Dan IV – Šumen i Varna Iz Konstance krećem posle dugog jutarnjeg razvlačenja, tek oko podne. Prvobitna ideja bila je da vozim i noćim taj dan u Varni, ali sam brzo tu ideju napustio: Konstanci je Varna preblizu, a sutradan onda do Beograda ostaje 950km. U tom smislu odlučujem da dan završim u Šemenu, gradu od (opet) 100-ak hiljada stanovnika, nekih 100km zapadno od Varne (dakle, u pravom smeru ka Beogradu). Iz Konstance, nekih 15-ak km nakon izlaska na periferiju grada, najpre odlazim do krajnje tačke kanala Dunav-Crno more. Fasciniran sam ovim kanalom i njegovim značajem. Kao što rekoh ranije – ovo je pravo ušće Dunava u more! Sve vreme od grada prostire se luka Konstanca, a mesto gde se serijom prevodnica kanal spaja sa morem, ujedno je i mesto ogromnog lučkog terminala. Do granice sa Bugarskom vozim lokalnom magistralom pored mora, koja povezuje mala rumunska letovališta i vodi ka pograničnom mestu Vama Veche. Mnogo je veselije tako nego glavnim magistralnim pravcem na Negru vodu i potom Gen. Toševo. Potvrdu svog plana dobio sam i od vlasnika pansiona u Konstanci u kome sam bio odseo, kaže da je prelaz kod Vama Veche pust, sasvim suprotno od zakrčenog glavnog magistralnog graničnog prelaza. Brzo i lako ulazim u Bugarsku. Jedino sam vozilo na graničnom prelazu. Ima, doduše, još desetak pešaka koji prelaze i pazare u prekograničnom bugarskom supermarketu, podignutom nepunih 20m iza granične linije . Bugari su izgradili odličnu magistralu od granice do Varne, iako se radi samo o lokalnom putu: Vozim polako, uživam i pomalo istražujem dobra mesta za neka buduća kampovanja. Ima ih na desetine! Na obali, plaži, na slanim jezerima koja se u velikom broju nižu između mora i magistrale. Predeo je doduše vetrovit i to je neki mudar investitor iskoristio za podizanje velike farme vetrogeneratora, koja broji preko 100 stubova po slobodnoj proceni i prostire se desetinama kilometara istočno i zapadno od magistrale. Nekih 10-ak km od periferije Varne svraćam u čuveno bugarsko crnomorsko odmaralište Zlatni pjasci. Lepo mesto, sa sjajnom plažom: Ako ikada dođete u ovo mesto – nemojte mu suditi prebrzo, već sačekajte i dajte mu šansu. Naime, u mesto se ulazi sa zadnje strane i sve to deluje dosta kilavo i uglavnom nikako, sve dok ne siđete na samu plažu i Zlatni pjasci puknu ispred vas. A plaža je zaista fenomenalna i ima dosta luksuznih i sređenih hotela. U centar Varne pristižem već oko 14h: Varna je veliko mesto, preko 350.000 stanovnika, sa haotičnim saobraćajem. Pošto sam se promuvao, klopao, sipao gorivo – shvatih da je još veoma rano i da ću u Šumen stići pre 16h, pa sam odlučio da na brzinu napravim turu lokalnim putićima od Varne, ka Burgasu, pa preko Avrena i Devnje, nazad na auto-put ka Šumenu. Krug od nekih 150-200km FENOMENALNIH lokalnih i pustih, šumskih puteva i putića i zaista tu može da se vozi za sve pare! Elem, kao što rekoh već – Šumen je mesto od 100.000 duša. Lep, ali potpuno mrtav i mračan grad. Sa druge strane bar je jeftin: tri fast-food porcije i pivo su 3 Eur, a ceo apartman od 50kvm (sa hidromasažnom kadom ) u solidnom hotelu Raj je 18 Eur sa doručkom i parkingom za motor. Evo kako izgleda Šumen: Od Šumena do Beograda ima nekih 850km i to sam odvezao u: DAN(u) V – Beograd: Prvih 200km jako, jako hladno, a kada sam oko Plevena izašao iz oblaka i magle, naglo se razvedrilo i temperatura skočila na idealnih 17-18C. Preostalih 650km do Beograda, rutinskih i dosadanih preko Sofije, prošlo je bez problema i brzo. U Beograd sam stigao malo posle 17h. Violeta nije još stigla sa posla … Kako mi deluje, biće ovo poslednje duže putovanje za ovu sezonu – sezonu u kojoj sam se, realno gledano navozao, ali ja bih (uvek) još…

