Serbian World Team na Americkom Zapadu

[Motoholic 2333 Napisano Septembar 26, 2007]

Baki

 

Eddie se penje uz veoma strmu liticu

 

Da mu nisam pomogao, ne bi stigo do vrha   (salim se... ova “litica” je bila sokro vodoravna; Vlada se malo poigrao sa foto aparatom)

 

[Motoholic 2333 Napisano Septembar 26, 2007]

Cizma, u mislilackoj pozi

 

Zoran je dobro raspolozen

 

Tea

 

[Motoholic 2333 Napisano Septembar 26, 2007]

Borko Spajdermen ;D

 

Je-dva se popeo ;D  Sad malo odmara.

 

Pogled

 

Ovaj je sagradio kucu na bas lepom mestu

 

[Motoholic 2333 Napisano Septembar 26, 2007]

Oblaci su nam za petama, pa moramo da palimo dalje...

 

Priblizavamo se granici sa Jutom

 

Lep predeo, zar ne?

 

Zalazak sunca iznad Indijanskog Rezervata plemena Navaho (Navajo)

 

[Motoholic 2333 Napisano Septembar 26, 2007]

Ujednom primetismo grupu jahaca...

 

 

Navaho Indijanci.  Ajd’ da se zaustavimo...

 

... i upoznamo.

 

Zapitkujemo ih o konjima... Oni nas o motorima...

 

[Motoholic 2333 Napisano Septembar 26, 2007]

Obavezno slikanje

 

Dzerom (Jerome) (to je ovaj s’ sesirom) pita dal’ mozemo da mu posaljemo slike

 

Naravno...  Zabelezim njegovu adresu

 

...dok je Vlada napravio jos par fotografija:

 

 

 

 

 

Ha, ha... Dobra mu ova majca

 

 

 

[Motoholic 2333 Napisano Septembar 26, 2007]

Evo opet dosadne kise.  Bezmo...

 

Ka Juti

 

 

Oblaci lice na zar

 

[Motoholic 2333 Napisano Septembar 26, 2007]

Granica. Stizemo u Jutu (Utah)

 

Na zalost vec je pao sumrak.  Monjument Vali (Monument Valley), predeo kroz koji ceo upravo da prodjemo, je velicanstven (i poznat po kaubojskim filmovima), al’ ga necemo moci videti kako treba zbog mraka.  Jbg. Nema veze, vec smo videli dosta lepih predela danas.

 

Juta nocu

 

Jos jednom.

 

Tek sto smo usli u Jutu, skrecemo na put ka sledecoj drzavi: Kolorado.  U roku od nepuna dva sata stizemo i do njene granice:

 

 

Nastavljamo jos nekih 45 minuta voznje do gradica Kortez (Cortez), gde prenocismo.

 

[Motoholic 2333 Napisano Septembar 26, 2007]

Sedmi Dan

Petak 17. Avgust 2007

 

Losa Karma nas je definitivno napustila.  Ceo tim je bio pun pozitivne energije.  Cak je i mene napustila moja paranoja od susreta sa jos idijota, pa sam se i ja malo opustio.  Ovaj optimizam se pokazao opravdanim – do kraja puta nismo imali nikakvih incidenata.

 

Plan za danas: opustena voznja kroz Stenovite Planine (Rocky Mountains) Kolorada, od Korteza prema Aspenu.  Bez zurbe.

 

Kolorado je prelep.

 

Zar ne?

 

Priblizavamo se malom gradicu koji se zove:

 

 

Ulazak u Silverton

 

[Motoholic 2333 Napisano Septembar 26, 2007]

Eddie i ja smo se opet menjali motora, pa posto nisam imao moj GPS ispred sebe (bez kog ne mogu da nadjem ni WC) odmah sam nas odveo u pogresnom pravcu.

 

Ovde se ja pravim da kao znam put

 

Eddie

 

Srecom, Silverton nije toliko velik da covek moze da se izgubi, pa smo ubrzo pronasli put kojim smo trebali da idemo.

 

[Motoholic 2333 Napisano Septembar 26, 2007]

Ovo je nekad bio rudarski gradic (Silver znaci srebro, pa se po tome zove Silverton).  Sad je turisticko mesto.  Glavna ulica je renovirana tako da izgleda kao sa pocetka 20-og veka, sa sve salunima i radnjama u kaubojskom stilu.  Zoranu se veoma svideo ovaj gradic...

 

...pa kaze ajd’ da se slikamo kao revolverasi...

 

Doruckovali smo u autenticnom kaubojskom salunu, sa drvenim podom i starinskim drvenim sankom iznad koga je bilo veliko ogledalo.  Za klavirom je sedela devojkom u otmenoj staromodnoj haljini i svirala melodije kakve sam cuo samo u kaubojskim filmovima.  Posle neki htedose da se prosetaju gradom i kupe po koji suvenir, dok ja, Eddie i Vlada ostadosmo pored motora i kombija.

