Juzna i istocna Srbija, offroad touring

[doktor 4607 Napisano Septembar 13, 2012]

Meni nesto ne ide otvaranje ovih logova u Google Earth-u...daj neko uputstvo.

 

Edit: otvorio sam iz Map Source-a...jel moze direktno u GE?

[Ceperko 192 Napisano Septembar 13, 2012]

Gligo, covece...uuffff...no dobro...hvala za ove prelepe Kopaonicke slicice, sve su mi poznate. Zavrsio si na policijskom punktu, na Mramoru, a do njega... fala bogu nisi a mogao si da nagazis ...nazalost i danas strada covek.

alal vera za sve!!!!

[Madiv 101 Napisano Septembar 13, 2012]

Prosto me negde malo duša zaboli kad vidim ove slike oborenog motora, meni opet to sto scout (130, bez centralne linije) pleše i ne smeta toliko, bitno mi je da je prednji kraj stabilan, visok sam pa ako krene nešto da divlja uvek mogu nogama da se pomognem.

 

Ponoviću, uzeo sam scout nazad jer navodno duže traje od TKC80, kajem se, al šta je tu je .

 

Što se Ponora tiče, nemam logove , ali prosto je, nakon što sam prošao dojkince, nekih 3km od planinarskog doma-karaule, ima put kreće desno u brdo, tim putem sam išao na ponor..

 

Odličan putopis, samo nastavi.

[VladaSD 2364 Napisano Septembar 13, 2012]

Gligo, svaka čast, putopis je prva liga...konačno jedan off road putopis.

 

Jedva čekam nastavak.

[srle kš 20 Napisano Septembar 13, 2012]

Svaka čast za vaki off...

Samo,što ide sam,čovek sam nije ni za kafanu?

[*zeka* 1177 Napisano Septembar 13, 2012]

Bravo majstore..

Vidim po Gocu si se bas izlutao,ali ipak dosao do cilja.

[Gliga 3770 Napisano Septembar 13, 2012]

Meni nesto ne ide otvaranje ovih logova u Google Earth-u...daj neko uputstvo.

 

Edit: otvorio sam iz Map Source-a...jel moze direktno u GE?

 

Snimis fajl na komp, otvoris GE pa na open file, moraces dole desno da izaberes "all files". Kada izaberes fajl otvorice se prozor gde mozes stiklirati neke 3 stvari, gornja i donja treba da budu otkacene i to je to.

 

 

@Djordjino:

Ako je verovati slikama i njihovim naslovima na Google Earthu nisam se spustio niz Duboku. U pitanju je neka dalja zica, najsevernija na tom grebenu. Ne poznajem Kopaonik pa samim tim ne znam ni nazive. Iskreno, spust je prilicno opusten, nije uopste strmo. Bez problema bi se izaslo i uzbrdo. Zaglavljivanja su posledica moje neodlucnosti i nedovoljne hrabrosti u tom trenutku. Sa malo gasa se to predje bez problema.

 

 

@Ceperko:

Ne vidim nista narocito sporno u putu kojim sam prosao? Sve je to okolina skijalista a dole prema Mramoru je normalan put koji se redovno koristi. Nisam zalazio na juznu stranu

 

@Madiv:

Isli smo istim putem gore. Koliko se secam ti si spominjao da tu vec nisi bio zadovoljan gumom a meni je put delovao prilicno normalno. Ja sam se od Ponora spustio direktno u Dojkince, pomislio sam da si isao tuda i za to bih ti skinuo kapu jer je put prilicno... Neput. Svi padovi na ovoj turi, sem 4 (lepo rekoh u najavi da sam se posteno ispadao ), su bili posledica klizanja prednjeg tocka. Vecina iz potpuno idiotskih razloga, zveranje po okolinii, nedostatak paznje i slicne gluposti. Jednom mi je zadnji u krivini odskocio od kamena, dva puta sam se prevrnuo na uzbrdici jer sam lose odreagovao i jednom sam se prevrnuo u krivini jer sam se nesto premisljao oko putanje, previse usporio a noga iskliznula kada sam je spustio. Eh, ostalih 4-5 su zbog prednjeg tocka Novi rekord je tri pada u jednom danu, zelim da nikada ne dodjem u situaciju da ga oborim.

 

@*zeka*:

Po Gocu me bilo na sve strane. Na kraju nisam uspeo da nadjem put koji me je interesovao, ovo sto sam izvezao je bila alternativa smisljena na licu mesta. Na ovom linku je prikacena planirana ruta, lako se mogu videti brojna odstupanja.

 

http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/83771-bosna-crna-gora-srbija-off-road/page__view__findpost__p__1361738

 

 

@Svi ostali:

Hvala na pozitivnim komentarima Nastavak sutra.

[doktor 4607 Napisano Septembar 14, 2012]

Sto se tice putanje na Kopu:

Masinac pa preko Pajinog Presla na put koji spaja crvenu Duboku sa Karaman Grebenom, pa putem do pocetka Knezevskih bara, niz stazu pa od dna staze putem koji silazi na Duboku (kod zice crne duboke) i dalje niz stazu do zice Krcmar pa dalje niz put.

 

Sto se Goca tice:

ono mesto gde si se vratio jer nisi mogao da sidjes...pre 2-3 godine se obrusio deo puta pa je neprohodno. Inace put na koji se tu izlazi spaja Kamenicu (od Kraljeva) preko Sokolje do Banjske strane i ukljucuje se na put kojim si isao par stotina metara pre izlaska na asfalt kod jezera Seliste.

[fibra 345 Napisano Septembar 14, 2012]

Moj omiljeni putopisac na forumu. Pravo je uzivanje citati te.

[Ceperko 192 Napisano Septembar 14, 2012]

Bezbednosti radi (ostaci bombardovanja), juzna strana Pancicevog vrha je sigurnija. Za enduro voznju daleko preglednija. Naselje je tu ako treba. Za konak, vršna kuca vikend naselja je kolege DJordjina. Tokom leta u njoj uvek nekog ima, siguran sam da bi svaki bajker bio drag gost. Polozaj te kuce i vidik od nje... "Kopaonik je vidikovac Balkana"

moj

[Djordjino 254 Napisano Septembar 14, 2012]

Bezbednosti radi (ostaci bombardovanja), juzna strana Pancicevog vrha je sigurnija. Za enduro voznju daleko preglednija. Naselje je tu ako treba. Za konak, vrsna kuca vikend naselja je kolege DJordjina. Tokom leta u njoj uvek nekog ima, siguran sam da bi svaki bajker bio drag gost. Polozaj te kuce i vidik od nje... "Kopaonik je vidikovac Balkana"

moj

 

Naravno kolega,bajkeri su uvek dragi gosti,da sam znao da kolega prolazi nasim krajem naravno da bi bilo drugacije ali sta je tu je.A sto se tice tih puteva po Kopaoniku i okolini mislim da niko ne poznaje bolje od kolege Ceperka,Gligo cekamo nastavak i ubuduce da se javis da se upoznamo i pokazemo nas kraj

[Gliga 3770 Napisano Septembar 14, 2012]

Treci dan, 3.9.

Budjenje, kraci obilazak okoline, pakovanje stvari. Nema zadrzavanja pa sve biva gotovo dosta brzo iako ne zurim.

 

 

 

 

 

Asfaltom moram da predjem izmedju 5 i 10 metara, toliko ima do puta koji se na suprotnoj strani odvaja u brdo. Put je skroz dobar, neka kombinacija zemlje i kamena. Vodi preko brezuljaka, malo kroz sume malo preko livada. Iza mene ostaje Kopaonik. Rano jutarnje (9 je meni rano ) sunce pravi dobru atmosferu pa cesto zastajkujem.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ovo ne deluje kao zanimljiv problem

Na izvoru srecem dva matorca, sa njihovih 70+ godina vrlo su vitalni i zivahni. Izvor blize njihovim kucama je, zamislite cuda, presusio pa ovde toce vodu u burad i motokultivatorom voze dalje. Prijatni ljudi... Kao sto vec napisah, put je sasvim dobrog kvaliteta. Izuzetak je par kracih deonica koje su izrovane kolotrazima. Tako je to napravljeno da je najnormalniji prolaz uz samu desnu ivicu puta, odmah iznad strme padine. Taman da odrzi paznju na nivou.