Dan III – Konstanca: Ruse sam napustio tek iza podneva. Odličan (i jeeeftin!) hotel, sa besplatnom upotrebom spa centra i eto… Put do Konstance je lak, znao sam to. Oko 350km, od čega je bar pola (a ispostavilo se i više) auto-put. Jedino je prsten oko Bukurešta malo zeznut. Generalno, Rumuni si jako dobro sredili sve svoje magistralne pravce. Čini mi se da su, uz Sloveniju, Poljsku i Češku, možda i najbolje iskoristili ulazak u EU, makar imajući u vidu svoju početnu poziciju. Danas je, po pitanju infrastrukture, Rumunija zemlja odlično sređenih putnih magistralnih pravaca. Prelazim dakle most preko Dunava, između Bugarske i Rumunije. Kao što rekoh, poslednjih preko 50 godina jedina suva veza između dve ex-socijalističke države. Most je u relativno kilavom stanju, ali dobra vest je da za motore nema mostarine (što ujedno znači da idete i preko reda – dakle, samo gas!). Prelazak mosta i promena novca na rumunskoj strani: Na rumunskoj strani je mesto Giurgiu, grad mnogo manji od Rusa. Prelazeći most razmišljam koliko mnogo će Ruse dobiti od trenutka ulaska Bugarske i Rumunije u šengenski prostor. Najpre, bar 50.000 stanovnika iz Giurgiua upućenih na svakdnevni provod i šoping u Rusama (samo preko mosta, bez granice je to 5min), a ujedno i blizinu jednog velegrada kao što je Bukurešt (70km, opet bez granice ispod 1h vožnje odličnom rumunskom magistralom). Oko Bukurešta postoji 3 saobraćajna prstena. Ja idem spoljnim, "kamionskim" . U Bukureštu sam već bio, haos je na prilazima pa valja obići, a i tako mi je najbolje da gađam auto-put ka Konstanci. Ono što treba reći je da je taj prsten izuzetno naporan i opasan za vožnju motora. Poput našeg Kružnog puta oko Beograda iz najgorih dana! Star, uglačan i klizav asfalt, sa OGROMNIM kolotrazima od sveprisutnih kamiona. U trenucima dok vozim tuda prska i kišica, taman da zamesi svo to ulje i prašinu u super klizavu smesu. No, ipak to ne traje predugo – par desetina kilometara i već ste na auto-putu. Auto put ka Konstanci forsira se jako brzo. Radara nema i do mesta Fetesti, na obali Dunava stiže se zaista brzo. Kod Feteštija je drugi (i jedini) most na donjem toku Dunava. Zapravo, Dunav već tu ulazi u deltu, račva se na dva kraka sa 15km širokom adom između njih. Najpre kod Fetestija pređete jedan krak Dunava, pa vozite rečnom adom, a onda kod pomenutog mesta Černavoda prelazite i drugi krak ove monumentalne reke. Sam most (tj. mostovi!) je fantastičan (naročito prvi deo, kod Feteštija), pravi inženjerski landmark. Od Černevode ka istoku polazi kanal Dunav-Crno more, koji završava kod Konstance. Praktično, severno od Černevode Dunav je već ušao u deltu, nije plovan, pa kanal ustvari predstavlja pravo ušće ove velike reke u Crno more! Dakle, sve je to na nekih 10-15min, tako da odgovorno tvrdim da ćete biti ovom deonicom ushićeni! Inače, mostarina za motore se plaća i iznosi oko 2 Eur. A onda pozitivno iznenađenje za mene. Rumuni su završili istočnu deonicu auto puta, od mosta na Dunavu do prstena oko Konstance, tako da u ovu najveću i najznačajniju rumunsku luku na Crnom moru stižem već oko 15h. Odlično! Konstanca je veliki i značajan grad u svakom smislu. Sa preko 300.000 stanovnika (ipak manja od Varne!) prirodni je centar regiona na rumunskoj strani. Takođe, ovo je vezna luka za kompletan saobraćaj sa Dunava ka istočnim morima! Dakle, možda i najvažnija luka Crnog mora, sa najboljim položajem. Ujedno, na periferiji grada tu je i Mamaja, jedno od 5 najvećih i najlepših letovališta Crnog mora. Konstanca je, dakle, grad važan u svakom pogledu. Luka (stara i nova) prostire se obalom u dužini od preko 20km! Ovo je samo delić: Meni zanimljivo – jedan od svetionika u sred grada: Čak ni stara, socijalistička, arhitektura nije siva i sumurna. Konstanca je veseo grad: Još atmosfere sa ulica: Onda odoh na Mamaju, da izvidim situaciju za neko buduće kampovanje . Mamaja je raj! Parče zemlje, široko ne preko 500-1000m, gde je sa istočne strane more, a sa zapadne veliko jezero! Cela Mamaje načičkana je hotelima, apartmanima i kampovima (dva ODLIČNA kampa!) i predstavlja praktično zonu odmora i zabave. Nešto kao naša Ada Ciganlija, samo mnogo veće i naravno, zbog mora, lepše. Evo kako to izgleda: Ovde se zaneo u slikanje i zamalo nisam omrčio, jer je vetar naneo pesak, a ja nisam video : Za mene najlepša plaža na Mamaji – Puro beach: Eto, tako je to… A najlepše od svega – hotel(čić) u centru Konstance, čuvan motor u dvorištu, sa doručkom – opet u okviru planiranog budžeta od 20 Eur dnevno. Obavezno posetiti! Inače, delta Dunava je na 120km od Konstance i izlet sa vožnjom čamcima od 4h po delti pravi se u danu.

