^^ @aca-pn Odmah da ti kažem, Garmin nema jednu kompletnu kartu za Rumuniju. Ja sam koristio kombinaciju: City Navigator Europe 2012.10 i Romania R.O.A.D 2008 (lokalna karta Rumunije, kao naš SCG route). ROAD 2008 je i dalje bolja karta od CNE 2012, iako je starija. Ne verujem da je u CNE 2012.30 mnogo bolja situacija. Ipak, i ROAD 2008 je daleko od savršene karte i čim izadješ sa magistralnih pravaca ume debelo da greši. CNE je odličan u gradovima (npr. da nađeš hotel), ROAD je nešto bolji na lokalnim putevima. Treba sa sobom imati obe, jer se često nadopunjuju. Kao i uvek na ovakvim mestima, rešenje je u kombinaciji GPS navigacije, čitanja putokaza gde ih ima, priče sa lokalcima i korišćenja sopstvenog iskustva i smisla za orijentaciju. Najbolji savet koji imam je: znati okvirno rutu kuda se ide i uvek imati predstavu šta je sledeće veće mesto (ovo pišem zbog drugih - za tebe mislim da neće biti zime ). U ovom putopisu sam namerno pisao oznake lokalnih puteva po Rumuniji - pribeležite to, jer značajno olakšava navigaciju (npr. nigde na znacima ne piše "Transalpina", ali Dn67c piše često na nekim nezgodnim skretanjima itd.). Što se tiče prvog pitanja (potrebno vreme), meni se iskristalisalo sledeće pravilo: Kada puno stajem, a vozim sam, neki dnevni prosek tempa mi je 50 kmh. Ovo dakle uključuje vožnju i sva stajanja i pauze (ručak, odmor, zezanje itd.). Na Transalpini taj prosek je i niži - poželećeš, garantujem, da legneš negde, iskuliraš, gledaš nebo - šta ja znam... . Znači, računaj prosek nekih 40 kmh, za dosta stajanja i neku normalnu (ali ipak ne sporu) vožnju. Od Đerdapa, preko Severina i onda Brosteni - Targu Jiu, pa na Transalpinu i od Sebesa pravo u Sibiu - ovako iz glave imaš nekih 280-300km (zavisi koliko budeš meandrirao po Transalpini). Dakle, računaj nekih 7-8h, sa sve traženjem hotela u Sibinju. To ti je realna procena... Inače, deonica Severin-T.Jiu ovim pravcem odozgo je nekih 85km i to teškog smaranja (pazi, ima dosta policije po selima, da ne objašnjavam kako znam ). Alternativa je da ideš od Đerdapa levo (ka Oršovi), međunarodnim koridorom E70 (rumunski Dn6), pa skreneš ka Baile Herculane i onda u Targu Jiu alternativom koju sam opisao u Servisnim informacijama (Baile Herculane – Baia de Arama – Targu Jiu). To ti je mnogo, mnogo lepše, ali je zato i bar nekih 2.5h duže. Nadam se da sam pomogao...

Ovo jeste suštinsko pitanje ove dosadne i neinventivne (+ hiljadu puta u raznim varijantama viđene) teme. Niko ti nije odgovorio (osim Miše, kome se divim na upornosti i samokontroli ) - prosto, jer je pitanje deplasirano. [Objašnjenje:] Moderna civilizacija ima ambiciju da sve više i na sve glupljim i glupljim detaljima ograničava ličnu slobodu pojedinca, sve vreme deklarišući da je to za njegovo (pojedinačno;) dobro. Na tom mestu imamo podelu na dve grupe ljudi: vas kojima je to perfektno logično i opravdano i nas koji smatramo da je to ravno omanjoj kataklizmi te iste civilizacije . Obe grupe toliko suštinski veruju u svoj stav, da tu smislene rasprave i promene strana uglavnom nema. Ako ti je lakše - vi ste većina . I to ne samo u Srbiji, već globalno na žalost (kako stalo pričam, "nade nema za ovaj svet" ). [/objašnjenje] PS: samo se pitam da li ću dočekati dan kada će se moderno društvo dosetiti da nas valja kazniti ako se ne obučemo dovoljno toplo po zimi. Znaš ono - ako se prehladim mora društvo da me leči, a i upravljanje smrznutim prstima npr. motornim vozilom može da bude fatalno po druge učesnike u saobraćaju...

Hvala svima na lepim rečima. Ovo pisanje ima smisla ako nekoga podstakne na put. Ako ima bilo kakvih dodatnih pitanja - tu sam da ako mogu odgovorim...

Servisne informacije - Smeštaj Drobeta Turn Severin Hotel CLIPA Hotel je kategorisan sa 3*. Cena sobe* (sa parkingom za motor ): oko 30 Eur (cena je i za 2 osobe samo nekoliko evra viša, tj. za cenu doručka). Doručak u hotelu Clipa je korektan i uključen u cenu sobe: Sibiu Hotel Apollo Hermannstadt GPS lokacija: N45 48.129 E24 09.172 Hotel je kategorisan sa 3*. Cena sobe* (sa parkingom za motor, bez doručka): 29 Eur. * - cene soba u trenutku kada sam ih ja rezervisao. Izvesno su promenjljive. NAPOMENA: važno je reći da celim putem oko Transfagarašana i na Transalpini (oko Sebesa) ima dosta malih pansiona. Kvalitet se kreće od korektnih do veoma dobrih (parking, bazen...), a cena je bila oko 15-20 Eur po osobi za noć (ako me sećanje ne vara, mislim da sam najjeftinije video 12 Eur po osobi za noć). Pansioni su ujedno možda i najbolja varijanta za sve one koji ne žele/ne vole da spavaju u urbanim centrima. Takođe, postoji puno pogodnih meta za kampovanje, a kampere često možete videti na sve strane. - KRAJ -