 

 

 

 

Nailazim na sljivik, grane se savijaju od silnih plodova. Posto nisam doruckovao smatram da je sjajna ideja napraviti pauzu, ako nesto slucajno pojedem nece mi skoditi. Da ne bih bio stoka kupim plodove koji su otpali na zemlju, prva sljiva je apsolutno savrsena. Najlepsa i najukusnija koju sam ikada jeo. Nijedna sledeca nije bila jestiva Ipak sam stoka, berem jednu sa drveta al' one na zalost jos nisu zrele. Ipak, i takva je slatka. Praznog stomaka nastavljam dalje

 

 

 

 

 

Sat i petn'es, dva'es minuta za prvih 10 kilometara, ovo obecava. Planirano je 220km ukupno. Izlazim na asfalt koji vodi prema Kursumliji, put je savrsen i saobracaja nema. "Odlicno, taman cu nadoknaditi vreme." Aha... Par kilometara kasnije put prestaje da bude savrsen. Verovatno prelazak iz jedne opstine u drugu, promena nadleznosti. Sam asfalt je i dalje skroz dobar ali se put ne odrzava, nema zignalizacije, rastinje pocinje da ga guta, ima vise klizista i odrona. Par kilometara toga i asfalt prestaje. Ok, i na makadamu moze solidno da se vozi.

 

 

 

 

Onda krajem oka kroz zbunje vidim branu. Bi mi cudno postojanje visokih objekata sa suve strane. Lampica: "brana je nedovrsena, ovo je strana gde ce biti jezero." Vracam se nazad do puta koji vodi na dno buduceg jezera, cekam da naidjem na cuvara koji ce me oterati. Stizem u samo podnozje brane, nigde nikoga... Milina, toliko od nadoknade vremena I inace su mi zanimljivi tako veliki objekti. Prilika da ih izbliza zagledam u fazi izgradnje je prosto neverovatna (profi deformacija, buduci gradj. inzenjer). Cak je bilo moguce uci u tunel koji ce sluziti za praznjenje jezera-ogromna cev kroz podnozje brane. Ipak, nemam svetlo pa odustajem od ideje.

 

 

 

 

 

 

 

 

Povratak serijala "Noge nad ivicom". U ovoj turi prosto nije bilo povoljnih mesta za ovakve fotke

 

 

 

Vracam se na glavni put, dolazim do vrha brane a tamo opet nema ni traga od cuvara. Odlicna prilika za setnju. Pogledom na nizvodnu stranu se vec moze naslutiti zasto nema cuvara ni radnika: radnicke barake su napustene, gomila kamiona i drugih teskih masina rdja u delovima. Ovo se pravilo u neka davna vremena...

 

 

"Jos kada bih mogao da pridjem do napustenih masina, 'de bi mi bio kraj..." Nastavljam dalje, put opet vodi prema podnozju. Dole neki covek stoji pored puta, zaustavlja me.

 

-"Jes' ti malopre bio na brani?"

-"Da, sto?

-"Uh, dobro je. Ima ovde puno lopova. Ti si iz daleka, sigurno nisi dosao da krades"

-"Mogu da udjem i slikam masine?"

-"Naravno"

 

 

 

 

Slavko je cuvar, nije mi jasno sta to jos ima da se cuva jer je sve propalo do nivoa starog gvozdja. Tu bude po 15 dana. Druga stvar koju mi je rekao je kako je nedavno zatekao par u kolima u nedolicnom ponasanju. Treca, cetvrta i svaka naredna je bila o tome kako i on voli takvo nedolicno ponasanje Obilazim, fotkam (slike nisu ni blizu onome sto sam zeleo da dobijem al' ajde), jos malo sedim sa Slavkom i vreme je da produzim dalje. Ode jos sat ipo a pregurah skoro 60km.

 

 

 

 

Ako neko ima Kamatsu damper a slucajno je zagubio tablicu redovnog odrzavanja i podmazivanja

 

 

 

 

 

 

Blizu brane ponovo pocinje asfalt ali i njega napustam. Odvajam se na odlican makadamski put koji vodi prema selu Igriste. Malo nadahnutija voznja, nema stajanja. U samo selo nisam svracao ali kasnije sam saznao da je to bila greska. Igriste je locirano blizu ivice nekog platoa sa kog se pruza odlican pogled na sve strane.

 

 

 

 

 

 

 

Od Igrista do Mirnice se ide zapustenim i slabo koriscenim putem kroz sumu. Vododerine, kolotrazi, zbunje koje ga ponovo osvaja. Uteha je u svezim tragovima traktora, put je prohodan. "Ovo je sjajan teren da opet padnem ali necu." Aha... Prasina i bocni nagib su se postarali za izvrtanje br. dva. Ovaj put bez posledica, jedva sam se i kretao. Motor podizem bez teskoca-bas je super kada tako padne na sredinu puta pa ostane mesto za tockove

 

 

 

 

 

 

Posle Mirnice put je opet dobar makadamski. Krajem oka primecujem zbunje kupina uz put, sve se crni. Vreme je za jos jednu pauzu. Nazalost velika vecina plodova je skroz sparusena, iako zrele nisu za jelo. Opet ostajem praznog stomaka

 

 

 

 

Silazim prema Kursumliji i iznenadjujem se gomili smeca pored puta. Sekund kasnije vise me je iznenadila cinjenica da sam se zacudio smecu. Malo premotam film i shvatim da na celom putu nisam video prakticno nijedan otpadak uz put, ovde je to bila skoro deponija. Izlazim na asfaltni put koji svakim metrom izgleda sve napusteniji. Prolazim ostatke nekadasnje rampe ali se ne obazirem i idem dalje. Tri krivine kasnije i nema dalje, ograda preko celog puta, nove table i znakovi zabrane pristupa. Nalevo krug.

 

 

 

 

 

U Kursumliju ne svracam, produzavam prema Kursumlijskoj Banji. Kao da sam birao, na put prema Banji izlazim upravo na mestu gde asfalt prestaje. A tamo tuga... Napusten hotel, sve propada, sve se raspada. Nisam cak ni imao volje da slikam kako treba.

 

 

 

 

 

 

Promaklo mi je skretanje koje sam trebao da iskoristim, nastavljam dalje "glavnim" putem. Dok sam primetio da sam produzio vec sam i smetnuo sa uma da je postojalo normalno odvajanje. Umesto toga vracam se do nekog traktorskog puta, vodi maltene ravno uz brdo, podloga najvise lici na klikere. U jednom trenutku stajem, iako nije strmo jedva uspevam ponovo krenuti. Brzo izbijam na normalan sumski. Preko Ravnog Sorta izlazim u blizinu Race.

 

 

 

 

Par kilometara odlicnog glavnog puta, odvajanje prema Kupinovu i Djavoljoj Varosi. Djavolja Varos... Prvi put sam ovde. Puno sam citao, gledao mnogo slika al' nista od toga se ne moze pribliziti stvarnosti. Kompleks je lepo sredjen, staze, klupe, table sa obavestenjima, stepenista i vidikovci kod samih figura. Sve je na visokom nivou. Prepustam vas slikama, besmisleno je da ja tu nesto pricam i pisem.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Mlade figure, tek u procesu nastajanja

 

 

 

 

Panorama je od 25 fotografija, ocigledno sa jako puno preklapanja. Ovo je cela Djavolja Varos sa gornjeg vidikovca.

 

Posle obilaska krecem dalje, makadamskim putem koji krece odmah sa parkinga. Lep i u dobrom stanju, opusten za voznju izuzev jedne krace deonice.

 

 

 

 

Od Gajtanskih Vrata ponovo sam na asfaltu, kako ce se ispostaviti do kraja dana. Lece, Gazdare, Lebane, Leskovac. Put je uglavnom loseg kvaliteta sto se tice podloge ali je zato konfiguracija odlicna. Sa endurom je pravo uzivanje za voznju.

 

 

 

U Lebanu tocim gorivo. "When in Rome do as the Romans do". Prevedeno na moju trenutnu situaciju: "budala si ako u Leskovcu ne pojedes leskovacku pljesku". Ne volim da budem budala a uz to sam i prilicno gladan, jos uvek nisam jeo tog dana. Zabadam u prvu rostiljnicu ispred koje je bilo musterija (stara narodna mudrost, gde je guzva tu je i verovatno dobra klopa). Pljeska je od 200g, socna i mesnata, 130din!!! O ukusu samo ovoliko: mislim da vise necu jesti "leskovacki" rostilj u Novom Sadu. Nema to veze sa pravim leskovackim...

 

 

 

Posto je vec bilo kasno izbacujem planirani off preko Kukavice do Vladicinog Hana. Ostaje mi alternativa Grdelickom klisurom, jednom kada uspem da izadjem iz Leskovca. U samom gradu nema apsolutno nikakvog traga putokazima. Prvi pokusaj me odvodi pogresnim putem na jug do Donje Jajine. Znam da i odatle mogu prepreciti do "autoputa" (to je bila planirana ruta, svracanje u Leskovac nije bilo predvidjeno) ali isto tako znam da i tu ima nesto off-a a za to vise nisam bio raspolozen. Nazad u Leskovac, par raskrsnica, semafora a onda se setim jedne genijalne stvari: moguce je pitati ljude za pravac Bio sam na dobrom putu.