DAN II – Ruse: Iz Vidina polazim oko 10h ujutro. Još u Beogradu odlučio sam da do Rusa vozim isključivo lokalnim putevima. Itinerer je Vidin-Montana-Pleven-Bjala-Ruse. Dan je lep, putevi mali i osrednjeg kvaliteta, ali potpuno prazni: Moguće držati jak tempo. Predeli, makar do Plevena, potpuno su isti kao između Zaječara i Negotina – isto je to područje. Zlatno žuto, uglavnom ravno, Stara planina paralelno sa vama sa južne strane – uživa se u vožnji zaista. I svakako izbegnite sve magistralne pravce (Montana-Sofia i Sofia-Pleven)! Iznenađen sam što gradovi kroz koje prolazim (Montana i Pleven, a kasnije pokazaće se i Ruse i Šumen i naročito Varna) imaju bar po 100.000 stanovnika! Uopšte, Bugarska ima preko 10 gradova većih od 100.000 stanovnika. Da li je to posledica dugog socijalizma, gde praktično nije bilo sela i privatne seoske zemlje već su ljudi gravitirali gradovima, ili je nešto drugo u pitanju - ne znam. Tek, za nas je sve to dosta zanimljivo, mislim to odsustvo većeg broja sela na putu i prisustvo puno, za naše prilike, velikih gradova. Elem, Ruse je jedan od tih velikih gradova. Velika luka na Dunavu i grad od koga se pruža jedini most između Bugarske i Rumunije, koji je poslednjih preko 50 godina i jedina "suva" veza između ove dve zemlje. Naravno, preći taj most, a kasnije i jedini most preko Dunava u Rumuniji, bio je jedan od ciljeva ovog putovanja! Dakle, Ruse su lep grad. Malo življi uveče od Vidina, no za nas i dalje "mrtav". I dalje jako jeftin (večera u restoranu u centru grada: svinjski medaljoni sa pečurkama, šopska salata i pivo – 750 din), sa odličnim i jako jeftinim hotelima! Evo atmosfere:

Dan I - Vidin: U Bugarsku idem preko Zaječara, ulazak na Vršku Čuku. Tako je najbliže do Vidina. Put od Paraćina do Zaječara u finalnoj je fazi rekonstrukcije i već je odličan za vožnju. Do sledeće sezone, biće to sasvim lep pravac za motore (naročito sportske i sport-touring). Iznad Zaječara, par kilometara pre Vrške Čuke i bugarske granice, pravim prvu pauzu. Lep dan: Ubrzo ulazim u Bugarsku: Do Vidina stižem u ranim popodnevnim satima, nakon jedva nešto iznad 3h vožnje od Beograda. Vidin je mali grad (nešto ispod 50.000 stanovnika), ali važan saobraćajni čvor na Dunavu. Trenutno trajekt povezuje putni koridor sa Rumunijom, a upravo se završava (ustvari, već je i završen) most koji će povezati Rumuniju i Bugarsku i od koga naši putari dosta zaziru, budući da će taj pravac predstavljati alternativu našem koridoru 10. Po mojoj proceni ta opasnost nije neposredna, budući da ni Bugari, ni Rumuni nisu završili auto-put do i od mosta. Tj. makar ne do trenutka ulaska obe zemlje u Šengen. A tada će, na našu žalost, nepostojanje graničnih kontrola i rampi za putarinu od Austrije do Turske naš koridor 10 nepovratno učiniti vremenski neisplativim. Bilo kako bilo, evo kako izgleda Vidin. Sasvim solidan gradić, mada potpuno pust noću : Zanimljivo da je celoj u Bugarskoj srpski roštilj JAKO popularan (a Bogami i u Rumuniji), pa tako i u Vidinu reklamiraju roštilj pridevom "srpski": Porcija od 350gr ćevapa, dve salate, hleb i pivo – ukupno 3 Eur u centru grada !

Hit the Road I - appendix , tj. nekako je tematski ovom putovanju mesto u ovoj temi: Prošle nedelje, sa poslednjim lepim danima (makar ako slušate vremensku prognozu i zanima vas da na istu obraćate pažnju), vuklo me je ono pusto u nama da malo duže vozim motor . Uostalom, prošlo je bilo već tri nedelje nakon povratka sa HtR ekspedicije . Preuredim obaveze, ostalo je i nešto nepotrošenih, a unapred planiranih i prežaljenih para – i tu vam ja odlučim da skočim na poslednji neprovezen deo crnomorske obale. Drugim rečima, na rumunsku obalu oko Konstance, a potom da se spustim obalom do Varne u Bugarskoj. Odlučim i da sprovedem mali eksperiment – da li je moguće u tim krajevima spavati u čvrstom smeštaju, klopati i voziti u proseku 450-500km dnevno, a sve ukupno za 50Eur po danu (pokazeće se da je moguće sa lakoćom!). Na brzinu planirana ruta bila je ovakva (a kako planirano, tako i realizovano): Dakle, ideja je bila da posetim najpre Vidin i Ruse, bugarske gradove na donjem toku Dunava, a onda pređem u Rumuniju i odvezem do Konstance, odakle ću se Crnim Morem spustiti do Varne, pa nazad kući kroz Bugarsku. Nešto oko 2200-2300 km, na raspolaganju 4 noćenja i 5 dana vožnje…

Lepo, lepo... sve tri destinacije me zanimaju.

Glasao za Švarcvald. Najbliže+možemo da otprašimo i Alpe u odlasku i povratku. Valja to svake godine . Termin - što pre, zbog priprema za HtR II. Vidimo se!

Jednostavno ne znaš o čemu pričaš. Se velikom upornošću iznosiš netačne tvrdnje, verovatno iz čiste sujete. Nadam se zaista iskreno da nećeš na teži način shvatiti koliko grešiš i kako ti MIkulanac lepo reče - menjaj to dok je vreme.

Bravo za sve i čestitke na tome što si pronašao kompatibilnu dušu, a umeo to da prepoznaš!

Jbg, ne znam kako. Prosto puklo, valjda od vibracija. Oba puta oni što se lepe, gornji deo na koji se šrafi sama kamera. Prvi put kameru zadržao kabl za audio (koji sam doveo sa komubnikacije zbog blebetanja u snimak ), a drugi put mi se skotrljala u krilo, bila na tanku...