Servisne informacije - stanje najvažnijih putnih deonica Pisano jula 2011. godine, neposredno nakon povratka (informacije su i dalje dovoljno relevantne) Dunavska magistrala – pravac Najdaš (SRB granica) – Moldova Noua – Orsova – Drobeta Turnu Severin: Od graničnog prelaza Kaluđerovo/Naides do ispred Moldove Noua (oko 15-20km) je loš put (značajno lošiji nego je bio još u novembru 2010. kada sam prošli put tuda vozio). Nakon toga sve do naspram Lepenskog Vira na našoj strani (prepoznaćete ga kao nešto što liči na veliku belu halu na obali iznad Dunava) put je savršen. Od Lepenskog Vira do naspram Donjeg Milanovca – oprez! Put u više navrata ima deonice od po 500m do 1km klizišta (makadam), koje se pojavljuju neposredno iza deonica odličnog puta. Od Donjeg Milanovca sledećih 15-ak km je dobar put, a isti onda prelazi u jedva korektan do na momente slab i tako je sve do Oršave. Od Oršave do Turn Severina uključujete se na međunarodni koridor E70/Dn6 koji je u odličnom stanju, sa izuzetkom jedne deonice radova regulisane semaforom. Sve u svemu: vrlo neujednačen put, sa čestim prelazima od savršenih deonica do klizišta (makadam) i to sa vrlo slabom najavom ili čak bez najave. Put Drobeta Turnu Severin – Targu Jiu – Ramnica Valcea (Dn 67): Od Drobete Turnu Severina sve do Targu Jiu (oko 85km) je loš put, pun rupa i sa čestim radovima uz dosta prašine i kamiona. Ipak, glavni problem Rumunije uopšte (kao i nas, a kao, uostalom, i svake siromašne sredine) je što nema para za posebne magistralne pravce, već oni spajaju i prolaze kroz sela. U ovom slučaju najmanje 80% deonice od T.Severina do Targu Jiu (tih 85km!) je ograničenje 50kmh i ima policije po selima! Nakon toga, sledećih 100-ak km do Ramnice Valceu je nešto bolji put i malo je bolja situacija sa brojem sela kroz koja put prolazi, ali je i dalje jedno 2/3 deonice sa ograničenjem od 50kmh. Sve zajedno – teško smaranje (naročito po vrućini!). Ramnica Valcea – Curtea de Arges: Od Ramnice Valcea se kratko (10-ak km) vozi međunarodnim koridorom E81 (dobar put), a onda lokalnim putem Dn73c do Curtea de Arges. Ovaj put je ok, ima nešto sela, ali nema policije i može da se vozi. Ipak, put ima iznenađenja (iznenadne rupe i loš asfalt), pa umereni oprez. Transfagarasan (Dn7c) Curtea de Arges - Cartisoara: Na prvoj deonici, od Curtea de Arges sve do akumulacije Vidrare (oko 35km), put je korektan. Nakon toga, sledećih 15-ak km (po slobodnoj proceni) put je užasan! Bukvalno duboki krateri i to celom širinom puta. Naravno, prolazi se bez problema, samo lagano. Nakon toga pojavljuje se savršena deonica puta, pa opet loša, pa opet savršena i tako se menja situacija u 2-3 navrata. Ovde treba paziti, jer prelaz od savršene u lošu deonicu ume da ide u temenu krivine, bez bilo kakve najave – pa imajte to na umu. Tako je celom deonicom duž jezera Vidrare. Nakon toga, do vrha (2050 mnv) je korektan put. Na vrhu je tunel. Sa druge strane su čuvene serpentine i ukosnice, a kvalitet puta je korektan. Asfalt je grub, ali je sa nekim brazdama (liče ne one brazde kada se skine gazeći sloj puta). Ja nisam ranije imao iskustva sa takvim putem, pa nisam znao koliko daleko smem da idem u krivinama;). Do nekog umerenog tempa (60-ak kmh) ne kliza... Inače, za peglanje nema previše prilike, jer je (makar vikendom, pa još ako je lepo vreme) gužva zaista velika. Ispod planine, sve do Cartisoare je dobar put. Inače, dalje do Sibiua vozite međunarodnim koridorom E68. Put je savršen, ima i krivina i pegla se za sve pare (bukvalno pun gas). Oprez po selima! Ka jugu je pogled na Fagaras planine koje ste prejahali, pa je ugođaj potpun. Sibiu – Sebes (E68): Međunarodni koridor E68, odličan put. Umereni oprez – ima nekoliko iznenađenja, u smislu skinutog asfalta, nezgodno iza temena brzih krivina. Oprez u selima (policija)! Ukupno 60-ak km. Transalpina (Dn67c) Sebes – Novaci: Cela Transalpina je asfaltirana, svih 125km od Sebesa do mesta Novaci. Izuzetak su samo nekoliko kratkih deonica (jul 2011.) koje su još u radovima. Ima ih, da budemo precizni, tačno 6;) (4 od po oko 500m i 2 od po oko 1km). Ni jedna nije pod usponom, niti je i najmanji problem za preći čak i za najtvrđi sportski motor u najgorim vremenskim uslovima. Fali tu još po neki nezavršeni mostić itd. No, da sumiram - Transalpinu može potpuno opušteno proći bilo koji motor. Sam put je SPEKTAKULARAN, naročito južni deo od akumulacije OASA sve do mesta Novaci. A za sam kraj (ako idete od severa ka jugu), nakon ski mesta Ranca ide 20km fascinantnog puta! Nema iznenađenja, nema gužve, ima i brzih i kratkih krivina, savršen asfalt, pregledan i širok put. Targu Jiu – Baia de Arama – Baile Herculane: Put o kome smo ovde pričali kao mogućoj alternativi Dunavskoj magistrali, kada dolazite/vraćate se u Srbiju. Opravdao je sva očekivanja i nametnuo sa kao ruta kojom će se sigurno voziti! Ceo pravac je dugačak oko 110km. Prvih (ili poslednjuh, u zavisnosti od smera;) 85km od Targu Jiu do 25km ispred Baile Herculane je savršen put. Bar pola je potpuno nov asflalt (star možda par meseci). Prevoj se penje na tik ispod 1000 mnv. Lep pogled, vožnja kroz šumu i prirodu, ne previše sela. Odlična alternativa. Od poslednjih 25km, nekih 10km je jako loš put (duboki krateri, celom širinom puta). Uz jako, jako puno koncentracije i vrludanja možda vozite 40-50kmh;)). Sledećih 7-8 km je umereno loš put, a ostatak je korektna deonica ali vikendom sa puno gužve i parkiranih automobila pored puta (Baile Herculane je banja i ima puno ljudi koji se kupaju na reci Cerni i njenoj akumulaciji, a parkiraju uz put). Inače, očigledno je da će i ova deonica ubrzo biti sređena (građevinske mašine su na trasi). Možda već do sledeće sezone. Do i kroz N.P. Semenik (Dn57b): Još jedan sjajan pravac, od koridora E70 (u blizini Baile Herculane), preko mesta Božovići do Oravite (ili, naravno, u suprotnom smeru;). Put je dugačak oko 100km i svaki metar je apsolutno savršen (završena je od novembra 2010. i poslednja loša deonica, koja je bila dugačka oko 15km). Put vodi kroz polja, pa pored Nere (čije ušće u Dunav kasnije čini granicu sa Srbijom) i kroz šume, pored jezera i preko prevoja se penje na oko 900 mnv i onda poslednjim obroncima Karpata silazi u Oravitu. Prelep, prelep put. Ima krivina, ima atmosfera, jedino čega nema je – saobraćaj! Preporuka, pogotovo što je u danu dostupan iz Beograda (sa povratkom pored Dunava).