 

 

'bes putopis ako nemas sliku svoje senke u pokretu.

 

Put prema Vladicinom Hanu je odlican. Brze krivine i dobar asfalt. Nazalost malo je opterecen saobracajem, u odnosu na ono sto sam vozio zadnja 2-3 dana. Veci deo vozim iza nekih kola, ide suvise sporo da bih uzivao u voznji a opet dovoljno brzo da nema nekog smisla prestizati ga. Vladicin Han prolazim bez zadrzavanja, ovo malo sto sam video mi se nije svidelo. Ostaje mi da u Surdulici kupim klopu za veceru/dorucak. Priblizavam se Surdulici, sa okolnih brda dize se dim pozara, cak i avion ucestvuje u gasenju. Prolazim bez zadrzavanja (ups ), ono sto sam video takodje mi se nije svidelo.

 

 

 

A onda posle Surdulice apsolutno savrsenstvo prema Vlasinskom jezeru. Put kao iz neke moto bajke. Sumrak je, sunce je vec ispod horizonta. Posle par krivina potpuna nirvana, jedinstvo coveka i masine. Sve se uklopilo. Vozim kako nikada ranije vozio nisam, nosen krilima vetra (to je puno bolje nego nosen krilima andjela prim.aut. ). Krivine brze, krivine spore, saobracaja nema, pravaca skoro da nema... Kakva zavrsnica dana! Sa porastom visine temperatura osetno i ubrzano opada. Ne pada mi na pamet da prekidam uzivanje, ionako stajem za xy minuta. Na vrhu skrecem desno, imam jos par kilometara do mesta gde sam planirao kampovati. I taj put je odlican za voznju, samo sto su krivine blaze tj brze i pogodnije su za jace masine.

 

Prolazim kroz selo (u planiranju mislio da je vikend naselje), put je opet zemljani. "Valjda mi nece od truckanja ispasti hleb..." Pa nece, naravno da nece kad ga nisam ni kupio. Muka, ocito je kriza takva da cu morati jesti sunku bez 'leba... Pronalazim ok mesto za nocenje, blizu vode i nigde nikoga. Dok sam se raspremio pao je i pravi mrak. Silazim do jezera, voda hladna i ne mami na kupanje. Stojim tako na obali (stajanje kao metoda odmora od celodnevnog sedenja na motoru), kez na licu, gledam u zvezde koje se pojavljuju i razmisljam o sustini zivota. A onda iz vedra neba stizu instrukcije "sustina zivota je u nocnom kupanju." A? Ali voda je hladna. I napolju je hladno. Koga briga za to, sustina se mora proziveti, ko sam ja da se protivim Vrlo, vrlo kratko kupanje, ne narocito prijatan izlazak iz vode i susenje. Jednom recju apsolutno savrsenstvo! To je upravo bilo ono sto mi je trebalo... Jos neko vreme provodim na obali, zvezda je sve manje jer izlazi mesec. Sve je na svom mestu, najprijatnije provedeno vece na kampovanju...

 

Noc prilicno hladna. U vreci je dovoljno toplo ali zeza ona rupa za lice. Kako god da se namestim hladnoca uspeva da nadje put. Nista sto bi posebno poremetilo spavanje. KAKAV DAN!

 

 

271km, 6 sati i 10-ak minuta. U prilogu su track log (D3) i planirani track log (D3 plan), ako nekoga zanima.

D3 plan.gpx

D3.gpx

[Desert Fox 248 Napisano Septembar 14, 2012]

Odlicnooooo ...

 

Bravo Gligac

 

Cekam nastavak

[spaske 197 Napisano Septembar 14, 2012]

Super putopis da bar ja znam tako pisati

Sto se tice off-a sasvim je normalno da padnes jedino KLE je malo potezak za zesci teren...

 

Meni ovaj gpx fajl ne prepoznaje racunar.

[Alien 603 Napisano Septembar 14, 2012]

Gligo, ovo je sjajno - putopis je nevidjeno dobar!

Pozelim da sednem na motor odmah i da teram do Kopaonika.

 

 

[srle kš 20 Napisano Septembar 14, 2012]

Sjajne fotke

Kao da je vreme stalo.

Nedovršeno jezero je isto kao kad sam prolazio tu još pre 17 god.

Išao od Kuršumlije prema Lukovskoj banji.Na tom putu skrece se levo pre Merćeza i prelazi preko dva drvena mosta.Prilkom prelaska dobio savet od kolega ne gledaj u retrovizor,daske odskaču za točkovima...

[cikapostar 21 Napisano Septembar 14, 2012]

Gligo svaka cast svidja mi se tvoje pisanje.Ono sto mi non stop prolazi kroz glavu dok ovo citam su nasi oglasi za prodaju motora<Prodajem motor malo presao vozila zena redovno odrzavan nikad padano majke mi...> Svaka cast jos jednom!

[Gliga 3770 Napisano Septembar 15, 2012]

Ispisah vecinu sledeceg nastavka kada se ispostavilo da photobucket opet baljezga. Kada se dozove razumu bice i nastavka. Trenutno nesto nisam raspolozen za pisanje pa mozda nece biti ceo dan al' to cemo jos videti

 

 

@cikapostar:

Pa ni moj motor nije nikada i nigde pao, sa asfalta je sisao samo jednom kada sam greskom parkirao pored puta. E sad, to sto je sav izgreban i izubijan, to je od guzve na pijaci...

[OverLord 328 Napisano Septembar 15, 2012]

kad si mi pricao na Grzi da te muci prednja guma ja to nisam bas ovako zamisljao,

priznaj da si sam obarao motor :-) :-)

 

svaka cast za putovanje i pisanije!

[Gliga 3770 Napisano Septembar 15, 2012]

Cetvrti dan, 4.9.

 

Jedva cekam da izadje sunce i zagreje sator. Pet minuta nakon izlaska vec je vruce. Nekim ljudima je bas tesko udovoljiti Dorucak, kupanje, pakovanje...

 

 

 

Panorama je sastavljena od pedeset pojedinacnih fotografija. Cisto kao poredjenje ispod je fotografija sa istog mesta sa najsirokougaonijim objektivom kog imam. Isto to al' u punoj rezoluciji je na sledecem linku:

http://www.dodaj.rs/...ofs/04-pano.jpg

 

 

 

 

 

Ovo je put od kampa prema asfaltu

 

Asfaltom vozim svega nekoliko kilometara i vec je vreme da se gume ponovo zaprljaju. Put je u pocetku jako prasnjav, bukvalno kao da se vozi kroz pesak. Kasnije je neka kombinacija zemlje i sljunka, odlican za voznju. Put je toliko dobar da nisam ni primetio odvajanje u sumu koje mi je trebalo, tek posle par minuta primecujem da vise nisam na pravom. Okret i voz' nazad. Pravi put je osetno losiji, cesto izrovan jarugama. Na mestima gde je bas ostecen vec su napravljene i obilaznice. Vozi se naizmenicno preko livada, kroz mladu brezovu ili cetinarsku sumu, sve deluje izuzetno pitomo. Pravo uzivanje odmah na pocetku dana. Srecem dedu, tek reda radi pitam za pravac. Uz sirok osmeh koji pokazuje oba zuba potvrdjuje da je to put koji mi treba.

 

 

 

 

 

 

 

 

Izlazim na asfalt i posle par krivina stizem u mesto Klisura. Oronulo, depresivno... Ali ima cesmu sa hladnom vodom koja mi je potrebna.

 

 

 

 

Neposredno pred granicom skrecem na makadamski put prema Preslapu. Sasvim dobar makadam, cak srecem i par automobila. U samom Preslapu me iznenadjuje asfalt, i to kvalitetan asfalt. Put prati, sada isuseno, korito potoka. To automatski znaci da je krivudav. U Kalni se odvajam na sveze asfaltirani put koji bi preko brda trebao da me dovede do Crvene Jabuke (sve velegradi, ne zna se koji je razvijeniji).

 

 

Tezinu garantovano zadovoljavam. Brzinu apsolutno ne, mada necu biti ni daleko.

 

Od spomenika krece sumski put, neka kombinacija kamenja, zemlje, makadama i kojecega- prohodan za sve tipove vozila. Negde u sred brda je i pilana, put posle nje je cak i bolji. Ovo je valjda jedinstven primer gde kamioni za izvlacenje drva nisu unakazili put. Zahvalan sam drvnoj industriji.

