gradu svečana atmosvera. Grad je prepun ljudi, a na više mesta su proslave. Dok smo se promuvali po ulicama, shvatamo da restorani rade skraćeno, pa hvatamo zadnji voz za ručak. Već je predveče, pa polako idemo prema smeštaju. Ispostaviće se da je vlasnik bajker, pa odmah donosi cipuro i gomilu piva pa ostajemo sa njim i suprugom u diskusiji nekoliko sati. U nekom trenutku, vlasnik kaže da mora da ide da se lepo obuče i u Prevezu na večernju službu povodom Uskrsa. Ovome smo prisustvovali neku godinu ranije na putu za Krit. Čitav grad bude ispunjen lepo obučenim svetom sa svećama u rukama i svi prisustvuju večernjoj liturgiji ispred crkve u starom delu grada. Jako lepa atmosfera.