Nego šta nego može - meni su na poslednjem putu (Jermenija-Gruzija) pukla 2 nosača za GoPro!!! Sreća, oba puta sletela kamera u krilo, jednom u stajanju (prednost motora sa uspravnim sedenjem ). Do kada rade Zalužani? Ja sam vrlo rad za jedan vikend tamo...

Radi istine: Nije tačno da u Raduloviću nisu mogli da urade balansiranje zadnjeg BMW točka (rade to rutinski, kao što je Đunta objasnio i ja sam već 2 puta radio to kod njih). Nisu mogli da odrade balansiranje u BEogumi, a kada smo već sa NBGD morali da dolazimo do pančevca, računao sam da je bolje da pare ostavimo drugarima nego da nosimo Raduloviću. Inače, za Deltu je Đunta u pravu - ne balansiraju rođene BMW točkove . PS: nemam primedbe na balansiranje na oba mesta i cena je ista...

@Alien Sa velikim samopouzadanjem propovedaš netačne stvari. Ostavi bar mrvicu sumnje u to što pričaš, bar dok ne sastaviš koju destinu hiljada km na putu. Sasvim kratko ću pokušati da objasnim: 1) Vožnja uz desnu ivicu puta u krivini je OPASNA. Ne možeš da reaguješ na prepreke (odroni, mrtve životinje, parkirana i spora vozila iza temena krivine...), jer ih kasno vidiš i nemaš kada da ispraviš motor ako kočiš (a intenzitet dozvoljenog, tj. bezbednog, kočenja/gasa u nagibu je obrnuto proporcinalan nagibu motora). A NAJVAŽNIJE: potpuno gubiš vreme reakcije za krivine za duplim (iznenadnim) temenom i tako dramatično povećavaš šansu od ispravljanja krivine i fiksacije pogledom prepreke/ivice puta. Ovo je mnogo, mnogo češća opasnost nego širok ulaz u krivinu vozila iz suprotnog smera (gde se svoja putanja rutinski i lako koriguje za svakoga ko vlada tehnikom vožnje i vozi brzinom u svojoj zoni komfora). Objasnio je već Mile. 2) Lupio si i ostao živ u rečenici "gledajuci razne skole sportske voznje u kojima se cak razmatra i izmestanje iz sedista na pola zadnjice". Izmeštanje zadnjice sa sedišta (ka unutra, tj. ka krivini) pomera centar mase vozača i motora ka temenu krivine i time za istu brzinu krivinu prolaziš sa manjim nagibom motora. Manji nagib znači veću površinu gume u kontaktu sa podlogom, a to znači manju verovatnuću proklizavanja prednjeg točka, verovatno najčešćeg uzroka pada u krivini. Iz istog razloga je važno imati putanju kroz krivinu tako da što ranije počneš da daješ gas, kako bi težinu preneo na zadnji točak. Upravo tvoj način vožnje koji si u nekoj od poruka naveo (bacaš motor od sebe) je nebezbedan, jer nepotrebno povećavaš nagib motora u krivini. Pošto vidim da voziš ST (sve samo ne lagan i agilan motor), ne radi se tu o SM tehnici vožnje, nego prosto još nisi naučio da voziš motor . Videćeš, doći će sa praksom samo... 3) California superbike school (i slične škole) VEZE NEMAJU sa sportskom vožnjom. Upravo se radi o školama bezbedne vožnje na putu, a staza se koristi zato što je bezbedna za obuku. Molim te nemoj dalje da izlažeš netačne savete sa pozicije autoriteta. Jedno je sa motorima sigurno: nikada, ali nikada nemoj da budeš previše samouveren i uvek sumnjaj u svoje znanje i veštinu. I najvažnije: motor je kao i svaka druga fizička aktivnost - teorija pomaže do nekog nivoa, ali je daleko najvažnika vežba, vežba, vežba i vežba!