 

 

 

 

 

 

Malo propagande nije na odmet:

 

 

 

 

 

Silaskom u Crvenu Jabuku prva deonica o cijoj prohodnosti prethodno nisam znao nista ostaje iza mene. Odmah me ceka jos jedna, cak i manje izvesna. Crvena Jabuka, posle II Svetskog rata zivahna zajednica od skoro 1500 ljudi, propada. Stanovnika sada ima manje od 50. Ne cudi sto izlog nekadasnje prodavnice izgleda upravo ovako. Nailazim na jabuke rasute po putu, ispale sa neke prikolice. Prilika se ne propusta. Kada sam stao vidim da jabuke nisu sa prikolice vec sa drveta koje je na padini iznad puta-van domasaja. Od nekoliko jabuka koje su vec na zemlji uspevam da pojedem po par zalogaja. To su sitnice koje coveku ulepsaju dan

 

 

 

 

Nailazim na raskrsnicu, glavni put vodi desno, strmo u brdo. Levi je zarastao u travu. Bez razmisljanja produzavam desnim putem. Posto sluzi za izvlacenje drva a podloga je cisto zemljana kamioni su vremenom uspeli da na povrsini naprave dubok sloj izuzetno fine prasine. Ipak uspevam da se bez ikakvih problema popnem na prvu zaravan. Tu je vec jasno da taj put nije onaj koji mi treba- aj' nazad na onaj zarasli... Posle te deonice koja je zarasla u travu ulazi se u sumu. Umesto u travu sada je zarastao u zbunje, jaruge se podrazumevaju... Da se razumemo, nije to nista posebno tesko ili zahtevno za voznju. Nevolja je sto je to sami pocetak puta, prema mojim procenama imam bar jos 10-15km do silaska na drugu stranu planine. A ako je pocetak ovako los ne moze se ocekivati da negde od sredine postane bolji, zar ne? Nailazim na kucu i odlucujem da razresim dilemu. Ako kazu da je put i dalje takav okrecem nazad, ako je bolji idem dalje. U kuci stariji par, takozvani penzioneri. Potvrdjuju da je put prema Rakiti skroz dobar a da se ova deonica koju sam ja prosao skoro ni ne koristi, mada je nizbrdo prohodna za putnicke automobile (u pitanju je kilometar, mozda dva). Nude kafu, nude domacu rakiju- kafu ne pijem nikako, rakiju dok vozim. Nude izvorsku vodu i domaci med- e to vec ne mogu da odbijem Prijatan razgovor, par informacija o okolini i vreme je da se krene dalje. Pakuju mi teglicu meda koja ce me u vise navrata spasiti nepotrebnog gladovanja. Pirocanci, kada vam treba med: Pcelinjak Dimitrijevic-necete pogresiti

 

 

 

 

I stvarno, put dalje je sve bolji i bolji. Suma, poneka livada. Ocas posla stizem u Rakitu. Odatle pa do Zvonca je bio-asfalt. Ne, nije u pitanju neka ekoloska varijanta asfalta vec nekadasnji asfaltni put koji je sada toliko propao da asfalta ima samo u tragovima, sve ostalo je sljunak.

 

 

 

 

 

 

Zvonce, Zvonacka Banja. Nema saobracaja, odlicno za opustenu voznju. Priblizavam se dvema stenovitim planinama. Prisecam se planiranja rute i slika koje sam gleda- kanjon reke Jerme. Put se u duzini od par stotina metara suzava na samo jednu traku, prolazi kroz par tunela. A onda, i pre nego sto ste svesni gde se nalazite sve je gotovo, izasli ste na drugu stranu.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Sa glavnog puta se odvajam prema Poganovu a odatle preko brda za Dimitrovgrad. Put je dobar, makadamski. U neka doba odvajam se sa tog puta na mnogo manji i losiji, probijen kroz sumarke i preko livada/pasnjaka. Kod povelike farme ponovo izlazim na odlican i sirok put. Taj se ubrzo spaja sa jos boljim. Podloga je opet bio-asfaltna sa, srecom, malo asfalta. Bas mi prija takva voznja, brzo a opusteno.

 

 

 

 

 

U Dimitrovgradu pravim pauzu za tocenje goriva i klopu. Poucen jucerasnjim iskustvom biram prvo mesto gde ima ljudi. Kada sam usao u lokal uvidjam gresku: u istom kiosku je rostilj i lokalna birtija. Obzirom da sam skinuo opremu nije mi se dalo da idem traziti drugo mesto tako da porucujem. Inventar je srecom zaokupljen ispijanjem piva, ne primecuje me. Tek kada sam izasao napolje da jedem pridruzio mi se jedan od prisutnih. "Kazem, izvini, ja sam karikaturista, crtam karikature a sad guram ova kolica. Kazem, izvini, nema posla pa ovako pijem. Mislim, kazem izvini, ti jedes a ja te smaram..." I tako narednih desetak minuta. Bezuspesno pokusava da dozove prolaznike, ocigledno je da ga svi znaju i potpuno ignorisu. Srecom nije agresivan pa i ne smeta toliko. Lik upotpunjuje opsti utisak o Dimitrovgradu: pobeci sto pre!!! Kroz glavnu ulicu se voza klinac na motoru, neka trkalica od 50 kubika. Pojava prava stereotipna: nabildovan (koliko vec klinac moze biti nabildovan), bodi majica bez rukava, oko vrata zlatna kajla od 39 kilograma, kacige nema jer se ne bi videlo da je on, obavezno turiranje masine gde god postigne. Prosao je 3-4 puta dok sam ja bio tu Pobeci! Negde na izlazu iz grada stajem u prodavnicu i kupujem hranu za veceru, necu dva puta zaredom napraviti istu gresku.

 

Od Dimitrovgrada prema Smilovcima se ide odlicnim asfaltnim putem. Izbacujem jednu off obilaznicu, vec je relativno kasno a zeleo bih da uveliko po danu nadjem mesto za kamp i sakupim drva za vatru.

 

 

 

 

 

U Smilovcima se odvajam sa glavnog puta (iskreno, nisam ni znao da na drugu stranu planine vodi i asfaltni put. Bio sam ubedjen da sam ja isplanirao "glavni" tj jedini put, i prilikom planiranja je delovao sumnjivo). Do manastira je normalan makadam, posle toga se suzava, postaje dosta oronuo. U neka doba nailazim na asfaltnu deonicu. Potpuno nelogicno ali radujem se. Tek na asfaltu je jasno koliko se ovaj put u stvari ne koristi, pesak i sljunak su po celoj povrsini puta, nemaju cak procisceni ni kolotrazi. Asfalta nestaje jako brzo. Do vrha jos u nekoliko navrata postoje de asfaltne deonice. Sto se tice voznje put je u skroz dobrom stanju, tu nema nikakvih iznenadjenja. Razmisljam: "ovaj deo puta, do vrha, se lepo video na snimcima u Google Earth-u, sa druge strane se put jedva i nazirao kroz sumu. Nadam se da ce odmah biti neprohodan pa da trazim normalan put"

 

 

 

 

 

Tako nekako i bi. Put od prevoja nizbrdo odmah poput tunela ulazi u sumu. Istocna je padina, sunce nisko. Atmosfera trenutno ruzna, vlada neka teskoba. Ni malo ne doprinosi cinjenica da je put prakticno potpuno zarastao u zbunje. Tvrdoglavo nastavljam dalje samo zato sto na zemlji vidim relativno sveze odsecene grane, kao da je neko nedavno sebi probijao put, i tragove nekih tockova. U principu samo ocekujem kada cu stici do corsokaka. Probijanje ide sporo, cak u dva kratka navrata sam prebacio u drugu brzinu. To su bila retka mesta gde nisam vozio kroz zbunje vec zapravo putem. Srecna okolnost u celoj prici je sto je podloga skroz dobra pa bar sa tim nema problema, ne razmisljam o eventualnim jarugama i skrivenom kamenju (sve je pokriveno slojem opalog lisca). Agonija, da to bi bilo pravo ime, traje oko 3.5 kilometra nakon cega izlazim na normalan makadamski put. Sad kada se osvrnem nije mi jasno zasto mi je toliko ruzno palo to parce voznje. Verovatno neizveznost prolaska i eventualno vracanje okolnim putem (kao sto napisah malopre, tada nisam znao da postoji i normalan asfaltni put) uz blizenje kraja dana. Sad bih opet bez razmisljanja isao istim putem

 

 

 

 

 

 

Od mesta Bracevci izlazi se na pravi glavni put. Malo me iznenadjuje sto nije asfalt ali ne smeta, i makadam je u odlicnom stanju. Idem prema Slavinji, ispred sebe vidim konja/zdrebe na putu. Vidim da se uplasio od motora, bezi na sporedni put. Ni ne obracam paznju. Tek kada sam mu skroz prisao vidim da zdrebe ima prilicno psecu njusku, dugu dlaku- otprilike kao nenormalno ogroman sarplaninac!!! Verovatno zato sto i jeste u pitanju nenormalno ogroman sarplaninac. Ja veceg i masivnijeg psa u zivotu nisam video. Pas stoji na tom sporednom putu, mase repom i ispaca me pogledom. Na trenutak razmisljam da stanem i da se druzimo, ipak odustajem od ideje. Sliku na zalost nemam ali moracete da mi verujete. Ubedljivo najveci pas ikada! Slavinja, asfalt, prvi kontakt sa juznjackim selima. Bas sve je oronulo, ne vidim ljude. Depresivno.