 

Ama bas svako ko je prosao pored nas zastao je da nas pita kakve su to tablice; odakle smo.  “Oooo, cak odakle?”  I sa svima smo lepo popricali.  “Prvi put u Americi?”  “Koliko godina ima devojcica?” “Wow”  “Dobro dosli!”  “Nadam se da vam se dopada nasa zemlja.”

 

"Meni malo neprijatno," sapnu mi Vlada, "sto su svi odjednom ovako fini?"

 

Ja: "A, pa zato sto vise nismo u Kaliforniji."

 

[Motoholic 2333 Napisano Septembar 26, 2007]

Diskutujemo dalju mars rutu

 

I napustamo Silverton

 

Znao sam de se tim malo uzeleo zemljanih puteva, pa reko’ ajd’ da se provozamo ovim

 

Predah

 

[Motoholic 2333 Napisano Septembar 26, 2007]

Jel’ nas vidite?

 

Brm, brm!

 

Zoran i Tea

 

Kolorado

 

[Motoholic 2333 Napisano Septembar 26, 2007]

Zaustavili smo se na benzinskoj pumpi negde u sred planine.  U okviru pumpe je bila automehanicarska radionica, pa Baki ode da vidi dal’ imaju sijalice za far od kruzera.  Kad tamo, a ono medjutim – mehanicar je u stvari mehanicarka.

 

Baki sa kolegiicom

 

Zar nisu stvoreni jedno za drugo?

 

Lokalna ‘jandura

 

[Motoholic 2333 Napisano Septembar 26, 2007]

Nastavak puta...

 

Jos jedan avanturista na dva tocka

 

Vestacko jezero blizu gradica Ganisona (Gunnison)

 

Cizma i ja se tiho domundjavamo da zbrisemo ostalima.  Put 92-Severoistok na koji sad izlazimo je izuzetno krivudav (uraaaaa!) a kombi bi nas samo usporavao pa ne bi mogli da divljamo. ;D

 

Cizma 

 

Eddie je takodje bio obavesten o planu

 

[Motoholic 2333 Napisano Septembar 26, 2007]

Ja: “Ej momci, ovaj put na koji cemo da izadjemo je malo zajeban... Uzak, krivudav... Pa ako se razdvojimo, sastacemo se na ulazu u sledeci grad, Hockis (Hotckiss).”

 

Zoran: "Ijaooo, ti mislis da ja ne znam sta to znaci..."

 

Ja: “Sta?  Pojma nemam o cemu pricas...”

 

Krenusmo dalje, i odma iza prve krivine Cizma, Eddie i ja gas do daske i baj-baj. ;D

 

Zoran, kao pravi odgovorni vodja puta, odluci da nam se ne pridruzi u zabavi i osta s’ kombijem da se ne izgube.  Za to sto je fin sledila mu je sledeca nagrada:

 

 

 

 

:'(

 

[Motoholic 2333 Napisano Septembar 26, 2007]

Ovaj put mora da je dizajnirao neki zaludjenik za motore.  Krivina, za krivinom, za krivinom...  Milje perfektnog asfalta i skoro da nije bilo nikog na putu osim nas.  Pravi raj.

 

Peglam ja tako Eddijev kruzer i povremeno bacam pogled u retrovizor da vidim gde su Cizma i Eddie.  Malo sam im odmakao.  He, he, ajd’ jos malo   Uletim u krivinu, dodam gas...  Onda cujem vhhhhhhhreeeek iza sebe...  Pogledam u retrovizor i vidim za petama mi Cizma, skroz nalegao u krivinu, struze fudasterima po asfaltu, prsti prasina oko njega...  Toooooooo careeee!

 

Ovo je, meni bar, bila najbolja voznja celog puta.  Nas Cizma, Eddi i ja smo leteli izmedju breza i borova krivudavom stazom, kao neki skijasi sa raketama u dupetu.

 

[Motoholic 2333 Napisano Septembar 26, 2007]

Poce malo da me gricka savest sto smo zapalili Zoranu i ekipi u kombiju.  Kad smo nas trojica dobro navozali, stadosmo da ih sacekamo.

 

Jos malo prizora iz Kolorada

 

Zoran i kombi su nas sustigli

 

Motorii, motoriii, mooootoooriiii!

 

Baki i Tea

 

Zoran, Eddie, Cizma i ja

 

[Motoholic 2333 Napisano Septembar 26, 2007]

Vlada: “Cek’ da se popnem na motore da vas slikam sa ovim jezerom u pozadini.”