Servisne informacije - Tracklog i vertikalni profil putovanja Ukupna ruta dugačka je oko 1450km i bila je podeljena u tri dana. Evo Google Earth tracklog-a, sa vertikalnim profilom putovanja: Dva velika pika na vertikalnom profilu su Transfagarašan i Transalpina (sa svoja tri prevoja). Ostalo su obronci Karpata (vide se 4 takve deonice). Ruta Dan I: Itinerer: Beograd - Novi Sad - Zrenjanin - Vršac - Bela Crkva - Naides (RO granica) - Moldova Veche - dunavska magistrala (RO strana) - Oršova - Drobeta Turn Severin. Ukupno: 440 km. Ruta Dan II: Itinerer: Turn Severin - Brosteni - Targu Jiu - Ramnicu Valcea - Curtea de Arges - TRANSFAGARASAN - Cartisoara - Sibiu. Ukupno: 400km Ruta Dan III: Itinerer: Sibiu - Sebes - Dobra - TRANSALPINA - Novaci - Targu Jiu - Baia de Arama - Baile Herculane - N.P. Semenik - Oravita - Naides - Bela Crkva - Kovin - Pančevo - Beograd. Ukupno: 620+ km (zavisno od varijanti na Transalpini, poneće vas sigurno ) Budući da često potencijalni putnici na mogu lako da lociraju Transfagarašan prevoj i Transalpinu na mapama, izdvojio sam ih posebno: Putni pravac preko prevoja Transfagarašan ima oznaku Dn7c. Računamo da put preko prevoja ide od mesta Curtea de Arges do mesta Cartisoara (ili naravno obrnuto). Transalpina ima putnu oznaku Dn67c i kao kompletna Transalpina računa se deonica od Sebesa do mesta Novaci, iako prava spektakularna Transalpina počinje zaista od jezera Oasa i treba je voziti uvek do Novaka (mnogi pogrešno skrate i od mosta na reci Lotru napuste Transalpinu i to je velika šteta, jer se tako propušta najspektakularniji deo). Ovo gore su lokalne rumunske putne oznake i koristeći njih lako ćete locirati pravce koji su vam potrebni. Oba pravca moguće je proći u oba smere (od juga na sever, kao i od severa na jug). Mišljenja šta je bolje i efektnije su podeljena, pa jedino ostaje da odvezete obe varijante

Tomo, manje-više si u pravu. Ja sam zbog neke druge moto ture koju spremamo, a treba da prodjemo kroz te krajeve, detaljno istražio deltu Dunava. Kratko rečeno - sa rumunske strane samo putevi po obodu, sa ukrajinske ima i malo dublje, ali nema prelaz između Rumunije i Ukrajine, već mora kroz Moldaviju (a za to treba bar tranzitna viza i za SLO i za SRB, i to u ambasadi u Bukureštu). Kao isključivo odredište, za motore, delta Dunava nema previše smisla (po meni). Kao deo puta i jedna od lokacija (meni lično) - ima...