 

 

 

Masim put za Rosomacke Kladence (obavezno procitati putopis kolege Madiva "Stara Planina" ako vec niste:

 

http://forum.bjbiker...-stara-planina/

 

Odlazim do sela Rosomac. Do njega se stize najlosijim asfaltnim putem kojim sam ikada prosao (drugo mesto drzi grebenski put na Fruskoj Gori izmedju Iriskog venca i TV tornja). Neko pronicljiviji bi vec na osnovu puta mogao steci sliku sta moze da se ocekuje od sela na njegovom kraju. Ja nisam. U glavi su mi bile neke fotografije koje su prikazivale kucu sa cvecem i sredjenu fasadu, asfaltni put. Ocigledno se nesto pomesalo u mojoj glavi Na samom ulazu u selo asfalt prestaje, umesto njega je neki kameno-zemljani put. Los, rupav, kamenje krupno. Imao sam isplaniran i uspon na vrh Tupanac, do njega se samo produzava ovim putem kroz selo. Medjutim, stanje puta u selu a i nisko sunce me odvracaju od izleta. 10-15km u jednom pravcu mogu jako puno da potraju kada sam ja u pitanju. Rosomač... Ako je verovati izreci "sto juznije to tuznije" cini mi se da tesko moze postojati juznija tacka od ove. Ako nista barem jos uvek ima ljudi, video sam ih na ulici, cak su mi se i javili

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Sve ovo je slikano u glavnoj ulici. U selu postoji i jedna novija, sredjena kuca.

 

Visocka Rzana, Vrelo- lep i dobar asfaltni put uz reku. Ovo vec lici na turisticku lokaciju, duz puta ima lepo sredjenih vikendica i imanja.

 

 

 

 

Vrelo prolazim, idem prema Brlogu i Dojkincima. Uz put su baste, svaki komad se obradjuje. Brlog je malo selo, prodje cas posla a da se jedva i primeti. U Dojkincima ponovo šok. To selo se proteze uz put, vozim dosta sporo pa imam vremena da zagledam. Na oronule kuce sam vec donekle i navikao. Ljudi... Ima ih. Svi stari, isibani teskim zivotima. Ima i mladih. Dvoje ili troje najmladjih (40-ak godina) su instalirani ispred prodavnice/kafane. Face su tipicne za iskusne alkose dugoprugase. Depresivno. Potpuno. Kao potpuna suprotnost, na izlasku iz Dojkinaca sustizem neki noviji bolji automobil (Pasat ili slicno), staju kod necega sto je nekada bio parkic a iz kola izlaze dva mladica. Apsolutno se ne uklapaju u ovu sredinu...

 

Od Dojkinaca prestaje asfalt, dalje je put kombinacija makadama i kaldrme. Plan mi je da odem do kraja puta (to je put koji silazi u Topli Do ali je bujica pre par godina odnela nekoliko mostova koji jos uvek nisu obnovljeni) i usput proverim par mesta za kampovanje. Uz put se nadje jos poneka kuca, vikendica. Sve manje mi se svidja ideja da kampujem u sred nicega. Posto je sunce zaslo za brdo vlada neka atmosfera hladne tudjine. Prolazim pored kolibe/barake ispred koje su parkirana kola i ima ljudi. Oko kolibe je poveca livada. "Ako mi se do kraja puta ne svidi ni jedno mesto trazicu od njih da se smestim u blizini." Nijedno sledece potencijalno mesto ne zadovoljava: Suvise mracno, suvise mala livada, suvise visoka trava, suvise sam vec odlucio da bih voleo biti u blizini ljudi Trenutak slabosti

 

Negde pri kraju puta je deonica sa kaldrmom. Rupa, posle rupe kamen celom njenom sirinom. Naravno da moram bas tuda da prodjem jer je ostatak puta sirok samo 2 metra... Tako sam jako razvalio skid plate-om o kamen da je i mene zabolelo. A zaista nije izgledalo kao da uopste moze da dohvati toliko, cak nisam ni isao brzo... Nisam siguran da li od tog ili od jednog drugog udarca kasnije ali uspeo sam da probijem 2mm debeo skid plate, srecom bez posledica po masinu. Inace, na prosloj turi se isti toliko naprimao udaraca da sam ga sad pred polazak cekicem vracao u neki priblizno normalan oblik. Udubio se toliko da mi je cak i sraf za ispustanje ulja sastrugan sa prednje strane (ko vozi KLE-a moze da pogleda koliko se treba uzjebati da dodje do toga...).

 

Kao sto sam i ocekivao, kraj puta predstavlja nedovrsen most preko potoka. Teoretski bi se moglo proci jer su napravljene rampe kojima se moze popeti i sici sa mosta ali na drugoj strani vise skoro da ni nema puta. A i rampe su klimave. Malo osvezenje u hladnoj vodi, fotkanje, vreme je da krenem nazad. Pravim jos par pauza za slikanje. Crvenilo stena nije preneto na fotografije kako treba.

 

 

 

 

 

 

 

 

Dolazim do kolibe:

- "Jel bih mogao da postavim sator tu negde kod vas?"

-"Gde god hoces, tamo imas livadu ali nije pokosena, vamo... Oces da popijes nesto?"

-"Eto me cim se smestim "

 

Narednih deset minuta se vozikam po livadama, trazim pogodno mesto ali mi se nijedno ne svidja. Stvarno nije koseno pa je trava visoka, raste u busenovima a ima i dosta krticnjaka. Konacno mi postaje jasno da necu naci savrsenu lokaciju pa se zadovoljavam koliko-toliko ravnim parcetom. Blizu mi je cesma, imacu tekucu vodu. A blizu su i komsije, vidim ih a to mi u tom trenutku odgovara.

 

Sator postavljen, stvari rasporedjene. Odo' na casicu razgovora. Domacica se prvo zaprepastila sto sam motorom. Ona ni u ludilu ne bi sela na motor. Zatim se zaprepastila sto sam dosao iz cista mira, da vidim okolinu. Ona tu zivi i dolazi celog zivota a nikada nije bila luda da proseta po okolini, cak ni do vodopada Tupavac pored kog prodju svaki put kada dolaze do kolibe. Domacin se bavi secom sume, ima par radnika. Dosli su tu dan ranije i zadrzace se nekoliko dana. I radnici su taman pristigli, pretovaraju drva sa jednog kamiona na drugi, veci, koji kasnije ide za Pirot. Nudim domacu sunku. "Sklanjaj to, ima hrane. Cuvaj, trebace tebi." Ne protivim se. U kolibi se lozi vatra, toplota prija jer je napolju hladno. Krcka se pasulj a i iz rerne mirise nesto primamljivo. Rakija savrsena! "Ovo sigurno nisi nikada pio." Divlja kruska... Prelepa, pitka, jaka u tri lepe... Na pola prve casice mi je jasno da u tom picu moram da uzivam polako Vecera, prvo pasulj... Domaci hleb... Nemam zamerki. Iako vec vidim da ima i drugo jelo, meso sa krompirom peceno u rerni, prejedam se pasulja. "Pivo, vino?" Moze pivo. Hladno, Zajecarsko. Odvratno. Bar prva polovina. I inace ne volim da pijem alkohol uz hranu, pokvari mi oba ukusa. Druga casica rakije. I dalje prelepa, samo pazljivo. Ne odolevam ni drugom jelu, jagnjetina zapecena sa krompirima. Spada sa kosti, topi se u ustima. Prepricavaju se sumarske dogodovstine, drustvo je jako veselo. Gazda i kamiondzija, jaki ljudi, veliki. Par rakijica, litar ipo crnog vina... Kada je nestalo vina presli su na pivo, nekoliko komada. Kao vodu da piju, ne ostavlja traga. Vozac rano ujtru mora da bude u Pirotu, svi pokusavaju da ga zadrze, da zanoci pa da krene ujtru. Zadrzavaju ga tako sto ga nude pivom. Prihvata ali ipak posle petog, sestog odlucuje da krene. Vozi one vojne terenske kamione, jako je ponosan jer je nabudzio najjaci motor koji je mogao da stane. Leti to kao munja... Medjusobno pricaju na lokalnom dijalektu, 99% stvari uspevam da razumem. Kada se obracaju direktno meni koristi se normalan Srpski, sa svim padezima. Jako je kasno kada ne mogu vise da sedim, skoro ce pola jedanaest... Prepun stomak ne obecava lep san...