 

To je bila greska...  Vlada je sta jednom nogom na sediste jednog motora, a drugom na drugi, tako da se lepo raskrecio...  Sto smo mi iskoristili i poceli da ga gadjamo “tamo gde ne treba” sitnim kamencicima ne bi li ga naterali da padne.

 

Eto kako smo zahvalni za njegov trud i rad

 

Ipak nije pao, a i slika je ispala lepo.

 

[Motoholic 2333 Napisano Septembar 26, 2007]

Ostatak danasnjeg puta smo odvezli opustenijim ritmom.

 

 

 

 

Uvece smo stigli u Karbondejl (Carbodale), i taman kad smo nasli hotel, poce provala oblaka.  Narucili smo picu, a posle pice na spavanjac.

 

[Motoholic 2333 Napisano Septembar 26, 2007]

Osmi Dan

Subota 18. Avgust 2007

 

Zorana je probudio telefonski poziv iz Beograda.  Zove ga prijatelj koji radi u vladi Srbije, u jednom od ministarstava.  Njegova sefica, ministarka u vladi, vec je od ranije cula za Serbian World Team, i pre nego sto su krenuli iz Beograda pozelela im je srecan put.  Elem, Zoranov prijatelj je zvao da kaze Zoranu da je sefica-ministarka imala sastanak sa Predsednikom Tadicem i izmedju ostalog pomenula mu Serbian World Team.  Predsednik Tadic je zamolio da prenese ekipi pozdrav i da im u njegovo ime pozeli srecan povratak u Srbiju.

 

Predsednik Tadic sa cerkom (slika sa interneta)

 

[Motoholic 2333 Napisano Septembar 26, 2007]

Plan za danas: voznja do Aspena, zatim Planinski Prevoj Independens (Independence Pass), pa za Ledvil (Leadville) i konacno Denver.

 

Prvo stajanje: Aspen.  Cuveno skijaliste.  Nista od skijanja danas, s’ obzirom da je Avgust, al’ je i dalje interesantan grad za obici, prosetati se, popiti kaficu, itd.

 

Kauboj Eddie i jedan lokalac

 

Cizma uspostavlja prijateljske bilateralne odnose sa lokalnim stanovnistvom

 

Baki i Tea sede, uzivaju

 

[Motoholic 2333 Napisano Septembar 26, 2007]

Posle Aspena smo obisli obliznji grad duhova, iliti napusteni grad po naski:

 

Duhove nismo nasli

 

Al’ dobro, nema veze

 

Zatim smo se spakovali ponovo

 

i nastavili uz planinu ka Prevoju Independens

 

[Motoholic 2333 Napisano Septembar 26, 2007]

Kolorado ne manjka u lepim predelima...

 

...sto se iz prilozenog da videti.

 

Naravno, nismo bili jedini motociklisti koji se krenuli u osvajanje planina og dana

 

Susreli smo mnostvo motociklista, u glavnom na Harlijima

 

Jos lepih predela

 

I jos

 

Vidi sneg! Jel' pon'o neko skije?

[Motoholic 2333 Napisano Septembar 27, 2007]

Sivi asfalt sa zutom trakom u sredini siba ispod mene, sa desne i leve strane zeleno-plavi kaleidoskop.

 

Ponekad je unutar kacige mir i spokoj.  Um prazan, bez misli.  Skoro stanje Nirvane.  To su mi omiljene voznje.  A ponekad bujica razmisljanja i osecanja.  Lepih.  Ruznih.  Dosadnih.  Zanimljivih.  I to su mi omiljene voznje.

 

Danas nije dan Nirvane.  Za koji sat stize kraj zajednickog puta sa Serbian World Team-om.  Oni nastavlja ka istoku, Cikagu, Evropi, Srbiji; ja nazad na zapad, ka Kaliforniji.  I koliko sam ih upoznao za ovih osam dana?  Ko su ovi ljudi?  Sta traze ovde?  I zasto?

 

Sedam godina je proslo od kada se Srbija resila prokletstva koji ju je doveo do propasti.  Za tih sedam godina napravila je ogroman napredak.  JESTE!  Necu da cujem da nije; kako je i dalje tamo sranje, kako se nema para, ima korupcija, nemoze da se putuje, kriminal, ja ne znam posto ne zivim tamo, bla, bla...  JESTE napredovala, i to mnogo.  Al’ nekako to svet ne primecuje.  A ni dosta Srba to ne primecuje.