Deo peti - nastavak Ipak, umesto standardne glavne magistrale biram novi, upravo završeni pravac Targu Jiu – Baia de Arama – Baile Herculane. Opet se vraćam na obronke Karpata, doduše tek na oko 1000m visine. No, temperatura je ponovo podnošljiva, a predeli gode oku više nego saobraćajne gužve na magistralnim pravcima u podnožju: Posle deonice izuzetno lošeg puta (vidi Servisne informacije), pristižem u gužvu popularne banje Baile Herculane: Odavde već znam svaku stopu. Opet ćemo okolo, van glavnih puteva, preko Božovića i par srpskih sela u nacionalni park Semenik (dakle, Karpati po poslednji put na ovom putovanju). Putevi su savršeni, a ovu deonicu (moju omiljenu, koja se iz Beograda u kombinaciji sa rumunskom dunavskom magistralom kružno vozi u dnevnom izletu od 500-ak km) ne mogu dovoljno da preporučim. Pogledajte: Ne idemo preko Anine i Rešice (zanimljiv i opet iznenađujuć grad!) kroz predele poput Zlatibora ka Temišvaru, već skrećem levo na jugozapad, preko poslednjih obronaka Karpata ka Oravici. Ulazak u Oravicu i moderna Petromova benzinska stanica za poslednje (ili prvo) tankovanje u Rumuniji (namerno ovo navodim, biće nekome od koristi): I tako, kroz redove vetro-generatora, sa još jednim pogledom preko leđa u obronke Karpata napuštam Rumuniju: Prvi metri majke Srbije kroz more suncokreta i autoportret umornog putnika u vožnji: Deonica Bela Crkva – Kovin, kroz deliblatsku peščaru i poslednja za taj dan, dolazi kao savršeni bonus! Naročito kada je prazna i bez večito prisutnih i opasnih traktora, kao što je bila to veče… Odakle pošao, tu i stigao. Novi Beograd. Dom. Motor je sjajno služio i zaslužio je priznanje, a Violeta je uhvatila trenutak : I na kraju, umesto pozdrava svim putnicima, samo dve rečenice: Krenite put Karpata i Rumunije! Čeka vas celo čudo, spektakularno i oduvek prisutno, da ga otkrijete i da mu se opet vraćate. Slede Servisne informacije (Tracklog, vertikalni profil deonica, podaci o smeštaju i razne druge informacije)…

Deo peti* – Transalpina, obronci Karpata i Semenik, pa tako do kuće! (* - savršen moto dan) Svanuo je savršen moto dan! Vreme, sunčano. Dobro – previše vruće (već oko 10h ujutro bilo je 32C, a u toku dana skala se popela na celih 39 stepeni!). Ali, to me danas i ne dotiče previše. Danas se vozi iznad 2100m nadmorske visine, a gotovo da je polovina puta 1000 metara iznad mora! Dodatno, da bi zabava bila potpuna, itinerer je kao iz snova: Transalpina celom dužinom, pa odmah zatim obronci Karpata iznad Baile (Banje) Herculane odakle se gotovo momentalno prelazi u nacionalni park Semenik (opet obronci Karpata). I za sam kraj, putem Bela Crkva – Kovin vraćam se u Beograd. Od 650 današnjih kilometara, bar 500 kilometara je potpuno spektakularno! Zagrevanje teče međunarodnim koridorom E68, od Sibinja do Sebeša. Put je dobar, ali opterećen: Ubrzo nakon Sebeša hvatam pravac Dn67c ka mestu Novaci. Pravac poznatiji pod imenom Transalpina. Na ovom mestu, moram nešto da kažem o ovom pravcu: Transalpina je potpuni spektakl! Transfagarasan je poznat i upečatljiv. Treba ga videti. Transalpinu treba voziti bar jednom godišnje. Da li sam već spomenuo - Transalpina je potpuni spektakl! Ovako sam pisao jula 2011, neposredno posle povratka sa puta (U temi referentnoj za svakoga ko planira put u Rumuniju - Informacije o Rumuniji): Cela Transalpina je asfaltirana, svih 125km od Sebesa do mesta Novaci. Izuzetak su samo nekoliko kratkih deonica (jul 2011.) koje su još u radovima. Ima ih, da budemo precizni , tačno 6 (četiri od po oko 500m i dve od po oko 1km). Ni jedna nije pod usponom, niti je i najmanji problem za preći čak i za najtvrđi sportski motor u najgorim vremenskim uslovima. Fali tu još po neki nezavršeni mostić itd. No, da sumiram - Transalpinu može potpuno opušteno proći bilo koji motor. Sam put je SPEKTAKULARAN, naročito južni deo od akumulacije OASA sve do mesta Novaci. Prevoj na iznad 2100 mnv (tj. 3 prevoja) je fenomenalan. Pogled, put, atmosfera, sve... A za sam kraj (ako idete od severa ka jugu), nakon ski mesta Ranca ide 20km fascinantnog puta za peglanje života! Nema iznenađenja, nema gužve, ima i brzih i kratkih krivina, savršen asfalt, pregledan i širok put. Put za pomeranje svojih granica! Ipak oprez (ovo sam morao da kažem ), da ne ponese previše... Transfagarasan je ok, ali nekako šminkerski i navikan. Ok – treba videti. Transalpinu treba voziti bar jednom godišnje. Spektakl! Evo kako to izgleda, uz napomenu da fotografije teško mogu da dočaraju ono ushićenje u stomaku i osećaj koji imate kada vozite uživo. Do akumulacije Oasa bilo je nekoliko deonica pod radovima. Verujem da će u sezoni 2012. i ovo biti asfaltirano: Put vodi kroz šumu, sve vreme pored planinskih rečica. Temperatura je već prijatnija: Akumulacija Oasa i pogled po Karpatima: Od jezera na jug, sve do kraja kod mesta Novaci, počinje spektakularan deo Transalpine (odmah oko jezera bila je još poneka deonica u izgradnji): Ako već morate da skraćujete Transalpinu, skratite severni deo od Sebeša do jezera Oasa. Nemojte izbacivati južni deo i naročito nemojte izbacivati prevoje! Već sam visoko, spaktakl sa svakim pređenim kilometrom: Transalpina je, kako sam već rekao, praktično grebenski put. Prostire se vencem planina. Prevoja ima tačno tri! Evo ga prvi, meni spektakularan: Svi staju da fotografišu. Pogledajte visinu na gps-u : Temperatura je 18.5C! U podnožju će me sačekati 39 stepeni . Od kuće smo prešli 1000km: Transalpina vijuga između dva prevoja na oko 2000m nadmorske visine. Sjajno! Najviši prevoj. Sada smo u oblaku, na 2140 metara iznad mora. Sam vrh, zbog klizišta, nije (i verujem da neće ni biti) asfaltiran: Sa ovog prevoja put lagano vodi ka ski centru u planini – mestu Ranca. U mesto se silazi pored samih ski staza, uskim i klizavim serpentinama. No, odmah pošto se prođe kroz gradić počinje moderna magistrala koja vodi sve do podnožja i mesta Novaci. Taj put, od Rance do Novaka, put je zaista za peglanje života! Fotografija sa te deonice nema (sigurno ste već pogodili ), ali evo kako izgleda Ranca: I tako dolazim do kraja pravca Dn67c, spektakularne Transalpine. Sa 18 stepeni u planini, na 39 u podnožju! U prvom trenutku depresivno …