 

Sumar Jorgovan i zena mu XY (ako do sada niste primetili imam "manjih" problema sa pamcenjem imena, naziva i tako toga ). Jedno veliko HVALA! Gostoprimstvo kako se samo pozeleti moze. Opusteno, nenametljivo.

-"Kada budes gore pricao kako su te Pirocanci ugostili na sred Stare Planine niko ti nece verovati"

 

 

Spavanje je zaista bilo odvratno, cak sam u sred noci ustajao u nadi da ce se stomak malo razraditi...

 

 

 

165km, 5:21. Po duzini kratko ali zato ispunjeno. KAKAV DAN U prilogu track log onoga sto sam odvezao (D4) i onoga sto sam isplanirao (D4 plan).

D4.gpx

D4 plan.gpx

[lord_oblivion 1361 Napisano Septembar 15, 2012]

Vlasina - da si se samo malo pomerio u stranu, mogao si da se razbaškariš pod 'našom' brezom,

 

 

imao bi gotovo ognjište i klupicu, koje smo ostavili za sledeći put ili neke druge namernike i avanturiste, kao što smo mi

 

 

a jutarnji pogled iz šatora bi bio sličan

 

 

Devojka i ja smo tačno u dan, mesec dana pre tebe tu kampovali 5 dana, kao i drugar i ja prošle godine takođe iste nedelje avgusta

 

 

Offopis za I mesto, rame uz rame sa Štamparovim putopisom ! Ozbiljno uzimam u razmatranje neke delove, za sledeću sezonu

[Gliga 3770 Napisano Septembar 15, 2012]

Pazi kad sam video tvoje fotografije sa Vlasine pre nego sto sam krenuo. Cak sam i razmisljao da te priupitam za lokaciju kampa ali se to nekako izvuklo. Koliko vidim bili smo prilicno blizu Meni hladovina i klupa ne bi toliko znacili jer sam ionako bio tu samo na nocenju, bez zadrzavanja. Ali za neki duzi boravak svakako vredi.

 

Hvala na komplimentima.

 

 

@OverLord:

Ti mislio da se salim, a? Motor je sam padao a ja sam ga sam podizao, kombinacija mi se ne svidja

[Gliga 3770 Napisano Septembar 17, 2012]

Peti dan, 5.9.

Danasnji dan predstavlja vrhunac cele ture. Planiran je i pripremam, slobodno mogu reci, godinama. Citanje putopisa, gledanje fotki, sklapanje trase na osnovu procitanih informacija. A tereni nepojmljivo privlacni.

 

Za dorucak med i nekakvi ringlovi, upravo sazreli. Vazno je hraniti se zdravo, ako vec rostilj nije dostupan Izostaje standardna fotka jutra iz satora iz prostog razloga sto je pogled bezveze. Pakovanje, osvezenje u potoku (zamislite, voda je hladna. Bas cudno obzirom da joj je izvor par kilometara daleko a sve se desava na 1200-1300 mnv).

 

 

 

 

Prvu pauzu pravim prakticno odmah, kod vodopada Tupavica. Sa glavnog puta se odvaja pesacka staza, iako sam znao da se vodopad tu nalazi dva puta sam prosao pored nje a da je nisam primetio. Kraca setnja, prelazak reke preko improvizovanog mostica i eto me kod vodopada. Hm, eto me kod stene... U prolece to mozda i bude vodopad, sada se voda u par stidljivih mlazova spusta niz kaskade. Kada ima vode deluje impozantno.

 

 

 

 

 

Prema Klisuri i Ponoru vodi ok sumski put. Svakih par krivina kroz sumu se ukaze pogled na dolinu i greben na suprotnoj strani. Srce zaigra jer zna da tamo idem kasnije.

 

 

 

 

Kada sam se popeo na Klisuru odlucujem da ipak skrenem prema vrhu Kopren. Kada sam vec tu steta je bilo sta propustiti. Odatle se put pretvara u dva kolotraga koja vode preko livade obrasle u kleku. Nailazim na deonicu koja mi se ne svidja. Krupno, ostro kamenje viri iz podloge. Vozim prvom i to na pola kvacila, samo cekam kada cu se na neki nasaditi. "Mislim da je vreme da se vratim, nije mi namera da bilo sta prolazim na silu. Okrenucu cim se popnem na ovo brdo ispred mene, ranije svakako nema normalnog mesta."

 

 

 

 

 

Kako to uglavnom biva na kraju sam se ipak okrenuo na pola brda. Naravno, tek nakon sto sam jos jednom glupavo pao. Neodlucnost i zeznut teren, ne uspevam da spustim nogu kako treba i to je to... Takva mi je vecina padova, a nije da su mi noge kratke. Motor je tako pao da su mu tockovi ostali blago uzbrdo i to na sredini puta koja je izdignuta u odnosu na deo gde je korman. Prevedeno: bice seksa... Iz rezervoara curi gorivo, iz karburatora se preliva gorivo. U trenutku trezvenog razmisljanja mi pada na pamet da je dobra ideja skinuti torbu sa motora-bio sam u pravu. Em sto je motor tako skoro 20 kila laksi em sto se oslobadja mesto za koje ga mogu uhvatiti. Pokusaj dizanja zavrsava bednim neuspehom, iz takve pozicije naravno nema sanse da motor mogu skroz ispraviti. Podignem ga sa zemlje, odradim taj najtezi deo posla, ali u trenutku kada bi trebalo napraviti korak unazad i skroz ga ispraviti jednostavno ne mogu da napravim korak, klize noge. Spustaj, okreci na zemlji, psuj, dizi... Tako vec moze. Gorivo i dalje curi, sigurno ce prestati. Zbog nenaviknutosti na visinu potpuno sam ostao bez daha. Spustam motor do neke zaravni, penjem se po stvari, silazim do motora, penjem se po ostatak stvari, silazim do motora, jos par puta idem gore dole trazeci jednu gumu za vezivanje prtljaga-kao u zemlju da je propala. Nalazim je upravo na mestu gde je motor pao. Toliko od odlaska na Kopren. Ako je verovati podacima sa Google Eartha brdo koje me savladalo se zove Strazna Cuka.

 

 

 

 

Do Ponora vodi put zarastao u travu. Nema skrivenog kamenja tako da je voznja prijatna. Prostranstvo... Sam Ponor, iako manji nego sto sam zamisljao, potpuno opravdava ocekivanja. Sve rupe u zemlji odvojene "grebenom". Iz jedne izvire voda i odmah odlazi u dubine, prakticno ni ne ugledavsi svetlost dana. U drugoj rupi (vetikalni procep u steni) nestaje potok koji vijuga preko livade. Uvek mi je bilo fascinantno postojanje izvora i potoka na takvim mestima, prakticno na vrhu planine. Zelja da se uvucem u ponor je neverovatna. Kako li to izgleda na kraju? Razum prevladava, jedva.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

U sinocnjem razgovoru sa sumarima potvrdili su mi da postoji put koji od Ponora produzava na jug i silazi u Vrelo. Jel' prolazi Niva tuda? Naravno... To je dovoljna informacija da ga isprobam. Svakako ne volim da idem istim putem u oba pravca, ovako se vidi vise novih stvari. U pocetku put je isti kao i do tada, samo ravno preko livade.

 

 

 

 

Na jednom mestu malo skrecem sa puta, predamnom se ukazuje ogromni amfiteatar... Sedim tako na motoru i ne mogu da se pomerim.