Već su momci odgovorili, ali zbog mladih motociklista važno je reći da je ovaj citiran rezon odozgo pogrešan. Kasni ili rani ulazak u krivinu ne postoji kao dilema. najbolji ulazak u krivinu je onaj koji ti omogućava da: a) Što pre vidiš saobraćaj iz suprotnog smera b) Što pre počneš da daješ gas i tako preneseš težinu na zadnji točak U većini slučajeva je a i b ispunjeno onim što je ovde nazvano "kasni ulazak u krivinu", i za levu i za desnu bez razlike, tj. ova citirana tehnika je potpuno pogrešna. Naravno, pričamo o vožnji na putu. Evo ga jedan odličan Pandin post, da ne crtam sada: http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/65954-californication/page__view__findpost__p__1083134 Radi se o verovatno najrelevatnijoj svetkos školi vožnje i početnicima snažno preporučujem da pročitaju celu temu, jer će dobiti neke informacije, a onda samo vežba, vežba, vežba, kilometri, kilometri, kilometri i kada god može: staza, staza, staza, staza, staza... PS: ilustracije na gornjem linku važe i za put, samo zamislite da se radi o vašoj traci i to je to. Drugim rečima, ne vozi se nikada na liniji (a suprotna traka zamislite da ne postoji), ali se vozi za širok ulazak u krivinu.

Pošto mnogo dobro znam taj motor, veruj na reč: servis urađen zajedno sa mojim motorom pre 2k (znači miran si još 4k), gume imaju bar još 6-7k (za normalnu zamenu, u srbiji to se tera i duže), pločice imaju još 2-3k, ali ti sale daje nove, pa si i tu pokriven! Sve ostalo više nego ok. Ja NIKADA ne garantujem za motore, ali ovaj je zaista najbolji strom u ponudi (pogledajte samo opremu koja ide uz motor, tu nema baš ništa da se doda) Prosto čovek prodaje, jer ide na veće...

Tako je kolega bmw. Namenski alarmi troše u stand-by modu mikro ampere. Inače, veliki potrošač je risiver za daljinsku komandu, pa nije loše stavljati alarm koji posle nekog vremena to obara i deaktivira se ključem. Ima i takvih aftermarket. Da ne ostane bez saveta za postavljača teme - zaboravi posebne baterije, to prosto neće funkcionisati (zbog malog kapac i nemogućnosti punjenja u vožnji)

Ma naziv je verujem samo marketing. Mislim da se pre radi o nasledniku GS-a...

Milane, ajde prevedi nam i prepričaj malo članak!

Ako bude sve po planu, zdravlja i sredstava - naravno. Realno će putopis biti negde na zimu. Ono malo vremena što sada ostaje koristi se da se (opet) vozi motor . Doduše, potrudićemo se da ubacimo još neki zanimljiv materijal, kako budemo obrađivali...

Kao prvo - srećno vam bilo oboma - 39 godina, eheej - ozbiljna stvar! Kao drugo, tačn o znam gde si u Aranđelovcu skrenuo... klasična greška iznad grada . Mislim, saznao sam prvi put na isti način kao i ti , posle me zanimalo gde ti putićei sve vode... I kao treće - dosta je bilo odmora, neće putpois sam da se napiše

Ti Mile imaš ohoho vina da probaš kad opet naiđeš u ove krajeve . Znači, nemoj da sam čuo da si bio, a da se nisi javio... Ps: Žarićevo vino je odlična kupaža caberne sovinjona, merloa i, ako se ne varam ovako iz glave, domaćeg prokupca. Odlično vino.

ima ... isti kao do sad , na GS-u Šteta... dobro bi došlo još jedno 3-5l. Možda bi diglo težino spremnog motora za 5-7kg, ali bi to bio dobar kompromis.

Ima li podatka koliko je velik rezervoar?

Imaš na ebay-u eksterni punjač i 2 dodatne baterije za 20-ak eur. Za slikanje bilo koje celodnevne vožnje, čak i u 1-button modu, trebaju min 2-3 baterije.

Aaah, ovo sa deblima je Turska, na oko 2100m, pred prevoj od 2550mnv i 20km pred gruzijsku granicu, minut pre nego smo na istim tim deblima zaspali... Opio nas vszduh