 

Svet nas i dalje gleda kao genocidne divljake.  Rat.  Etnicko ciscenje.  K’o da je onaj da mu ime ne pominjem jos uvek na vlasti.  A demokratski izabrana vlada?  A to sto nisakim ne ratujemo?  A Exit?  A Guca?  A nas kajmak, sljivovica, Vlade Divac, gostoprimstvo Srpskog Seljaka (da, sa Velikim slovom), Skadarlija, peceni prasici, obrazovana omladina, najlepse devojke na svetu?  Toga nema nigde.  Mediji vole samo da pricaju o ratu.  Eto, svetski mediji, ili tacnije mediji sa zapada, su nam dodelili ulogu bad guys, i na to smo osudjeni valjda vo vjeki vjekov.

 

I onda pade na pamet nekom Zoranu da to promeni.  On ce sa svoja dva ratna druga i propratnom ekipom da obidje svet i saopsti tom svetu da Srbi nisu divljaci.  I za taj put ce da se ispruzi da sad ne pricam koliko para (al’mnoooooogo).  Da njegovih para.  Ne, ne od sponzora.

 

Idealista?  Budala?  Ne znam.  Mozda.

 

Do sad je Serbian World Team presao pola puta oko zemaljske kugle i upoznao dosta stanovnika iste.  Tim nije drzao govore, pravio prezentacije, kenjao po novinama...  Ne, samo su pruzili svetu ruku i dozvolili mu da ih upozna ovakve kakvi su.  Normalne.  Kulturne.  Bez redenika i vampirskih zuba.  Pa je onda taj svet sto ih je upoznao mozda pomislio da ono sto pise u novinama i sto se prica na televiziji nije bas tacno.  Mozda Srbi i nisu divljaci...

 

Da, ali svetski mediji, taj CNN, BBC i njima slicni, su jako mocni.  Oni svom silom trube o Srbima kao zlotvorima!  Sacica motociklista ne moze imati nikakvog efekta protiv takve sile!

 

Jel’?  Nema veze.  Serbian World Team ima svoju trubu ma kako mala ona bila, i s’ njom svira svoju pesmu.  Jes’ da nisu glasni ko CNN i kompanija, al’ bar neko ce ih cuti.  A taj neko mozda kaze nekom drugom.  Pa ako dovoljno ljudi to uradi, mozda jednog dana i preglasaju medijsku halabuku.

 

A ostali Srbi?  U poslednjih par poseta Srbiji primetio sam da je patriotizam dosta splasnuo da se skoro i ne primecuje.  I zbog toga mi je mnogo krivo.  Ne govorim pri to o mahanju zastavama, uzvikivanju parola i busanjem u prsa.  To ne smatram patriotizam.  Vec govorim o “tihom patriotizmu”; zelji da se nesto konkretno ucini za svoju naciju, i preduzimanjem kakve-takve akcije ka nekom pozitivnom cilju koji bi doneo korist svima. 

 

Mnogo je tesko.  Korupcija.  Gledamo od cega da zivimo.  A da, i moj “omiljeni” izgovor: to je posao za drzavu i nadlezne institucije.

 

Serbian World Team je preduzeo akciju ciji je cilj da se koliko-toliko podigne ugled zemlje u svetu.  Molim bez smejanja; i oni sami znaju da ce efekat ove akcije biti vrlo mali, gotovo nikakav.  Al’ su bar NESTO preduzeli, i NEKAKVOG efekta ce biti.  I sto to svi ne bi uradili?  Mislim, ne put oko sveta, al’ bar nesto?  Za pocetak da se ne baca djubre po ulici, da se ne pisu grafiti po zidovima, da nam zemlja izgleda lepse, pa kad neko dodje u goste da padne u nesves’ koliko je Srbija lepa.  I da se prema strancima ophodimo fino da se oduseve nasom kulturom (a zatim da se prema svojim sugradjanima ponasamo JOS finije, a ne po principu “da mi komsiji crkne krava”).  Nije svako Novak Djokovic pa da moze da privuce paznju celog sveta.  Al’ svako ima bar NEKU moc da ucini NESTO pozitivno za Srbiju.  Eto, ako mogu Zoran, Cizma, Eddie, Borko, Tea (sa svojih 12 godina), Vlada i Baki, sto ne moze svak’?

 

Al’ sve je ovo mnogo lepse rekao Ljubivoje Ršumović u jednoj pesmi koju sam naucio u osnovnoj, i nikad je nisam zaboravio:

 

Domovina se brani rekom

I ribom u vodi

I visokom tankom smrekom

Što raste u slobodi.

 

Domovina se brani cvetom

I pčelom na cvetu

Makom i suncokretom

I pticom u letu.

 

Domovina se brani knjigom

I pesmom o nebu

Sestrinom suzom majčinom brigom

I onim brašnom u hlebu.

 

Domovina se brani lepotom

I čašću i znanjem

Domovina se brani životom

I lepim vaspitanjem.

 

* * * * *

 

I tako bruji u kacigi dok se vozimo po planinama Kolorada...

 

.