 

 

 

Nailazim na tablu sa putokazima, jedan od njih kaze "Dojkinci, u onom pravcu". Znaci idemo u onom pravcu. Inace, ispostavilo se da su te staze dosta dobro obelezene. Ima par planinarskih i biciklistickih ruta koje koriste iste ove puteve pa na raskrsnicama postoje putokazi a sam put je markiran-ko se seti da gleda. Odatle pocinje nesto ozbiljniji spust. Podloga je od rasutog kamenja. Dugacka grana uspeva da mi se uglavi duz lanca, mislim da ne bih sat vremena uspeo tako da je namestim cak i da sam pokusavao. Vadjenje ide dosta brze Vidim nesto sto mi je u trenutku zalicilo na trag motora: "Madiv je nedavno bio ovde, pisao je kako je imao problema sa gumama prilikom uspona. Svaka cast ako se ovuda penjao." Motor pocinje da mi se gasi iz cista mira kada oduzmem gas. Posto je nizbrdica klizava gas je stalno oduzet. Zakljucak: motor se stalno gasi. Jedino sto mi pada na pamet je da je rezervoar dovoljno prazan, mada ne bi trebao biti, pa da zbog toga ostaje bez goriva. Prebacujem na rezervu i problem uskoro nestaje. Posle tog kamenog dela nailazi jedna sekcija za opustanje, vozi se kroz mladu cetinarsku sumu a puteva je puno i dobri su. A onda se dolazi do necega... 20-30-50 metara siroka traka koja vodi ravno niz padinu. Tuda su ranije izvlacena drva. Sve je izrovano, mogucih puteva ima milion i nisu dobri-vododerine. Biram "put" na kom vidim tragove traktorskih guma i polako silazim. "Lud je ako se ovuda penjao." Posle tog uzitka put izravnava, ide preko padine. Kuce su vec blizu, kraj je na dohvat ruke. Konacno normalan put? Aha... Iako ovaj potez nije strm put je u uzasnom stanju. Sav je u kamenim stepenicama. Na svakoj ocekujem da cu se nasaditi "stomakom" i to me cini nervoznim. Prolazim i to, vec sam prakticno u selu. Zgrada je na dohvat ruke, majstori su tu. Hladan, jezivo hladan tus: sa puta na kom se nalazim treba preko livade da dodjem do drugog puta. Problem je sto je livada opasana sveze iskopanim kanalom. Jbt, pa necu valjda morati sad da se penjem nazad istim putem?!? Srecom, nakon par obilazaka primecujem parce kanala koje je vec zatrpano, uzano ali ipak prohodno. Presao!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ta siroka strafta na sred fotke, to je put kojim sam prosao... Slikano sa susednog brda.

 

Odmah iza te zgrade je novi most. Toliko nov da jos nema ni prilaze. Moze se i kroz potok ali je u njemu parkiran kamion, uredjuju korito i okolinu. Kazu dosta im je poplava. Na most bi i moglo da se popne da nema drugog izbora. Ovako ipak odlucujem sacekati da se kamion utovari, ionako je skoro pun a utovarivac veliki. Pauza od par minuta svakako prija.

 

 

 

Asfalt do Brloga. Sumar rece da odatle postoji put koji se penje na Pakleski vrh a odatle dalje prema Vrtibogu. Prolazi Niva... Posto ne znam gde je pocetak puta raspitujem se kod nekog dede. "Predjes most i onda pravo, kod livade desno, u sumarku levo, kad dodjes do... Prodjes pojatu... Idu dzipovima, prvi deo i obicnim kolima" Predjem ti ja most a pravo zid. Ok, ima put koji vodi desno ali on vec sada ne obecava. Ipak ga istrazujem i brzo stizem do njegovog kraja. Nazad do mosta, postoji i put koji vodi levo ali on nestaje u necijem dvoristu. Vracam se na asfalt, do ekipe koja rasciscava okolinu puta da njih pitam za pravac. Toliko neodredjeno i nesigurno govore kako postoji put da mi je potpuno jasno da to znaju taman koliko i ja. Vec sam odustao od tog pravca, vracam se kroz selo i onda se setim detalja koji mi je deda spomenuo: Spomenik, trafo stanica pa most. Ja do prethodnog mosta nisam video trafostanicu, spomenik jesam jer je na glavnom putu. Kod spomenika bacam pogled na desnu stranu. Eno ih i trafo stanica i most i normalan put posle njega. Bingo!

 

 

 

 

Do prve krivine put je dobar, podloga kamena i utabana. Na krivini jos jedan putokaz, potvrdjuje da sam na dobrom putu. Odatle pocinje zemljani put. Posto kise nije bilo mesecima sve je apsolutno suvo pa nema problema za voznju. Posto kise nije bilo mesecima a tu nema nikakvog potoka sasvim je logicno da na sred puta naidjem na blatnjavu baru duzine desetak metara. Vrlo graciozno prolazim tragom tockova, noge su u blatu. Na sredini je izdignuti blatnjavi deo a na njemu prepoznatljivi trag krampona. Od upustava koje sam dobio od dede apsolutno nista ne mogu da primenim tako da samo pratim glavni put. Na jednoj livadi je racvanje. Odlucujem da skrenem levo. Drago mi je sto vidim da je put ugazen ovcijim nogama-koristi se. Brzo stizem do pojate. Pastir kaze da bi bilo pametno da se vratim do prethodne raskrsnice i nastavim OBELEZENIM PRAVIM putem. Potvrdjuje da je put gore prohodan, relativno skoro su prolazili dzipovima i pravili nekoliko drvenih odmaralista (ono: nadstresnica, klupe u krug, sto...). Cudi se kako nisam video planinarske markacije jer ih ima bas dosta. Pa da, za pismene pise... Nisam video jer nisam ni gledao, koncentrisao se na voznju I stvarno, put do vrha je u skroz dobrom stanju, dovoljno cesto obelezen da bi bilo umece zalutati. Pogotovo sto ni nema nekih odvajanja...

 

 

 

Izlazak iz sume na livadu, put postaje jos bolji. Tu su smo dva kolotraga. U prvi mah mi je nesto cudan, onda postaje jasno da su kolotrazi od kamiona- oni sami jako siroki a razmak izmedju njih nerealno veliki u odnosu na ono sto inace gledam. Podloga je zemljana sa nesto kamena, odlicno utabana i bez rupa. Kolotrag sirok pa se vozi bas opusteno.

 

 

 

 

 

Mali Perica je zamisljao da je, kada jednom izadje na prvi vrh, sve dalje jedan ogromni plato sa pasnjacima, da nema brda. Put ce biti lepa utabana trava. Mali Perica se zajeb'o... Gore, dole, levo desno. Kada je nestalo tog dobrog sirokog puta (ne znam gde je nestao, ne secam se da sam sa njega skrenuo) prelazi se na lepu utabanu travu? Ne bas. Prelazi se na uski kolotrag koji je ispod nivoa okolnog terena, busenje trave raste svuda. Napredovanje ide jako sporo.

 

 

 

Prilazim odvajanju za Zavojsko jezero. Na sve strane su stada ovaca, u daljini krave. Jos pre ovaca sam video i "stado" pasa. Manji su standardno dosadni i glasni. Sarplaninci se samo iskusno instaliraju u travu i cekaju Odlucujem da skrenem na livadu i bacim pogled na put kojim bih trebao proci. Trenutak nepaznje, pogled usmeren tamo gde ne treba, zaboravljam da sam u dubokom kolotragu. Prednji tocak nece da izadje (zamisli, nece uz 20cm zida pod uglom od tri stepena ) i eto ga, motor opet na zemlji. Podizanje je opet lagano jer su tockovi dole. Ovaj put slike nema, mislim da je to jedini pad na ovoj turi kog nisam ovekovecio

 

U tom prilazi i pastir pa neko vreme pricamo. Objasnjava mi kako da stignem do pocetka puta koji mi treba. Plan je da odatle sidjem u Pirot, vidim se sa kolegom Desert Fox-om (Darko) a onda drugim putem (preko brane jezera) opet popnem na Vrtibog, i dalje kuda me put odnese. Aha... Vec ranije napisah, planovi su tu kako bi imalo sta da se menja uz put.

 

Krecem niz brdo, put dobar, uzivam u pogledima. Leva krivina, vozim sredinom puta koja je blago izdignuta u odnosu na krajeve. Potpuno neocekivano zadnji tocak nalace na kamen, odskace u stranu i to je to. Pre nego sto sam i shvatio sta se desava bio sam na zemlji. Levu nogu nisam uspeo da izvucem pre pada ali srecom nije pritisnuta, samo se malo klizala po kamenju (i inace, do sada jako puno srece imam sa ovim. Par takvih padova u kretanju, svaki put je noga ostala ispod motora ali se uvek nadje neki prazan prostor tako da ne bude zgnjecena. Pre ili kasnije sreca ce morati da izda a to ce biti bolno iskustvo.) Dizem motor bez problema. "Vidi, opet mi iscurio benzin na zemlju. Hm, nema traga od goriva na stranici rezervoara niti na ramu kod karburatora. A i fleka je nekako tamna... Bas kao... Ulje?" E jebiga! Pukla dekla.