Deo četvrti – Sibinj, evropska prestonica kulture Sibinj (rumunski: Sibiu, nemački: Hermannstadt) je veliki grad u Transilvaniji, veličine otprilike Kragujevca (dakle, negde oko 150.000 stanovnika). O ovom gradu, u trenutku kada sam se našao na njegovom istočnom prilazu, nisam znao baš ništa. Ništa, osim da je u njemu hotel koji sam rezervisao za to veče i da su ga putnici povremeno preporučivali kao dobro mesto za konak. Očekivanja su dakle bila nikakva do minimalna . Hotel koji sam izabrao bio je iznenađujuće solidan i dobro lociran za cenu koju je tražio (detalje o smeštaju videti u Servisnim informacijama na kraju Putopisa). Čak je i motor, na moju molbu prilikom rezervacije, dobio svoje rezervisano mesto u nečemu poput polugaraže sa punom širinom automobila: Centar Sibinja je splet malih, jednosmernih ulica koje se seku pod svim mogućim i nemogućim uglovima i čini ga praktično utvrđeni stari grad ("Gornji grad"), koji se nastavlja na staru zonu ispod brda ("Donji grad"). Drugim rečima – bez dileme ga je najbolje obići peške! U hotelu, na fotokopir mašini, ljubazno rumunsko devojče mi obezbeđuje mapu centra grada i posle spiranja svih slojeva znoja i prašine hitam u šetnju. Da li sam već u nekom od putopisa spominjao koliko volim taj trenutak, neposredno pre nego ćete se upustiti u otkrivanje nekog novog mesta? Taj sekund kada pogledate mapu, udahnete duboko i krenete u proizvoljnom smeru, sve znajući kako ćete na kraju celo mesto istražiti i biti bogtiji za još jedno iskustvo? E da, volim taj trenutak onoliko! Elem, Sibinj je prelep. Sam centar sastoji se od gornjeg i donjeg grada, pri čemu je gornji grad trgovačka pešačka zona i utvrđen je upečatljivom fortifikacijom. Grad je živ. Na ulicama je žamor, kafići i restorani su puni. Sibinj je 2007. godine bio čak i evropska prestonica kulture, što otkrivam po mnogobrojnim znacima na ulici, koji podsećaju na ovaj važan događaj. Pogledajmo (i poslušajmo ) malo atmosferu sa ulica: Kao što rekoh, na ulicama je živo i zanimljivo: Još malo atmosfere iz pešačke zone. Rumunija je daleko napredovala od sivih osamdesetih godina prošlog veka: Grad me je neodoljivo podsetio na Prag. Baš tako, pravi mali Prag: Na kraju dana, što kaže jedan ovdašnji saborac, pivo (ili dva, dodajem ja ) u centru novog grada, sa novim utiscima i iskustvima u glavi, dođe nekako kao zaslužena nagrada: Sibinj je fantastičan i upečatljiv grad. Prilično jeftin za beogradske standarde. Živ, veseo, obojen. Pre svega opušten. Zar je potrebno još nešto pa da ovo mesto okarakterišem kao fantastično: Ako vas put ikada nanase u blizinu, nemojte propustiti da posetite ovo mesto! Bićete, baš kao i ja, oduševljeni… Nastaviće se...

Radi odlično, u smislu da povećava primetno marginu za nekažnjenu grešku. Naročito, kao što reče bmw, pomaže u sprečavanju proklizavanja zadnjeg točka. Meni je samo u decembru bar dva puta pomogao da ne omastim asfalt (ustvari, neki polu-makadam). Može da se isključi, ali (opet se slažem sa bmw-om) zaista ne vidim zašto bi to neko činio... Po meni - za ovu klasu motora i upotrebu (višečasovne, celodnevne, allaround vožnje) ekstra korisna stvar. Jednostavno omogućava opušteniju vožnju (veće uživanje) i pomaže kada neminovno ponekad padne koncentracija (veća sigurnost). Zar je malo ?