 

 

 

 

 

Trenutak apsolutnog besa a onda razum preuzima. Znam da se to jednostavno i efikasno krpi tecnim metalom, samo sto ga ja nemam ali dobro. Cilj je samo doci do Pirota, tamo cu vec naci resenje. Javljam Darku da stizem. Spustam se bez paljenja motora. Iznenadjuje me koliko je zapravo naporno nizbrdo voziti bicikl od 200+ kila bez motornog kocenja. Brzo nailazi i prva uzbrdica. Uh... Aj' da upalimo pa da vidim dokle stizem. Upalim, vidim da ulje ne curi tj ne siklja napolje. Ok, moze... Do vrha se penjem vise gledajuci u lampicu na instrument tabli nego u put. Bez problema stizem na vrh, opet gasim i krecem u nastavak spustanja. Negde dole, pred sledece brdo, je stado krava i pastir. Zastajem da popricamo, ujedno i da proverim nivo ulja. Hej, pa ovo uopste nije lose! Prakticno ga ni malo ne fali! Ohrabren tom cinjenicom palim motor i normalno nastavljam dalje. Voznja mi ne prija jer je raspolozenje poljuljano pa sam u nekom grcu. Pauza na Belskom mostu, odatle pocinje asfalt. Jos jedna kontrola nivoa ulja potvrdjuje da gubitka skoro i nema. Curi samo kada motor nagnem u levu stranu.

 

 

 

Do Pirota se stize dobrim krivudavim putem. Ne uzivam. Stajem na ulazu u grad, par poruka i vise propustenih poziva od Darka (telefon mi je ugasen dok vozim i tokom veceg dela dana, pravi nacin da baterija izdrzi deset dana bez punjenja).

 

 

 

 

-"Gde si, jeli sve u redu?"

-"Pukla dekla, malo curi ulje"

-"Nista se ne sekiraj, nadjemo se u centru za 15-ak minuta i vodim te kod majstora."

-"..."

 

Sad vec imam osmeh na licu Dolazim u centar, parkiram kod neke trafike i cekam. Posle nekog vremena slucajno bacam pogled prema motoru a ispod njega bara. Budala! Znam da curi kada je motor nagnut na levu stranu, npr kada se stavi na copavu... Da bar nemam centralni... U tom dolazi Darko, kao da se znamo oduvek. Bez suvisnog zadrzavanja odlazimo kod majstora, u dvoristu gomila motora u raznim fazama sredjivanja i popravljanja. Majstor zna znanje, radi pazljivo i pedantno. Deo je brzo zavaren, ofarban. Na kraju izgleda jos bolje nego pre pada jer je i od ranije izgreban Posto je tu kompresor hocu da operem blato iz hladnjaka. Majstor opere ceo motor. Neeeeeeeeee, ode teskom mukom skupljana visednevna stroka od putovanja!!! Sad me niko nece cudno gledati kada negde stanem :D

 

-"Koliko sam duzan"

-"Nista. Putnik, Darkov prijatelj... Tu smo da pomognemo"

 

Zeljko (ili mozda bi Zarko?) hvala ti, spasao si me

 

 

 

 

 

Darko kaze, aj' kod mene da se istusiras, sredis. Ma jok, jos tog ili nekog od prethodnih dana sam se brckao u potoku. Cist sam kao suza... Jesi gladan? E to vec jesam, to je i bio jedan od osnovnih razloga sto sam originalno hteo da svratim do grada-klopa i gorivo. Odlazimo na pljesku, odlicnu, domacin casti. "Vodim te na pumpu i posle da ti pokazem izlaz iz grada." Tako i bi.

 

Sa Darkom sam se inace cuo pre par meseci, kada sam planirao ono prethodno putovanje. Dogovor je tada bio da se vidimo i eventualno zajedno provozamo kada dodjem u ove krajeve. Od toga tada nije bilo nista. Sada pred polazak sam mu se takodje javio (sve preko PP na forumu), ali se ispostavilo da ta poruka do njega nije stigla.

 

Glupa osobina foruma: Perica obrise poruke koje mu je Djole slao a Djole pokusa da posalje novu poruku u okviru istog razgovora ta nova poruka nece stici kod Perice. Djole nece biti obavesten da Perica nije dobio poruku. Djole ce moci, ako se zagleda, u uglu ekrana da procita kako je Perica napustio razgovor ali nece moci da zna kakve to posledice ima na komunikaciju...

 

 

Sumrak je vec bio tu, iza ugla pa je odluka da do Toplog Dola dodjem asfaltom potpuno razumna. Mana je sto tako izbacujem mozda najatraktiviju i najlepsu deonicu za voznju, preko Vrtiboga, Bratkove Strane i Krvavih Bara. Pu majku mu, znaci da cu morati ponovo da dolazim

 

 

Darko, druze, HVALA TI. Sad i ovako javno

 

 

 

Pirocanci me ugostili, pirocanac mi besplatno popravio motor, pirocanac me nahranio i pazio kao da smo rod... Sta reci Pravi nacin da se pobiju stereotipi

 

 

Put do Temske je los, zakrpa preko zakrpe. Od Temske se odvaja uzani put kroz kanjon Temstice a kasnije Toplodolske reke. Iako imam isplanirano mesto za nocenje uz put trazim alternative. Jedno pogodno mesto nalazim na odmaralistu blizu brane. "Tu cu se vratiti ako moje planirano mesto ne bude valjalo" Kao da imam ceo dan na raspolaganju da se vozikam tamo-amo, potpuno zanemarujuci cinjenicu da se radi o 20-25km u jednom pravcu, deo toga van asfalta. Posto je vec sumrak nigde ne stajem a ima toliko toga da se vidi. Maler, i ovde cu morati da se vratim... Pred Toplim Dolom prestizem traktor u cijoj prikolici sede dva "backpacker-a". Produzavam do sela a onda mi pada na pamet da se vratim do njih, verovatno bi i oni kampovali a bolje je u drustvu. Do mog planiranog mesta ima jos nekoliko kilometara i vec sam odustao od te ideje, ponovo mi se ne zavlaci u divljinu za nocenje. Momci su Izraelci (nekada vozovima po Nemackoj a danas traktorom u Srbiji...), u Srbiji su vec par nedelja. Novi Sad, Beograd, Golubac, Nis, sada Topli Do. Obilaze planine koje su im usput. Sutra planiraju do Midzora. Ipak, ne bi kampovali, radije bi se veceras smestili u nekoj sobi. To se brzo organizuje. Vozac traktora, zacudo mladic, kaze da malo uzvodno ima livada uz reku pogodna za kampovanje. A ima i plato kod bivse skole koji je i osvetljen (vec je skoro mrak). Nisam raspolozen za lutanje i nabadanje mesta u mraku tako da biram lokaciju kod skole, devastirane skole.

 

Ulicna rasveta je tu, jedna od 3 svetiljke u selu koje rade. Od prolaznika samo jedan, prica covek sam sa sobom, deluje kao da ce ga ubediti u nesto... Kasnije su jos naisli baba i deda, ruku pod ruku. Ta scena mi se nikako nije uklapala u okruzenje.

 

Sator postavljen. Posto sam u Pirotu kasno jeo nisam kupovao hleb za veceru. Naravno da sam u medjuvremenu ogladneo... Kuvam caj, juce ubrana nana, sunka bez 'leba, med bez 'leba. Devet sati je vec uveliko proslo kada sam se povukao u sator. KAKAV DAN

 

 

 

111km za 4 sata odnosno ceo dan. Track logovi su u prilogu, planirani i odvezeni.

D5.gpx

D5 plan.gpx

[Зорге 695 Napisano Septembar 17, 2012]

Глиго, је л' ти ко рек'о да си опасан фотограф?

[Desert Fox 248 Napisano Septembar 17, 2012]

Gligo, u pola noci da si me zvao popeo bih se na Midzor da je trebalo...

Evo bas juce bili na Staru planinu, jedna grupa u Arbinju,a druga preko skretanja za Ponor i Klisuru do Koprena.....pa nazad u Dojkince. Pala je takva kisa da smo iskisli kao misevi ali zato baterije pune...... Mokri ali srecni...

 

Osusili se na karauli u Dojkincima,pekli meso, bacili u kljun pa nastavili do Pirota.... .

 

Pozdrav za Gligu, velikog putnika....

 

ps kada sledeci put dodjes videces i Vrtibog i Krvave Bare i Bratkovu stranu....Sve sto si propustio.

 

Pozdravljaju te Darko i majstor Zika