Deo treći: Od Severina do Sibinja, preko Transfagarasana Dan počinje dosadnom deonicom do mesta Targu Žiu (rum: Targu Jiu). No, kako i sve što je ružno ima kraj , ubrzo pristižem u pomenuti gradić. Mesto dobija prelaznu ocenu, dovoljno interesatno da se neki sledeći put možda prespava: Ubrzo, u daljini počinju da se naziru prvi obronci Karpata, tj. preciznije Transilvanijskih Alpa. Prizor obećava: Posle nekoliko skretanja i različitog kvaliteta i brzine deonica (za detaljan opis putnih pravaca vidi deo "Servisne informacije – kvalitet puteva" na kraju ovog putopisa) pristiže se u malo mesto Curtea de Arges. Ovaj gradić u podnožju Karpata, varošica više, predstavlja praktično početak uspona na čuveni prevoj Transfagarasan. Ujedno, Curtea de Arges je možda i savršeno mesto za konak, ukoliko želite da prevoj "napadnete" u rano jutro pre nego kolone turista učine to isto. Bez zadržavanja dužeg nego što je potrebno za dolivanje i plaćanje goriva, krećem na uspon. Veoma brzo ulazi se u planine. Ima dosta mesta za kampovanje, kao što je ovo na donjoj fotografiji. Inače, informacija koja će verujem biti važna za kampere među nama, gotovo uvek u blizini je i neka kafana: Put se nastavlja do akumulacije Vidrare (perfektno mesto za predah), od koje i počinje pravi uspon: Uspon do prevoja preko Fagaras planina (odatle i naziv Transfagarasan) počinje nešto lošijim putem. Sam prevoj je na oko 2050m nadmorske visine i čini ga, ustvari, tunel ispod malog jezera. Tunel rumunski putari otvaraju krajem juna meseca. Imajte to u vidu kada planirate svoje putovanje! Ukoliko tunel nije otvoren alternative nema i možete samo nazad u smeru iz koga ste i došli (radi istine ipak treba napomenuti da ponekad tunel bude otvoren i ako zvanično nije otvoren ). No, da ne dužim previše, pokušajmo da fotografijama i ponekim video klipom sa foto aparata dočaramo atmosferu. Česte promene kvaliteta puta i predeli kroz koje se vozi: Uživanje u vožnji, kroz prelepu scenografiju. Početak jugoistočnog prilaza Transfagarasan prevoju: Odmor pored puta i zanimljivo rešena ukrštanja planinskih potočića i puta kojim se vozi: Transilvanijski Alpi – predeli od kojih zastaje dah: Čuvene serpentine Transfagarasana – jugoistočna strana Fagaras planina: Pri vrhu prevoja, na iznad 2000mnv. Sneg u julu i ulaz u pomenuti tunel: Sledeći video klip, snimljen amaterski foto aparatom, na dobar način oslikava veselu i vašarsku atmosferu koju ćete za lepog vremena zateći na Transfagarasanu: Prolazim tunel i izlazim na severnu stranu prevoja. Sa ovoga mesta gledano ka severu, serpentine koje vode u podnožje Fagarasa izgledaju još impresivnije. Slika zaista govori kao hiljadu reči: Evo još malo komentara i utisaka sa "vrha": Inače, kao što komentarišem na snimku, za lepog vremena na Transfagarasanu je toliko velika gužva, da od prave vožnje nema ni pomena. Jednostavno, put je krcat, a na prevoju vlada vašarska atmosfera. Svaka pomisao na agresivniju vožnju jednostavno je deplasirana. Dolazim do jezera na samom vrhu (onog istog ispod koga se prostire više puta pomenuti tunel), u želji da pokažem ovaj jedinstveni spoj lepote i vašara: Pogledajte gužvu na putu (!): To je što je, gužva i vašar. No, u bilo kojim okolnostima silazak niz ovakve serpentine mora da bude doživljaj: Ispod planine, sve do Cartisoare je zanimljiv i dobar put. Dalje do Sibiua vozi se međunarodnim koridorom E68. Put je savršen, ima i krivina i pegla se za sve pare (bukvalno pun gas). Ka jugu je pogled na Fagaras planine koje ste prejahali, pa je ugođaj potpun. I tako, u sumrak dana pristižem u jedno od dva najveća iznenađenja ovog puta – fantastičan grad, pravi biser - Sibinj (rum: Sibiu): Ah, kakav je to grad! - Nastaviće se -

Deo drugi: Najlepše se putuje kad' se putuje sam! Neka putovanja jednostavno su nemoguća u društvu. Malo je vremena na raspolaganju, ambicije velike (u kilometrima ), teško je to uklopiti između više osoba. Kada si sam imaš svoj tempo, sam si sebi mera, kada si umoran staneš, kada si poletan voziš. Sa druge strane, nema druženja, putovanje deliš samo sa svojom maštom i možda samo sa još ponekim sa druge strane roming veze. Mršavo, dabome. Nekada možda to večito bajkersko filosofsko pitanje, sam ili u društvu, ima smisla. Ovoga puta, odgovor je bio jedino moguć: sam! Sve drugo je previše komplikovano. I tako, petak jutro, natankovan motor na benzinskoj stanici na obodu Beograda. Vreme - 8:42h (vidi sat ). Sastanak u Novom Sadu – 9.30h. Valja požuriti… Posle nestrpljivog dana provedenog između rutinskih projekata i žurbe da završim potrebno na pravi način, sve vreme imajući taj putnički neizdrž u oku, na prijatnih 37.5C u punoj opremi, sedam na motor! Ma, neka ne može direktno u Zrenjanin (putari popravljaju magistralni put, a lokalna obilaznica kroz sela u kolapsu na toj "biker-friendly" temperaturi). Važno je da sam krenuo! Vršac, Bela Crkva, Kaluđerovo - k'o dlanom o dlan i evo nas u Rumuniji. Spavanje večeras u Severinu, a do tamo idemo dunavskom magistralom, rumunskom stranom. I svaki put iznova, kada ispred Moldove Noua iz četinarske šume pograničnog nacionalnog parka izbijem na Dunav, pogled učini da zaboravim na parče dosadno lošeg puta od granice, a moćni Dunav razvlači usta u osmeh. Počinje dobar put (jedan od Top-Ten puteva kroz Rumuniju). O ovome sam dosta pisao ranije (zainteresovani čitalac upućuje se na korićenje Search opcije Foruma ), pa na ovom mestu umesto predugih opisa sledećih kilometara - vama fotografije, a meni sećanje na potpuno i kompletno uživanje u vožnji po jednom od najlepših putnih pravaca u okolini… [Golubačka tvrđava, fotografisano sa rumunske strane] [Dunavska lađa u đerdapskoj klisuri] [Pauza pored puta, na jednom od brojnih odmorišta] [Zalazak Sunca nad Dunavom] [Centar Severina (rum: Drobeta Turn Severin)] Pronalazim hotel koji sam onako iz prve, po "I'm feeling lucky" principu, bukirao preko Interneta i otkrivam da nisam pogrešio. Solidan, mali hotel na odličnom mestu. Posle kraćih pregovora, dozvoljavaju mi da uteram motor ravno u letnju baštu hotela, u tom trenutku prepunu ljudi na večernjem izlasku i tako parkiram! Hej, hej – nije loše počelo. Ubrzo se pojavljuju još dva Rumuna na motorima. Presedan je napravljen – parkiraju i oni na isto mesto, a ja dobijam društvo do duboko u noć… Eno ih motori, u bašti hotela sledećeg jutra. Moj je onaj pored pizza peći (prvih 200km sledećeg dana motor mi je "mirisao" na, Rumunima izgleda omiljenu, Capriciossu ): Severin je, u to perfektno sunčano jutro, bio lep i nekako optimističan: Menjam lovu za drugu lovu, sipam gorivo i hitam ka Transilvanijskim Alpima!

Deo prvi: Plan Na raspolaganju tri dana. Tačnije dva i po - u petak imam poslovne obaveze u Novom Sadu i plan je najpre skočiti motorom tamo i onda poslepodne krenuti direktno na put. To je što je… U itinereru nešto ispod 1400 km. Sasvim realno, baš kako volim, takoreći . Donji tekst, dan pred polazak, napisao sam u jednoj ovdašnjoj temi koja se (u seriji sličnih) bavi informacijama o Rumuniji. Dakle, tadašnjim rečima: Evo mog plana za obilazak Transfagarasana, Transalpine i Nacionalnog parka Semenik, uz vožnju po rumunskoj dunavskoj magistrali. Pošto će, koliko vidim, više grupa ovog leta ići na Transfagarasan, možda nekome bude korisno kao još jedno razmišljanje u planiranju. Inače, vožnja staje u jedan vikend (dani na karti obeleženi bojama – prim. aut.). Start je iz NS (moram u petak tamo poslom), ali se lako modifikuje za start iz BG (preko Kovina i Bele Crkve, čak je manja kilometraža). Elem, ruta: Dan I (start popodne): Novi Sad - Zrenjanin - Vršac - Bela Crkva - Naides (RO granica) - Moldova Veche - dunavska magistrala (RO strana) - Oršova - Drobeta Turn Severin. Spavanje u T.Severinu. Ukupno: oko 340km Dan II: Turn Severin - Brosteni - Targu Jiu - Ramnicu Valcea - Curtea de Arges - TRANSFAGARASAN - Cartisoara - Sibiu. Spavanje: Sibinj (Sibiu). Ukupno oko 400km Dan III: Sibiu - Sebes - Dobra - TRANSALPINA - Novaci - Targu Jiu - Baia de Arama - Baile Herculane - N.P. Semenik - Oravita - Naides - Bela Crkva - Kovin - Pančevo - Beograd. Ukupno oko 600+km. Na ovoj ruti ima 4 jako atraktivna puta (obeleženo na karti), pa se nadam da će nekome koristiti. PS: Ja krećem sutra i baš se radujem . Kako sam tada pisao, tako je i bilo...

Uvod: Sezona 2011. za mene je značila puno vožnje, puno novih i manje novih predela, kao i novih i starih "saboraca" (a samim tim i dobrog druženja!). Donela mi je početkom maja meseca i nov motor. Tačno onaj koji sam (već) neko vreme jako želeo i koji je, dodao bih sa distance od nešto preko 20.000km, i opravdao ono što sam očekivao od njega. U ovim zimskim danima motociklitičke apstinencije, kada nemirni duh nema mnogo šta do da se grozničavo priseća zgoda i nezgoda proteklih meseci, te da još groznačavije planira nove avanture (!), iznova se stalno vraćam na dve vožnje. Dve vožnje koje su, sada sa malom ali ipak objektivnom vremenskom distancom mogu reći, obeležile moju prethodnu moto sezonu. Bile su to vožnje kroz Albaniju i Rumuniju. O Albaniji sam na ovom mestu već pisao (Koga zanima šta je i kako bilo tamo može pronaći odgovor u Putopisu: Albanija na dlanu (i ostalo pride) ). Što se Rumunije tiče, u poslednje 3-4 godine odlazio sam tamo iznova i iznova. Bar 10-ak puta motorom. Obožavam Rumuniju i (naravno) naročito Karpate. Blizu su Beograda, putevi su raznih kategorija i podloga, uglavnom odlični i pusti, a vožnje nezaboravne. Dodatno, Rumunija za nas još uvek nije skupa. Sve zajedno dobitna kombinacija, a blizu, iza ćoška takoreći! I tako, u jalovim bajkerskim reminiscencijama (a, kakva reč ) proteklih sunčanih dana, shvatih da sam propustio da opišem svoju julsku posetu Transilvanijskim Alpima i tamošnjim biserima: Transfagarašenu i Transalpini. Ovo prvo je prevoj, jedan od najčuvenijih, drugo je više grebenski put. Oba mesta su preko 2000m nadmorske visine i prepuna su prizora od kojih zastaje dah. Ovom prilikom nemam ambicija da čitaocu prenesem svoj doživljaj puta, ljudi i predela kroz koje sam prolazio, kako to obično (makar) pokušavam da činim . Ovaj putopis nastao je prvenstveno kao želja da kroz reči i fotografije, te nešto malo amaterskih filmova načinjenih jeftinom opremom, prikažem mogućem budućem putniku svu lepotu predela i atmosferu ove čudesne zemlje, koja nam je tu na dohvat ruke! A sve ne bi li se i taj putnik, kada se kockice slože i mogućnosti dozvole, odlučio na sličan put. Jer, ono što ga čeka vredno je i napora i novca! Pa da krenemo onda: Transilvanijski Alpi, Karpati, Semenik i Sibinje! Centralna Rumunija čeka na nas!

Talenat je naš Panda , nema šta... Da se još mnogo vozaš i da još više pišeš... Ti si jedan od onih koje je Bog napravio da pričaju priče! Ostalo je prolazno...

Zaista ima par dobrih postova... Ja mogu možda da dodam kako ne treba učiti početnika : Elem, pre nekih 6 godina odlučimo žena i ja da je kao;) naučim da vozi skuter. Na žalost, tada smo imali Beverly 250 - dakle, visok i težak skuter. Računao sam da neće biti mnogo frke - Violeta odlično vozi bicikl, odličan je vozač auta (u tom trenutku skoro 15-ak godina) i ima iskustva kao suvozač na motoru (neutralna, disciplinovana itd.). I odemo mi na veliki, prazan poligon - računam ako dođemo do osmice to je to. Popne se prvi put, iz prve vozi odlično - kontrola gasa, skreće, ubrzava, koči, sve... I onda krene da staje, nagne malo motor na stranu (kao bicikl) - i TRAS . Ok, ništa zato, dešava se svima - ohrabrim je ja malo. Proba ponovo, opet vozi sve dobro, proba da stane - TRAS na drugu stranu (high side). I tako se naplaši da više nikada nije probala da vozi... Eto, tako sam potpuno upropastio želju kod jednog potencijalnog motocikliste .

Moreee... ti da dovadiš sekirče i da seckaš taj led, pa da ti rade turbine

Prethodna dvojica kolega su potpuno u pravu (Arakis i Crven ban). JA mogu da dodam još svoje iskustvo: posle dosta eksperimentisanja i raznih rešenja, praktično jedino rešenje koje radi 100% dobro je Autocomm sa mikrofonom za pozadinske zvuke. Slušalice se ugrađuju ispod postave kacige (na mojoj C3 kacigi u stiroporskoj školjci postoje otvori za slušalice koje, slučajno ili ne nemam pojma, tačno odgovaraju slušalicama sa Autocomma). Mic za pozadinski šum se takođe velkro trakom zakači negde na zgodno mesto u kacigi. Uređaj radi tako što automatski povećava nivo zvuka u sluškama, kako se povećava pozadinski šum i dodatno filtrira tu pozadinsku buku (kontrfazom i to radi dosta dobro, onako 80% buke skine). NA žalost ima i dva problema: to nije niskobudžetno rešenje (čak je neopravdano skupo), a i mora da se uturi negde na motor. Još veći problem je što nove verzije Autocomm-a su po pravilu BT, a po meni to je jedno 50% manje funkcionalno (problem nenapunjenih baterija BAŠ kada ti treba komunikacija i problem neuparivanja BAŠ kada ti treba komunikacija ). Po meni je možda najbolji odnos uloženo-dobijeno Joškin komunikator (uz prihvatanje ograničenja daje zaista mnogo, za malo para)...

Auuh, rasuli smo se na sve strane k'o klikeri u autobusu Sada videh da ste vi (Popsy i ekipa) bili izgleda na padini bližoj bazenima, a mi u isto vreme ka DIF-u... Rekao bih sa fotki da ste parkirali na parkingu pored bazena, a ne gore ka DIF-u. Nema ni veze... Nakon malo sankanja mi smo prešli na vučak okolo Saletovim kamiončetom (matori ljudi, poludel, i jedno veselo dete), pa zvao Mimi sa ski staze (on je uspeo da stigne tamo ) i preselismo se gore, zbog bolje kafanske infrastrukture ... Nema veze, važno da je svuda bilo veselo! Ima dana, piće se zajedno PS: Dakle, uspeli smo da imamo 15-ak ljudi rasutih u 4 grupe. To mora da je neka vrsta rekorda! Sledeći put (kad nem motora) definitivno ističemo jedan prsluk na neku motku za prepoznavanje...

Hehe, eto nastupamo u više kolona

Desetak nezimljivih

Oko 13.30-14h (tako nešto), prešli smo na Ski-stazu. Tamošnja kafana je bolja, a gužva sa Studiom B završila... Jbg, šteta.

Bravo doktore! Sjajna vožnja i odličan putopis. Kompletno! Pokazuješ mlađima zašto se seda na motor ! Za rutu od mene 10! PS: Al' ti je čisto odelo posle svih ovih godina/kilometara

Ma MIlan kida ove na CS-u Nema dok ćale ne završi posao...